Književne novine
— “ZO. TA TL ET. - ~
O ——————-—
—AZIAJ <”
O —–
MBOJ 55
ı U usloviifia obšteg ekonomskog, političkog i kuliurnog uspona i široke stvaralačke inicijative masovnih organizacija nastala je potreba da kulturmno-prosvetna aktivnost u masama dobije i nov, odgovarajući organizacioni oblik. Taj novi organizacioni oblik Partija je našla u Savezu Mkultitnsoprosvetnih društava. Savez, kao novi tip Rkulturno-masovne organizacije, imao je da reši i nekoliko osnovnih - problema: 1) povezivanje kulturnoprosvcethog rada mašovnih organizacija i njegovo plansko usmeravanje; 3) razvijanje viših odgovarajućih orgdđnizacionih formi kulturno-prosvetnog rada na selu sivaranjem seoskih kulturno-prosvetnih društava i prosvetmih ustanova u njegovim okvirima; 8) organizovano podizanje i ošposobljavanje kadrova za masovni kulturmo-prošvetni rad; 4) šire uključenje narodne inteligericije — prosvetnih, naučnih i kulturmih radnika — u kulturno mašovni rad; 5) koordđitiltanje i čvršće vezivanje MWulturmo-pošVetre delatnosti masovnih organizacija sa delatnošću države, sa njenom orgahigatorskom i kulturtiom funkcijom.
U osnovi Savez kulturno-prosvetnih . društava Srbije u svom dosadašnjem radu je i rešavao ove zadatke; njegova aktivnost se i kretala u ovim okvi= rima. Uspesi postignuti u jednogodišnje radu potvrdili su pre svega pra-
vilnost politike Partije na ovomi plahu ·
kulturnog preobražaja, afirmisali Savez, odredili mu mesto u Mullutnoprosvetnom Životu, i, još više, otkrili široke mogućnosti za njegovu delatnost. Značajnu pomoć pružili su grad6ki i sreski savezi prosvetrniri orgahima vlašti u suzbijanju nepismenosti, u organizovahju prosvetnih tečajeva, stvaranja narodnih MKnjižnica, i čitšonica, proširenju mreže narodnih univerziteta i podizanju kvaliteta njihovog rađa itd, Pod rukovodstvom Saweza Stvoreno je do šada preko 1850 đeoskih kulturmo-prosvetnih drušlava, koja sve više postaju značajan činilac u prosvećivanju seljačlcih masa. Naročite uspehe zabeležio je Savez u toku prošle godine organizovanjem takmičenja na planu masovnog kulturnoumetničkog rađa. Ovogodišnja smotra dramskih grupa pretstavlja jednu od najkrupnijih kulturnih manifestacija koje su organizovane u NR Srbiji, a na sektoru pozorišne delatnosti oma svakako preistavlja naš najveći UuBpeh. Na njoj je učestvovalo. preko 1000 pozorišnih grupa, što znači da se aktivno bavile pozorišno-amafterskom delatnošću u NR Srbiji oko 10.000 ljudi. Prošle godine Savez je organizovao reonska, sreska i zonska takmičenja folklornih grupa na kojima je safno um užoj Srbiji učestvovalo oko 1300 raztiih folklormih grupa sa preko 20.DO00 ipvođača, od čega je bilo oko 90% sa sela. Takođe je u toki prošle jeseni organizovano takmičenje biblioteka koje je dalo potsticaj za štvaranje novih, razvijanje poštojećih, obogaćenje književnog fonda, u celini dalo potsticaja za podizanje nivoa rada o-– vih kulturnih ustanova.
Ali kao i svaka mlada organizaciMa koja se još nije uhodala i sađržajno potputo našla, u dosadašnjem radu Saveza ispoljilo se mekoliko ptoblema. Navešću šamo najbitnije.
Jeđan od osnovnih problema je nerazumevanje karaktera Saveza kulturno-prosvetnih društava. Izvesnim altttivistima Saveza, nekim rukovodstvima masovnih organizacija, kao i pojedinim prosvetnim „organima narodne vlasti nisu jasni karakter, funkcija i zadaci Saveza. Ta nerazumevanja najčešće se svođe na poku=> šaje i težnje nekih uprava Saveza, ošobito gradskih, da čitavim Rkulturnoprosvetnim životom grada i sela, kao i Multburno-prosvetnim rađom masovnih organizacija operativno rukovode, da ga podvrgrnii svojoj mneposredhoj kohtroli., Raspfostranjeni su slučajevi da še uprave sreskih i gradskih Saveza, osobito #rešlih identifikuju sa prošvetnim otsecima izvršnih narodnih adbora ne samo po ličnom šaštaWu već i po načinu đelovanja. Na kra
DRUŠTAVA SRBIJE
ju, opšta je pojava sužavanje karaktera Saveza, svođenje njegove uloše na rešivamje problema kulturhoumetničkog rada i umetničke sarnodelatnošti, pri čemu se zaboravlia na široku prosvetnu i kilturnu funkciju Saveza koja zahvata sve bitne elomente „prosvećivanja i razvijanja kulturnijeg života u selu i· gradu,
Kako treba shvatiti karakter i zadatke Saveza?
