Književne novine
Te
t
»Kralju Betajnove«. U toj
ralačke primjedbe i zapažanja
-
#1 razvoj i Ovog i ostalih pozorišta biti
STRANA 4
čini je vid!jffvom već od samog početka: U prvom susretu Kantora i starog Kmrneca, bez Ikakvog opravđania u samom tekstu, čak bez ikakve osnove u psihologiji Kantora. Stupica poka=zuje da se Kantor boji Krneca. da pod dejstvom griže savesti beži od niega. Naveo sam samo ovn nekoliko karakterističnih pojedinosti, a takvih ima u Stonižinni režiji dosta. ,
Druga vrsta kritičkih primeđaba koje su ovde pale odnosile bi se na nepravilno ili nedovoljno pravilno tumačenje pojeđinih ličnosti. situaciia i sukoba, I te primedbe su opravdane. Navešću nekoliko primera. Po Čeho-, vu, Astrov je složeno biće. čiji se unutrašnji život prelama od sanialaštva i poezije do brutalnosti i cinizma. Taj poetski neobično dragoceni sanjalački elemenat u »Ujka Vanji nedovolino je podvučen. i na fai način Čehovljevoj veri u. čoveka, u bolji i srećniji život podrezana su krila. Sličan je slučaj sa župnikom u ličnosti, ćije s moralna bezočnost data potpuno ve/istički, Cankar daje oštru poliftičku sudfiru licemerstva i moralne bede klerikalizma u Sloveniji. Umesto da prihvati Cankarevu satiričnu koncepciju koja je velika snaga Cankarevog realizma, Stupica ju je ublažio svojim pokušajem psihologizirania po svaku cenu. Dok je scena nagađania između Kanfora i župnika u samom delu brutalna slika kupoprodainog ugovora dva cinična licemera. pretstavnika kapitala i pretstavnika crkve, u Stupičinoj interpretaciii cela:stvar je prikazana kao neka tanana psihološka igra, s mračnim nagonima, grižama savesti i ličnog koprcanja. Delimičnog otstupanja ima iu tumačenju Jelene Andrejevne (»Ujka Vanja«), Kod Čehova „taj fino ocrtani ženski lik, i poređ osećania promašenosti života i žarke žudnje za vrednim i uzbudljivim doživljajima, beži od svake avanture. čak od svojih sopstvenih osećanja; u Stupičinoj interpretaciji, međutim. Jelena Andrejevna samo formalno i konvencionalno beži, dok se ustvari Sva pređaje svojim oseća= njima, iureći naglavačke u liubavae pustolovine. Takvim neđovolino tačnim · tumačenjem pojedinih likova ne ostvaruju se samo proizvoline ličnosti. no se u isti mah daie, ua manjoj ili većoj meri. i nedovoljno tačna ili mnastrana koncepcija i iđejnog sveta jednog pisca,
Veliko Vlahović :
Pošto se diskusija primiče kraju.{ drugovi su kazali uglavwmom sve Ono što je trebalo reći, ne mislim „ponavljati već rečeno. Htio bih ipak đa podvučem tri rezultata naše današnje diskusije. Prvo. ona je početak sistematskijeg rađa naših kulturnih radni= ka u Beogradu po pitanjima pozorišne kritike i pretstavlja svakako u tom pogledu značajan korak unaprijed. Nameće se zaključak da ovakve diskusije treba češće praktikovati. Drugo, diskusija će svakako pružiti značajnu pomoć Jugoslovenskom dramškom pozorištu u njegovom daljem radu, i ta je pomoć utoliko veća, jer je svojevremena, pošto ukazuje na izvesne nedostatke u prvim mjesecima djelatnosti pozorišta. tako da u daljem rađu pozorišni kolektiv može izbjeći i postepeno otstramiti te greške. Treće, diskusija đaje bogat materijal za pozorišne kritičare. koji će kroz članke, u dnevnoj štampi i časopisima izraziti i produbiti sve one pozitivne. stvakoja se ne odnđse samo na Jugoslovensko dramsko pozorište, već uglavnom i na čitav pozorišni život u našoi zemlji. Znači da diskusija pretstavlia ozbiljan prilog razvitku naše pozorišne kritike.
Jedan od zaključaka koji nam se nameće na HMraju diskusije jeste, prema mome mišljeniu, da tumačenje pojedinih uloga i pozorišnih komada nije stvar samo pojedinca, u ovom slučaju režisera. To tumačenie treba đa bude plod zajedničke diskusije koja će pomoći režiseru da niegova umietnička i režiserska koncepcija dođe do najpotpunijeg i najpravilnijeg izražaja. Praktički to znači da pri pozorištima. naročito pri takvim pozorištima kao što ije Jugoslovensko dramsko pozorište, treba formirati u“ mietničke savjete. To nam postaje još očiglednije kađa napomenemo dđaiu đanašnjoj diskusiji. kod drugova komunista, postoje različita tumačenja, ne samo pojedinih uloga, nego i značaja i karaktera jedne drame kao cjeline.
