Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

464. JOB. хаџи-ВАСИЉЕВИЋ

Овај му спомен подижу уници: Анта јереј, Денко u Васиљ.“

На трећем је гробу натпис:

„Овде почивају земни остаци свешлаеника Анте IH. Лилаларијевића, игумана манастира Забела. Рођен 1559 г0одине у Старом Нагоричину, а мучки убијен испусти своју племетипу дугу 10 јула 1598 године. Овај видни знах подиже му мајка Бомсана “ браћа Денко и Василије.

Зграда манастирских има двојаких по добу грађења: „Отаре зграђе“ и „Нове Зграђе.“ Старе је градио још поп Таса Миленковић „Моравац,“ онај о коме прочитасмо на торњу попа Таса, а на првом гробу јеромонах Антимђ; а нове је зграде градио поп Паун последник поп Тасин и дугогодишњи игуман овога манастира. У овим зградама има 30 соба за госте, и то махом на горњем спрату, а на доњем су спрату остале зграде: мађерница, подруми, арови и тако даље. Народ прича да је Старо-нагоричка црква био велики и богат манастир. Као такав имао је много калуђера који су по манастирском имању радили. Тада кад је овај манастир био тако богат, у данашњем манастиру здабелу држата је манастирска стока и благота од стоке, па кад је ваљало манастиру, носило се отуда. Па како су ове послове око стоке обављали калуђери, то су онп и живели у данашњем манастиру Забелу те је за то била и у Забелу подигнута црквица у којој су се калуђери молили Богу. Тако је исто, прича се даље, било и других манастирских црквица. У данашњем Никуљану држато је манастирско жито и вино те је ту за то и била црквица Ов. Илије. А кад су Турци зашли у ове крајеве и притисли све манастирско имање, калуђери су се разбегли куд који те су и ове црквице остале пусте. А откад су се Арнаути доселили почеше их и рушити или у њима стоку своју држати; тако је било п са забелском црквом.

Она је била до 1852 године у развалини а манастир није ни постојао; тада је обновљена трудом неколицине родољуба из околине Забела.

То је предање о овом манастиру, а такво предање о црквицама, чује се свуда по нашим крајевима под Турцима. — II. C. Срећковић је изнео у „Браству“ П да је по предању ову цркву зидао Кнез Лазар и да игуман има чеки дотичну повељу Кнеза Лазара у рукама. Ми смо велику пажњу овоме предању поклонили п дуго смо разбтрали е да ли бисмо, макар и посредним путем, докучили што год о Кнезу Лазару и о овом манастиру, али ништа ни од кога не чусмо о томе.

Прича се о Ккезу Лазару ми о овом манастиру да је

~

још пре 1852 године уснио сан пеки Деда-Стеван из Ста-

пен ние