Književne novine

STRANA 4

tla ide u dubinu, realistički u sadržinu, B. Stupica u tom pravcu nema sasvim brobuđen interes. Primera radi, naVešću jedan podatak. Kroz ceo komad teditelj dopušta da svaki pušač pripaljuje cigaretu uvek novom šibicom, u Vremenu kad je i u njima vladala krajnja oskudica, ne setivši se nijedhog irenutka da se cigareta može pripaliti sa već upaljene cigarete, ili na &veći koja gori na stolu, ili sa žeravice iz peći. To bi bilo ne samo vernije stvarnosti trenutka, već i realistično živopisnije, prirodnije. ako na oko sitan, detalj je karakterističan, jer ukazuje da se u sadržinskom pravcu, realistički, rediteljeyva imaginacija nedovoljno uzbuđuje,

To, mislim, dokazuje i njegov odnos · prema tekstu. B. Stupica mnogo više radi na postavci spolja nego li iznutra. Ne znači to da on ne upućuje glumca u karakter uloge, Ali svakako znači da mu ne održava dovoljno budnu pažnju za reč koju treba da kaže, Ovde tekst, međutim, ima izuzetnu važnost, što je već maglašeno. To nisu tirade koje glumca mogu same da ponesu, pa Donekad i da ga iznesu. Ovde je to brza, magnovena, kao stihbiski kazana reč, ali svaka ou njih je po jedan mali far. Ti farovi nisu svi i uvek bili upaljeni.

I upravo po tome kako je ko od glumaca i koliko uspevao da preko tih trenutnih osvetljavanja rečima odredi i izrazi svoju ličnost, tako je i utoliko i ulogu savladavao i umetnički ostvarivao. Uz sve druge komponente igre, razume se, U tom smislu, ja bih istakao naročito likove glavne junakinje drame, Ljubov Jarovaje (M. Crnobori) i daktilografkinje i razmažene buržujke Panove (S. Severova). Marija Cmuobori je dala lik žene koja iz svo= jih prvobitnih životnih nizina izrasta u Svesno, revolucionarno biće i postepeno se pretvara u heroinu, Njen ve. liki kvalitet, inteligentno i osećajno operisanje rečju, ovde je dejstvovao punom merom, Što još pomalo smeta, a može kao osobina i da se ustali ,bio bi onaj izvesnni i jedva primetni nesklad između uzbudljivosti i patetike reči i njenog odraza na samome biću. Svaki lik Marije Crnobori ostaje, u .Svome spoljnem vidu, uvek pomalo hladniji od onoga što iz njega ubedljivo vibrantno i toplo izbija iznutra. — Sava Severova je skoro virtuozno savladala jedan od najkomplikovanijih i najreljefnijih likova u drami. Sigurnim stavom, niansiranim tonom u reči, gestom | mimikom, ona je tuma– čila sve prelive u držanju ove žene. Pokazala je da ume da se izvuče iz kalupa fatalne žene koji joj naša pozorišna praksa nameće, mada i ovaj lik nije sam po sebi daleko od toga šablona.

Komesar Koškin (S. Repak) ima mirnu, pou»danu spoljnu liniju u stavu i određivanju u akciji, jednostavnost i običnost u liku, koja sasvim dobro deluje kao kontrast praksi da se takvi likovi daju glumcima koji herojski već i spolja dejstvuju, Likom ji

stavom revolucionar sa izgrađenom svešću | učvršćenim unutrašnjim pouzdanjem, on je to manje bio u reči koju je kazivao, i kojoj je nedostajala izvesna revolucionarna patet'ka u najboljem, smislu reči, ona koja neposredno i odmah ubeđuje, 'koja se zračno prenosi | prima, koja je već sama

po sebi poziv na delo i na podvig.

Svanđa (J. Laurenčić) oštvaren je u punoj živopisnosti koju nosi sobom ovaj pomalo rimitivni, ali zato nepokolebljivi lik mornara-revolucionara koji ne zna tačno ko je i šta :e Marks, ali veruje u Revoluciju kao u sami život. Laurenčić je uspeo, uglavnom, da ne pvdlegne, iskušenjima da pretesne u jeftinu koniiku, kojima ova uloga izobiluje, i načinio je tip revolucionara kome će se gledalac nasmv»jati, ali ga smehom ne i potceniti. Vo,nik Pikalov, jedan od najljudskijih likova u ovoj drami (M. Ajvaz), sav živi svoJim reljefnim realizmom, kao čovek koji oboma nogama stoji na zemlji, i to ukopano. Realistički ubedljivo deluje i lik prefesora Gornor:tajeva (S. Petrović), koji je imao efekinu ljudsku toplinu, jedan humanizam koji se iz misli ovoga čoveka odražava i na njegovom biću.