Drugovi Bogđanović i Kulenović, dali su čitav niz vrlo dobrih zapaža-
nja i primjedbi. ali ima i takvih za-
pažanja sa kojima se ja ne bih složio. Tu mislim na pitanie »žive riječi« u »Kralju na Betainovi« i koncepciiu Cankarovop djela kod druga Skendera. S druge strane, drug Skenđer jeu krat crtama dao, prema mom mišlenju, vrlo dobra i tačna zapažanja o Čehovljevom »Ujka Vanjic«. Diskusija je uglavnom išla po liniji kritike nedostataka, dok se o pozitivnim stranama malo govorilo, što ne mnači da Jugoslovensko dramsko pozorište ne pretstavlja obiljan korak naprijed u razvitku našeg GALA Ja bih u tumačeniu ovih nedostataka primijenio pojam koji je.u marksizmu poznat pod nazivom »nedostaci „Orasta«. Razvitak i porast našeg iılturmog života, koji je tako očit već u prvim godinama Peto! le, ne razvija se bez neđostataka. bez borbe sa teškoćama, bez savlađivanja tih teškoća. Nedostaci, o kojima je bilo riječi prilikom analize friju premiin"s SPAI TOME slo: Uaskog drarmstnr nasata Aed takođe neđostaci porasta naše noznrišne umjetnosti. Ukoliko smo mi svjesniji tih nedostataka, ukoliko ih svojevremeno uočavamo, utre “će
brži, a umjetnički nivo viši.
S'o se tiče ocjene režiserskog rada, svi se drugovi izgleđa slažu da Stupica in » prilično elemenata koji nema~
"ju drugi režiseri, da je on evoluirao
u upoređenju sa svojim ranijim režiserskim radom, đa on uočava i može da otstrani slabosti. To znači da mu druenrskom: Ietiknm trebn pomnći dn
jer su ličnosti u drami one poluge pomoću koiih pisac izražava svoju misao i svoje Oosećanie života.
Hteo bih da podvučem ioš jedan nedostatak u Stupičinim režijama o kome se ovde nije diskutovalo: nitanje stilizacije. Ukoliko Bojan: Stupica s jedne strane pokazuje naklonost ka drastičnoi naturalističkoi pojedinosti, što se naiviše odrazilo u »Ribarskim svađama«, on s druge ide u pDreteranu stilizaciju. tako da se mnogi tenfnarski efekti. inače vrlo invenciozno nađeni. odvoje od ubedljivosti od istinitosti. Primer takve preterane stilizacije imamo u odnosu Kantora i župnika, u tumačenju Nininog straha. u Kantorovoi klonulosti za vreme
ispitivanja. u sceni kad se Hana s đe-
com moli Bogu (u »Kralju Betainove«); ili u odnosu Sonje. prema Astrovu. u hodaniu Jelene Andreievne. u čuvenim Astrovljevim. rečima: »U čoveku freba da je sve lepo...« (u »Uika Vanji9: ili u dolasku žena na sud (u *Ribarskim svađama.«) itd. itd.
Trebalo bi, mislim, da se diskutuie 1 o inscenacijama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I pored toga što su mnoge slike uspešno ostvarene. ima u našim pretstavama i takvih stvari preko kojih se ne bi smelo olako preći. Smatram .na primer. da ie inscenacija I čina »Ujka Vanie«, sa onolikim prozorima koji gledaju u drvenu ogradu. prosto nemogućna. A zar poslednii čin tog istog dela. DO svojoi teškoj atmosferi, me pofseća na ibzenoevski ambijent, u kome je ne= mogvcuče dočarati v»škrinanjie vera i cvrčanje popaca«, o kojima Čehov govori? Zar prvi čin »Kralin RBetnimove«. sav u ebrastim šnrama koie ne=
prestano titraju pred očima, može imati scenskog opravdanja? No, i pored svih tih nedostataka.
Bojan Stupica je u svoje prve tri režije u Jugoslovenskom dramskom Dozorištu pokazao živu scensku imaginaciju i znatan smisao za reljefno i jzniansirano scensko interpretiranie, za originalan i stvaralački samostalan ređiteliski postupak. Mislim da bi kritika.. ako hoće da ispuni svojiu vaspitnu ulogu, morala pored neumoliive oštrine u objašniavaniu nedostataka, da obeleži i analizira i ona postignuća po kojiima ie Bojan Stupica. i .pored svih idejno-umetničkih glabosti, . jedan od najtalentovanijih reditelja u našoj zemlji.
uoči one nedostatke koji su posljedi-
ca njegovog shvatanja kao režisera .
i umjetničkog rukovodioca pozorišta.
