Književne novine

| na; nema ni

OVIM S

” Od Vatikana pa đo Rominforma svi

#u še zaverili protiv nas. Konzerva=

tivne, 8socijaldemokratske i komuništi< čke novine raspisale su se protiv nove Jugoslavije. »Njujork. Herald Tribjun« ljubazno pozajmljuje vesti iz svojih izvoia Rude Pravu, do! agencija PAP Ba hajvećim zadovoljštvom Sobi štupce

»Oservatore Romafnu«. Nastaln je jeđ«

na neopisiva gužva, jedna nesveta alijahsa, jedno ispreplethhje ahtijufo8lo0. venskih trabunjanja, *edan disonantan potpuri antijugoslovenskih radio emi-

S ___Bija dirigovanih ša Istoka i sa Zapada,

| No, cela fa kampihnja koja je počela | ___Sa tolikom bukom, prešla je — ktko | bismo ta rekli radio jezikom — u pe= | riod fedinga, naime, izgubila je onaj momenat psihološke prednosti koju je a bombaštim objavljivanjem resolucije Informbiroa.

| Kada Holivud želi da proturi jeđan. aa iprazito loš film on mu da bambast

početak, recimo ovako: uopšte &e ne daje ime filma ili glumaca, režisera i kompozitora, već film odmah počinje scenom ubistva ili krađe, Čuje. se pucanj, eksplozija, vidi se oblakodđoer koji se ruši, čuje se krik jedne žene, čuje se Vupi udarac tela, koje pada na stene sa vrha višakog brda, Takav početak obično zastraši publiku. Međutim, u toku samog filma publika dolazi do uverenja da je film loš i napušta dvoranu, I anitijugoslovenska kampanja je zn=

počela serijom pucnjeva. Pucalo se na j} tvo međunarodnog radničkog pokreta, na marksizam-lenjinizam, ita..w NMaravho, publika, komunisti i nekomunisti čitavog sveta uzbunili su se, Međufim, ono što je sledilo ovakvom početku uverilo je poštene ljude ovog šveta da je ova ahtijučoslovenska hajka jedna neistinita i podla inscenacija. Isti »argumenti« Woji nisu atrgumePn= ti upotrebljavaju se iz dana u don, iz meseca u mesec, isle op 'užbe koJe su Bkroz na skroz neosnovane, is*e Ividnje koje su lažne, Došlo še "Ho togb da »Unita«, organ Komunističke pa'tije Italije, više ne nalazi nijeducg svog uređnika ili saradnika sa dovoljn5 mn= šte koji bi napisao uvodnik pouvođecm godišnjice Rezolucije i prosto naprosto prepisuje članak onog Rakošija iz » Trajnog Mira«. Olišlo se tako daleko da je spolinopolitički urednik »D-ajli Vorkera«, organa Komunističke mar tije Velike Britanije, pobrkao poj.1ove i stavio vest o trgovinskom spora= zumu između Poljske i nngloameričkebizonske Nemačke odmah iza Vešti o prekidu od strane Poljske jugoslovensko-poljskih trgovinskih odnosa i fo navodi kao »jasan dokaz« da Jugoslavija prelazi u tabor imperljališta... (već više od godinu dana i nikako da pređe!)

Trudbenici u inostranstvu nalaze še u dosta toškoj poziciji. Oni uviđaju besmislenost i neosnovanošt antijugo= slovenske kampanje. No, i pored \ORP, sVakodnevno jm se serviraju laži o Jugoslaviji, Kako će oni saznati istinu kada tu istinu kriju kaa zmija noge i njihova štampa i radio?