Sobarica i crnoberzijanka Dunjka (M. Stupica) data je sa svom ŽivOpisnošću koju,moze da ostvari doista bogat talenat ove mlade glumice, Ali realizam te živopisnosti skretao je u trenucima u naturalizam, čija je nepotrebna drastika smanjivala vrednost njenog ostvarenja. Osim toga, naročito je smetala očita tendencija da se igra za neposredni, zapaljivi efekat, (U altemaciji, ovu je ulogu dala i B, Veselinović, sa ne mnogo manje talenta, al: sa mirnijom i harmoničnijom reauističkom linijom.) D. Dubajić, ostva= rujući lik Jelisatova, pritajenog kontrarevolucionara i intelektLalnog pokvarenjaka, daje joj mnoge reljefne podatke, čini je živom i tipičnom, ali, podvlačeći jzvesne frivolno-komične efekte, mestimično joj spušta i rang.

I mnogi drugi, bezmalo svi (jedan upadljivi izuzetak bi bio Jakšić u ulozi intelektualca liberala Foljgina) držali su se dobro i, ko više ko manje, u ravnoteži su sa glavnim nosiocima radnje. Među njimn ja bih.istakao veliki napor koji je učinio mladi Milićević da se snađe u složenoj i maglovitoj ulozi Mihaila Jarovoja, koju nije mogao sasvim izneti, delimično zbog nedovoljne određenosti samoga tog lika, a dobrim delom i zbog još oskudnog scenskog 'skustva za ulogu ove težine,

U sumi uzevši, ovaj prikaz jednog izvanredno teškog i za nas skoro nesavladljivog dramskcg sadržaja kakav nesumnjivo jeste »Ljubov Jarovaja«, treba gledati kao pozitivan pozorisni rezultat. Ono što je bitno, u ovome prikazu dah Revolucije emanira sa pozornice, i publika to oseća i to široko priznaje.

Milan BOGDANOVIĆ

SAVETOVANJE BIBLIOTERARA NARODNE REPUBLIRE SRBIJE

U Beogradu je 21 i 2? ovog meseca održano savetovanje bibliotekara Narodne Republike Srbije. Sem bibliotekara u savetovanju su uzeli učešća referenti za narodno prosvećivanje i rukovodioci sreskih i gradskih Kulturno-prosvetnih društava, pretstavnici „Saveza kulturno-prosvetnih društava NR Srbije, Ministarstva prosvete i Komiteta za naučne ustanove, univerzitet i visoke škole NR Srbije.

OVO savetovanje, koje je organizovalo Ministarstvo prosvete NR Srbije, došlo je da zadovolji jednu od prekih potreba za razvoj bibliotekarstva kod nas. Ovo prvo savetovanje naših bibliotekara uopšte prctstavlja vrlo značajan i krupan datum u životu naših biblioteka i za dalji napredak našeg bibliotekarstva. Prvi put u našoj kulturnoj istoriji ma ovom savetovanju planski su postavljene osnove za razvijanje jedne značaine kulturne i prosvetne aktivnosti kao što je bibliotekarstvo.

Sa razvijanjem i učvršćivanjem narodne vlasti javljala se i sve veća i sve šira poftreba najširih narodnih masa za sticanjem znanja i za osvajanjem kulturnih tekovina, kojih su te mase ranije bile lišene. I kao zadovoljenje tih potreba, posle oslobođenja je u našoj zemlji došlo do naglog razvoja bibliotekarstva i do otvaranja velikog broja biblioteka, kakav se u ranijim uslovima nije mogao ni zamisliti. Taj nagli razvoj nosio je sa sobom i ono što se nije moglo izbeći. biblioteke su otvarane i razvijale se i rasle odvojeno, svaka za sebe, tako da se 'io sve zbivalo spontano i stihiski, To je u prvom ređu pogađalo one kojima je trebalo najpre pružiti mogućnost da đođu do Enjige, pogaaalo je široke mase radnog seljaštva i radnih ljudi uopšte, koje su, ukoliko su im knjige i bile dostupne, ostajale bez potrebnog planskog i stručnog rukovodstva u snabdevanju i rukovanju knjigom. ;

Da bi se to popravilo i đa bi se, riaro-

čito, zađovoljila sve veća i veća potreba za knjigom u vremenu so”jjalističkog preo= bražaja naše zemlje, dožlo je OVO pivo savetovanje bibliotekara, da bi se na njemu odredile osnovne sme” 'me, utvrdio plan i našlo rešenje za ceo niz problema koji su se pojavili u vezi · ta · brzim razvojem,

daljim napretkom i sve brojnijim zadaci- ·

ma naših biblioteka.