Na kraju nekoliko riječi o sistemu rada u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Premijeru ne treba smatrati kao nešto već potpuno gotovo, kao stvar u koju je dotični kolektiv uložio maksimum snage. Premijera ni izdaleka nije rezultat svega omnga Šfo i glumci i režiser ! umjetnički savjet mogu da dadu od sebe. Prije bi se moglo reći da je ona početak njihovog stvaralaštva. Jedan pozorišni komad treba i poslije premijere analizirati, naročito u tumačenju pojedinih uloga, treba eksperimentisati, dotjerivati, mi= jenjati pojedine stvari, slušati šta govore gledaoci i pozorišni kritičari, U tome pogledu treba uzeti u obzir bogatu praksu sovjetske pozorišne umjetnosti, gdje neki detalj mijenjaju poslije premijere po nekoliko puta. Jednom riječju obrada. pozorišnog komada ne smije se smatrati kao potpuno završena davanjem premijere. Jugoslovensko dramsko pozorište o tome će svakako voditi računa u daljem radu. ,
| „SEĆAJ
~
U izdanju Mlađinske knjige nedavno je u Ljubljani izišla, pod naslovom »Sećajte se, drugovi!«, knjiga tispo> mena slovenačke omladine iz vremena oslobodilačke borbe. Knjiga je nova
pojava u našem kulturnom životu i
zaslužuje. kako po svojoj originalnosti tako i po sadržini, svu pažnju ne samo mladog čitaoca. kome je nameniena? nego i pesnika. književnika i 'storičara koji obrađuju ili će obrađivati teme iz oslobodilačkog rata. U prvom redu, ovom knjigom morali bi da se
. pozabave vaspilači. učitelii naše o-
mladine. upravo ove omlndine koia je knigu i napisala i koja vaspitaču može da bude dragocen oslonac i informacija u njegovom vaspitnom radu. '
Zabeležiti kako je knjiga nastala isto je toliko zanimljivo i važno kao i tretirati njen sadržaj, tematiku i odlike. Još godine 1946, Ministarstvo prosvete Narodne Republike Slovenije pozvalo je sve škole na teritoriji Republike da otpočnu organizovano sakupljanje pisanih uspomena omladinaca iz vremena narodno-oslobodilačke borbe. Ministarstvo je primilo preko šest hiliada napisa-dokumenata o borbi i sudelovanju omladine u jedinicama Narodno-uslobodilačke voiske, mw terenskim organizacijama Osvobodilne·.fronte, u pionirskim odredima, ili iz zatvora i koncentracionih logora, iz progonstva i iselinvania. ukratko odasvud gde se vodila oslobodilačka borba. Iz tih šest stotina napisa izdvojedno je preko tri stotine najboljih i najkarakterističnijih i, zajedno sa ilustracijama koje je takođe nacrtala dečja ruka, izdano wu obliku kniige pod naslovom ?Sećajte se, drugovil!«
Utisci velikih događaja ostaju moćno urezani u mladim godinama. Ali utisci objavljeni u ovom zborniku nisu nikakvo pasivno primanje ili doživljavanje. Pre svega, reč je o aktivnom odnosu omladinaca prema stvarnosti, reč je o tome kako se u mladom. naimlađem naraštaju probudila i oblikovala velika energija i snaga, patriotizam i borbenost, mržnja i prezir prema okupatofu i izdajniku. liubav prema partizanima. žarko slobndoliu=blje i čovečnost, svi ti elementi koji su dete i omladinca pretvorili u svesnog borca, borea koji, prema svoiim snagama i sposobnostima uključen u borbu, doprinosi svoji udeo za pobedu nad onima koji su hteli da mu unište mladost i život. Bez svega toga, bez te političke i patriotske svesti, koiom se u toku rata odlikovala omladina, ne bi bilo ni ovih uspomena=–dokumenata, ovako hapisanih, ne bi bilo ove kni:ge, koja živo prikazuie ·sdnu od fermi borbe i je?"”n od hoišta oslobodilačkog rata. Sve ovo potrebno je istaći i zbog toPa Šfo prilozi u zborniku govore do kakvog su se stupnja zrelosti (ma da, u većini, autori usDomena imaju od 9 do 14 godina) uzdili pioniri i omladinci, koji. uprkos svemu što su doživeli, nisu izgubili ni= šta od svoje jednostavne. zdrave mladosti i detinjstva.
Wnjiiga imh sedam delova: zločini okupatora. iseljavanje, ustanak. partizani, borbe, izdajnici, oslobođenje. Iako su ovi okviri zaista široki, ipak urednici zbornika nisu uvek uspevali da na najsrećniji način rasporede Dri-
KNJIŽEVNE NOVINE
OSVIUH NA ENVJIGE
HIzdanje »Mladinske knjige«, Ljubljana
loge koji u većini slučajeva zadiru u više vazličitih sektora. Ali ono što ie zajedničko svim prilozima. pa govorili oni o ovoj ili onoj strani oslnbn'lilačkog rata, to su pre svega patriotizam, mržnja prema okupatoru i borbenost. koje su autori prikazali na različite načine i u raznim oblicima.