Savez je opšta objeđinjavajuća kultufrio-masovta organizacija, koja po problemima kultutna-prosvetnog rada povezuje 8šve masovne onganizdcije — ditidikat, narodnu omlađinu, APŽ, zadružnu organizaciju — | druge kulturno-prosvetne ustanove —d narodne univerzitete, biblioteke itd —, ha taj načiri, što na osnovu planoVa masovnib crganizacija i kulturnoprosvetnih ilslanoVa izrađuje opšte koordinativr.e planova koje jedinstve=no sprovode sve organizacije, a te organizacije u sprovođenju tih planova imaju operativnu samostalnošt i funkciju, Savez koordinira planove masovhih organizacija sa” planovima državnih organa, uključuje masovne
organizacije u sprovođenje i ostvari-
vanje državnih planova na kulturnoprošvetnoin polju, obezbeđuje im organizovanje učešća narodnih masa, Planavi rađa Saveza kulturno-prosvetnih društava imaju karakler kulturno-prosvethog kalendara obuhvatajući najkrupnije zadatke kao: pomioć marodnoj vldsti u suzbijanju nepismenosti; stvaranje Rknjižnica i čitaonica; stvaranje narodnih uriverziteta i izrada okvimog blana tema Za mnarodme univerzitetle; stvarahje novih kuliurno-umetničkih društava u gradu i kulturno-prosvetnih društava na selu; kulturne manifestacije proslave, razna takmičenja, kao takmičenja dramskih, horskih, orkestarskih, folklornih grupa i solista; orgamizovanje prosveinih, domaćičkih, higijenskih i drugih tečajeva na osnovi planova državnih organa i u zajednici sa njima; organizovahje stručnih kurseva i seminara za rukovodioce kulturno-masšovnog rađa; organizova– nje kulturne razonode grada, sela, industriških i đrugih kolektiva; popu= larisanje naučnih i tehničkih znatijaj pomoć građa u razvijanju kulturno= prosvetnog života na selu, itd. Razumo se da šu ovi planovi planovi kaordinacije akcija masovnih organizacija i kulturmo-prosvetnih ustanova koje one u svom delokrugu operativno sprovode, imajući pri tom punu samostalnost i mogućnost da razviju svoju inicijativu. kaa i da te planove prilagode samom karakteru Svoje organizacije. Ovim opštim, per= spektivnim planovima ne ukidaju se posebni operativni, planovi masovnih organizacija u nizu zadataka koje oni dobijaju od svojih viših rukovodstava. U ovakvom karakteru Saveza i njegovog sištema rada treba videti i izvesnu razliku između gradskih i sreskih iprava Saveza. Dok uprave gradskih saveza u sistemu rada imaju izrazitije koordđinativ”i karakter, dotle uprave sreskih saveza kulturnoprosvetnih društava imaju više oOporativniji karakter. Naime, one su
neposredan rukovodilac seoskih ktil-
turno-prosvetnih društava, one opera= tivnije objedinjavaju planove narodne omladine, zadružne organizacije i AT'Ž, čije se organizacije na selu i preko vertikalne veze, tj. direktivama iz greskih rukovodstava uključuju u sprovođenje planova šeoških kulturnoprosvetnih društava, Time se postiže potrebna MNoncentracija snaga što je na ovom Stupnju kulturno-prosvetnog Života na selu od osobite važnošti. Razume se, da se time ne isključuje mogućtnost i potreba na narodna omladina, radna zadruga ili organizacija AVŽ, razvijaju i posebne forme, recimo, omladinske horove i dramške
·grupe, zadružne horove i orkesštre, ali
pod uslovom da še takvim radom ne ugasi društvo, da to ne štefi kulturnom životu šela kao celine. Prirodno je da organizaciona izgradnja. Saveza kulturno-prosvetnih društava pretistavlja bitan uslov za izvršenje njego
vif krupnih i složenih zadataka. Ovaj
zadatak t:aži da rukovodstva masovtih .