Tako je na savetovanju odlučeno da se sve biblioteke podele na određen broj tipova, prema tome da li služe nauci ili širokim narodnim slojevima, ili pojedinim strukama. Isto tako podvučena je potreba za sprovođenjem jednoobrazne Mkatalogizacije i Jednoobrazne klasifikacije, vodeći naravno pri tom računa o tipu, karakteru i nameni biblioteka. Pređioženo je, zatim, da, radi objedinjavanja i unapređenja rada u bibliotekama, sv-_ seoske biblioteke buđu pri rukovodstvom sreskih, odnosno gradskih biblioteka, da sve sreske i gradske budu pod rukovmdstvom oblasnih (kad ove budu osnovane) i da oblasne biblioteke budu pod rukovodstvom „centralne Narodne biblioteke u Beograđu. Sve pak biblioteke biće pođ rukovodstvom Ministarstva prosvete NR Srbije. Koardinacija rada u naučnim bibliotekama izvešće se pod rukovodstvom Komiteta za naučne ustanove, univerzitet i visoke škole. Posvećena je pažnja ! pitanju irdržavanja i snabdevanja biblioteka. Što se tiče formiranja kadrova, predloženo j* osnivanje kraćih i dužih kurseva, popularisanje Srednje bibliotekarske šMole, kao i osnivanje Više bibliotekarske škole. Tredložene su i mere za urednije dostavljanje obaveznog primerka. Posvećena je ftakođe pažnja i pitanju revizija biblioteka i pravilne raspodele knjiga. Pored toga rasmotrena su pitanja bibliografija, izrade fioskog bibliotečkog nameštaja i bibliotečkih obrazaca, kao i pitanje uputsta i stručnih priručnika. KULTURNO-PROSVETNI RAD U BARANJI

U mBaranji, gde žive Srbi, Hrvati i Mađari, sve više se širi mreža seoskih Kknjižnica i čitaonica. U trećoj] planskoj godini predviđeno je otvaranje 2 novih seoskih knjižnica koje će biti snabđevene kKknjigama u vrednosti ođ 275.000 dinara. Samo za poslednja dva meseca Kknjižnice u Baranjli đobile su nekoliko stotina novih knjiga. Seljaci u sve većem broju uzimaju knjige na. čitamje. U poslednjem tromesečju prošle godine iz knjižnica je uzeto ma čitanje više ođ 4.000 knjiga. Sađa u Baranji postoji 41 seoska knjižnica. Postoji i 16 čitaonica, a osmovaće se još 47 novih, koje će biti smeštene u zadružnim domovima. Ove godđine u Baranji se gradi 18 zađružnih domova. Iduće godine biće sagrađeno još 10, tako đa će svako selo Ba„ranje imati svoj zadružni dom.

Mađarska nacionalna manjina u Baramji ima 13 osnovnih škola koje pohađa preko 8.00 učenika. selima KMopačevu, Zmajevcu i Suzi rađe kulturnmno-umetničke grupe koje daju priredbe na mađarskom jeziku. Mađarska pozorišna grupa iz Kopačeva daje svakog meseca najmanje po jednu priredbu. Pozorišna grupa Mađara u Zmajevcu neđavno je sa velikim ispehom prikazala pozorišni komad »Janoš vi-

. teze od Šandora Petefija .

U HERCEGNOVOM OTVARA SE NIŽA MUZIČKA ŠKOLA ·

Ovih dana u Hercegnovom će se otvoriti đržavna niža muzička škola, koja će imati otseke za klavir, violinu, ı ?lončelo, a kasnije će biti otvoren i otsek za solo pevanje. Školom će ru”nvoditi Anton Homen, dosadašnji nastavnik pevanja pri Učiteljskoj školi i horovođa sindikalnog Kkulturmo-umetničkog društva »Orljen«.

bi za slobođu naroda

SAVETOVANJE MUZIČARA-PEDAGOGA

U Beograđu je ovih iana održano savetovanje muzičara-pedasoga iz muzičkih škola NR Srbije, koje je organizovalo Ministarstvo prosvete Srbije, Na ovom savetovanju raspravljalo se o problemu nastave u nižim i srednjir muzičkim školama Srbije, i doneti su zaključci o njihovim daljim smernicama u rađu. Na savetovanju pročitani su referati o problemima nastave i organizaciji muzičkih škola, kao i referat o nastavi klavira, violine i teorije muzike.

NOVI PROSVETNI LIST U CRNOJ GORI

Na Cetinju je izašao iz štampe prvi broj mjesečnog lista »Prosvjethi rađ«, organa Ministarstva prosvjete NR Crne Gore. List će tretirati prosvjetne, Školske i kulturmo=umjetničke probleme i boriti se za sovijalističku iđejnost i kvalitet u oblasti kulturno-prosvjetnog rada.

Prvi broj lista donosi, između ostalog, članak posvećen 25-godišnjici Lenjinove smrti, zatim članke: »Kako da se otstrani bezidejnost i misticizam u školskoj nastavis, »Čuvajmo naše spomenike Rkulture«,

· »Zadaci 1 značaj literarnih sekeclja u ško-

lama« kao i bilješku o književnom liku Đorđa Lopičića, koji je poginuo u narođnooslobodilačkoj borbi. List će ređovno objJavljivati članke i bilješke o prosvjetnim i književnim radnicima koji su pali u borA. B.