Pod naslovom „svojih uspomena »Pobedio sam Švabu«, koje se završavaju rečima: »Danas sam srećan što sam makar i malo doprineo danu oslobođenja«. mali Joža Kokali ispričao ie na svoj način ono što su osetili i toliki drugi i izrazio ljubav prema rodnoj zemlji. horbenu svest Omladine koja je ratne dane. ne samo doživela nego i iskusila i našla. pravi svoj put. put otpora, prkosa. borbe. A. takvi su i svi ostali prilozi, pa bilo da govore o izgnanstvu ili spaljivaniu sela, o partizanskim pobedama ili O akcijama pionira i omladinaca, o izdainičkom poslovanju belogardista..
Nema ničeg ni mutnog ni dvosmislenog, ničeg formalističkog ili nejasnog u ovim sećanjima. Sve je tu duboko proosećano, oštro i jasno zabeleženo, bez suvišnih reči. A zapisane reči to su teška optužba ili pobednički DOnos pionira il' omlađinca, I dok jedni beleže kako su sačuvali partizane od neprijatelja koji im je spremao iznenađenie. kako su ovoga ili onoga spasli, kako su pružili pomoć ranjenicima, drugi opet pišu o tome kako su od Nemaca uzeli metke, kako su šasuli šećer u benzinske tankove ili DOkidali telefonske žice. Svakom našem borcu poznato je to tiho i nesebično delo. to junaštvo omladine i nema borca koji, na ovaj ili onai način. niie osetio u teškim godinama rata pomoć najmlađih. Kao moto stavljene. su na čelo knjige ove reči: »Nikad ne zaboravi. druže partizane, da smo bili 8 tobom u danima rata i da danas iz nas izrasta nova generacija boraca izgradnje i odbrane domovine, koju će oni znati isto onako đa čuvaju kao što si se ti za nju borio u godinama 1941 — 1945. ~
“Mnoge podvige omladine zabeležila je ova knjiga. Ivana Kukavica seća se kako je pred dolazak Nemaca DTVO skrila Titovu sliku i zastavu, a onda tek pomislila na sebe. Marica Ostrožnik i danas posećuje grob crvenoar= mejca koji je pao u redovima slove= načkih partizana za slobodu svoje i naše zemlje, a Vladimar Ravnik opisuje ovako početak ustanka: »Zemlia je počela da krvari, ali čudno: kao da se svaka kap prolivene krvi vraća u naše žile! Postaiali smo sve ofoorniji i sve hrabrije smo pomagali...« U zborniku su zabeležene i pionirske akcije u Ljubljani, u kojima su zablistali Pavlekov humor i Krpanova veličina, herojska, patriotska i borbena. Tu ima i ironije, karikature, tu je i gproteska, tu je snaga mlađog moralnog, zdravog čoveka. I koliko je takvih prizora opisano, koliko nežnih, toplih pa ipak snažnih redaka o ubijenim roditeljima, braći i sestrama! Ti napis'. Pirtnelni i živi prilezuiu na svim stranicama kako je velik i plemenit lik pionira i omladinca. Zato ove priloge nipošto nije dovoljno sa= mo prelistati i upoznati se s niima, već ih treba doživeti, razmisliti o niima. „čitati ih iznova, i tada će biti
TE SEM DRUGOVIH":
jasno sve što je pozitivno i veliko u ovoj knjizi, u ovom kolektivnom a ipak tako individualnom delu naše oO-
mladine.
za tim sitnim napisima, iza kojih stoje veliki i značajni događaji, morala bi što pre da se maši ruka pesnika i pisca koji hoće da stvaraiu novu omladinsku književnost. Možda ne preterujemo ako kažemo da je Omladina ovim svojim delom u dosta velikoj meri pokazala šta i kako hoće, ukazala put i smer i upozorila one koji su kao umetnici na to pozvani da za omladinu stvaraju ideina i umetnički trajnija dela. Danas kad od omladine gradimo svesne građane u kojima će se steći sve najveće liudske i prađanske vrline i razviti do naiviše mere. aobogaćene znanjem i moralnim i političkim kvalitetima, kad pred umetnikom stoji čist stvaralački put, danas posfoji đovolino mogućnosti da počne i đa se razvije takva omladinska Wniiževnosft. Ova kniiga jie jasan poziv za stvaranje takve, književnosti, i hiliađe dece i omladinaca ne samo da je čeka već je i zahteva. I to ije njihovo pravo.
Ne manje značajan deo čine ilustracije, kojih ima preko devedeset i koje sa svoje strane prikazuju i dopunjuju doživljaje i uspomene. Neke od njihipo svom sadržaju i akcentu deluju veoma snažno i sugesštivno. Dečija ruka, koja je sve nacrtala ona ko kao što je videla i doživela, u granicama svojih Sposobnosti, uspela ie u tom pogledu.