organizacija učine Trifiopo Više no dosada ha lučvršćenju Saveza i razvijanju fijegove delatnosti,
Savez kujturna-prosvetnih društava kao i masovne organizacije postigle su prošle godine izrazitije uspehe iu kulturno-umetničkoj semodelatriosti, ali se paralelno sa ovim nije razvijala, u skladu sa opštim uslovima i zadacima, i prosvatna aktivnost na selu u najširem smišklu reči, Pred Savezom stoji zadatak da u pogledu izvesne heraz~
vijenosti prosvetnog rada na selu iz-
vrši odlučan zaokret, da se celim svojim licem okrene na gnu stranu našeg Života, gde se danas odvija &ložena i teška, ali i pre svega veličanstvena bitka za socijalizam, a kome je prosveta nasušno potrebna, da se okrene selu, U tom pogledu prvi je zadatak stvaranje novih i aktiviranje postajećih kultumo-prosvetnih društava na selu, pristupanje planskom i ofrganizovanom radu na prosvećivanju Se-
ljačkih masa. Nu našem selu bujno
rastu i razvijaju še socijalistički oblici ekonomije, socijalistički oblici Života. Sa uspešnim izvršavahjem plana industrijalizacije i elektrifikacije tempo socijalističke izgradnje na selu biće još veći, a s druge bak strane uspešho ispunjenje | „Petogodišhjeg plana indđustrijalizacije i elektrifika= cije zahteva sa svoje strane podizanje poljoprivredne proizvodhje i promenu strukture naše poljoprivređe iz sitnošopštveničke u kolektivnu — zadružnu. U sklopu pojačanog tempa socija= lističkog preobražaja. nastalog osobito posle odluka II plenuma CK KPJ, prosvetno-~kulturni rad na selu dobija prvorazredno značenje; on mora da ide u korak sa izgradnjom socijalističke ekonomije na selu, 17 tom smislu, kao što smo već rekli, prvi organizacioni zadatak je stvaranje kulturnho=prosvetnih društava u Svim našim selima, obraćajući posebnu pažnju na sela gde postoje zadružni domovi i seljačke radne zadruge, u kojima, ako to već nije učinjeno, treba odmah stvoriti kulturno-prosvetno društvo, Pred seoskim kulturmo-prosvetnim društvom postavlja se u ovoj situaciji nekoliko najvažnijih zadataka: pomioć narodnoj vlasti u suzbijanju nepismenosti angažovanjem švih masovnih organizacija; štvaranje narodnih knjižnica i čitaonica, aktiviranje poštoje= ćih, jačanje knjižnog fonda; štvaranje narodnih univerziteta u okviru društva i razvijanje Živog predavačkog rada na šelu; organizovanje najfazhovrsnijih tečajeva — prosvetnih, higijensških, domaćičkih, tečajeVa sa negu i «ddoaj dece, kraćih poljoprivrednih i drugih fečajeva kraz koje freba da prode što veći broj seljaka, osobito, žena, širenje raznih znanja iz oblasti moderne agronomije, tehnike, medđdicine, biologije i drugih nauka putem predavanja, korišćenjem štampe, knjiga i drugih oblika publikacija; uređenje žadružnih domova; stvaranje hora, dramske, folklorne grupe i razvijanje drugih dblika kulturno-umet= ničke samodelatnosti; organizovanje u svim Mnestima gde je to moguće kolektivnih poseta bioskopa; preduzima-– nje raztfih mera na iređefhjii sela, na stvaranju kulturnijih uslova za život; organizovanje kulturnijć& zabave i odmo?a itd,
Naredni krupni zadatak Saveza je pomoć u razvijanju kulturnog rada među radnicima, osobito u muahjim preduzećima, građevinskim. šufnškitni i drugim radilištima, među omladi-
. hom, osobito kod učenika u privredi;
podizanje nivoa kulturhog života u gradovima i pomoć u stvaranju kulturnih centara, osobite adblasnih. Savez u ovom pogledu može da pruži znatnu pomoć sindikalnoj i omladinskoj organizaciji koje u svom domenu opera= tivno rukovdde. Što šire razviti formie prosvetno# rada putem tečajeva, predavanja, uticati na radhike da u Što većem broju korište biblioteke i čitBa> onice, organizovati kolektivne posete bioskopa, pozorišta gde ih ima, koneerata, pomoći organizovanju što kultuTrnije zabave i odmora, uključivati što više radnika u kulturno~umetnički
| : RRIIŽEVNENOVINE _ ISKUSTVA I PROBLEMI SAVEZA KULTURNO-PR
