Kako se hranimo

ХРАНА НОСИЛАЦ ЕНЕРГИЈЕ

Храна има двојаку улогу: она организму доноси материју, градиво, и снагу, енергију. Организам се непрекидно троши, те то трошење треба надокнадити. Али организму је потребан и непрекидни извор енергије, за све оно што се де шава у живоме бићу и што сачињава живот. Ту енергију доноси храна. Тешко је издвојити материјалну од енергетске стране живота, те тачно поделити те две улоге хране. Можда је трошење организма управо у вези са извлачењем енергије из тог трошења. Али свакако да највећи део хране у одраслог човека има чисто енергетске улоге. Кад би храна имала само да надокнади материјалну потрошњу живог организма, тада бисмо се могли задовољити врло малим количинама хране, као што казује врло мала потреба азотне материје. Највећи део хране служи као носилац енергије. Отуда храну треба посматрати и са тачке њеног хемијског састава и са тачке њеног садржаја енергије. И као год што храна пролазећи организмом мења свој хемијски облик, тако и енергија коју собом уноси претрпљује разне промене између облика у коме ступа у организам и облика у коме га напушта.

После материјалне стране исхране долази на ред њена енергетска страна.

[. ШТА ЈЕ ТО ЕНЕРГИЈА»

За дефинисање енергије поћи ћемо од појма рада. Тај појам нам је дат унутрашњим осећајем који прати функционисање наших мишића. Када дижемо какав терет, савлађујемо какав отпор, имамо осећај да смо дали од себе нешто позитивнога, при чему се наше тело троши те наступа умор, Тај рад који смо дали потекао је из трошења, нестајања нечега, То нешто што може дати рад, било преко наших мишића или ма којим другим путем јесте енергија. Топлота може производити механички рад, у парној машини на пример; топлота је дакле један облик енергије. Исто тако електрична струја и хемијски афинитет могу бити извори механичкога рада. Отуда имамо топлотну енергију, електричну енергију, хемијску енергију. Те се разне енергије указују