Kao što smo već naglasili, knjiga »Sećajte se, drugovi!« ima i velik pedagoški značaj. Kroz dečje oči i svest.. njihovim izražajnim sredstvima i sDOsobnostima, dati su. verno i istinito. optužba i prezir, rađost i ponos, bol Mi patnja, buđenje, rast i uzdizanie. Sve su fo odlike zbog kojih će ova knjiga vaspitavati i učiti omladinu, doprineti da se pojave novi prilozi i dokumenti, povezati pojedince i upoznati ih međusobno, utvrditi svest o jedinstvu i pojačati međusobno takmičenje. Ovim njen pedagoški značai još nije iscrpen. Nju treba da upoznaju i naši vaspitači, kojima su pDovereni baš ovi mladi autori, tako pDožrtvovani i veliki u borbi i radu. u doba rata kao i danas. Vaspitaču će knjiga biti jedan od pomagača na putu ka razumevanju i poniraniu u svest ovih mladih ljudi, u niihova stremlienia i želje. Tako će on predavati drugima istoriju i sam se učiti iz nje.
Ovom knjigom istorija narodnooslobodilačke borbe dobila je nov i originalan dokumenat, koji bi bilo korisno i vredno dopunjavati i nasta=
vljati. Bojan ŠTIH
KULTURNI ŽIVOT U REPUBLIKAMA
SRBIJA
· Takmičenja amaterskih pozorišta u Novom Sadu
U No.jm Sadu održana su takmičenja amas:erskih pozorišta svih narodnosti u Vojvođini. U t-kmičenju su učestvovala društva koja su na ovogodišnjem takmičenju nacionalnih amaterskih pozorišta osvojila prva mjesta. Od srpsko-hrvatskih pozorišta učestvovalo je društvo iz« Turije, od mađarskih grupa iz Kikinde. od rumunskih pozorište iz, Mramorka, od slovačkih društvo iz Kisača a od rusinskih amatersko pozorišle iz Đurđeva.
* Prvi učitelji Siptari školovani u našoj zemlji završili su ove godine šiptarsku učiteljsku školu u Đakovici. Ođ 31 svršenog učcunika — deset će biti upućeni na dalje studije o: državnom trošku, a ostali će raditi kao učitelji na Kosovu, Metohii i u Crno1i Gori.
, • Savez kulturno-prosvetnih „društava Srbije vrši. pripreme za festival narodnih igara i pesama, koji treba da se održi najesen. Na festivalu će istupiti folklorne rupe kulturno-prosvetnih društava iz cee Srbije. Na terenu se formiraju mesna Wulturno-umetnička društva, . koja će takođe učestvovati na festivalu.
* U čast proslave godišnjice Ustanka u Srbiji otvorena je u Novom Sadu Izložba narodnooslobodilačke borbe, na kojoj su izložena istorijska đokumenta i drugi materijal iz borbe naroda Srbije 1 Vojvodine. Pored dokumenata Ona merama narodđne vlasti u Vojvođini izložena je primitivna štamparija u kojoj je štampana »•Slobodna Vojvodina« organ Narodnoslobodilačkog odbora Vojvodine., razni leci, listovi i brošure.
*U Beogradu Je ođržana konferencija ozorišnih rukovodilaca, glumaca i ređiteHO sa teritorije NR Srbije, Referat o radu pozorišta u Srbiji u toku roi pozorišne sezone održao jie načelnik Ođeljenja za kulturu | umetnost Ministarstva prosvete NR Srbile Boško Babović. U toku 1947 i 1948. godine kroz pozorišta NR Srbije prošlo je 1,26.005 gledalaca, a dato je 3085 pretstava, dok je u prošloj dato svega 2500, Znatan broj pretstava otpada na pretstave koje su održane u ovoj sezoni po unutrašnjosti. Tako je u 330 građova i sela dato 26 pretstava.
CRNA GORA |
Poklon Radovana Zogovića rodnom kraju . Književnik Radovan Zogović poklonio je Zadružnom đomu u selu Murinu jednu bloskopsku aparaturu, koja će poslužiti svim okolnim selima. Zađružni dom biće uskoro gotov. |
BOSNA 1 HERCEGOVINA
Izložba đaka državne škole za umjetne zanate
Cuveni umjetni zanati Bosne 'i Hercegovine, nekada jedini izraz umjetničkog ispo-
ljavanja ove pokrajine, zahvaljujući noVvo-,
otvorenoj Školi. za umjetne zanate i naučno-pedagoškom metodu koji se u njoj primjenjuje, sve se više emancipuje od istočnjačke forme i njene ornamern:talne izrade i usklađuje s našom novom stvarnošću.