rad. u prvom ređu hofove i drafhške grupe, dsađivati ljudima kulturne ni vike itd. Ss fazvitkoti socijaližtna, Dorastom indiištrije, i nekad „ružhe čaršije i palanke pretvaraju se u krupne industriske i političke centre, Sa porastom industriskog, eaonomškog i političkog značaja naših gradovd, paTalelno sa jim hužno je da raste i njihov kulturni značaj. Naši gradovi treba sVae više da postaju rdsadnici kulture, rasadnici svega novog i habrednog što tako bujno klija i raste sa Socijalističkom izgradnjom zemlje. Česfo kulturnam uzdizanju i kulturnom izgledu gradova nisu smetnja ništerijalni uslovi, već nedostatak'organizatorskih ruku, organizatorskih me=Ta da se iskoriste postojeći uslovi, da se ohi još više prošire, SaVezi kulturno-prosvetnih društava u gradovima muagu da razviju široku inicijativu na ovom planu. Ovaj zadatak se r.aročito hitno postavlja pred saveze ti oblasnim gradovima. Jedan od akutnih problema maših gradova je loše organizovaha, bolje rečerio neorganizovana zabava i admor radnih ljudi, na čemu se Savez kulturno-prosvetnih društava malo angažovao, . Kulturno-umetnička samodelatnost, jako smo postigli kolosalne rezultate dosada se prilično jednostrano razvijela. Od svih formi kulturno-umetničiji rada u masovnim organizacijama i društvima bez sumnje je najmasovnije zastupljen folklor i to igra, a manje se uspeha postiglo u stvaranju horova, dramskih grupa, raznih orkestara negovanju recitacije i umetničkog čitanja i dr. Naime postoje mogućnosti da se baš ove forme kulturnoumetničke samodelatinosti još više razviju no dosada, U toku prošle godihe, osobito od V kongresa KPJ, partiske i masovne organizacije i Kkulturmoumetnička društva o9žbiljno su zaoŠtrili princip socijalističke idejnosti u kulturno-masovnom radu. Blagodareći budnosti partiskih organizacija i njihovoj pomoći mi smo u toku prošle godine, u glavnom, uspeli da uklonimo sa naših repertoara, priredbi, istupa izrazito neprijateljske pojave, To nikako ne znači da ne preti permanentna opasnost i da ne postcje stali pokušaji da kapitalistički ostaci, reakcionarni pojedinci iz redova ifhteligencije i raznih stručnjaka plaširaju Svoje reakcionarme težnje i shvatanja na ovom, najosetljivijem delu našeg ideološkog fronta. Ta težnja će da Dpostoji dok poštoje ostaci kapitalističkih klaša u našoj zemlji, dok. postoje kapitalističke zemilje na granicama. Razume se da ti momenti obavezuju našu btdnost na planu borbe #8 socijalističku idoejnost, zahtevaju stalnu mobilnost naših snaga Ali problem
” borbe za idejnost u našoj svakodnev-
noj praksi jako se šsužava; on se često shvata samo kao stvar kulturno-umetničkog repertoara, kontrola priredaba, koncerata, ideoloeškog rada u društvima. Ali se istovremeno na pitanje socijalističke idejnosti, pa prema tome {i socijalističkog Vaspitavanja radnih maša, ne gleda i kroz oblike kulturnoprosvetnog rada, kroz razvijenošt tih oblika, kroz zapostavljanje ovih ili onih oblika prosvetnog i kulturnog ra= da. Celishodnost različitih formi prosvetnog, kulturnog i umetničkog rada među masama treba ideti u tome koliko ta i takva forma utiče na formniiranje socijalističke svesti kođ ljudi, koliko ta i takva forma kulturno-masovhog rada pomaže u borbi za ispu= njavanje Petogodišnjeg plana, u borbi za socjjalističku rekonstrukciju poljoprivrede, kolikc utiče na razvijanje kulturnag nivoa, kulturnih potreba i havika kod ljudi. Ako kod nekih društava i masovnih organizacija bivaju najčešće i najviše „zastupljene folklorne grupe, a ta društva i te masovne organizacije ne brinu o stva= ranju i razvijanju rađa biblioteka, narodnih univerziteta, horova, dramskih grupa, He brinu o tame da nartođne mase ı što većem broju, osobito seljačke, giedaju filmove, kulturno ure-
uju svoja domaćinstva, šVoja sela i zadruge, ne brinu da rađnici što više odlaze u pozorišta, biblioteke, na pre= davanja i koncer'e, — anda, razume
OSVETNIH ___ _OSAMILJENI DUB ____
Sami šmid,.. Neka! Sami uv'jek bjesmo Kg dub, što sloji na propianku svom;
I rasli smo, i listali; uzalud IJugo nas bio Vjelar, grad i grom.
Svoje hias zžemilje hrahHio je Etemeii, Od svog, soka gradiH #mo SŠrČ,
I nikada nas tikočila nije
Mrxlina straha il zdvajajtja BEČ,
I hrast naš imiš svoje grahHe i lišće; U njemu zuji fiaših pčela, let,
A voda, koja izvire pod njime,
Nu stoji, teče u taj b'jeli sv'jet.
reče daleko, i doce, a luge; Naći će koP'jčn koji žedmi, vldt Sto Sabhne; opeči iz iste će čaše Da iz nje pije olluđeni brat.
