JUS standardizacija

| — oznake za manipulaciju bezopasnih materija, i

— lesomniitt ploče.

Vođenje selkretarijata nekog tehničkog komiteta poverava se macionalnmoj imstituciji za standardizaciju, zemlje — članice koja saopšti da je spremma da se primi te dužnosti, a talko bude odlučeno i putem glasanja zemalja, — članica, anketiranjem koje sprovodi Generalni sekretarijat. Imicijativu za formiranje novog tehničkog komiteta može da pokrene svaka zemlja — članica; ili Savet ISO.

U ovom tremutku sekretarijate drže u navedemom broju sledeće zemlje — članice:

Australija 1, Austrija 3, Belgija 7, Danska 1, Francuska 15, Nemačka 4, Indija 2, Holamdija 8, Norveška 2, Portugalija 2, Švajcarska 4, Švedska 2, Velika Britanija 18, SAD 05 1 SSSR 3. Vođenje sekretarijata ostalih tehmi- Čkih komiteta nije još dodeljeno, te je postupak u tolcu. i

Cilj ove međunarodne organizacije je donošenje međunarodnih preporuka, radi usklađdivanja nacionalnih standarda. U slučaju saglasnosti svih zemalja — članica domose se međumarodni standardi ISO.

. Postupak za domošenje preporuka ili stamdarda-1SO utvrđen je Direktivama za teh. rad.

Uzevši uobzir, da je postupak i za donmošenje nacionalnih standarda prilično dug, s obzirom na sprovođenje obavezne javne diskusije, razumljivo je da je i put od stavljanja ma diskusiju nekog predloga do definitivnog usvajanja preporuka od strame Saveta ISO takođe dosta dug, pa traje 2 ili čak i više godina. Interesi proizvođača i potrošača raznoliki su i u jedmoj zemlji, a pogotovo su izukrštani na međunarodmom nivou.

Sve zemlje — članice, neke manje, a neke .

više, ulažu napore da rad ove organizacije bude što plodomosniji. U poslednje 2 godime i zemlje Istočne Evrope znatno su pojačale svoju alttivnost. Zemlje su sve svesinje koristi koje im pružaju rezultati rada na međumarodnom plamu u međunarodnoj trgovini imdustriskih i drugih proizvoda. Zato se u poslednje vreme sve više proširuju programi rada pojedinih tehničkih komiteta, pa aktiviranje samih tehmičkih kkomiteta postaje sve intenzivnije. Gotovo, i nema tehničkog komiteta, koji ne održava svoje zasedanje bar jedamput godišnje. Osvežavanje i nove impulse za rad dobija cela orgamizacija takođe smenjivanjem dela člamstva Saveta ISO svake godine i izborom novog pretsednika svake treće godine. Tako su u 1956 godimi domete izvesne odluke koje znatno doprinose unuitra-

” STANDARDIZACIJA

Snjoj koordinaciji rada i ubrzanju postupka na donošemju preporuka.

Preporuke ISO

Preporuke i standardi ISO stvaraju bazu za zamenu postojećih nacionalnih standarda ili za domošenje movih, lkoji bi odgovarali preporuci ili stamdardu ISO, osim, ukoliko su u SUIDTOTnosti sa interesima neke zemlje, te se ona prilikom diskusije i glasanja izjasnila protiv. Ali, po sebi je razumljivo, da u radu na međumnma–rodnom polju zemlje — člamice vrše uzajamne ustupke u granicama mogućnosti, kako bi se došlo do zajedničkog rezultata, korisnog za što je moguće veći broj zemalja.

U svom obimnom radu u periodu od 10 go- · dina, u kom su morale da se savladaju i mmoge teškoće, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) usvojila je dosad 31 preporuku iz raznih oblasti delatnosti i to:

ISO/R l — Standardna temperatura za in. dustriska merenja dužina,

2 — Označavanje pravca mvoja tekstilme pređe, i

93 — Standardni brojevi. Serije standardnih brojeva,

4 — Međunarodni kodeks za skraćivamje maslova periodičnih publikacija, Or

— Gustina prenošemja difuzne svetlosti (fotografija),

6 — Metoda određivanja fotografske

osetliivosti i imdeksa ekspono-

_- Vvamja, 7 — Cevni konični mavoji za gasne 'eevi i naglavke za tesan spoj (1/8 — 6”), 8 — Jednoobrazno opremanje časopisa, 9 — Međunarodni sistem +ranmslitera_ cije Ćirilice, 10 — Priključci na vazduhoplovima za kondicioniranje vazduha na ze-

mlji, 11 — Priključci za ispitivanje pritiska kabine vazduhoplova na zemlji,

12 — Označavanje cevovoda na vazduhoplovima, · 13 — Cevi, spec. odlivci i fazonski de-

lovi od livenog gvožđa za vodove pod pritiskom,