Na ovoj školi, koja broji 57 đaka, uglavnom djece starih sarajevskih. majstora, nastavni predmeti su slijedeći: tuširanje (vez srebrne i zlatne žice po željezu), inkrustiranje (vez plemenitim metalima po drvetu), graviranje (rezanje ornamenata u bakru i mjedi), ocizeliranje (izvođenje plastičnih ornamenata u bakru i mjeđi) i pečatorezbarija (značke, klišeji, gvozđeni pečati i slova). Nadalje na ovoj školi postoji filigransko odjeljenje kujundžijskog karaktera, a pređaje se i ornamentalno i prostoručno crtanje, kao i crtanje po sjećanju za najmlađe.
Sama ovogodišnja izložba đaka pokazule nastojanja da se pronađu nove složenosti motiva, bazirane na harmoničnoj kombinatorici. Većina rađova data je sa dovoljnom mjerom ukusa i fantazije i pokazuje nove mogućnosti razvoja umjetnog zanatstva u Bosni i Hercegovini. H. BH.
* Glavni odbor 'Jeđinstvenih sinđikata Bosne i Hercegovine organizuje prosvetne brigade za rad na terenu u toku ovogodiŠnjeg školskog ra-pusta. Brigade su sastavljene uglavnom od učitelja i nastavnika. Ekipe će obilaziti sela 1 šumska radilišta, pilane i đruge rađne objekte gde će održanvati pređavanja I seminare 1 davati uputstva za dalji kulturno-prosvetni rad...
* Bkipe za istraživanje folklora. Odleljenja za kulturu i umjetnost Gradskog narodnog odbora Sarajeva obišle su područja Jajca, Prijedora i Reljava, a razaslane su i u ostale krajeve Bosne |I Hercegovine. Naročita pažnja posvećena je prikupljanju motiva narodnih igara i nošnji.
* Povodom osamdesetogođišnjice Taa nja Alekse Santića radničko kulturnoumjetničko društvo »Abrašević« u Mostaru priredilo je književno veče na kome su, pored predavanja o Šantićevoj poeziji, izvođene i njegove komponovane pjesme.
* Prvi bioskop u Stocu otvoren je pre
nekoliko dana i već je počelo prikaziva- ·
nje filmova.
SLOVENIJA
Gostovanje radničkog po. zorišta iz Trbovlja u Mežicama
SInđikalno pozorište iz Trbovija, na poziv rudarskog sindikata iz Mežice, gostovalo je kod mežičkih ruđara. Pozorište je davalo •Maturu« ođ Fodorova | »Ispit• od Skvarkina. ,
MAKEDONIJA
Treća premijera Makedonske opere
UW Narodnom pozorištu u Skoplju Držav“ na makedonska opera dala je 2 jula svoju treću premijeru: izveđena je, u koncertnoj formi, opera »Orfeje od Gluka. Izvođenje ove opere, koja zbog neđostatka baletskog ansambla nije mogla da buđe i scenski postavljena, pretstavlja napredak” u razvoju nuilade makedonske opere. Glavne partije pevale su Ana Lipša (Orfej), Fanika TIkonomova (Evri 'Kka) 1 Marija Tomc (Amor).
Pored solista pevača, doprineli su uspehu solisti-ČlLanovi Simfoniskog orkestra Rađio Skoplje, Simfoniski orkestar Radio Skoplja i hor Narodne opere,
Izvođenje »Orfeja«, pod dirigentskom palicom Todora Skalovskoz, publika je toplo i srdačno pozdravila odđajući zasluženo prizmanje trudu {i uspehu svojih mladih umetničkih snaga.
* Kurs za kinooperatere na gradilištu hidrocentrale u Mavr vu posećuje 85 omlađinaca i omladinki. Većina posetilaca kursa su sa sela u kojima se građe zadružni domovi, tako da će moći, po završetku kursa, đa uzmu aktivnog učešća u kulturmo-prosvetnom uzđdizanju sela. Kurs će trajati mesec đana a njime rukovodi Komisija za kinematografiju pri vladi NR Makedonniie. ·
* Sinđikalno društvo saveza finansijskih službenika iz Beograđa, »Hratstvo«, Hostovalo le u Skoplju. Na koncertu su izveđene narodne pesme {lugoslovenskih kompo= zitora.
*Gradsko ndrodno pozorište u Rumanovu organizovalo je jednomesečni /tečaj za rukovodioce diletantskih grupa po sindikalnim podružnicama i gradskim blokovima, Na kursu 28 omlađinaca savlađuje teorijsku i praktičnu nastavu.
