JUS standardizacija

KOL

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU = BEOGRAD

Godina 1955

Februar

Broj 2

ZAŠTO JE POTREBNO UVESTI STANDARDE | ZA GALVANSKU TEHNIKU U FNRJ

Uviđajući potrebu za unapređenjem i razvojem galvanske tehmike u FNRJ, Društvo za zaštitu materijala od korozije sazvalo je savetovanje o. Ovoj Dproblematici, koje je održano u aprilu 1954 godine i kome je prisustvovalo 120 delegata iz oko 80 preduzeća: naše industrije za preradu metala.

Na ovom savetovanju izneti su u mnogim referatima nedostaci i teškoće na koje ova tehmička grana nailazi u svom razvoju. Pored mnogih problema, kao što su: zastareli uređaji, metodi rada, nedostaci stru-

· čnih kadrova i drugo, pokrenuto je bilo i pitanje uvo-

đenja jugoslovenskih: standarda (JUS) u galvansku tehniku, iz razloga što ona sada svoje poslove obavlja bez ikakve kontrole u, pogledu debljina i kvaliteta metalnih prevlaka, kao i u pogledu poroznosti metalnih prevlaka i trajnosti zaštite protiv korozije.

Sav ovaj dosađanji, da ga nazovemo »stihijski«

Tad, skrivao je i skriva u sebi neželjene posledice i to iz sledećih razloga:

1.) Ako se u nekom: preduzeću vrši galvanizovanje bez ugovorenih tehničkih podataka koje svaki standard po pravilu sadrži, a što praktično znači bez kontrole debljina i kvaliteta metalnih prevlaka, onda je jasno da nije poznata ni težina utrošenih dragocenih metala; u Mkrajnjoj liniji to povlači i nemogućnost određivanja realne cene koštanja galvanizovanog predmeta. 2.) Nekontrolisanjem, prema stanđardu, istalože-

nih metalnih prevlaka na poroznost, ne znaju se ni njihove zaštilme vrednosti protivu korozije, a to znači: da onaj koji isporučuje galvanizovani predmet, naprimer bicikl, štednjak, rešo, sanitarne uređaje i ostalo, uopšte ne zna njihovu trajnost i zaštitnu moć protivu korozije i nije u mogućnosti da za te proizvode pruži neku određenu garanciju.

U prvom slučaju, usled nepoznavanja kolika treba da bude debljina metalne prevlake za odnosnu zaštitu, može se utrošiti bez ikakve potrebe veća količina dragocenog metala, ili obratno, može se istalo-

žiti suviše tanka prevlaka, nedovoljno gusta i otporna da pruži predmetu određenu zaštitu. U ovom. bi slučaju galvanizovani predmeti zarđali pre vremena, što bi dovelo do reklamacije od strane poručilaca.

Da bi se sve ove opasnosti i nesigurnosti u industriskoj proizvodmji otklonile, i da bi se poslovanje, naročito sa inostranim poručiocima, odvijalo pravilno i po ugovorenim uslovima (standardima), i za galvanizovane metalne prevlake propisani su u svetu standardi, koji sadrže odgovarajuće propise i uslove od kojih se sa poručiocem ugovaraju oni, koji najbolje odgovaraju nameni galvanizovanih predmeta. S druge strane, standardi. štite proizvođača od neuspeha u radu, do kojih uvek može doći nepridržavanjem određenih uslova.

Imajući u vidu sve ovo, i znajući u kakvu bi opa- , snost po naš izvoz ovakav rad mogao dovesti našu industriju za preradu metala, Društvo za zaštitu materijala od, korozije izradilo je u zajednici sa Saveznom komisijom. za standardizaciju: predloge standarda za izvesne metalne galvanske prevlake koje se kod nas, zasada, najviše upotrebljavaju kao i predlog opšteg uputstva i uputstva za ispitivanje debljina metalnih prevlaka. Po svojoj sadržini, ovi predlozi standarda odgovaraju uglavnom: nemačkim DIN—standardima, koji u ovom trenutku važe još kao njihovi predlozi. Međutim, jugoslovenski predlozi standarda su dopunjeni i prilagođeni našim uslovima i potrebama. Sem toga, nastaviće se i rad na izradi predloga standarda i za ostale metalne galvanske prevlake i načine njihove kontrole i ispitivanja.

Nadamo se da će naša metaloprerađivačka i ostala industrija, uviđajući važnost ovih napora za pravilno usmeravanje ove tehničke grane, predloge jugoslovenskih standarda pravilno i savesno proceniti i dostaviti ma njih svoje sugestije i eventualne primedbe, kako bi smo i na ovom: polju mogli da izdržimo na stranom tržištu konkurenciju ma kog inostranog proizvođača. A. Plener

DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA

Predlozi jugoslovemskih, standarda, objavljeni u ovom broju biltena, »Standarđizacija«, stavljeni su na ovaj način na, javnu diskusiju u cilju iznalaženja, najpovoljnijih rešenja, i usvajanja, opravdanih primedaba.

Svaki pojedini interesent (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima, na ovaj način mogućnost, da, aktivno učestvuje u izradi definitivnih jugoslovenskih stamdarda stavljanjem svojih primedaba, prigovora, saveta, i sl.

Ali, da bi se ova javna diskusija mogla, obaviti bez suvišnog odugovlačenja, neophodno je da svaki interesenti dostavi svoje primedbe, mišljenja i sl. u moku koji je naznačen u začelju svakog pojeđinog pred-

STANDARDIZACIJA Godina 1955

loga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju neće moći da uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim.

Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba slati na adresu: Savezna komisija za standardizaciju Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pbošt. fah 933.

Ukoliko u pojedinim brojevima; biltena »Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga, standarda, što se čini kad je u pitanju samo mali broj interesenafa, u tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im se dostavi ceo tekst predloga, koji ih imteresuje.

Beograd