Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

486 _ ЈОВ. ХАЏИВАСИЉЕВИЋ

„јединога, и без игде ичијег образа и зазора, без стида „и срама,“

Затим се наводе насиља која је турска војска (Турцим Арнаути) извршила у селима Кумановске Области и тако даље.

„Ваша Екселенција итд. „На Ђерману планини 1-ог Јуна 1878 године.“

На овој молби има 220 сеоских печата и 500 потписа и печата првих људи из тих крајева.

Као што је познато, устаници нису никаква следства добили од Берлинског Конгреса и покрет је се овај свршио тиме што је се турска регуларна војска у Августу месецу 18978 године сукобила са устаницима, потисла их у козјачке планине и натерала их од чести на предају од чести да пређу границу Србије. На тај је начин сав устанички реон поново враћен под султанску управу.

Сви други покрети хришћана у овој области у ствари политичке су природе, али зато што су вршени кроз цркву и школу ми их зовемо фрквено-школским приликама; O њима се говори у другом делу овога одељка а сада да изложимо историју града Куманова.

Црте из историје града Куманова. Први писани помен о Куманову налазимо у нашим домаћим споменицима. — Краљ Стефан Дечански, дару: јући имање своме манастиру Дечану, године 1330, дао је и село Куманово. У тој Дечанској повељи читамо о Куманову следеће: „Мегк Коуманоко н радоекој коудћ оутесх ROPAAMRB сомдиа () снтинује оу каменћ кон постакнсмо сфвдњ BADE TAWODĆ OV IJBCTOV KOM греде OV рлдовка на клмник кон постхкнемо на похтн. Такоре O0VZb Кодо, на ДЋАЋ H MA двлоу камн постакнсмо такоре по двлоџ мепо Коуманоко во лрхиихуе оу камен кон постанемо како поџт наладн HZh крнке ВЕЕ такоре Прве помтћ оџ додћ. н OVZb ДОЛЋ о ВАМА вуНШТА, НО ТАН О ДЋАОМБЊ OV поџтћ кон поутћ CAAZH