CC — = KNJIŽEVNE NOVINE a =——KGFGED(GKCKGKCC=

“

BROJ 5

Tokom prošle godine u NR Srbiji izdato ie 1.577 kniga i brošura sa liražom od preko 17 miliona primeraka

Izdavačka delatnost u NR,Srbiji bila je tokom 1948 godine veoma živa i taznovrsna. Jzdavačka preduzeća sa teritorije NR Srbije, držeći se svojih planova i međusobne podele rada, objavila u u prošloj godini znatno veći broj izdanja, koja, naročito svojim ti.. ražom, znatno nadmašuju sve ono šfo je na polju izdavačke delatnosti postignutio ranijih godina u NR Srbiji, Od 1 januara Go 31 decemi>pra 1948 godine štampano je 1.577 raznih knjiga i bro. šura, čiji tiraž iznosi 1/,493.20D primeraka, Od toga, na teritoriji uže Srbije izdato je 1.435 knjiga i brošura sa tiražom od 16,7906.251 pr:meraka. U istom vremenu na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine štampano je — na srpskom jeziku — 80 knjiga u tiražu od 336.600 primeraka, a na teritoriji ADP Vojvodine i AO Kosova i Metohije štampano je 76 knjiga i brošura na jezicima nacionaln:h manjina. Tiraž ovih knjiga iznosi 360.404 primeraka, i on je podeljen ovako:

na mađarskom 88 njiga sa tiražom 151.304

na slovačkom 17 knjiga sa tiražom 59.800

na rumunskom 13 knjiga sa tiražom 65.000

na šiptarskom 6 knjiga sa tiražom 19.000

na rusinskom 2 knjige sa tiražom

_5.300 d

Izdavačka preduzeća u NR Srbiji objavila su prošle godine 442 knjige čiji su pis:i srpske narodnosti. Ali, preduzeća su poklonila i znatnu pažnju piscima ostalih naših republika. Tako je izdato 109 dela čiji su pisci Hrvati, 29 dela slovenačkih pisaca, 11 „dela crnogorskih pisaca i 4 d»]a makedđonskih pisaca. Osim toga, štampano je oko 500 raznih domaćih izdanja bez naznačenja pisca. To u uglavnom brošure, razne uredbe, zakoni i sl,

Prevodi zauzimaju vidno mesto u izdavačkoj delatnosti NR Srbije. Ukupno je prošle godine prevedeno 8340 raznih knjiga i brošura. Od toga je sa ruskog prevedeno 255 dela, a sa ostalih jezika (francuski, engleski, nemački, češki, bugarski, latinski i grčki) svega 85 izdanja. Tiraž prevedenih dela iznosi 3,552.260 primeraka, od čega na prevode s ruskog jezika dolazi 2,267.354 što znači da tiraž svih ostalih prevoda iznosi 584.906 primeraka,

Naročito zanimljivu sliku pruža pregled izdavačke delatnosti posmatran kroz pojedine oblasti izdavačkog rada. Iz toga pregleda može se videti da je najveća pažnja posvećena izdavanju udžbenika, zatim razne stručne literature (poljoprivreda, zadrugarstvo, tehnika, pedagogija, medicina, fiskultura) kao i delima marksizma-lenjinizma, Taj pregled izgledao bi ovako:

domaća dela,

broj tiraž

MARKSIZAMLENJINIZAM 4 2,633.000 DRUGA NAUČNA ;

DEBLA 33 123.810 PUBLICISTIKA 95 1,546.900 KNIŽEVNOST

I UMBWIPNOST 200 1,181.310 UDŽBENICI 215 3,520.255 STRUČNA

LITERATURA 268 2,504,545

Ostala izdanja odnose se na razne zakone, uredbe, odluke i sl.

Izdavačko preduzeće »HRultura«

»Kultura« je i ove godine najveću pažnju posvetila izdanjima dela klasika marksizma-lenjinm:zma. U 10948 godini »Kultura« je pripremala izdanje Lenjinovih izabranih dela, u dva toma. pa je krajem godine izdala prvu knjigu I toma. Pored toga, »Kultura« je isdala Lenjinov „»Materijalizam i empiriokriticizam« koji je sad prvi put u potpunosti preveden na naš je. zi, zatim »Državu i revoluciju« (drugo izdanje), »Aprilske teze« (drugo izdanje), »Tri izvora i tri sastavna dela marlcsizma« (treće izdanje), Dalje, »Kultura« je izdala Lenjinovo delo »Proleterska revolucija i renegat Kaucki«, zatim zbornik Lenjinovih i Staliinovih radova »O omladini«. Bibliote_ ka marlksizma-lenjinizma obogaćena je naročito izdanjem trećeg toma epohalnog Marksovog dela »Kapital«. Štampana je i Marksova »Kritika got. skog programa« kao i treće izdanje »Manifesta Komunističke partije«. Tre će izdanje doživelo je u ovoj godini i »Istorija SKP (b)«. Pored dela klasi. ka marksizma-lenjinizma »Kultura« je izdala i veći broj knjiga iz oblasti marksističke filozofije, političke ekonomije itd. Pominjemo prvi tom »Istorije filozofije u redakciji G. F. Alek. sandrova i dr., »Marksistički-dijalektički metod« od Rozentala, »Prilog pitanju o razvitku monističkog pogleda na istoriju od Plehanova, itd,

Biblioteka političke ekonomije dobi_ la je u prošloj godini niz veoma značajnih prinova. Tu su, pored ostalih, i: »Ratna ekonomika SSSR-a u periodu Otadžbinskog rata« (N. Voznesenshi), »Kružno kretanje i obrt kapitala« (S.

