JUS standardizacija

adi

ST/

IDARDIZACIJ/

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU

BEOGRAD MAJ — 1955 STRANA 119—152

JUGOSLOVENSKI STANDARDI ZA TEKSTIL |

STANDARDNE METODE

Savezna komisija za standardizaciju počela je 1952 godine sa izradom pojedinih standarda za propise kvaliteta tekstilnih vlakana, pređe, konca (kanap), užarije i tkanina. Dosada su doneti standardi za grupu vlakana, poluproizvoda i gotovih: proizvoda kudelje i vune. Iako opšteg karaktera, ovi prvi standardi za tekstil imaju izvanredmu važnost, jer raščišćavaju mmoge pojmove o kvalitetu za gotove proizvode, poluproizvode i vlakma. Izrada ovih prvih jugoslovenskih standarda za tekstil pretstavlja početak jednog opsežnog i delikatnog posla izrade opštih standarđa za sve vrste vlakana i izrađevina od njih. Ovim! radom: stvoriće se uslovi za izradu i donošenje specijalizovanih uslova za grupe tekstilnih tkanina podeljenih po nameni i sirovini.

Obzirom na dobru konjukturu tekstilmih proizvoda u našoj zemlji, nedostatak pojedinih artikala i porast proizvodnje tekstila, sve se više oseća potreba donošenja naših standarda za razne vrste ftekstilmih proizvoda, koji bi bili obavezni za proizvođače i kupce, bar za najmasovnije proizvode. Ista potreba se oseća i za standardnim mefodama ispitivanja, koje bi bile realna baza za proveravanje kvaliteta pojedinih isporuka i artikala u proizvodmji i potrošnji.

Proizvodnja tekstila daje mogućnosti za najraznolikije varijacije kvaliteta gotovog proizvoda, obzirom na primenjenu sirovinu, boju, postupak prerade itd. Radi itoga se ovde mogu naći raznolike mogućnosti da se u nelojalnoj konkurenciji obmamnu potrošači i postigne poslovni uspeh, od koga u krajnjoj liniji, obzirom. na smanjene trajnosti proizvoda u celini, trpi cela: privreda. Kao primeri ovakvog nezdravog poslovanja, Koji se, nažalost, ponekad' sreću i kod nas, jesu retko otkane i jako apretirane pamučne tkanime, suViše otežane svilene tkanine, upotreba tabačke i regenerisane vune umesto zdrave itd. Upotreba sve šireg asortimana veštačkih i sinmtetskih vlakana, primena novih apretura i postupaka izrade tkanina još više komplikuju ocenjivanje kvaliteta. Potrošači Ttrgovina često nisu obavešteni o sastavu i kvalitetu uipotrebljenih sirovina u tkamini, postojanosti boje, potrebnom postupku kod pranja, peglanja itd. Radi toga se pored zvaničnih standarda za propise kvaliteta u nekim zemljama zapada osnivaju posebne organizacije za kontrolu kvaliteta tekstilnih proizvoda (naprimer u Francuskoj Fićsa-controle de qualitć). Ta kontrola ima zadatak da kupcima da istinitu svedodžbu o kvalitetu tkanine koju kupuje. Svedodžbi je uvek priložena etiketa, na kojoj su označene postojanosti obojenja, karakteristike pranja i čišćenja itd.

ISPITIVANJA TEKSTILA

Verovatno je da opšti standardi nisu. možda bez nedostataka, ali i njihova primena, ovakvih: kakvi su, znači vidan napredak. Međutim, sa dosadašnjom praksom primene istih ne možemo se zadovoljiti. Treba uraditi daleko više za njihovu svakodnevnu primenu u proizvodnji. Za ovo je potrebno angažovati Saveznu trgovinsku komoru, Udruženje. tekstilnih. proizvođača FNRJ, kao i Društva inženjera i tehničara tekstilaca. Usvojene standarde i standardme metode ispitivanja trebalo bi popularisati preko saveznog stručnog, časopisa »Tekstil« kao što se to radi i u drugim! zemljama. Time će se oni približavati širem broju stručnjaka u industriji i trgovini. Izrada stamdarda je jedan. dugotrajan stručni posao, koji zahteva saradmžu više tekstilnih stručnjaka. Na ovom: pitanju treba prvenstveno obezbediti saradmju ustanova koje se bave ispitivanjem +ekstila, kao! što su Tekstilni institut u Mariboru, Tekstil biro — Zagreb, Tekstilna laboratorija Beograd i eventualno katedre za tekstil pri pojedinim tehničkim fakultetima. Američkom udruženju za stan- . darde trebalo je, naprimer, tri pune godine rada dok je izradilo američke standarde sa minimumnom:. zahteva za rejonske i acetatne tkanine.

Radi sprovođenja kontrole kvaliteta tekstilnih prerađevina, upoređenja rezultata i davanja ocene neophodne su standardne metode ispitivanja. Naše standardne metode ispitivanja treba da budu, u opštim. linijama, saglasne sa međunarodnim standardima ispitivanja, koje izdaje Tehnički” komitet 38 (za tekstil) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Pored izrade novih međunarodnih. standarda za ispitivanje tekstilija, ovaj komitet radi na ujednačavanju metoda i pronalaženju zajedničke osnove kod ispitivanja tekstilnih materijala između Evrope i SAD. Teži se da se evropske metode ispitivanja sa primernom tačnošću približe brzim ispitivanjima sa malim troškovima, uobičajenim u SAD. Radi na izradi ovakvih nacionalnih standarda u drugim zemljama često se poverava posebnim komitetima u okviru komisija za standardizaciju. Pri tome su svi zainteresovani DTrTOizvođači dužni da komisiji za standardizaciju stave na raspolaganje svoje stručnjake.

Donošenje standardnih muetodđa ispitivanja tekstila ima za našu tekstilmu industriju poseban mačaj. Izuzimajući »Uputstvo za uzimanje uzoraka i ispitivanje tkanina za potrebe JNA«, u našoj stručnoj literaturi nisu postojali posebni propisi i razrađene metode ispitivanja tekstila. Radi toga će predloženi standardi izjednačavanjem! postupaka ispitivanja pomoći da se uklone mnogi nesporazumi.

ZC tk, PZATV WHR.Ka