Književne novine
are e e
Nai 89
Početkom ove godine počeo je da izlazi u Mariboru časopis za kulturna i politička pitanja » Nova obzorja«. "Casopis ima za ciij da u ovom severnom đelu Slovenije »doprinese jača-
i
: nju literarnog, pozorišnog, ulturno-
prosvetnog, i publjcističkog rada«. sumnje da je u Mariboru, ve. kom industriskom i kulturno-poli. tičkom centru, bio potreban ovakav ___čČasopis, koji bi povezivao tamcšnje _ _ Kulturne radn'ke, objedinjujući njihov styaralački i idejno_kritički rad. ___Pored tih i drugih pozitivnih pojava, koje karakterišu tamošnji kulturni e život, ne treba zaborav;ti da »Nova a. obzorja« izlaze u jednom od najvećih - naših industriskih centara, koji ima = svoju oštro postavljenu problematiku. ___ Tu je potrebno u kulturnom i poli_ 'ičkom radu još uvek računati sa neprevaziđenim negativnim trgedicija'ma i uticajima socijal-demokratije, a _a delimično i sa posledicama ckupa_ ___cije pod specifičnim uslovima. S dru_ ge strane žive i pojavljuju se i težnie _____Cačaurivanja u problematiku samo _ tog dela Slovenije, koje se izražavaju u vezivanj samo na mariborsku užu problematiku, što je u godinama pred | _ rat bila prilično tipična pojava. Sve te pojave, iako često neznatne, ipak - postoje, i utoliko je veći značaj i 0 aloga časopisa »Nova obzorja,« koji 20 mora sa svoje strane i na svojim _ stranicama da utire put u kulturnom - životu toga kraja, kako idejno, kri_ tički, tako i u književnom pogledu i ____da pruži čitaocima literaturu, koja će biti dostojna naše stvarnosti. To je težak „ali ostvarljiv zadatak »Novih „obzorja«.
'Đosad su izašla četiri dvobroja, u.
kojima je priličan broj autora objavio književne rađove, članke, krit ke i prikaze, U člancima i ocenama ču3_ sopis je u priličnoj meri aMWiuelan (na primer: B. Ziherl: »Jugosloven= ski narodi u 10948 godin «, Ivan Regent: »Povodom stogodišnjice Komu-– nističkog manifesta«, »Povođom sed_ mogodišnjice OF«, »Antiimperijali_ stički značaj borbe Korušk'h Slcvcnaca« itd.), što nesumniivo pretstavlja uspeh časopisa. Ali u kritičkim i recenzentskim člancima oseća se u ve_ likoj meri idejna neprečišćencst i oprezne, »objektivne« formulacije, bez određenog stava. koje, ma da neku pojavu obuhvataju, ni u iđejnom ni u estetskom pozledu ne pokušavaju da je reše. Karakter kritičkih člana_ ka i primedbi uglavnom je informativan, i baš tu časopis u daljem radu treba da uness» princip:jzlnu, kvalitativnu kritiku, koja će znati da ot_ krije i razjasni," vaspita, gradi i šiba po negativnim pojavama. Ovakav, donekle slab i neprečišćen kriterijuni ogleda se i u izboru literarnih prilo_ ga kako u pogziji, tako i u prozi. Ovo smo zabeležili i istakli zato što se iz dosadašnjih brojeva vidi napor i stremljenie da časopis odgovori po_ ftrebama našeg života i ukoliko se kri_ terijum poboljša, on ć» se bez sumnje tom ciliu približ:ti.
Dvobroj 7—8 donosi fragmentaran uvodnik Franca Simonića »Posle V Kongresa KPJ«, informativnu studđiju Franje Baša »Po zbirkama Pokra_ finskog: muzeja u Mariboru«, informaciju Jožeta Pačnika »Razv:tak vinogradarskog zadrugarstva na nešoj severnoj granici« i manje uspeli člb_
. nak Jožeta Ingoliča »Nekol'ko, misli o _ izgradnji zadružnih domova«, koi sadrži opšte i često već istaknute mi_ sli, umesto da bude studija o Kkonkretnim problemima i prilikama pri izgradnji zadružn'ih domova u određenom kraju ili da tretira problema_ tiku zadružnih domova (recimo nji_ hovu ekonomsku ili političku ili kultumu funkciju itd.). Otprilike isto to može se primeniti i na članak Oskara
je ono što uvija Brci i danas teškim dahom prošlosti koji ne može da raz„wweje ni oštro strujanje šarplaninskih ____Vetrova. Nije tu važno što su zidovi ____mnogih brodskih kuća oblepljeni po| gačama stočme balege — koja se tako euši za ogrev — jer šume u blizini | nema. Nije zaostalost Broda n; u to|___me što još nema elektrike. ni u tome __ Šćo u njemu svi satovi koji ne stoje ag još po turskom. Brod još nije krenuo napred zato što je od davnine ____gnezdo bogatih pečalbara i gazda koji su gomilali zlato trgujući stokom, vunom, kožama i mlečnim proizvodima. Za jednog brodskog bega se priča da _ je imao petnaest hiljada ovaca. da je qu gp orolazu kroz Prizren »iz ćefa« za_tvarpo pijacu otkupljući »đuture« svu _ jap: enu robu, da je imao kuće ij radbea je u Skoplju, u Solunu, u Bugarskoj. ___HBrod je, kažu, nekad bio krcat robom _ kao saće medom. iz njega su neprekidno polazili karavani natovareni teškim džakovima. A da se čovek o___ŠŽeni u Brođu — trebalo je prvo devojci glavu dukatima da pokrije. O'taci tog džimriskog i pljačkaškog mentaliteta, ono zlato, oni teški bakarni sudovi koji se i danas kriiu iza e meuglednih zidova brodskih kuća —d te je kočnica koja Brodu još ne da napred, koja od .njega čini muzejsko ___naselje, na čudo i zazor retkim pro___nalascima kroz t5j zabačeni krai.