Sami smo, ali, za široko srce
Što već u njem bje, Ostaje i ono malik je ma gyičjezdo, Što čuva što se u njemu rođi pre;
BSamoće nema,
GCuva i čeka da se laste vrate Už Boa novu, u nov Muiirđevdan., — Dub stoji šali na proplaniku i
Zhad6e :
Proći će sve — pa i taj ružni san.
Vladimir NA“ZOR
— —. —_— ———
Oton Župančić i slovenačko pozorišto
Na komemoraciji velikom slovenačkom i jugošlovenskom pesniku Otonu Župančiču u Slovenačkom narodnom pozorištu u Ljubljani, ko)oj su prisustvovali i članovi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, govorio je upravnik Juš Kozak. On je istakao zasluge i bfigu Otona Župančiča za razvitak slovenačkog pozorišta,
»Opraštamo 8e od Župančiča kao dramaturga i bivšeg upravnika« rekao Je Juš Kozak. — Pri tom se
moramo dotaći drugog poglavlja njegovogp dela. Župančič je ogromno mnogo radio i vrio retko se odmarao. I kad je dan bio ne znam kako lep i priroda „zavodljiva, on je šseđeo za stolom i radio. Noću, uvijen u oblake duvanskog dima, često do zore, punio je stranice svojim oštrim krupnim rukopisom, Ako pogledamo šta je preveo iz svetske literature, drama, romana, pesama, onda tek možemo da stvorimo sliku fizičkih i duhovnih napora koji su bili uloženi u te ogromne riznice papira. U prvom ređu, njegov Šekspir. Posvuda ga je nosio za sobom, mozgao nad rečima, poređivao prevode, mesecima i mesecima čitao Pleteršnikov rečnik, &ako bi se potpuno približio tom velikanu. Približio se, i ne samo naša, nego i strana kritika odala je visoko priznanje njegovu prevodu.
se, naš idejni i vaspitni uticaj je Sužen,. Česta je pojava da masovne Organizacije idu linijom najmanjeg Otpora, prosto po inerciji razvijaju niže forme koje su za vaspitavanje ljudi manje efikasne. U tom pogledu najgore stojimo na selu, na šta je i drug Đilas na V Kongresu KPJ ukazao, Pored malograđanških shvatanja i elemenata .:oji naročito u kulturno zaoWtalijoj sredini prodiztu u kulturnomasovni rad, na planu borbe za socijalističku idejnost srećemo se sa još nekoliko štetnih mojava: uzak i siromašan naročito horski i dramski repertoar; potcenjivanje našeg kulturnog nasleđa kako u izboru tako i u tumačenju; pretencioznost amaterskih kolektiva; vulgarnost, primitivna simbolika i formalističke scenske postavke folklora; stavljanje na repertoar »originalnih dela« »umetnika« anonimusa koja su najčešće sumnjive i loše vred= nošti.
"To je nekoliko, i samo bitnijih, problema koji su seče poštavili u dosadašnjem radu Saveza kulturmo-prosvetnih društava Srbije. iskustva koja smo do sada J»ostigli, kao i opšte objektivne i subjektivne mogućnosti sa kojima rašpolažemo, ozbiljna su garancija, a i obaveza, đa u budućem radu uspešno realizujemo liniju Partije na ovom planu kulturnog preobražaja naše ze-
mlje, Dobrica ĆOSIĆ
Župančič je živeo samo u rađu {1 ša radom. Varao je lekare koji su mu savetovali mir. odlazio na odmor ali sa Šekspirom ili sa „Balzakom. Vraćao se nasmojan sa' novim Dprevodom. r
Rukovodstvo pozorišta bilo mu je povereno u vremćnu, kada se pozOrište borilo za svoj opstanak u tadašnjem buržoasko-kapitalističkom društvu iz dana u dan. Kada danas listam beležnice, u kojima, je zapisivao dnevne događaje u pozorištu, nailazim na same brojke. Vidi se, koliko su ga mučile, Zapisivao je izdatfke, račune, onda bi sve križao i počinjao iznova. Često se vidi s kakvim užasom je pisao brojke, onda bi mu še olovka zaustavila, neko vreme bi šarao, i na kraju, po strani, nacrtao bi neku čudovišnu glavu. Iz beležaka se vidi kad je bilo ponešto novca u biagajni. Tada su napisane brojke neka=ko radosne, čiste, jasne. Ali takvih stranica je malo. Nižu se čudne beleške, koje danas više ne možemo da shvatimo, a tada su ih glumci oštro osetili. Na primer, negde na ribu: Levar 20 dinara, Lipah 10 dinara, Nablocka 10 din. itd. itd. Spašavao je sezonu za sezonom jer ga je podržavala uporna. 'požrtvovnost slovenačkog glumca. ;
Još davno. pred Prvi svetški rat počeo je borbu za šlovenački scenski jezik. Kao dramaturg, brevodilac i kao upravnik oh je pobedu izvojevao, Položio je kako u drami tako i u. operi temelje živom, narodnom jeziku na sceni i time i savremebom: glumcu ukazao na razvojni savremenog scenskog jezika.
