JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

POVODOM STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU DRUGE GRUPE PREDLOGA STANDARDA O ISPITIVANJU MAŠINA ALATA

U julskom broju biltena za 1962. god. stavljena je na javnu diskusiju grupa od 15 predloga standarda koji sadrže uopšteno izložene metode ispitivanja tačnosti mašina alatki i opšte uslove tih ispitivanja. U nastavku toga rada sađa se stavlja na javnu diskusiju grupa od 6 predloga standarda koji sadrže konkretna uputstva za ispitivanje tačnosti strugova.

Sadržajno, ovi predlozi standarda ne odstupaju od klasičnih metoda ispitivanja, primenjenih u ranije izdatim standardima ove vrste i uglavnom se poklapaju sa odgovarajućim standardima drugih zemalja. Tako, u predlogu JUS M.G0.120 najveći broj postupaka poklapa se sa odgovarajućim postupcima u DIN 8606, a samo dva postupka (pod rednim brojem 12 i 13) poklapaju se sa odgovarajućim postupcima u CSN 20 0301.

U predlogu JUS M.G0.121, koji je zbog nedostatka prostora u biltenu samo anotiran, a čiji kompletan tekst Jugoslovenski zavod za standardizaciju daje na poseban zahtev, predviđeni postupci merenja poklapaju se sa odgovarajućim postupcima u DIN 8607, sa izuzetkom postupaka pod rednim brojem 12 i 13 koji su u skladu sa postupcima u CSN 20 0302.

Najzad, u predlogu JUS M.G0.122, koji je takođe samo anotiran, predviđeni postupci merenja su u skladu sa odnosnim postupcima merenja u DIN 8605, izuzev postupke 12 i 13 koji se poklapaju sa odgovarajućim postupcima u CSN 20 0303.

'

Međutim, po načinu izlaganja i grupisanja materije ovi predlozi standarda odstupaju od ranije usvojenog tipa jugoslovenskih standarda ove vrste koji su se oslanjali na standarde izvesnih drugih zemalja. U ovim predlozima učinjen je pokušaj da se podesnim grupisanjem materije postigne racionalnije iskorišćenje prostora, uz dobru preglednost svih suštinski važnih odredaba.

Jednovremeno sa navedena tri predloga standarda koji utvrđuju postupke ispitivanja strugova 1 limitiraju odstupanja tačnosti koja se mogu tolerisati stavljaju se na diskusiju i tri odgovarajuća predloga koji sadrže obrasce standardnih zapisnika o ispitivanju tačnosti strugova. Ti standardi moći će se koristiti bilo u cilju direktnog upisivanja rezultata ispitivanja, bilo za to da se po uzoru na njih štampaju obrasci zapisnika koji će u svemu biti istovetan sa standardima, sem zaglavlja i kratkog uvodnog stava.

Do sada su u praksi za upisivanje rezultata ispitivanja često korišćeni sami standardi za ispitivanje mašina. Takvo korišćenje tih standarda je međutim neracionalno i nepodesno, Jer, s Jedne strane, umesto kratkog i preglednog zapisnika koristi se duplo obimniji i skuplji standard, a s druge strane, standard metoda ispitivanja ne sadrži potreban prostor za upisivanje svih podataka koji se dobiju prilikom merenja. Ako bi se pak htelo da omogući upisivanje svih tih podataka, standard bi postao još glomazniji. To pokazuje ma i letimčno upoređenje odgovarajuća dva predloga standarda. Zbog toga se može očekivati da će predloženi standardi — zapisnici biti prihvaćeni od zainteresovane industrije kao vrlo korisna novina.

0 Reda radi se napominje, da je slično odvajanje rezultata merenja od uputstava za merenje primenjeno i u jednom od kapitalnih dela koja se odnose na ispitivanje mašina, u knjizi P. Salmona: Mašine alatke. Prijem — ispitivanje (Pierre Salmon, Machines-outils. Reception-verification, Paris 1937, 1943, 1949).

Inž. B. Stanković