RS O tome smo razmišljali u Brodu i pređ zoru, đrhteći pod tankim pokri-
+
jući kroz kmijce okna u ıipne pla-
svetlijem nebu. | *
|___Kad je sunce granule jahali smo _ već-na malim brđskim konjima kroz 'lisuru 'koja vodi do visa Šutman, de se nalazi prvo. Državno bačilo na Šari. S nama ie krenuo ioš iz Prizrema direktor državnog moljoprivrednog dobra pod čiju upravu spada i bačilo. a kao dobrovoljni pratioci i vodiči dva druga miliciomara iz Brođa.
Udđarivši prečicom putovali smo.
O _MBBI ČBSBDIBEI
. janstveno; _, Vvačem, slušajući lavež PB Old i
' _ minske zvezđe. koje su bledile na sve –
Hudalesa »Pozorište i naša stvarnost« u kojem se autor, istina dotiče mnogih problema mariborskog pozorišta ali tek s pr.lično letimičnim konsta._ facijama (na primer: · povodom pret_ stave Ibsenove drame »Stubovi društva«, karakterizacija pojedinih glumaca i njihovog uspeha i neuspeha itd.). Takav sporan način pisanja ne_ sumnjivo potiče iz pokušaja da se na brzinu objasne sva pitanja. I baš zbog te brzine pisac ih se dotiče samo uzgred, u različitim sintezama i Oopštim frazama i konstatacijama, . ma da, na primer, samo idejno-umetnička analiza rađa jednog pd%orišta, kad se rađi o kritici, zahteva prilično iscrp-
nu i konkretnu analizu i baš u tom,
smislu, takođe, i zaključak. Prikaz zbornika »O dijalektičkom i istori_ skom materijalizmu« ne spada u ča_ sopis zbog svog školskog načina koji je u prvom redu vulgarizacija i uprošćavanje, Naime, nema nikakvog smisla ovu knjigu, koja je već samo kompendij i skraćenje, opet u još skra_ ćenijem obliku ponovno prepričaki i razlagati, nego je bolje povođom te knjige istaći ili neke teoretske Dpo_ stavke u vezi sa savremenošću ili upozoriti čitaoca na sve one ideine i teoretske postavke, koje knjiga donosi. Ovakvo skraćivanje nužno rađa uprošćavanje. Takav način ne
(4 \
a LISTBME _ Dvobroj mariborskog časopisa »NOVvG Obzorjać
može nikako da bude neka populari_ zacija, što je po svoj prilici autor hteo postići, jer na dve strane cbja_ sniti filozofsko shvatanje Marksa i Engelsa dijalektički i istoriski materijalizam — mora na kraju krajeva da ispadne kao slaba i jako nepotpuna shema. Pored tih članaka i ma_ njih recenzija objavljeni su i literar_ ni prilozi, pretežno lirika mlađih pesnika: Lojze Avsenek: »Z nami mlatičić, Dušan Ludvik; »Iz gonarskih pesmi«, Miha Remec; »Mah na ka_ nalom« i »Sprehod v delovni noči« Branko Hofman; »Pisma s proge« } Sonja Mohorič; »Slovo brigadirke« i »Srečanje«. Franc PFilipič štampao je odlomak »Požar ob meoeji« iz svog ne_ objavljenog romana, Lojze Avsenek crticu »Ukrajinec Sergej«. Iz književnosti naroda Jugoslavije objavliena je informativna beleška Tone Po_ fokara o Simi Matavulju.
I u izboru književnih priloga i pri_ vlačenju većeg broja pisaca moraće re= dakcija još mnogo da učini. Naročito treba da se ne ograničava isključivo, odnosno pretežno na saradnike iz Maribora, kao i, da uzdigne tematiku do, širih vidika koji odgovaraju savremenosti i koje ona zahteva.
B.Š.
Nova etapa u prosv.ećivanju naroda
Crne
U Mknjizi o našem Petogodišnjem planu mogu se naći, kao djelić jedne veće rečenice, ovih nekoliko riječi: »...ubrzati likvidaciju kulturnć zaostalosti pojedinih narodnih republikas.