Stvarao je do pošlednjeg čaša. Jed= na od poslednjih hjegovih objavljenih pesama je natpis na sarkofagu narodnih heroja:
Domovina je ena nam vsem dodeljena in eno življenje
in ena smrt.
Bvobodđi pređani
za borbo smo zbrani, in kaj je življenje in kaj je smrt?
Bodočnost je vera! kdor za njo umira,
se vzdigne v življenje, ko pade v smrt.
U tom zgusnutom, prešernovskom natpišu zžahvaćeh je bitni sadržaj ljudskog života, čvrsta istina, isceđena iz vlastitog srca, pouka iz borbe za borbu.
Župančič je verovao u budućnošt. Ceo život, radio je za hju, jer mu je rad bio život i unutrašnja zapovest. Umro je kao heroj rada i stvaralaštva. VJEKOSLAV KALEB: I NA
Vjetar je čitav dan išao 6a suncem, a kad se smiri sunce, zaspat će i more. Gore nad krajem, iznad bregova stoje dugo Visoki bijeli nimbusi kao čudnovate planine. Djeca koja sjede kraj mreže i brodova, da im pri ruci "bude zanimljiv prizor, Vide iu hjima bitke, ljude, konje, čitaju priče.
— Eno medvid! i i — Di je medvid!.. Lažeš...
! Tu i tamo na dugoj zidanoj obali djeca obacivaju udice, love gBlamoče i baba roge., Na jednom mjestu natisle se glavice nad morem. Opazili su sšipu. Jedan irči po osti. Prolazi krož tjesnac jedrenjak, dugo, sporo se Vuče, Mornari s njega pažljivo gledaju selo kraj kojega prolaze. 4
Šest sedam ribara prebiru mrežu i slažu je na krov broda, Drugi brod iskrcao je žito i sad su djeca jurnula da unose u njega kutije za ribu; grajala šu uživajući što su korisni.
Vice Maračin (Volja) zaturi kapu na zatiljak, pogleda oblake, pljune u more pa mirno, stisnutih čeljusti kao da mu je u ustima nešto gorko, reče: NW
— Limbajice. — Pogleda me i trep ne dva puta kapcima — Najbolje vrime za lov. — On je ranjen u grudi i lijevu ruku od bacača, pa radi gotovo sami snom rukom.
Sude Tabov (Torpedo), mlad Jezeranin crvena vesela lica, temeljit, skosim dčima ha ?ždrilo«, širinu zatVOfenu otokom Ljutac, pa 8 radošću što nam može saopćihi dobre izglede, reče:
— Nočas bonaca ka led, ne boj še, Ala, ti inali tamo, ne gazi po mriži, en ti babin pas.
. — a te zaoslilo! kPa tote pod rivu!
« (Japnjar). |
Rado požllivo, s kretnjama koje # stoljeća svela na najpnužnije, SVa od njih ima točno određen pošao i ra-
Nemoj da te usi— šali se Ive Fr-
“
di ga odmijerehom brzinom, 8 tradicionalnom disciplinom a 8 novim poletom. Bilo je još više od sata sunca kad smo krenuli. Vjetar se jedva držao. 'Prebalo je prije otarasiti se djece; ona še hvataju i posljedne mogućnošti da još malo proskaču po palubi i šaljivo daju otpor Japnjaru koji ih tjera. '
Naš brođ ima na pramcću ugrađem odjeljak za upravljanje, a motor kao i onaj drugi, modorafi disel od dvadeset konjskih snaga. Oba motora im ie dala socijalistička Jugoslavija, "Tito. Naš brod je građen stručno, korito rnu je švedeno besprikorno, ima izbOčenu meku liniju od pramca do krme. Drugi ima starački upalo lice, vodehu liniju kao slovo S, što čini da Je nedovoljno stabilan na vodi i da Ssuviše. ore pramcem i pjeni; odmah se vidi da je građen na Stari način, od oka, Naš vuče dvije lađe ribarice na kratko vezane za krmu, a drugi Je privezao jednu usporedo. Pjehi more pred pramcima, moderni dizel motori zuje tiho. Ostavljamo s jedne strane Wameniti Rat, s druge se lagano Odmiče otočić Ljulac i otvara Be šire more si fanogo otoka. Niže Be Borovnik, Maslinjak sa Ssvjetionikom na bljesak, Hrbošnjak šličan“ hobotnici, Bisaga, a u daljini zatvaraju drugi Širi krug Žirje, Kurba, Dražamanski i OON naša »pošta«! Kakanj — pokazuje mi Ante bPrkić, Japnjarov sin, daleki odugi otok — sat vožnje.
