JUS standardizacija
7:
STAI
BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU
PIB E. SOJ GO RIACOJ
OKTOBAR – |955 | STRANA 9299—392
UPOTREBA NESTANDARDNE AMBALAŽE OD DRVETA,
ZA VOĆE
Prema rešenju Savezne komisije za standardizaciju br. 877 od 10 aprila 1954 (Službeni list FNRJ br. 16/54 od 14 aprila 1954 godine) stupilo je na snagu 1 maja 1954 godine 20 standarda za ambalažu od drveta, za voće i povrće. U ovom rešenju u tač. III stoji: »Sva dosada proizvedena ambalaža od drveta, za, voće i povrće, može se upotrebljavati u cilju njenog utroška do 31 decembra 1954 godine«. Međutim, slab prošlogodišnji urod voća uslovio je da Dosiojeća, kao i novo pripremljena ambalaža, nije mogla biti utrošena u roku koji predviđa pomenuto rešenje. S obzirom na tu okolnost, Savez trgovinskih komora FNRJ, a na zahtev republičkih trgovinskih komora, tražio je da se navedeni rok produži do 31 decembra 1956 godine. Polazeći od fog zahteva, kao i od ocene upotrebe nestandardne ambalaže kako sa ekonomskog stanovišta, tako i sa stanovišta kontrole, Savezna komisija za standardizaciju održala je savetovanje na dan 3 septembra t.g. sa pretstavnicima Saveza irg. komora i republičkih trgovinskih komora i izvoznih preduzeća »Voćar« i »Kooperativa «iz Beograda. Na tom savetovanju ustanovljeno je da još postoje znaine zalihe ambalaže od drveta koja je izrađena. pre stupanja na snagu novih jugoslovenskih standarda, i da je ta ambalaža bilo u upotrebi na unutrašnjem tržištu, bilo još neupotrebljena u stovarištima pojedinih preduzeća. Kao dokaz za ovu +tvrdnju poslužila je dokumentacija republičkih itrgovinskih komora. Naprimer ,na teritoriji Narodne Republike Bosne i Hercegovine ima oko 275.000 komada ambalaže koja je u upotrebi i oko 1,225.000 komada ambalaže (gajbi, holamdeza, jabučara i sanduka za suvu Šljivu) koja se nalazi u magacinima preduzeća Bosna-koop i drugih preduzeća, ili, ukupno oko 1,500.000 komada. Na teritoriji Narodne Republike Srbije ima oko 730.000 raznih komada fakve amba-
I POVRĆE
laže, a na teritoriji Narodne Republike Slovenije oko 620.000 komada. Dakle, samo na teritoriji ove tri republike ima oko 838,000.000 komada neutrošene nestandardne ambalaže za voće i povrće. Podaci Narodne Republike Hrvatske su nepotpuni, te se preipostavlja da zajedno sa NR Makedonijom i Crnom Gorom ima oko 1,000.000 komada. Prema tome na području FNRJ ima ukupno oko 4,000.000 komada razne ambalaže od drveta za voće i povrće, bilo da je Još u upotrebi, bilo da je još neupotrebljena, a koja ne odgovara važećim jugoslovenskim standardima, jer je izrađena pre 1 maja 1954 godine .
Imajući u vidu navedeno stanje, Savezna komisija za standardizaciju donela je rešenje br. 3187 od S septembra 1955 godine (»Službeni list PNRJ br. 40 od 7. IX. 1955) o izmeni rešenja br. 877 od 10 aprila 1954 godine, kojim se menja tačka III i koja sada glasi: »Sva, dosada proizvedena ambalaža od drveia, za Voće i Dovrće, u cilju njenog utroška može se upotrebljavati do 31 decembra 1956 godine«.
Ovim rešenjem data je mogućnost vlasnicima nestandardne ambalaže da istu mogu koristiti u predviđenom roku.
Na narednom savetovanju, Savez trgovinskih komora primio je obavezu preko svog pretstavnika, da putem republičkih trgovinskih komora obaveže čla-
· nove komora da se striktno pridržavaju odredbe na-
vedenog rešenja, 1l.j. da koriste samo zatečenu nestandardnu ambalažu ,a ne da eventualno materijal nestandardnih dimenzija zatečen kod proizvođača iskoriste i za izradu nestandardne ambalaže. Svi nadležni organi staraće se o pravilnoj primeni OVOS rešenja da se ne bi činile i eventualne zloupotrebe i na taj način povećale zalihe već postojeće nestandardne
ambalaže od drveta za voće i povrće.
(Iz Savezne komisije sa standardizaciju)
DISKUSIJA O PREDLOZIMA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA
Predlozi jugoslovenskih standarda, objavljemi u ovom broju biltena, »Standardigzacija«, stavljeni su na ovaj način na javnu diskusiju u cilju iznalaženja najDovoljnijih rešenja i usvajanja opravdanih primedaba.
BSvajkki pojedimi interesemt (organizacija, ustanova, preduzeće i stručnjak) ima, na, ovaj način, mogućnost da aktivno učestvuje u izradi definitivnih. jugoslovenskih standarda stlavljanjem svojih primedaba, prigovora, saveta, i sl.
Ali, da bi se ova javna diskusija mogla obaviti bez suvišnog odugovlačenja, neophodno je da svaki interesent dostavi svoje primedbe, mišljenja i sl. u
roku koji je naznačen u začelju svakog pojedinog predloga. Primedbe koje prispeju po isteku toga roka, Savezna komisija za standardizaciju neće moći da uzme u obzir i neće ih smatrati obaveznim.
Sve primedbe, mišljenja, prigovore i sl. treba. slati na adresu: Savema komisija za standardizaciju —v Beograd, Admirala Geprata br. 16 — pošt. fah 933.
Ukoliko u pojedinim brojevima, biltena »Standardizacija« budu objavljene samo anotacije pojedinih predloga standarda, što se čini kad je u pitanju samo · manji broj interesenata, u tom slučaju interesenti mogu da zahtevaju da im. se dostavi ceo tekst predloga, koji ih interesuje.