Pismo ređakciji . »Književnih novina«
U članku druga Minđerovića »Za bolji kvalitet masovnih pesamae«, koji Je štampan u »Književnim novinama«, broj 18 ođ
' 15 juna O. g., govori se đa je melodija kla-
sične revolucionarne pesme »Hadži Dimitar« mehanički prenesena na tekst pesme »Ovde je mlađost Jugoslavije«. Pošto na pomenuti tekst postoje dve različite kompozicije, od kojih je jedna moja, to ovim izjavljujem da se pomenuta primedba u članku druga Minđerovića ne odnosi na moju kompoziciju. Petre Bogdanov – Kočko
HRVATSKA
Smotra radničkih kulturno-. umetničkih društava u Osijeku
Ovih đana završena je u Osljeku smo-
tra radničkih Kkulturno-umetničkih društava i grupa iz Osijeka, Belog Manastira, Vukovara, Našica, Virovitice i Be-
lja. Posle smotre, ocenjivački odbor, sastavljen od delegata Glavnog odbora Jedinstvenih sindikata Hrvatske, · pretstavnika Mesnog sindikalnog veća Osijeka i osječkih umetnika doneo je ocenu svih kulturno-umetničkih kolektiva, društava i grupa. Odbor je ocenjivao prema uvežbanosti, umetničkoj „vrednosti izveđemog programa, idejnosti, opštim uslovima rada i radu kolektiva na razvijanju kulturnoumetničkog samoaktivizma među ·radništvon, Prva dva mesta na smotri pripala su Radničkom kulturmo-L etničkom druŠtvu »Josip Kraše i kulturno-umetničkoj grupi podružnice osječkog tramvaja.
* Gostovanje opere Riječkog narodnog ka zališta u Puli, Poslij» gostovanja hyčaiske i italijanske drame Narodnog kazališta iz Rijeke — u Puli je ovih dana gostovao i kompletan operski ansambl sa orkestrom, solistima, horom i' baletom. Izveđene su opere »Traviata« od Verđija, »Giani Schichi« Pučinia, »Cavaleria Rustikana« Maskanjia, »Seviljski berberin« Rosinia i balet »Valpugijska noće Gunoa, »Polovecke igre« Borođina i Veberov »Poziv na ples«, Priredba= ma su poređ građana Pule, prisustvovali i seljaci iz okoline.
|] »GStep partijeć '\U izdanju »Prosvete« Beograd, u kolekclji »Popularne kompozicije«, objavljena je masovna pesma »Steg Partije«, Na tekst Če-
· domira Minđerovića muziku Je kompono-
vao Oskar Danon. Pesma je već izvođena preko Beograđskog radija i 7 jula, na svečanom prijemu koji su priredile Narodna skupština i vlada Narodne Republike Srbije, povođom proslave početka narodnog ustanka u Srbili. ?
Nagrađe Saveza bugarskih književnika za 1947
Krajem meseca juna ove godine Savez bugarških književnika RaBiaBib je najbo=lja dela bugarske književnosti u 1947 godini. Nagrađeni su: za kritiku Ivan Ruž za knjigu »Umetnost | kritika«: Veselin Georgijev — za zbirku pesama »Partizanske pesme+«, Orlin Vasilijev .— za'dramu »Uzbuna«. Nagrađa za pripovetke, »očerke« i putopise dđođeljena je mlađom piscu Emilu Manovu za hroniku sa robije
»Zaroblieno jato« Nagrade za prevođ i rO- ,
man nisu dodeljene. U dečjoj literaturi naOpehi dele Petar Stepov za roman »Nepriatelil« Kamen Kalčev za pripovetke pođ naslovom »Srebrni ključe.
Odgovorni urednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska, broj 7? = Štam parija »Borbax«, Beograd, Dečanska #1,
:
!
BROJ 24
· 90007|}hHI 10]
Tako tek nedavno uvedene, saviezne republičke nagrade za najbolja ostva= renja u oblasti književnog i umefnič= kog stvaralaštva postale su kod nas već prirodni oblik potstreka koii na= rodna država daje kulturnim slvara= ocima, Te nagrade su i odlikovanje, a i potsticaj za još bolja ostvarenia.
Nagrade koje je prilikom proslave Sedmog jula, dana ustanka u Srbiji, vlada NdArodne Republike Srbije do= delila zaslužnim trudbenicima U oblasti- materijalne i kultufne izgrads= nje zemlje, imaju još širi značaj.
Za književnost, likovnu umetnost, muziku, pozorišnu i filmslu umetnost nagrađeno je 40 umetnika znatnom sumom. Treba istaći da se među na= građenima nalazi nekoliko sasvim mladih umetnika, i da ovo nagrađj-
·vanje doprinosi težnji za što višim
kvalitetom kod mlađih. Među nagra= đenim Kknjiževnicima jedan je Mađar, jedan Slovak, jedan Rumun.
Poređ već uobičajenih nagrađa: za
"kulturno-umetnički rad, dodeljeno je
ovoga puta još petnaest nagrada' za naučni rad, sedam nagrada za pri= menu nauke u privrednoj izgradnji, dvadeset sedam nagrada za unapre= đenje procesa proizvodnje (novator= stvo, racionalizaciju i udarnički rad), sedam nagrada za uspešnu borbu protiv nepismenosti i sedam nagrada za unapređenje poljoprivrede i zemljoradničkog zadrugarstva, Ovim su zaslužni ljudi u radu za privredni i kulturni razvitak i socijalističku izgradnju zemlje u Srbiji dobili pri= vnanje i potstrek za dalji rad, a nji=hovi drugovi potsticaj za učešće u plemenitom takmičenju na svom Dpolju rada. Vlada Narodne Republike Srbije, dodeljujući nagrađe stvarao= cima u raznim oblastima, pokazala je duboku vezu između stvaralačkog ra= da u materijalnoj i u kulturnoj obla= sti. !