Te riječi pretvaraju se u djelo. Jedna od kulturno zaostalijih republika — Crna Gora,. danas ulazi u poslednju ,fazu likvidacije nepismenosti a istovremeno pristupa i novim oblicima narodnog prosvjećivanja. Riječi koje izviru iz Petogodišnjieg plana dobivaju na djelu snagu rijeke, koja ruši sve prepreke sazidane na nepismoenosti, predrasudama i kulturnoj zaostalosti.
Poslije oslobođenja, na zgarištima crnogorskih sela i u porušenim gradovima zatekla se jedna petina potpuno nepismenog stanovništva. To je stavilo našu Partiju i narodnu vlast pred vrlo težak zadatak, koji je zahtijevao neodložno rješenje. Još je bio svjež frag rata kada je otpočela prva kampania opismenjavanja. Već u godini Pobjede -— 1045, uspjelo se opismeniti preko 6.000 lica ili 8/: od ukupnog broja nepismenih. Međutim, uspieh ove kampanje ne leži u broju opismenjenih već, pre svega u prvim iskustvima stečenim u toku kampanje. To iskustvo mnogo je doprinijelo pobjedonosnom uspjehu u drugoji i trećoi kampanji opismenjavanja, Samo u trećoj kampanji, koja je trajala do 1 septembra ove godine, radilo je 1.290 tečajeva sa preko 23.00) posjetilaca. Rezultat sve tri kampanje veličanstvena je pobjiedđa — dostojna svih pobjieda u istoriji crnogorskog naroda. Od 75.400 nepismenih u 19%5 godini ostalo ih je đa se opismeni do kraja ove godine (izuzev u Srezu barskom gdje je rok do proljeća) svega 5.234, sve lica do 50 godina starosti.
Uporedo sa formiranje analfabetskih tečajeva na kojima će se završiti opismenjiavanje lica do 50 godina starosti pristupa se osnivanju nižih tečajeva za opšte obrazovanje. Uputstva, plan i program za ove tečajeve imaju zakonsku snagu i njih
se imaju pridržavati — kako je i naglašeno — narodna vlast, organizacile i prosvjetni radnici: u cilju ostvarenja Plana
na liniji narodnog prosvjećivanja. Vrijedno je dotaći se i uvoda u ova Uputstva, koji je vrlo kratak ali sadržajan.
»U 1948 godini planom je predviđeno da se u NRCG problem nepismenosti skine s dnavnog ređa, te da se pređe na više oOblike narodnog prosvjećivanja. U tom ciliu pristupiće se, po svim sreskim i gradskim odborima, formiranju nižih tečajeva za opšte obrazovanje, koli imaiu cilj đa obuhvate svece, prvenstveno mlađe ljudo i žene koji su završili analfabetske tečajeve
ili nepotponu osnovnu školu, kako bi se niihovo, nmlernentarmmo znanie podiglo na viši stepen i stvorila monućnost prelaza
na više tečajeve opšteg obrazovenia«.
Glavna kanrakteristika OVOZ novosS poduhvata ieste u tome što se prekiđa s kampananiskim „načinom „prosvinčivania i zavodi se sistematski rad. Rukovodioci tečaieva mosmu biti samo učitelji ili nastaWnici Noji će u naknadu za uloženi trud dobijati nagvade po Pravilniku o premislrom dodatku. Tečai ie jednomodišnii a nastava se izvođi dva do tri puta nedeljno, ti. prema dogovoru tečaiaca i učitelja, sa najviše 4 časa dnevno. Tečaj ima
kao što obično biva, napornije i duže no da smo pošl. uobičajenim putem. Ali za nas, Beograđane, veličanstveni šarski predeo bio je takva čarolija da smo sve prima]i s radošću: i strm us– pon, i lutanje van staza, i zmiju na kamenu ošamućenu hladnoćom, i padanje s konja; i prvi susret sa ogromnim, ljutim psima — ovčarima. Zobali smo usput opore boerovnire i slatke maline i žudno udisali aromatične mirise trava. Posle dva i po sata putovanja ugledasmc u maloj udolini kamenu kolibu pokrivenu „slamom. Stigli smo.
U prvi mah bili smo razočnrani, Državno bačilo — jedna koliba? i gde su ovce?
Ali »ćaja«, domaćin bačila dostojahstven sredovečni Šiptar srdačno nas je dočekao i prosto obiasnio: ovce nećemo vedeti do mraka, kada se 8 čobanima vraćaju s paše A što se tiče bačila, ova koliba je stara, Objekti državnog bačim ima tek da se sazidaju.
Ustvari, i ovđe smo iskusili ono u što smo se Već mnogo puta uverili putujući po našoj zemlji poslednjih, podina: iza još starih oblika. dru štvenih i ekonomskih. često mučno ali nezadržljivo Kklijaiu novi oblici, organizuju se uslovi zz nov život.