Nekada su na SRGO| lađi po čelvorica upirali u duga bukova vesla. Već i za ovaj položaj za ribamje morali su adlaziti oko podneva, pa klimati ptt šest sati nad veslom,
— A prije kljus, kljus, po dana to ti je bilo.
. — Ah to je bila smrt za čovika ribara. A ovo danas je šala za ras kaže Torpedo,
Na moru je prohladno pa se ogrće=
mo kaputima. . Mišsvraćamo ua Jezera da preužrniemo stručnjake svićate, Drugi mofor odlaži na jučerašnju »poštu« di ižVadi iz mora sidro koje im se juče octrglo. U Jezerima pošredđ, malih ribarskih kućica uza šamc miote došao je do krova veliki zadružiii dom, Pet ibara s hovof, nedavno sagFađehog pri staništa, uskaču ha svoja mjesta. U ovo kratko vrijeme od osnutka, od novembra prošle godihe, radria zadruga u Tijeshomu uvela je dvije nove grane privrede, ovčarstvo i ribdrstvo. Dotle u Selu riije bilo mreže za srdjele. Nabavili su motorne i pomoćne brodove. Ovi Jozžerahi, stari ribari, nesebično pomažu »konkurencu« Od njih pet, tri su člana partije.
— Ova riba bi otišla sa štrujom tko zna kamo. Mi je moramo šložno uključiti u petogodišnji plah — ka Šime Berak (Palman), mlad predsjednik seljačke radne zadruge, a ovdje ribar. -
Na naš brođ dođe mladić višok, ple= ćat, bos i golopleć, zašukanih nogavica i rukava, ruke drži podalje od irupa, a šake mu kao lopari.
— A nu! — Klara grebe prstom hje= govu petu, pukotinu u koži duboku dva tri milimetra — Koža mu je na peti debela najmanje ppbla centimetra. LOSS po kamenju bež brige za cipee, Posred luke netko je gavrgao mrežu poporu, Nopažnjom nasrnemo pošred ::nje: ie
— Diži timun! Diži timun!„. — viču,
Bez štete ne prolazi, /
Kore sami sebe:
— Šta ušređ dana mrižu bacaju! Eh pameti!
— Ka da ne znaju da mi vidimo samo po hoći!,. govori Japnjar gorko Blaga jromija njihov je način mišljenja. Sad ha plčini posjedaju i dađu se na razgovor, Opaljena lica, snažne ruke, široka leđa. Ovo šu oni što su se uptli o ove obale sa strašću boraca. Oni su podjelili bijedu ropskog truda, da se prehrane i okušali moć svojih mišica, da se obrane. Stupili su žednd na poprište, shvatili o čemu se ra-
i i sad znadu u Što šć imaju uzdati, Sjede oni na brodovima dok „motori ustrajno voze i miore veselo grgolja. Smiju se, šale se, srde se, psuju, hvale, i zhadu, vrlo mirno znadu, da su gospodari švoje sudbine + ' Kopno je sada niz bregova, sve do Šibenika, Panorama u kojoj, u prisustvu čovjeka koji mnogo toga ne zna, oživljuju događaji,
Drug Klara govori:
— Kino ondje iza Maloga Obinuša, u onoj drazi, krcali smo u leute rahjenike. Odozgo, preko Buške smo ih vo zili u kolima. Jedanput imali smo se=danideset'i pet BJOU:a na kolima i u pristarištu šest leuta, Kad, oćute nas Njemici iz Tfribunja, Da idfi DO nama minama iz bacača, Žene i omladina što su pratili i prenosili ranjeni–
ke uplaše se, pa udri u jauk {i trku. nda „komandir, što je štitio bokove, viknu Gušti Lučiću: Reci
tamo, kaže, Gušte, da se harod ne plaši, — Ne plašite se, ljudi — zaori Gušte silnim glasom kao iz roga, — ra-
čunajte, kaže, da ovo tikvama grlja- .
čama po nama tuku! — I zbilja, umiTe se na tu Guštimnu šalu pa pod vatrom bacača, sve i oni šaleći se, nastaVe da prenose pranjenike u brodove. Nitko nije nastradao, samo jednoj mazgi odbilo kopito.