KROZ ČASOPISE I LISTOVE
O neodgovornim tumačeniima značaja Vuka Karadžića
U šestoj svesci »Djela», časopisa za politička, ekonomska i kulturna pitanja, objavljen je osvrt na članak Tvrtka Čubelića »Novo nekritično izdanje narodnih pjesama«, koji je u svome majskom broju štampao knji= ževni časopis »Republikaı, đPisac članka u »Republici« (Tvrtko Čubelić) uzeo je za povod zbirku narodnih junačkih pesama, koju je prošle godine izdala »Prosveta«, povodom sto= godišnjice pobede Vukovih ideja o narodnom jeziku i književnosti, da bi Vukovo delo podvrgao svojoj »kritičnoj reviziji« i »znanstvenoj nadopu= ni«, i prikazao Vuka Karadžića kao »fanatičnog pobornika ijekavskog govora«, koji »u sakupljanju narod= nih pjesama nije bio na znanstvenoj visini«, jer je sakupljajući pesme iz svih krajeva naše zemlje, težio da ih »srbizira«.
U svome osvrtu, objavljenom u »Djelu«, Jure Kaštelan pravilno ističe da »kritična revizija« Tvrtka Ću“ belića »nije ni njegova, ni naučna, nego je nastavak onog istog pravca kojeg su pred stotinu godina zastupa= li mnogi Vukovi negatori od mitropo= lita Stratimirovića i Miloša Svetića na dalje«. Pobijajući tvrđenja Tvrtka Čubelića o Vukovoj »jednostavnostić i »etimologiziranju«, kao tendenciozno iskonstruisani pokušaj da se, pod vidom kritičke revizije našeg kulturnog nasleđa, omalovaži značaj Vukovog dela, Jure Kaštelan piše:
»Nije ni čudo što se Vuk za života; u okvirima Obrenovićevske Srbije, u sukobu s jednim neljudskim i antikulturnim poretkom, morao boriti sa raznoraznim mantijašima i natražnjacima, U toj neprekidnoj u upornoj borbi lik je Vukov izrastao još snažniji. Ali je ipak čudnovato da današ, stotinu godina posliie pobiede Vuko= vih ideja, još uvijek poneki »nesreć= ni ljudi« (kako je Vuk Krstio jedan dio svojih protivnika) vođe i nastavljaju davno izgubljenu bitku«,
Jure Kaštelan ističe zatim duboko revolucionarni značaj Vukovog dela i njegove borbe, koja je izrazila veliki oslobodilački pokret tog vremena u Evropi i u našoj zemlji. Međutim, umesto da ocrta pravi lik Vulka i nje= gov značaj za sve naše narode, Tvrt= ko Čubelić izvukao je, veli Ture Kaštelan, razne ustaške srbofobske fra= ze, pokušavajući dosta providno da Vuka Karadžića prikaže kao hrvato= ždera.
Postavljajući pitanje: ko je Tvrtko Čubelić i gde je naučio svoje »znan= stvene meftode«, Jure Kaštelan potse= ća na njegove »osvrte« u ustaškim časopisima »Hrvatska revija« (iz go“ dine 1944!) i »Vienac«, gde se Čubelić izvežbao u iznošenju »problematike hrvatskog narodnog pjesničtva«. U svojoj »kritičnoj revizijie Vukovog dela Tvrtko Čubelić, zaključuje Jure Kaštelan, »nije ni za dlaku izmijenio svoje hrvatsko-revijsko stojalište iz 1944«.
»Pisati, o narodnoj poeziji treba, veli Jure Kaštelan na kraju svog osvrta, Naučna napredna kritika ima između osfaloga, velik i odgovoram zađatak da svestrano prikaže i ocije=ni našu kuliurnu baštinu.
A ono što je napravio Tvrtko Ćubelić svojim člankom u »Republici« nije ni pofrebno, ni pozitivno, ni dobronamjerno«. srpa ar n ki o TOT TT TJ
UREDNICI: Jovan Popović i Milan ĐDeđinao
PRETPLATA ZA KNJIŽZEVN . NOVINI
Za našu zemlju na 3 meseca 35 đinara, na 6 meseci 70 dinara i na gođimu dana 140 dinara Za inostranstvo: na ~ meseca 50 đinara, na 6 meseci IOD đinara I na godina đana
} 260 dinara Broj čekovnog računa 1-8060048 Poštanski fah 61?
a