Kad smo saghuli glave! da uđemo u primitivnu, mračnu kamenu kolibu, dočekalo nas je umitra nekakvo tatiho zvrjanie, ritmovano lakim zvonkim ofkucajima baš kao
„da je fu negde u mraku čobanske ko-
libe neki ludak smestio bakarni zidni sat! Tek kad su nam se oči navikle na mrak viđeli smo da fi šumovi dolaze
| od mašine — separatora za maslo koja je stajala krmi samog ulaza. Na
gruboi drvenoj polici sušili su se.kao veliki hlebovi, kofuri šarplaninskog sira. Direktor je poveo razgovor sa ćajom ,o izradi ijednog sira velikih Mona za izložbu. Sedeći na tronošcu pred kolibom, očiju zasenjenih . jakom planinskom svetlošću. duboko udišući lak i mirisan vazduh, slušali smo razgovor iz-
punomasnog
Qdgovornj urednik: Jdvagi Popović,
Gore
rang osnovne škole a formiraće se prvenstveno pri svim osnovnim školama, kojih ima preko 600 u NR Crnoj Gori.
Prosvjetni otsjeci sreskih odnosno gradskih narodnih odbora već su otpočeli sa pripremama za početak rađa tečajeva. U &rezu titogradskom obavezno će se obuhvatiti nižim tečajevima opšteg obrazovanja 1.000 lica a isto toliko i u Srezu pljevaljskom. "Takođe je stvoren plan i za Srez nikčićki gdje će se obuhvatiti 600 lica. Rad ovih tečajeva mora otpočeti do kraja oktobra u svim srezovima.
Aleksa BRAJOVIC
Izdavačka djelatnost u Crno |vCori
Još u toku rata izdavačka djelatnost u Crnoji Gori pokazala je značajne rezultate. U 1943 i 1944 godini izdate su 23 knjige i brošure u 35.500 primjeraka, što premašuie tiraž svih knjiga i brošura izdatih za vriieme stare Jugoslavije u Crnoi Gori.
Poslije oslobođenja, uprkos još uvijek oskudnih tehničkih sredstava, izdavačka dielatnost je pokazala veliki napredak,
naročito od osnivanja izdavačkog preduZzeća »Narodna knjiga« U 1945 godini izdato je 11 knjiga u preko 70 hiliada primjeraka, dok su u 1946 i 1947 godini izdate 23 knjige i brošure sa ukupnim tiražom od 240 hiljada primjeraka. Izdavačka djelatnost u ovoj godini bila je mnogo bolja, te je do kraja septembra štampano 19 knjiga i brošura sa tiražom od preko pedeset hiliađa primjeraka.
Pored 70 Nhnjiga i buošura izdatih od 1943 do 1 oktobra o. E. u 300 hiljada primjeraka, štampano je i 17 brojeva časopisa »Stvaranje« i »Istoriski zapisi« u 41.000 primjeraka. Najveći tiraž imala je Knjiga »Istorija Crne Gore« od Jagoša Jovanovića, koja je štam»ana u 20.000 primieraka, na preko 400 strana.
U ovom mjesecu izašle su dvije knjige i to četvrta sveska »Male narodne knjige«, koja obuhvata najiodabranije stranice iz djela Marka Miljanova »Primjeri čojstva i junaštva« i Bulkvar za osnovne škole u 30 hiljada primjeraka.
BIBLIOGRAFIJA
Tija Erenburg: Lav na trgu. Komedija u pet činova. »Mala umetnička biblioteka«, izdanie Glavnog odbora Jedinstvenih sindikata Srbije, Beograd, 1948. Cena 14 dinara. Branko Čopnićč: Vratolomne priče. »Pionirska biblioteka«, izdanie »Novog pokolenia«, Beosrad—Zagreb, 1948. Cena?
Jovzn Popović: Pinki je viđeo Tita. Pripovetka iz narodnooslobodilačke borbe. »Mala narodna knjižnica«, sveska II, izdanie Nahladnog poduzeća »Glas rada«, Zagreb. 1948. Cena 10 dinara.
TĐetar Močić: Tazavac pređ suđom. Jednočinka. »Maša pozornica«, izdanje Izdavačkog preduzeća »Rađa«, Beograd,« 1948. Cena 7 dinara.