Vigodski), »Kolhozni dohodak i diferencijalna renta« (I. Laptev), »Zemljišna renta i razvitak kapitala u poljoprivredi« (K. Ostrovitjanov), zatim treće izdanje poznatog dela Leontijeva »Predmet i metod polit.čxe ekonomije« ji dr.

»Kultura« je uspešno rešila zadatak masovnog izdanja maferijala istoriskog Petog kongresa KPJ, Kratko vre me posle Kongresa »Kuitura« je izdala »Odluke Petog kongresa KPJ«, »Program i Statut KPJ« i »Izveštaje i referate sa Petog kongresa KPJ«. Na taj način, široke mase partiskog članstva i najšire mase naših radnih ljudi dobili su brzo mogućnosti da prouča. vaju ove istoriske materijale koji pret stavljaju. dragocen prilog daljem razvoju marksizma-lenjinizma.

I u 1948 godini »Kultura« je nasta. vila sa izdavanjem dela naših najviših partiskih i državnih rukovodilaca. Ovde se najpre treba zadržati na prvoj i drugoj knjizi drugog dela »Izgradnja nove Jugoslavije« od druga Tita. Zatim, izdat je zbornik članaka i govora »Pet godina narodne države«, »Zadaci naše lokalne privrede i komu– nalnog gazdinstva« „(Kardelj-Kidrič), »Privredni problemi FNRJ« (Kidrič), »Izabrani govori i članci« Moše Pijade, »Članci i rasprave« Borisa Ziherla i dr.

Nastavljajući sa izdanjima dela Maksima Gorkog, »Kultura« je u prošloj godini izdala V, VII, XIV i XVI knjigu njegovih sabranih dela, Biblioteka »Svetski klasici« obogaćena je iz. danjem Balzakovog dela »Izgubljene iluzije«, Gogoljevih »Pripovedaka«, a biblioteka »Jugoslovenska književnost« zbirkom pripovedaka »Istinite legenđe« Jovama Popovića i đelom Iva Andrića »Nove pripovetke«, Sovjetska književnost zastupljena je trećim izdđanjem »Uzorane ledđine« M. Šolohova, drugim izdanjem Makarenkove »Pedagoške poeme« zatim romanom »Ljudi čiste savesti« od Veršigore i dr, Biblioteka književne kritike dobila je dva dragocena priloga: izdati su knji. ževno-kritički članci „Bjelinskoga i Dobroljubova.

Izdanja, »Prosvete«

Izdavačko preduzeće NR Srbije »Prosveta« završilo je 1948 godinu veoma bogatim i raznovrsnim bilansom, »Prosveta« je imala 212 raznih izdanja čiji tiraž iznosi 2,763.500 primeraka. Ono što naročito karakteriše izdavačku delatnost »Prosvete« jeste to što je ona u prošloj godini objavila veći broj dela savremenih srpskih pisaca. Tu su: »Pesme« T. Mladenovića, »Izabrane pripovetke« Veljka Petrovića, »Zapisi o mojoj zemlji« Isidore Sekulić, zbirka pripovedaka »Neviđene snage« Gojka MBanovića, zbirka pesama »Velika smjena« Mar-

prevodi ukupno

broj tiraž broj tiraž 19 403.100 93 3,036.100 21 186.500 54 310.310 33 536.000 128 2,082.900 152 1,305.973 352 2,487.283

65 681.085 280 4,201.340

56 365.506 324 3,870.051

ka Vranješevića, pripovetke »Izvidnica« Mihajla Lalića, romani »Pusta zemlja« S. Paunovića, »Sin nepokorenog grada« K,. Sftepanovića, i dr. Biblioteka »Jugoslovenski stariji pisci« donela je nekoliko značajnijih priloga kao što su: »Pesme« Vojislava Ilića, »Pripo-

„vjesti crnogorske i primorske« S. M.

Ljubiše. »U registraturi« Ante Kovačića, i dr., a biblioteka »Savremeni jugoslovenski pisci« objavila je, pored ostalog, dela »Hrvatski bog Mars« M. Krleže. »Mi smo za pravicu« S. Kolara, »Samonikli« P. Voranca itd.

