JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

II čelici van DIN — liste

OM Privremena Red. Dosadašnje oznaka kvalibr. oznake Poreklo teta čelika po JUSu-

136 1435 Flieg 3290 137 1440 2 3491 138 1445 55 2380 139 1446 53 3070 140 1460 5 4350 141 1470 5 3740 142 1471 7 3631 143 1473 33 3730 144 1545 3 3170 145 OG a Ravne 3021 146 OCR 4 5 3022 147 Prokron 1 53 3470 148 5; 2 5 3471 149 37 2 Spec. ik 3475 150 5 3 M 3472 151 - 5M ;3 3670 152 n 10 3 3180 153 5 11 i 5 3481 154 „19 5 3490 155 „20 a 4390 156 19 Mn |. 2070 i 13 A Jesenice 3710 158 45 PVA 45 Po 4640 159 2 Ni Cr Mo 85 4641

Stahl u. Eisen 550 6320 Stahl u. EKisen 550 6331

160 22 Cr Mo 44 161 24 Cr Mo V 55

162 AKV 9 Poldi 3491 163 G1:0Si 06: a JMn: 1.120( 10) 3230 164 za željez. bandaže 0605 165 za željez. bandaže 2010 166 M Jesenice 0081 167 Spec. M 7? 0082 168 34.91 bi 0120 169 00 beton Zenica 0000 170 97 5 0150 171 50 „ » 0350 172 44 građev. 33 0220 173 52 75 : 2005 174 Dinamo Jesenjce 10955 175 Trafo. 5 1040 176 — 6 0;58;Si 1,15: železn. Mn 1,0; Cr 0,5 2130 17 02% d Poldi 6332

III čelici po kojima, nije doneta konačna, odluka (traži ih pretstavnik drž. željeznica) zez _—_——

OMA Privremena Red. Dosadašnje Poreklo oznaka kvalibr. oznake aa po -u

178 VCN 15 w DIN 1662 4332

179 VCN 35 w DIN 16695 45343 180 = za kolenaste oso-

vine 3—5%. Ni 4050 181 50.11 Sa posebnim uslo-

vima za osovine žel. vozila 0350

Napomena: U prednjoj listi uveden je kao posebna vrsta čelika svaki čelik koji ima posebnu oznaku po DIN-u. Ustvari veliki broj tu unetih čelika pretstavlja samo razne oblike ili stanja isporuke istih čelika. Usled toga, kada se izvrši označavanje i klasifikacija tih čelika po sistemu usvojenom za jugoslovenske čelike (vidi zaključke po tač. 3 dnevnog reda) dobiće se znatno manji broj vrsta čelika, predvidljivo oko 110) vrsta, tj. oko 110 čelika raznog hemiskog sastava. Mnogi čelici koji su u gornjoj listi uvedeni kao posebni čelici biće ustvari samo podvrste.

163

Po drugoj tačci dnevnog reda doneti su sledeći zaključci:

1. Železara »Jesenice« organizovaće, u Rporazumu sa ostalim železarama, izradu predloga standarda za kvalitete sledećih grupa čelika:

— konstrukcioni čelici masovne primene,

— čelici za poboljšanje, -

— Ččelici za, automate,

— čelici za cementaciju,

— Ččelici za opruge,

— Ččelici otporni na visokim temperaturama;

— čelici za kotrljajuća ležišta,

— nerđajući i hemiski postojani čelici,

— čelici otporni na. abanje,

— specijalni čelici za brodogradnju,

— specijalni čelici za kotlogradnju,

— specijalni čelici za autoindustriju i vazduhoplov-

StvO, — specijalni čelici za vojnu industriju.

Na isti način organizovaće Železara »Zenica izrađu predloga standarda za specijalne čelike za građevinarstvo i za železnice, a preduzeće »Rade Končar« izradu predloga standarda za, čelike za elektroindustriju. Troškovi izrade svih tih predloga pašće na teret železara po njihovom međusobnom sporazumu, a izrada svih predloga ima da bude završena najkasnije u roku od tri meseca, stim, da se predlozi pojedinih grupa čelika šalju SKS sukcesivno odmah po završetku odnosne grupe.

Ovaj zaključak donet je uslovno, a na predlog pretstavnika železara, s tim da je potrebno da. se prethodno snjim saglase još radnički saveti železara. Ukoliko to ne bi bio slučaj izradu predloga. standarda organizovaće SKS na: teret svojih sredstava.

2. Prilikom izrade predloga standarda za pojedine kvalitete čelika obrađivači predloga dužni su da se pridržavaju sledećih direktiva:

9.1 Kao poseban kvalitet čelika ima se smatrati + prema ftome ima biti obrađen u posebnom predlogu standarda, svaki onaj čelik čiji se hemiski sastav u mačemu razlikuje od sastava drugih čelika, bez obzira na fo da li je hemiski sastav obavezan ili ne.

9.9 Predlozi standarda kvaliteta čelika moraju sadržati podatke o svim garantovanim kao i orijentaciono datim osobinama čelika, mehaničkim i tehnološkim, uključujući podatke o termičkoj obradi, sa odgovarajućim. diagramima.

2.3 Predlozi standarda kvaliteta čelika moraju biti izrađeni što je više moguće jednoobrazno, f.j. za njih freba koristiti najmanji broj obrazaca koji se tokom izrade pokaže kao celishodđan. Kao bazu treba koristiti postojeće predloge tih obrazaca, stavljene na raspoložemje učesnicima savetovanja od strane SKS.

Po trećoj tačci dnevnog reda doneti su sledeći zaključci: 1. — Pošto do danas ne postoji jedinstven, međunarodno usvojeni sistem označavanja čelika, nego, naprotiv, većina zemalja ima svaka svoj sopstveni sistem; pošto u svetu ne postoji nijedan sistem označanvanja koji bi sjedinjavao sve zahteve koji se stavljaju na taj sistem (iednostavnost, kratkoću, lako pamćenje, izražavanje najkarakterističnijih osobina kroz osmnaku itd.), nego naprotiv postoji niz sistema. od kojih svaki ima, svoje dobre i loše strane i svoje pristalice i protivnike; pošto je iz istih razloga i u našoj zemlji to pitamie već godinama bilo na dnevnom. redu. bez mogućnosti da se nađe rešenje koje bi zadovoljavalo sve zahteve, te postoji opasnost alto se i dalje budu tražila nova rešenja, da će se ta diskusija protegnuti toliko, da će stvar standardizacije od toga trpeti ozbiline štete, a s druge strane postoji jedam jugoslovenski sistem označavanja čija su načela usvojena na ramijim savetovanjima odgovarajućih foruma zari to pitanje: najzad. pošto taj postojeći sistem, ni bolji ni gori od drugih sistema, ima tu prednost da je razrađen, da je prošao kroz diskusiju i da može da bude odmah uveden u Žživot, to se osnovni principi toga sistema konačno usva-– jaju. Konkretno, usvojeno je sledeće:

„1.1 Oznaka čelika sastoji se iz slova Č, iz četvorocifrene osnovne oznake i iz dopunskih oznaka.