među direktora i ćaje, koji je trajao satima· Direktor — mlad čovek, Kosmetlija — uzeo je odmah da opravlja neke rasušene kace za sir, da mu ruke ne bi bile zaladne· Ćaja mu je bez mnogo reči pomagao, dodavao alat, a uzgred vršio i svoje redovne poslove oko separatora i spremanja hrane za čobane i nas; njihov razguvor dopirao je do nas; u odlomcima, misli su nam često. kao ptice, uzletale u daljinu. kružile, vraćale se, i nije nam uvek bilo iasno sve ono Što smo čuli. Bilo ie tu govora i o »protumetilju«. i o ovnu Merinosu koj kunja, jer mu ne prija klima, i,o veterinaru koji uskoro treba da dođe na bačilo da izvrši veštačko osemenjivanje ovaca, i o nekoi kučki Dozajmljienoji privatnom bačilu koju treba uzeti natrag. i o maji'u tečnosti koju treba/ nabaviti iz Prizrena. i o zidarima koji treba ovih dana da stignu zajedno s materijalom, i da pošnu zidanje velikog. modernog bačila... Direktor jie iz torbe izvadio »lanove i pokazivao ih ćaji: »Vidiš, ovde će biti prostorija za preradu mleka, Ovde magacin, Ovđe kancelariie, Ovde staie«, Ćaja , je tiho i razložno · stavliao svoje primedbe: »Sok direktori«*, ne valja zgrada da bude okrenuta ovako, biće' više izložena vetru. Crep neće valjati za krov. Jedino slamu ovde vetrovi ne odnesu, pošto je vezana za gređe. T bolie bi bilo početi s proleća. Sad — samo što sneg nije pao.« — »Ništa ne brini«, umirivao ga je »šok direktori«.»Naši zidari sada rađe brže no kad. Čekati ne možemo. Pomisli đa ćemo do godine imati četiri puta veće stado«. Oko podne, dramatičnom brzinom, bleštavo sunčan dan pretvorio se u mračno nevreme. Pao je i grad. Drugovi koji su u košuljama, zavrnutih rukava, pre jednog časa preduzimlii'vo krenuli uzbrdo, u potragu za stadima. vratili su se naježeni i pokisli. Svi smo se skupili u kolibi oko vatre: U svetlosti plamena razgovarali smo. čitali, ponešto, dremali, posmatrali
*Druže direktore
- KNJŽEVNEINOVINE– Pe | 7 EU _ STARI ARHITEKTONSKI SPOMENICI iN NNNa_j 0 Uw.PONRIOROOMJE, Sju.
\Mu}
Naše arhitektonsko, nasleđe, koje
se nalazi na tlu Narodne Republike F : | sija, Ravanica, 'Kalenić,
Srbije, bogato je arhitektonskim spomenicima. Oni potiču iz raznih epoha, a rezultat su stvaralaštva mnogih naroda koji su se kroz istoriju smenjivali na tlu, Srbije. Najstarije spomenike ostavili su Rimljani i Vizantinci. Za njima dolaze Srbi, koji za vreme srednjevekovne nemanjićke države stvaraju velika arhitektonska dela, na sreću, veći. nom dobro očuvana sve do današnjeg vremena. Među tim delima ističu se manastiri i tvrđave. Najezda, Turaka prekida razvoj arhitekture u srpskoj srednjevekovnoj državi. Srbi se povlače iz gradova i varoši, prestaju mogućnosti za građenje crkava i manastira, ma da ne potpuno, Međutim, i Turci su mhnogo gradili. Iz njihovog vremena Ostali su nam kao značajniji spome=nici mnoge džamije, kupatila, mostovi i neke tvrđave. i “
Svi arhitektonski spomenici iz starijih epoha, koji su se sačuvali, uglavnom su sakralnog ili vojničkog karaktera. Iz delokruga građanske i seoske arhitekture, na žalost, nemamo nikakvih tragova. Znamo nešto o tome kako su izgledali stanovi vladara u tvrđavama, pošto su se u nekim od njih sačuvale ruševine od unutrašnjih dvoraca. Ali o tome kako su stanovali građani i kako su izgledale seoske kuće u nćmanjićko doba i u prvo vreme turske vladavine, možemo zasad činiti samo pretpostavke. Međutim, iz XVIII i XIX veka ostalo nam je bogato arhitektonsko nasleđe baš iz ove oblasti gradske i seoske arhitekture. Na Kosovu i u Metohiji imamo čitava naselja koja su sačuvala svoj urbanistički kuće za stanovamje još iz XVIII veka, a možda i od ranije. U samoj Srbiji ostali su nam iz toga doba pojedinačni značajni objekti ove arhitekture, a u Vojvodini iz istoga doba ima još vrlo malo ostataka.
Razvoj arhitekture imao je izvestan kontinuitet, iako su se tu smenjivali razni narodi. Svi su oni unosili u arhitekturu i mnogo S8Voga, shodno svojim potrebama,” ali ipak su koristili bogato nasleđe, koje su zatekli od svojih prethodnika i koje su morali poštovati, jer je u arhitekturi, koja se stvarala na našem tlu, uvek bilo uticaja lokalne prirode,
Najveći i najlepši spomenici naše srednjevekovne arhitekture nalaze se u južnim krajevima južne Srbije, Kosova i Metohije, U tim krajevima je bio centar nemanjićke države, pa je razumljivo da su tu bili koncentrisani i glavni spomenici, Među najvažnije od tih spomenika špadaju: Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Đurđevi stubovi, Sopoćani, „Mileševo, Studenica, Arilje i Žiča, a pored njih ima mnogo drugih crkava, možda manje čuvenih i manjih po dimenzijama, ali ne manje značajnih sa čisto arhitektonskog gledišta. Izvesne od tih crkava građene su pod uticajem arhitekture iz Primorja, druge više pod uticajem vizantiske arhitekture, no skoro sve one nose i znaina obeležja koja su im dali naši majstori graditelji. Ia ko se ti spomenici u mnogom 8 njaju na ranije arhitehtonsko sleđe, svi su oni dovolino orginal ni da ih s pravom možemo smatra ti tvorevinama našeg naroda i na ših majstora.