U izdanju biblioteke »Sovjetska književnoste nalaze se dela Aleksandra Fadejeva (»Poslednji iz plemena Uwdege«) V. Njekrasova (»U rovovima Staljingrada«), Elmara Grina (»Vetar s juga«), i dr, Biblioteka »Književnost zemalja narodne demokratije« objavila je roman bugarskog književnika K. Velkova »Selo Borovo«, a mala biblioteka donela je niz probranih stvari iz dela L. Tolstoja, Puškina, Džozefa Konrađa, Balzaka, Ljermontova, S. Sremca, Ćipika. Cesarca, Nazora i dr. Biblioteka »Eseji i kritike« objavila je nekoliko knjiga kao što su: »Vukova barba za narodni i književni jezik• od A. Belića, zatim odabrane strane »Iz Vukove borbe za književni jezik i pravopis«, Vukova »Pisma«, »Pismo Gogolju« V,. Bjelinskoga itd. »Pozorišna biblioteka« objavila je »Mladđost ofaca« B. Gorbatova, »Koštanu« B. Stankovića, i dr„ a biblioteka »Nauka i život« nekoliko populamo-naučnih dela kao što su: »U svetu zvezđa« (L Lebedinski). »Šta pri ča zrak sveflosti« (Voroncov — Veljaminov) itd, Među knjigama koje je »Prosveta« izdala za decu i omladinu nalaze se dela Žil Vema V Igoa, S. Maršaka, Borisa Žitkova, K. Stepano-

—

Izdavačka delatnost preduzeća „Narodna kniiaa

Izdavačko preduzeće NR Cme Gore »Narodna Knjiga« štampalo je u 1%8 godini 95.500 primcraka raznih udžbenika i knji·Ba. Od izdatih udžbenika najvažniji su Bukvar i Muzički priručnik Zbog slabih tehniččkih mogućnosti izdato je svega pet djela iz beletristike, dok je od naučnih knjiga najvažnija »Stvaranje crnogorske države i razvoj crnogorske nacionalnosti« od istoričara Jagoša Jovanovića koja je štampana u 20.000 primjeraka. Štampane su i dvije muzičke kompozicije, kao i 12 brojeva književnog časopisa »Stvaranje«.

Preduzeće je izrađilo plan izdavačke djelatnosti za ovu godinu, vođeći računa da se najširim slojevima narođa pruži najkorisnija knjiga i da se stvore uslovi domaćjm piscima za što intenzivniji naučni i književni rad. Predviđeno Je štampanje udžbenika za osnovne i srednje škole.

Stampaće se, između ostalog, Zbomik radova crnogorskih književnika palih u narodonooslobodilačkoj borbi, zatirp Almanah o narodnim herojima Crne Gore, članci o Njegošu i Zbornik proze i pjesama savremenih crnogorskih književnika,

U sveskama »Male narodne knjige« štampaće se ođabrane Njegoševe pjesme, iza-

brana djela Stjepana Mitrova Ljubiše, oda-.

brane anegdote o čojstvu i junaštvu i drugo. Sem toga preduzeće će izđati mapu grafika i uljanih radova članova Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore, dvije muzičke kompozicije i preštampaće knjigu Marka Miljanova »Pleme Kuči.

Sađa se u štampi nalazi nekoliko knjiga zaostalih iz prošle godine, među kojima i čitanka za prvi razred osnovne škole. Kao izdanje »Narodne knjige« u Ljubljani se štampa Njegošev album. A. B.

vića, V. Carića, B. Ćopića, A. Diklića, J. Pavičića, M. Petrovića i dr.

»Prosveta« je objavila veliki broj raznih muzičkih izdanja — popular–nih kompozicija kao što su »Pesma prvom Petogodišnjem planu«, »Steg Partije«, »Pesma graditelja Autoputa«, »Marš minera«, zatim nekoliko edicija slovenskih horova, itd.

Naročiltto je potrebno istaći rad »Prosvoete« na izdavanju udžbenika za Osnovne, srednje, stručne i visoke škole i univerzitete. U toku prošle godine »Prosveta« je objavila znatan broj udžbenika bilo prevedenih bilo doma-

ćih, što je u mnogome omogućilo pra~-

vilan rad u našim školama. Treba napomenuti i to da je »Prosveta« redovno izdavala nekoliko časopisa i listova kao: »Književnost«, »Muzeji«, »Muzika«, »Narodno prosvećivanje«, »Prosvetni pregled« i dr.

»Novo pokolenje«

U 1948 godini izdavačko preduzeće »Novo pokolenje« uvelo je dve nove biblioteke: »Jugoslovenski klasici« i »Savremena jugoslovenska književnost«, i znatno proširilo ranije biblioteke, Tako je ranija pionirska biblioteka dobila posebna izdanja za podmlađak, a posebna za pionire.

