JUS standardizacija
60 _SO_ E O
| STANDARDIZACIJA
i da izraze preduzeća ne treba menjati. Nemojte mi reći da su termini koji se upotrebljavaju u preduzećima neprikosnoveni, jer ne smatram da su zaštićeni makakvim intelektualnim pravom svojine. Ako je fabrička terminologija netačna, ne treba je dalje upotrebljavati, jer inače mi ne bismo više imali pravo da zahtevamo od nastavničke profesije da predaje o pravimoj termimologiji, što je, a u tome se svi slažemo, deo njene dužnosti.
Dozvolite mi da iznesem jedan primer. U nekim _ preduzećima izraz »stampatura ad iniecione« upotrebljava se da označi ono, što se na engleskom kaže "transfer moulding”, a što bi mi sasvim lako mogli da nazovemo »stampatura per translazione o tranmsferimento«, pri čemu mislimo da kažemo da se kalupljenje vrši prenošenjem materijala (mešavine gume ili plastičnih materija) iz komore za punjenje u kalup. Bilo bi sasvim uzaludno predavati o pravilnoj terminologiji za ovaj proces, ako bi posle toga novi radnici koji dolaze u preduzeće nalazili da je proces, mada netačno, ali ipak dovoljno jasno opisan za međusobno razumevanje ljudi u preduzeću, i da zato fabričku terminologiju treba ostaviti nedimutu. :
Hteo bih sada da potsetim na jednu drugu oblast u kojoj se terminologija često nepodesno upotrebljava, i koja je zato odgovorna za širenje frazeologije i terminologije koja ustvari nema opštii primenu. Pri ovome mislim na takozvanu naučnu štampu, gde je danas postao običaj da se štampaju članci koje nisu pisala tehnička lica (a istina je, da nema mmogo tehničara koji umeju da se dobro izražavaju) već su ih pisali novinari, koji pišu dobro i sa lakoćom, ali koji ne poklanjaju mnogo pažnje na ortodoksnost tehničiih izraza. Doduše, za to su često krivi sami tehmičari, koji, kad daju novinarima tražene podatke, ne ulaze u suštinu stvari. Ovo možda zato, što misle da jedan novinar ne zna mnogo o tehničkom izgledu materije, ali pri tom gube iz vida glavnu stvar, naime, da ie ono što piše čovek od pera namenjeno tehničarima ili
bar »tehnofilima«. Jasnmo je, da bi našim radom na terminologiji i ovi naši saradnici bili isto tako Domognuti. :
Radom na terminologiji ne bi se koristila samo pomenute oblasti. Kao što smo već rekli, postoji drugo jedno polje — oblast za zaštitu patenata i zaštitu prava intelektualme svojine, gde bi se nesuglasice često mogle da reše ako bi postojalo jedno telo za standardizaciju, koje bi bilo priznato od svih udruženih članova i to, kao organizacija koja bi mogla da donosi kako propise, tako i presude. Ovo telo trebalo bi pre svega da bude priznato od strane države koja je najviši zakonski organ u pravnim stvarima.
Sve što je dosada rečeno važi i za pravni sektor, a naročito za sektor koji radi na zaključivanju ugovora, kako nacionalmih, tako i međunarodnih, gde često nastaju diskusije koje su vrlo suptilne i interesantne sa čisto pravne tačke gledišta, ali koje su česfo i po malo sofističke, a mogle bi da budu rešene, kad bi imale oslonac na zvanične definicije koje garantuju tela za standardizaciju u ime svih udruženih.
Moglo bi se reći, da sa ovakvim proširenjem obima zadatak definisanja terminologije može da postane ultra-suptilan i zato mnogo teži, ako ne i opasan. Možda u ovome ima i nešto istine, ali je isto tako istina, da je polje nauke, mada i primenjene, nešto Vrlo osobeno. Zbog toga problem donošenja definicija i termina, ako bi se time izbegle zakonske rasprave gde je god to moguće, ne treba da bude suviše težak.
Čak i u slučaju da se ovaj rad smafra samo Eao tehnički i literaran, nadajmo se da će mĐoslužiti, pomoću tačne i precizne interpretacije raznih tehničkih termima na raznim jezicima, da što pre dođe dam kada će razumevanje i uzajamno poverenje između naroda dovesti do nestanka suvišnog egoizma i Uuzajamnih sukobljavanja, i doprineti većem i bržem širenju napretka u čovečanstvu.
Prev. ing. T.. Stefanević
PREGLED VAŽNIJIH STRANIH STANDARDA UKLJUČENIH | U NAŠU STANDARDOTEKU
BS — Vel. Britanija DIN — Nemačka N,V — Holandija JIS — Japan
DK 621 — Opšta mašinogradnja, elektrotehnika
N 1231 Krunaste navrtke sa mefričkim navojem. N 1199 Vijci sa trostranom glavom i
upusti za iste.
JIS D 9005 Automobilske klipne karike, Za iZVOZ.
JIS D 9002 Svornjak za automobilski klip, za iZVOZ.
JIS D 9004 Automobilski cilinderski blok, za izVOZ.
JIS D 9005 Ulazni iizlazni ventili za automofore. JIS D 9007 Težište za radilicu auto-motora. JIS D 9008 Klipnjača za auto-motore.
JIS D 9010 Automobilski gibnjevi, za izVOZ. JIS B 1534 Konična valjkasta ležišta.
JIS B 1531 Radialna Kkuglična ležišta.
JIS B 1502 Čelične kuglice za bicikle.
BS 1937:55. Ručne bušilice sa nazubljenim
točkom i ustavljačem za ogra–
ničeno okretanje. DIN 55021 Strugovi, glave obrtnog vre. tena sa Rkonusom i prirubnicom. DIN 79011 Navoj za bicikle. Izbor, upo-
treba.
NE — Prancuska NEN — Belgija
Inditecnor — Čile UNIT — Urugvaj
DIN 15134. Kolica za dizanje tereta. Toč-_ _kovi za viljuškasti podizač.
DIN 2077 Priključne mere.
Šipkasti čelik za opruge, valjan, za izradu opruga u toplom stanju.
DIN 2288 Memi alaf. Granično merilo za navoj sa metričkim profilom od 1,7 do 100 mm nazivnog prečnika.
DIN 31268 Spajanje cevi sa Viftvortovim navojem 10 koraka ma 1”. Prelazna čaura sa vencem. Cev zalemljena.
DIN 36010 Rukovati.
NE M 87—165 Eksploatacija nafte. Elastične prirubnice standardnih prečnika od 100 do 250 mm. Predlog standarda.
V 3008 Kartonske kutije za pakovanje. Propisi za prijem. INDITRBCNOR 2.55—94 Bakar za električne provodnike. JIS C-7507 Sijalice za dekorisanje.
JIS C-7508 Sijalice za džepne lampe.
JIS C-7510 Sijalice za bicikle.
JIS C-7509 Sijalice za radio aparate.
NE C 11 Propisi za izvođenje električne instalacije I kategorije.
ice ierCe>
Cate
area
|
=vepg mavem
rerreayefa a IO vara RK ae aaa.
ye —