Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 501

њега били су учитељи: монах Дионисије (две године), Алекса Кејевић из Кокошиња (једну годину); Петар из села Ћетенова у Кратовској Кази (осам година). Свакако је овај Петар — Петко — који се помиње у запису из године 1842, и ако се године записа са памћењем народним у селу не слажу. („Знано б8ди кога беше даскалљ Петко 8 село Довезенци лета Ф сотворенИа мира 76 мо 2“) и НиколаЦветковић из села Куклице у Кратовској Кази (једанаест година). Ова је школа затворена 1848 године, па је поново отворена 1868 године и тада је био учитељ Тодор Бошковић из истога села, (осам година). Школа је поново затворена за време Орпско-турског рата 1876 године и поново је отворена тек 1891 године. Први је учитељ у тој новој школи са модерним српским уџбеницима, био Апостол Дветковић из Куманова.

е) У селу Мургашиј. У овоме селу постоји школа од пре 50 година. Први учитељ био је потоњи поп-Ћипријан који је мало времена био учитељ и у Градишком манастиру. Он је и као свештеник био учитељ. Школа му је била у селу до цркве и учило се само зими. Лети је учитељ, односно свештеник, орао и копао. Испита у овој школи није било. Наплаћивало се од ученика по једна лира годишње, Овај је учитељ први 1880 године донео бугарски буквар у мургашку школу, па како ни сам није знао учити децу из њега ова су се научила срицати само две речи:

Жи — жи — леа — веа — во == жилаво Ки — ки — леа — веа — во = килаво.

Кад је један од ученика из Мургаша отишао у школу. у Градишком манастиру и однео буквар, деца која нису ра-_ зумевала исмевала су свога друга. за срицање опе две речи.

ж) У селу Клечовцу. Овде је прва школа отворена 1873 године. Учионица је била у хану и у појединим кућама. Учитељи су били: Димитрије Петковић, родом из Кратова; главно му је занимање било механџилук — био је ханџија у овоме селу, а поред тога учио је и децу; Мита Манасијевић из села Шљегова у Кратовској Кази; Кипријан Додевић из села Мургаша и Јосиф Николић из села Шљегова у Кратовској Кази. И ови су последњи учитељи имали друга своја, занимања. Ова је школа замењена модерном српском школом 1894 г.

з) У селу Дретку. Овде је од старине постојала школа. Деца су се учила у поповој кући. Око 1860 године укинута је ова школа и пренета у манастир Карпину.