Biblioteka »Jugoslovenski Rklasici« izdala je za omladinu birane tekstove iz dela S. Čorovića, S. Matavulja, F. Finžgara, D. Šimunovića, P. Kočića, S. Sremca, M. Glišića, V. Nazora, I. Ćipika, R. Domanovića, A, Šantića, B. Stankovića, Vjenceslava Novaka i dr. Biblioteka »Savremena „jugoslo. venska književnost« objavila je drugo izdanje zbirke pesama »Ratnikovo pro ljeće« Branka Ćopića, zatim njegovu zbirku pripovedaka »Surova škola«, roman M. Vošnjaka »Naša velika matfura« pesme D. Kostića »Zemlji volje. noj« i dva zbormika — »Poezija mladih« i »Proza mladih«, Karakteristično je za ovu biblioteku da je izdavala, uglavnom, dela naših mlađih pisaca. Broj izdanja za pionire i podmladak znatno je povećan, a isto tako i broj izdanja biblioteke »Priroda i ljudi«, koja je donela nekoliko zamimlji-. vih i veoma poučnih knjiga, Tu na prvom mestu dolazi istorija razvitka čoveka »Kako je čovek postao div« od Iljina i Segala, zatim Iljinova knjiga »Stihija i čovek«, »Osvajanje zemlje« od Lebedeva i dr. Treba napomenuti da je ova biblioteka donela i prve na= še originalne stvari iz ove oblasti:

»Priča o belom hlebu« i »Priča o stva. ranju novog sveta« od P. Slokana,

»Nopok« je osim toSša izdao veći broj agitaciono-propagandne i političke ]j terature potrebne za rad u Narodn« omladini, a isto tako i znatan broj pr ručne literature (sa plenuma CK Ns rodne omladine, razne govore, članke, materijal za ideološko-pol:tički rad i dr.).

Ostala, izdavačka preduzeća

Srpska književna zadruga objavila je u 1948 godini četiri izdanja i to: »Ocevi i deca« od Turgenjeva, «Priče iz beogradskog života« Sime Mata. vulja, »Svetlost zemaljska« — pesme M. „Panića-Surepa, i »Dubrovački portreti« Jorja Tadića. Svako izdanje imale je prosečan tiraž od oko 6.000 primeraka. aj

Izdavačko preduzeće »Zadružna kniga« uspešno je ostvarilo svoj godiš“ nji plan i objavilo oko 30 raznih izdanja, uglavnom prevoda sa ruskog jezika. Pored stručne literature o za. drugarstvu, preduzeće je objavilo dve Knjige o našim najboljim i najvećim zadrugama »Zemljoradnička zadruga Malča« i »Napredno selo Grlište«, O. sim toga, »Zadružna knjiga« je izdala nekoliko romana sa tematikom koja orgovara ljudima sa našeg sela i iz naših zadruga: »Mlečna obala« od Le= bedjeva, »Sinovi« od Smirnova itd.

Izdavačko preduzeće »Naučna knji= ga« imalo je u prošloj godini veoma lepih uspeha. Ono je u potpunosti ostvarilo svoj plan od čjjeg je izvršenja u velikoj meri zavisio pravilan rađ na našim visokim školama i umiverzitetima. »Naučna knjiga« imala je ukupno 137 izdanja raznih udžbenika, sa tiražom koji se približava cifri od pola miliona primeraka. Osim toga, preduzeće je objavilo i veliki broj skripti sa raznih predavanja. Najviše udžbenika objavljeno je za studente Ekonomskog fakulteta, Zatim dolaze izdanja za studente Pravnog fakulteta, Tehničke velike škole, i za studente F'olosofskog fakulteta.

»Matica srpska« u Novom Sadu izdala je takođe veći broj knjiga uglavnom iz oblasti beletristike: »L,ovčevi zapisi« I, Turgenjeva. »Noć vojskovo-. đe« R. Berezkolj, itd. a »Pipred« (Po. ljoprivredno izdavačko „preduzeće«) znatan broj raznih stručnih knjiga, brošura i priručnika za naše poljoprivrednike. D. ADAMOVIĆ

Prilog, jugoslovenskoi bibliograliji o Komunističkom mqanilestu

U nakladi »Kulture« izašao je neđavno iz štampe »Manifest komunističke partije« kao »treće, ponovo pregledano i popravljeno izdanje«., Uz ovo izdamie štampana je i »Jugoslovenska bibliografija o Komunističkom manifestu« U »Nekoliko napomena od prevodioca MZ ovo izdanie« drug Moša Pijađe između ostaloga kaže: »Može se uzeti, ali nije garantovano, da je ovde data bibliografija potpuna. U svakom slučaju nedostaju podaci o izdanjima Manifesta na srpskom, hrvatskom i slovenačkom koja su objavljena u Americi« (str. 173).