Pred kraj srpske srednjevekovne države, posle Kosovske bitke, kad se njen, centar povukao na sever, u Pomoravlje i Šumadiju, nastala je poslednja epoha u građenju, iz ko je su nam ostali, takođe, vrlo zna-
kako ćaja brzo i vešto peče hleb pod sačem i sprema ovčiji ćevap u tučanom figanju. i
Neosetno pao je i sumrak. U kolibu su, stresajući vodu sa kabanica, pristizali čobani, Pozdravljali se s nama mirno i ljubazno: »Tunga tjeta!* Jeste li se umorili?«
Navikli su na bačilima na neočekivane goste. Prastaro, osveštano pravilo da gost na bačilu mora da se i hrani i primi na konak prešlo je i na državno preduzeće. Ove ćaje i čobani, nekada sluge bogatih aga, sada državni službenici, bili bi nesumnjivo u ve-
“ikoj neprilici kađa bi ih neko kruto primorao da se prema namernicima ponašaju nepoverljivo i negostoljubivo. Tako se ovde meša prastaro sa novim, Oni su još puni raznih sujeverja· Ne ubiiaju zmije ni miševe· Računaju godinu od Đurđev-dana· Ali već spravljaju sireve sa veštačkom majom. daju ovcama lekove, prihvataju nove metode u oplemenjavanju stočne rase: \ a:
Prijatno je bilo gleđati njihova surova izvaiana lica w toploi svetlosti ognjišta i slušati njihov melodičan razgovor. Kad je uveče počeo ledem vetar da produvava kolibu sa svih strana, bez mnogo reči ogrnuli su svakog od nas svojim ogromnim/ ovčijim bundama. Do duboko u noć slušali su pažljivo mlađog milicionara koji im je — Po svoj prilici vrlo zanimliivo — pričao o svojim doživljaima u oslobodilačkam ratu. Kroz
san koji nas je hvatao razabirali smo ,
u njegovoj priči poneku srpsku rež: » Trst je slobodan!., Napred, drugovi! Juriš!.. Šok Tito.«
Probudilo nas je u svitanje ponovo tiho poslovanje ćaje koji je raspaljivao vatru da užari sač za pečenje hleba· Napolju su brečala zvona na ovcama· Dovikivali se čobani.· »Gde su oni spavali?« upitala sam· »Kod
· Ovaca«, — »Zar na vlažnoj zemlji, na
kiši i veftru?« — »O, naučeni smo mi..« · i a K i
Izašla sam da vidim kakvo je vreme.- Pred kolibom zbilo se kao snežni nanos,liupko stado šilježadi, Bes-
*Dobar dan!
Beograd, Francuska broj 3 — Biamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 31,
PO
' imale u originalu.
-đu svim tim tvrđavama
· talna. građevina koja spada
oblik i svoju arhitekturu, ·
X
čajni &pomenici sakralng arhitektu
re, To su poznati. manastiri: Mana ' crkva · Lazarica u Kruševcu, stara crkva. u Smederevu i mnogi drugi. Arhitektura ovih spomehika ima još više obeležja originalnog stvaranja naših majstora, ma da se i ona naslanjala, kao i crkve stare Rašk9, još uvek na stara nasleđa u svojoj osnovnoj koncepciji.
Iz istog doba stare Srpske države imamo u mnogim ftvrđavama SpOmenike koji nam svedoče o Vvojničkoj i privrednoj snazi naroda i države, ali i o veštini graditelja koji su ih zamislili i ostvarili, Među ovim spomenicima najbolje su se sačuvali: Zvečani na Kosovu, Brvenik u Stuđenici, Maglič na Ibru, Koznik u Rasini, Soko-banjski grad; gradovi oko manastira Manasije i Ravanice; Golubac, Ram. Smederevo i Beograd na Dunavu; Ostrovica kod Rudnika, Soko-grad u i. AAzbukovici, Užice i drugi. Pored njih postoje još mnogobrojne tvrđave značaja ili tvrđave kojima su sačuvani manje značajni ostaci. Za Većinu ovih tvrđava teško je reći ukoliko su sačuvale oblike kakve su
Mnoge su bile rušene u borbama, pa opet obnavljane. Vrlo često me su prepravljane i dograđivane od raznih zavojevača: Turaka, Mađara, Austrijanaca. Meističe se Smederevski grad. To je monumenmeđu najveće građevine ove Vrste u Evropi, građena prema faktičkim propisima koji su vladali u XV veku. Turci su na tvrđavi dodali samo neznaine delove, koji se jasno ijzdvajaju "iz originalne celine, Grad
· je podignut za vreme Đurđa Sme-
derevca, a u narođu je ostavio rđavu uspomenu ha Đurđevu ženu »prokletu Jerinu«. Sve do rata grad je
· bio vrlo dobro sačuvan u svom ori-
ginalnom obliku.