Postoji nekoliko mogućnosti, Jedna od mogučnosti, ako ne i najvažnija, pomoću koje će trudbehici -u ihostran= štvu saznati islinu o Jugoslaviji, jeste Radio Beograd,

U našoj dnevnoj štampi, poređ programa Radio Beograda na srednjim talasima za zemlju, objavljuju se i programi Kra{flotalasne stanice za inostrathstvo. Čitaoci veoma retko poklanjaju pažnju programima ove stanice. Oni i ne pomišljaju od koliko velike važhosti je ovaj program, kakvim se opasnoštima izlažu naši slušaoci u nekim zemljama. U Bugarskoj, kako nam

javljaju, ide we u zatvor za slušanje

rabo Leskovac |

ETE

(Nastava is prošlog broja)

Sada ostaje u Pešti, Kraj je nje« govome Gnu o Dpozorišlu, Više mu se kao glumac neće viačati: željan je posla, ali tahkvoga koji b. bio u skladu sa njegovim književnim planovi« ma, Međutim, još je neiskusan i beza> zlen: imaće da plati tešku školarinu. Ščepaju ga u svoje kandže urednici izdavači, poslodavci književnika. o su ljudi koji sami ne umeju pisati, ali šive od književnosti, i nju tako i tretiraju: Petefi je za njih divan lov. Jedan od takvih postavlja Petefija za svoga pomoćnika. Plata je pesnikova otprilike onolika koliko plata jedne

žavku), hrana i 15 forinsta šajna mesečno; osim toga, za svaku objavljenu pesmi po BO ktrajcata. Pošao mu je: da čita i popravlja rukopise, biejedujo do| pise, prevodi Yovele, či... korekture, | vrši prelom lista, svaki dan trči

gote u Budim, u štampariju. Pesnik

+ ___za Bada još ne primećuje, ili neće da.

____primeti, čemu zapravo služi (kada bu| de našao za potrebno, primetičće,

| reći će svoje). Na poslu je primerno ___ tačan, pedantan, Pre SveBa, zadovo1jan' le već stoga što je sav na radu

oko. književnosti, I inače radi mno-'

go; sipa obilje stihova, Tađa piše i svoju prvu slavnu pesmu, jednu od e Via u čitavoj mađarskoj lirici: ___Alfeld. Piše tada dva epa, jedan je parodija, drugi, viteško-nacionajni; odmah potom, ciklus ljubavnih

O ea ema, Znalci su odmah osetili znaaj onih epova, naročito ovoga dyrdugog (fo je Vitez Jovan, koji je i Pmaj preveo; ep će pomoći. Aranju đa stvori svoje najpopularnije delo), Šltoj publici su se više dopale njegove vinske pesme iz te epohe, kao i one pofsmešljivo-šaljive, gde na Dprimer govori o tome kako beži od svoO=ih poverilaca. Ustvari, nema trezveThiješa čoveka od Petefija: gadi se visavesnijega dužnika: sa Bkoro mučnom pedantnošću. Ba častoljubljem siremaška, isplaćivaće tokom celoga života sve dugove, do poslednje pate. PesnikovVa stvarnost

| | A TAJ O | . m iva i: ,

služavlcee: stan (mračna sobica za slu .

O ON

RAD

. Rađio Beograda, Sovjetške vlasti č

sto 'Omefaju naše emisije veštačkom buom i šumovima. Zatvor... Sšmetnje... koliko li to potseća na slušanje, recimo fadib Moškve, pod okupacijom, u Jugošlaviji, | Istina, naša Radio stanica koja daje Vešti za inostranštvo ne poseduje toli–ka kilovata kao Rađio Moskva ili London, Teško nag je šlušati a i opasno. No, ipak, slušaju maš, I to he jedan iji dva odana prijatelja u okolnim zemljama već mnogi znani i neznani pošteni ljudi, radnici širom celog sveta. Stotine ham i pišu. Pišu nam čalt iz Auštralije i Japana. Vole haše emiNjgshašj zemlju, Vole našu Pattiju, Pisma naših slušalaca protkana su

ljubavlju prema Titu,

»Video sam Maršala Tita u Pragu«, po jedan radnik iz Velvarija u Če-

oslovačkoj, „»Potosimo se njime... vi ste naša braća.«

Nikakve sabotaže u isporuci materijala, nikakva diplomatska podmetanja ne pomažu rukovodiocima K-P Čehoslovačke i drugih zemalja narodn# demokratije i SSSR-a. Ohi ne mogu da ubede svoje narođe da 8mio mi »na=pustili demokratski tabar«. Zalud češki i drugi informbirovci pokušavaju da prodaju 8vom narodu nekakve Ivanoviće kao pretštavnike „Jugoslavije. Evo kako na to reaguje jedan radnik iz Rožnova:

»Upožnao am še ša drugovima iz Titove Armije i mnogo ih *avoleo za četiri mešeca zajedničkog života...«

On razlikuje ljude iz Titove Armije od ljudi koji menjaju »armije« i »še= fove« zaviseći od konjunkture na tržištu duša.

