Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

496 ЈОВ. ХАМИ-ВАСИЉЕВИЋ

већ увелике се почела осећати у Скопљу, Врању и осталим градовима на југо-истоку и почело се већ говорити о Ексархији, али у Куманову се о свему томе није ништа радило, већ само неприметно и бугарске су књиге поред српеких уношене у школу и народ.

Доцније ћемо видети да су кумановци све до 1872 године остали еви сложни и уз Патријаршију.

Бугарске књиге почели су доносити још Костадин и Симеон Штипљанац, али се на то није обраћала никаква пажња. Деца су се жалила да им је тешко учити из ових књига, али Cy родитељи ту тешкоћу објашњавали тиме што се у то време све више учило рачунање, писање, писмени састави п други школски предмети.

После Симеона узет је за учитеља Јеврем Штитљанац, звани Скевра, ну овај се брзо по том ожени 7 Куманову и рукоположи за свештеника те је престао ити учитељ.

Онда су кумановци довели за учитеља Костадина из Прилепа — Прилепчанца, ну ни он није дуго остао. =

По том се обрате кумановци у Врање п одонуд потраже учитеља. Отуд им дође за учитеља Михаџло Ристић = Врањанац. То јевећ било 18971године. Михаило је био ученик врањскога онда већ ексархијскога учитеља Николе Шишеџијева, али је у Куманову почео учити децу и из српских и из бугарских уџбеника. У главноме тражило се да деца што више знања добију, а још се није водило рачуна из каквих се књига предаје. Михаило је брзо у Куманову постао омиљена личност. — Млад, леп и мирољубив, задобио је био све кумановце, а његово дивно исалење у цркви и певање лепих нових српеоких песама јако му је подигло глас; њега и данашњи дан због тога хвале сви у Куманову.

Михаило је био у Куманову учитељ у два маха.

у 0

% Opora су Костадина звали доцније Други Костадин.