—,,A vidiš, Dražamanski se zove, doćekao njema-
čki MAS naša dva broda id vesla,
%
ondje iza onog otoka,
što su držali vezu sa Žitjem, pa ospe iznenada iz mitraljeza. A drug komandir desetine naredi da se postave mitraljezi na pramce i ošini po Nijemcu, Bogami, Nijemci, valjda su imali gubitaka, povuku se, odu. Više od
la godine smo džžal vezu između
drija i kraja, prevozili hranu, municiju, ranjenike, Kad čuješ motor, odmah te jeza prođe. Ah, nema tu šta misliti, nego smrt ili život...
—A ondje smo se, eno pod, onom gorom, Gradinom, u Soplju, držali nas osamdesetak čitav dan protiv pet šest hiljada Talijana i napravili među njima zbrku... — pričaju s raznih strana, kako im se probudi sjećanje.
More je sve mirnije. Već se šire velike mrlje tišine. Na nekoliko mjesta žure ribarski brodovi ka »poštama«. Pod Murterom zadimig jako malen brod mornarice. U tankim oblacima na zapadu, ljevo od sunca, zasjalo se drugo sunce, prisunčić, Zdenko Milin (Milić) šaopćuje uz riječ:
—Rno prisunčić., Ujutro će nevera.
Stijene uz koje pristajemo u. uvaliei na otoku Kaknju more je obijelilo i izgladilo, Odavde se na sve sirane vide otoci. Ima ih dugih svega desetak metara. pa do desetak kilometar, Na njima je nisko grmije mirte, smreke, gluša, zaobljenih kita da lakše odolijeva vjetru. Pokriveni su vrijeskom, smiljem, oštrom travom koju zoVu OVdje: mogoruš, na nekima rasle ražmnrin po kamenju, u rupama, raste tetevika» kupina, sitno neko trnje. Mirišu trave, alge. Tu bi se mogli podići peradnjaci, voćnjaci, ljetovališta, Slava meta ra od nas je otočić Mala Mare, dug svega dvadesetak metara. Kad su vjetri preko njega se prebacuju valovi. Na obroncima Kaknja su starine, po razvaljenim gomilama i zidovima razabire se jedva da je SU bio cbrađen. Iznad nas na stijenju sjede ili se uzvijaju na male visine veliki galebovi, Ti 27 REHaEi6 kao da govore nekim mističnim jezikom. Fric i Volja
TAN
iđu da traže njihova gnijezda iako jaja sad ne vrijede jer su se već zametnula. Galebovi se uznemireni nadvija=ju nad njihove glave kao da će ih napadati i tužno kriče. Gnjezda su dobro skrivena, pa se vraćaju praznih ruku. Klara traži priljepke po stijenju (kružju) i odmah ih jede. Neko predlaže da skupe ogrca za sutrašnju užinu. Daleko na zaleđenoj povtšini izranjaju tri dupina. Prošle noći su rastjerali ribu i jako smanjili lovinu.
Sunce je zašlo. More je teško kao olovo, Galebovi, sad nevidijivi, rahole se, oglašavaju se različitim glasovima, ženke gore na gnjezdima „a mužjaci na mekom ležaju morskom hegdje daleko od obale. U sumraku, na malom kopnu usred pučine, sve se sad čini jako ozbiljnim kao da je nad nama neka strašna opasnost.
Stižu i ostali brodovi, Pripremaju dvije velike Polar svjetiljke svaka od dvije hiljade svijeća. Ribdri woblače stara odjela, nehi imaju gumene hlače, neki visoke gumene čizme.
Prije nego su »užgali« tu odmah iza rta iziđe jedna švjećarica, za njohi rh0– torna lađa. Prepoznaju odmah, ne Znam po čemu na tu daljinu, Tribunjeće. 'uđu poštu! Ne ćemo toga! ; — Čekaj, čekaj, ne treba govorili. Nekada su ovaki rdzlozi dovodili do
ljute svađe, hvatala su se vesJa, oli,
kamenje, fnastdjala je pomorska bit- ” ka, pa onda štdsko parnice. Dow je
tributijaki brod došag do nas, već ne- | ma ni Trojk srdžbi, Dočekuju ih prija LTMBH Š i
teljakci. A
— Me, kunie, to ši ti! Otkad se nismo vidili! — pfepoznaju se slari druovi iz borbe, y
Jedin od Tribunjaca je ćelav.
Aa i ti jur užga! — kdžk Japdag OaiHa da By RBBnahio šVtBfi!
i on otkriva svoju plješu.
No N
pravac.
— Što je ovo, ljudi! Ovako doći ma. Za
a