U mogućnosti smo đa damo podatke o još dva izdanja na hrvatskom. te da na taj način upotpunimo bibliografiju naših izdanja »Manifesta komunističke partije«. Jedno od tih izđanja štampano jie u SAD, a drugo u Dalmaciji. _

Bibliografski podaci za ova dva izdanja glase:

1. Karl Marx i Friedrich Engels, Komunistčki Manifest. Chicago, Il, 1918. Izdala Jugoslovenska Radnička Knji-

Ker] Mars | Friedrich Engele „pa ars ricl ~ DIO

a j.-i A. Po + 'a Šš Ž O • YO SPUG

Komunistički Manifest

CHICAGO, ILC., 1018

Tzdajš JugoWavenska Radnička' Knjižara

ba

žara. Form. 16,4 x 11. Str. 99 + 1. Cijena 10 c. 23. K. Marx i PF. EngeMs. Komuni„Stički manifest. S predgovorima pisaca. 1944. Izdao Agytrop Oblasnog Komiteta K. P. H. za Dalmaciju. FPorm. 19,8 x 14,1. Str. 386 + 2,

Američko izđanje, čiji opis dajemo prema primjerku koji se čuva u Gradskoj biblioteci u Splitu pod oznakom 049, ničim se ne razlikuje, osim poneke pravopisne razlike, od hrvatskog izđanja iz 1919, gođine a koje je navedeno u spomenutoj bibliografiji pod br. 2 (str. 191). Na str. 3—4 štampan je predgovor, a zatim dolazi tekst na str, 5—79. Zadnja strana je prazna, Knjiga je uvezana u sivkasto-smeđe platno.

Dalmatinsko izđanje »Manifesta» štampa– no je u toku narodmooslobodilačke borbe. Ovo izđanje spominje se i u »Građi za bibliografiju o narodnooslobodilačkoj borbi&« (str, 49), samo bez oznake. godđine štampanja. Na str. 3— štampani su »Predgovori«, dok tekst obuhvata str. 11—36. Iza teksta štampani su na slijedećoj strani »Napomena | »Ispravci«. U »Napomenić stoji slijedeće: »Ovo izdanje ·Manifesta priređeno je na osnovu prijevoda Milorađa Popovića, koji je 1991 g. u Beogradu štampala ćirilicom ·socijalistička izdavačka knjižara »HTucović«. Origimala mwiti kakvog drugog prijevođa nismo imali«. Ovo izdanje pođudara se sa onima naveđenim u »Bibliografijić pod br. 5 i 6 (str. 1898—190), samo što se ovdje ne slažu godine, jer je u »Biblioprafijle označena 1920, i 19951. kao godina tih izdanja, dok u »Napomeni« dalmatinskog izdanja, kao što se vidi, stoji đa je priređeno prema izdanju iz 1921. godine.

Vjerovatno da je dalmatinsko izdanje priređeno prema onom iz 1920. gođine, koje je označeno kao izđanje socijalističke knjižare »Pucović«.

K, MARX i F. ENGELS'

KOMUNISTIČKI MANIFEST

S PREDGOVORIMA PISACA

19%

{edai i Agitprvp Oblasnog „Komiteta K. M, čl #4, Dajmacun

Ova dva naveđena izdanja upofpunjuju »Jugoslovensku bibliografiju o Komunističkom manifestu«. D. B.

BIBLIOGRAFIJA

ee Keri ir ri ar Or Oi ee ae

Ivan Dončević: Cetin pre, »Narodna knjižnica«, izđanie Makladnog zavoda Hrvatske, Zagreb, 1948. Li inicom, sfrana 32, cena 7 dinara. .

Ljudmi! Elojanov; Mehmeđ Sinap., U ovoj pripoveci istaknutog bugarskog pisca opisan je život bugarskog naroda u XVII stoleću, za vreme furske Vvlačaivine, »Slavenski pisci«, izdanje Nakladnog zavođa Hrvatske, Zagreb, 1948. Latinicom, strana 159, cena 36 dinara (broširamo) 1 45 dinara (tvrdi povez).

Gajđos Tibor, Tiz a hegyek kozčtt (Vatra između planina). Reman. »Jugoslovenski pisci mađarske narodnosti« izđanje »Hid«, Subotica, 1948. Latinicom, strana 246, cena 65 dinara. ,

Markovics Janos: A munka asszonya (Žer.. rada). Poema. »Jugoslovenski pisci mađarske mnar:dnosti« izdanje »Hid«, Subotica, 1948. Latinicom, strana 54, cema 30 dinara. Ive Csatye: A sorsdčnto I“pće (Ive Ćaće: »Sudbonosni Rkorak«); N. Nikitin: Megjott a nagyapo (Došao je ded). Jednočinke. »Jugoslovenski pisci mađarske narodnoslits, izđanje »Hid«, Subotica, 1949. Latinicom, stra= na 2, ı ıa 8 dinara. uzzz–_IN:ur pe: pauuI Garcia Came ia OmOc AaB Br a e pesgaJ jie E OI

REDAKCIONI ODBOR: Jovan Popović, Čedomir Minđerović,

Marijan „Jurković, lIvam Potrč,

Vjekoslav Kaleb, Isak Samokovlija,

Janko Đonović i Dimilar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINH

Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinara,

na 6 meseci 70 đinara i na godinu dana 140 đinara,

Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na 6 meseci 100 đinara i na godinj dana | 200 dinara. Rulkopis} se ne vraćaju.

Broj čekovnog računa 1—%0505% Poštanski IAb 61%.

Odgovorni arednik: Jovan Popović, Beograd, Francuska broj 7? — Btamparija »Borba«, Beograd, Dečanska 31.