O kući za stanovanje u građu iz starijih vekova ne znamo ništa Dpozitivno, jer nemamo sačuvanih spomenika, Neki oskudni pisani spomenici govore da su fe kuće bile građene od slabog materijala, poglavito od drveta, To se slaže sa činjenicom da se od njih nije ništa sačuvalo. Ali, kako su izgledale, da li su bile brvnare ili bondručare, da li su bile prizemne, spratne, kakav je bio sklop zgrade, oblik osnove, spoljni izgledi, sve nam je to potpuno nepoznato. Kakav. je bio urbanistički oblik gradskih stanbenih naselja — fakođe ne znamo. O svim ovim problemima naše stare profane arhitekture moći će se više doznati kad se budu ispitala podgrađa naših starih tvrđava, čij! se tragovi jasno viđe na mnogim mestima, ali koji nisu još nigde iskopavani, Ukoliko bude: pozitjvnih rezultata u tim istraživanjima, oni će pretstavljati značajan doprinos kak» za Dpo-, znavanje arhitekture, tako i za poznavanje načina svakodnevnog Živlienja u gradskim naseljima nemanjićkog doba.
O staroj seoskoj arhitekturi, takođe, ne znamo ništa pozitivno. Poslednja arheološka iskopavanja, posle. oslobođenja, dala su nam značajne podatke o načinu stanovanja prvih Slovena u Vojvodini u doba njihove pojave na Dunavu. Ali iz doba nemanjićke države nije se još naišlo ni na kakve tragove seoskih naselja, te se o načinu stanovanja seljaka i o obliku seoskih naselja iz toga vremena mogu činiti samo pret postavke,
Arhitektura kuće za stanovanje i nekih javnih građevina iz XVIII i
XIX. veka dobro nam je poznato iz ·
krajno širokim obzorjem pregonili su se tamni oblaci. Vetar je probijao do kostiju· Vratila sam se brzo u kolibu·
Drug Ćamil. milicionar iz Broda, sedeo je' već kraj vatre i čitao knjigu koju je, primetila sam, i sinoć dugo čitao. Kad je trenutno ostavio knjigu da bi pripalio cigaretu, videla sam da čita udžbenik: »Istoriju novoga veka« od Jefimova.
Pogledala sam s poštovanjem tog neobičnog visgkog, mršavog mulađića, do rata verovatno nepismenog seljačkog sina· I on me je toga oblačnog jutra na pustom visu Šare ispunio gordim osećanjem: Zaista — nema u našoj zemlji više tako zabačenog kutka gde nećeš naići na rađanje novog čoveka, na borbu za bolji život.' Sve se preobražava, sve ide napred. nezadrživo, uprkos najstihijnijim zaprekama· Pred kolibom, kad sam ponovo izašla, čobani su se spremali da poteraju ovce na pašu. »Gle, — rekao je jedan pokazujući rukom negde ka horizontu, — PFaik-aga završio je strižu«. U njegovom glasu bilo je nekog starog, nesvesnog poštovanja. Pogledala sam pažlivo u pravcu kuda su svi gledali. I jedva sam.na kozjoj stazi nazrela karavan konjića natovaren, valjda, džakovima vune. »Faik-aga! oglasio se podrugljivo, drugi čobanin, rošav, ogroman brkajlija. — Nema više aga, druže!« I prezrivo odmahnuo rukom. i
Nad nama su se valjali tamni oblaci. a dole, nad dalekim nizinskim. prsdelom. kao na pozadini starih po”treta, veselo je treperila svetlost sunca fako da se videla svaka uvalica. svaki prevoj, svaki pramen jutarnje masle a
Ispunilo me je osećanje visine i prostranstva, lako i poletno. Čudđeći se sama svojoj smelosti, zagrlila sam ogromnu mečkastu glavw« belog šarp)a· ninskog psa-oyčara, Veći od mene, on se svalio u travu na leđa, lakomisleno mazan, kao mače. Pod grlom su mu štrčali gvozdeni šiljci na ogrlici, zaštita od ujeda vukova.
Friđa FILIPOVIĆ
———==-—|
manjeg
- govorne zadatke,
| BROE %/
sačuvanih sppmenika. Iz XVIII veka imamo, kao što se u početku navelo, sačuvana na Kosovu i u Metohiji čitava gradska naselja, a u samoj Srbiji mnoge pojedinačne spomenike: zgradu Gradskog muzeja u Leskovcu staru gimnaziju u Vranju, kuće u Kragujevcu, Trsteniku, Šapcu itd.U
· Beogradu sačuvala se do današnjih.
dana verovatno najstarija kuća za. stanovanje na teritoriji uže Srbije: Dositejev licej. Ona nam pruža vernu sliku načina stanovanja imućne turske porodice sa kraja XVIII veka. (Ovih dana završava se njena restauracija), Iz istog vremena sačuvali su se i poznati konaci Obrenovića: Konak kneginje Ljubice u Beogradu, Milcšev konak u Topčideru, Amidžin konak u Kragujevcu i drugi.
