JUS standardizacija

·

PA

POVODOM STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU PREDLOGA STANDARDA ZA ULJA ZA ZUPČANIKE

Za podmazivanje zupčanih prenosa, koji rade mora kompenzirati i odgovarajućim boljim ma-

od umerenih do ekstremno visokih pritisaka, upotrebljavaju se diferencijalna odnosno hipoidna ulja. Zatvoreni zupčanici mogu se podmazivati zapljuskivanjem, te u tom slučaju treba održavati ulje u karteru na takvoj visini, da samo zupci najnižeg zupčanika urone u ulje. Može se, takođe, upotrebiti sistem podmazivanja pod pritiskom, tako da ulje prska po zupcima sasvim blizu tačke zatvaranja zubaca. Ulje sa zubaca pada na dno u posebni sud za ulje, a odavde cirkuliše opet dalje.

Podmazivanje zapljuskivanjem je prikladno u slučajevima kada obodne brzine zupčanika nisu tako velike da bi prouzrokovale preterano bućkanje, ili prejako odbacivanje ulja, pre nego što ono stigne do tačke zahvatanja zubaca. Kružni sistemi pod pritiskom mnogo su prikladniji, jer omogućuju veći odvod toplote i zato se upotrebljavaju kod zupčanika s velikim brojem obrtanja, a koje tera velika pogonska snaga.

Pri podmazivanju zapljuskivanjem vrlo je važno da površina ulja ne bude suviše visoka, jer će inače doći do preteranog bućkanja i usled toga do porasta temperature.

Najdelikatnija primena ove vrste ulja je u podmazivanju prenosa u zadnjem mostu automo= bila, pa se kvalitetne osobine navedenih ulja procenjuju prema sposobnostima podmazivanja na tom području.

Prenos u zadnjem mostu automobila vrlo je osetljiv u pogledu podmazivanja, a na njega se obično vrlo malo pazi, iako je određen da radi više godina bez smetnji. Posle drugog svetskog rata zapaženo je ogromno angažovanje na rešavanju svih problema koji su usko povezani sa ispravnim podmazivanjem zadnjeg mosta i diferencijala. U vezi toga bio je u Americi osnovan komitet za specijalno istraživanje izdržljivosti zupčanih prenosa (Special Research Committee ond Strength of Gear Teeth). Isto tako, bili su posebno tretirani problemi korozije, kao i problemi snabdevanja u vezi transporta. Ovako previranje na ovom području podmazivanja diktirali su, uglavnom, sledeći razlozi:

1) Sve veća proizvodnja automobila, čiji motori poseduju sve veću snagu. S druge strane, s nekim malim izuzecima, proizvode se i danas prenosi u zadnjem mostu iste veličine kao ranije, a kod hipoidnih prenosa došlo je čak do smanjenja njihove veličine i težine. Ovo se moglo postići na račun povećanja mehaničke stabilnosti, i na račun sve strožijih zahteva prema njihovom podmazivanju. 2) Sve veća primena hipoidnog prenosa u zadnjem mostu, koji je uopšte uveden tek posle 1945 godine, zbog njegovih poznatih prednosti pred pužnim i spiralno — koničnim prenosima. Danas, više od 90% kola u Americi i Engleskoj imaju takav način prenosa. Poznato je da hipoidni prenos radi pod mnogo težim radnim uslovima, što se

zivom.

3) Težina kola se polako, ali stalno povećava; to povećanje težine znači i veće opterećenje inercije.

4) Visina kola se uopšte snizuje, što omogućuje upravo hipoidni način prenosa. To znači, bolji start, ali i primenu manjeg diferencijala u pogledu težine i veličine. ·

5) Radna temperatura zupčanika u zadnjem mostu i diferencijalu je sve veća, a javlja se kao posledica većeg klizanja.

Svi ti razlozi pokazali su da je prošlo vreme kada se za ove svrhe podmazivanja moglo bez bojazni primenjivati obično mineralno ulje. Da bi se zadovoljili svi navedeni faktori, koji povećavaju težinu radnih uslova, ulju se dodaju specijalni hemiski aditivi. Pomoću navedenih aditiva dobiva se kategorija ulja za visoke pritiske i hipoidna (univerzalna) ulja.

Osobine ulja za visoke pritiske

Pod hidrodinamičnim uslovima mazivo smanjuje koeficijent trenja i trošenja između metalnih površina, jer se između njih formira tečni film malog otpora klizanja, koji sprečava suho trenje metalnih površina. Međutim, pri radnim uslovima koji se pojavljuju kod hipoidnih zupčanika, javljaju se »vruća mesta« usled visoke radne temperature i postoji opasnost da se uljni film razbije.

Pod tim okolnostima potrebno je da ulje manifestuje fenomene graničnog podmazivanja, tj. da mazivo stvori na površini zubaca anorganski film usled hemiskog delovanja ili fizičke adsorpcije, i da se to odrazi na dodirnim tačkama zubaca. Pošto je samo mineralno ulje nesposobno za takav učinak, potrebno je ulju dodati hemiske materije koje imaju osobinu da stvore anorganski film sa srazmerno niskom tačkom topljenja i čvrstoćom na klizanje.

Temperatura na dodirnoj tački zubaca je funkcija kompresione sile (na način zavisan od obrtnog momenta i relativnog radiusa krivine zubaca), klizne brzine i stepena do kojeg se površina može ohladiti u intervalu između uzastopnih perioda dodira. Na toj temperaturi mora aditiv za visoke pritiske, koji se nalazi u ulju, imati izvestan stepen.aktivnosti, koji zavisi od tipa i koncentracije navedenog aditiva, kao i od temperature uljne mase. Suviše velika aktivnost može biti uzrok preteranog trošenja. To ima za posledicu da dolazi do korozije, koja je uzrok gubitka u težini zubaca i ležajeva, a time nastaje prekomeran bučan rad. Dok je ova hemiska aktivnost u izvesnim granicama dobro došla kod putničkih automobila koji rade sa velikom brzinom, pokazala se suviše oštra kod teško opterećenih teretnjaka i autobusa, kod kojih je veliki obrtni momenat.

STANDARDIZACIJA