Nekoliko godina pre rata srušena je u Beogradu jedna od najlepših starih kuća za stanovanje, tzv, Ičkova kuća, koja je bila kod Saborne: crkve, a za vremoe rafa, usled bombardovanja, uništena je značajna zgrađa Gradskog muzeja u Nišu i mnoge inferesantne zgrade u Leskovcu,
Sve su te zgrađe za stanovanje, kao i konaci Miloševog doba, pripadale jednoj istoj arhitekturi koja se obra= zovala na „Balkanskom Poluostrvu tokom poslednjih vekova i vremenoni dobila potpuno svojstveni umetnički izraz. Njeno razrađeno arhitektonsko cblikovanje ogledalo se kako u osnovama, tako i u izgledima, uređajima i konstrukcijama. Ona je imala i varijanata rešenja u raznim krajevima: Srbiji, Bosni, Makedoniji, drugim zemljama „Balkanskog Poluostrva, pa čak i u Maloj Aziji. Kuće građene u toj staroj balkanskoj profanoj arhitekturi nazivane su katkad »turskim kućama«, ma da to nije, potpuno opravdano. A
TI selo nam je oštavilo spomenike. stilski razrađene arhitekture, koja se znafno razlikovala prema krajevima. Selo gradi prvenstveno sredstvima iz neposredne okoline, pa usled toga uglavnom i dolazi do razlikova-– nja. Na teritoriji NR Srbije razvile &u se do punog stilskog izražaja, tokom XVIII i XIX veka, tri razne seoske arhitekture: u Šumadiji, u Pomoravlju i u Vojvođini. U Šumadiji i Podrinju razvila se brvnara »osaćanka«; fako nazvana prema kraju Osatu odakle su poticali majstori koji su je stvorili. Osaćani su gradili i crkve brvnare od kojih su nam. među najznačajnijim, sačuvane i sledeće: u Takovu, u Sječoj Rijeci kod Kosje= rića, na groblju u Rači kod Kragujevca, Pokajnica kod Velike Plane; u Lozoviku, Vrbi, Osečini itd. Sve su ove zgrade dokaz velike gradi. teljske veštine starih drvodelja iz Osata. U Pomoravlju razvila se kra:
jem XIN, veka fipična, »moravska kuća«. sa polukražnim arkadama na tremu. Ona ima svoje poreklo u
krajevima oko Južne Morave, oda. kle su MMDoticali maistori koji su je gradili. Mnogobrojne seoske kuće moravske arhitekture pokazuju kako postoje mogućnosti raznolikog stvaranja i sa skromnim arhitektonskim sredstvima, sa kakvima obično raspolažu seoski majstori. U Vojvo=
· dini seoska arhitektura pošla je sVO=
jim putem još krajem XVIII veka.
Sve re ogato i raznoliko arhitektonskuw nasleđe ima za naš narod veliki značaj. Ono je dokaz. pored, mnogih drugih, o stvaralačkim sposobmostima našeg naroda u prošlosti. Ti arhitektonski spomenici „postavljaju pred naše stručnjake arhitekte i odJoš mnogi među spomenicima nisu detaljno ispitani niti proučeni, mnogi nisu čak ni snimljeni niti opisani. Njihov broj je tako velikida bi bilo potrebno da se široki krug arhitekata zainteresuje za naše nasleđe,
Ali poređ proučavanja potrebno je vršiti i konservaciju spomenika da bi se obezbedili od daljeg propađanja. U tome cilju osnovan je »Zaved za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NR Srbije«, čiji je za-
. datak jasno izražen u samom njego-
vom nazivu i koji prefstavlja centar iz koga će se organizovano raditi na brizi oko mašeg arhitektonskog nasleđa. Postavlja se pitanje đa li bi ovo bogato i raznoliko nasleđe moglo poslužiti u rešavunju problema oformljenja naše snvremene arhitekture. Kod nas je bilo pokušaja pre rata da se na bazi stare crkvene, a kasnije i gradske arhitekture, ostvari savremena arhitektura, ali javnost nije bila prihvatila ove pokušaje i na= ši arhitekti su se tađa definitivno orijentisali ka arhitekturi koja se stvarala u Srednjoj Evropi i na Zapadu. I jedno i drugo bilo je pogrešno, jer je pretstavlialo uglavnom ptrošto kopiranje ili direktno podražavanje oblika, bez prethodne analize svih činilaca koji deluju na obrazovanje jedne arhitekture. Naša životna stvarnost je sadržajno različita kako od uslova pod kojima je stvarana naša stara arhitektura, tako i od uslova pod koi'mn drugi narodi stvara_ ju svoje arhitekture, a naročito usled potpuno izmenjenih „društvenih uslova kođ nas. Prema tome i naša nova irhitektura moraće da dobije izraz koji će odgovarati našoj stvarnosti/" 0: · Inž. Arh. Branislav KOJIĆ
ai M ale WA Ao aibi
UREDNICI:
Jovan Popović. Čeđomir Minđerović i Marijan Jurković
PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara, na 6 meseci 70 dinara i na gođinu dana ı 140, đinara. | Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 dinara i na godinu dana 200 dinara, Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa 1-9806004% · Poštanski fah 617,