Jedna naša sklušateljka iz Praga više se ne osvrće na lažhe Vvesli o JUBOslaviji iz »Rude Prava« i radio Praga. Ona nhm zdhvaljuje na emisijama i piše:

»Želim Vam mnoga uspeha u vašoj izgradnji u toku iđućih godina «

Dve slepe drugarice iz Čenoslovačke nam pišu. Ohe su slepe, ali to im ne smeta da vide na čijoi je strani istina: - »Srećne smo«, pišu one, »što ni za trenutak nismio poverovale izmišliolinama i klevetama Informbiroa, što verujemo u ispravnost politike CentrBi« nag komiteta KPJ sa drugom Titom na čelu i verujemo da će ceo jugosl!cvenski narod svojim radom i ljubavlju prema drugu Titu dokažati svim klevetnicima netačnošt njihovih tvrdnji.« |

Ove dve devojke spevale su smu našoj Republici:

| i pe-

1

LR,

GdOBBOGRAD | ~

osnovu izmišljenih, njihovih »opšlepoznalih« »činjenica«, baš nije nalazio #h prvim redovima borbe. To mase znaju, Zato nije ni čudo kad nam iz BugarSšlke štigne — pulkim sličajem, mito Đbugardke cenzure — jedno pismo u kome se veli da se »mase u Bugarskoj mnogo interesuju za emisije Ra. dio Beograda i Skoplja«. Nije čudo ka«< da nam iz Moskve dolazi pismo u kame še između ostalog kaže i sledeće:

»Za sovjetske radio slušaoce svakako šu zanimljive vaše emisije u koima govorite o uspesima u socijalištičkoj izgradnji, o Maršalu Titu lino, o stavu vaših naroda prema događajima u inostranstvu, Poželjno je '— piše slušalac iz Moskve — da vam se stanica bolje čuje,«

Bez sumnje će biti intepesanitno za sovjetske slušaoce kako se uprkos lažima,/ klevetama i smefnjama od strane Kominforma u Jugoslaviji dižu fabrike, hidrocentrale, škole, pozorišta, gradovi, sela — životni standard narodhih masa, Biće interešanino za šoOvjetske slušaaće da čuju kako su narodi Jugoslavije reagovali na sramnu prodaju Moruške od sirane sovjetskih rukovodilaca, kako su svi naši narodi uz Tita, kako smo Tito i mi ustvari jedno te isto.

»Uspeh Titovoj Jugoslaviji!« — piše slušalac iz Turnova. On je dobro shva= tio da ne postoje dve Jugoslavije, jed. na zdrava i druga nezdđrava, bolesna, Jugoslavija je jedna, zdrava, jedinstvena i jaka Titova Jugoslavija.

Iz svih krajeva sveta pišu nam i žele nam što više uspeba.,

»Želim vam sve najlepše u vašem teškom poslu, u izgradnji vaše ze-

mlje«, — piše nam Hans Tili iz Vu- ·

pertala u Nemačkoj. »Simpatije našeg narođa su na vašoj štrani i zbog toga što tako dobra postupate sa našim zarobljenicima.« Ništa se ne zaboravlja, Ni naša borba, ni sve ono što smo učinili i čini= mo. Tili veoma dobro zna kako smo mi poštupili sa fašistima i ratnim zločincima. I on vidi da je istina na na= šoj strani, Ne zaboravlja se stav naše Vlade na raznim međunarodnim konferencijama. Naši pretstavnici su uvek istupali za mir, za saradnju među na= rodima. Naš slušalac Pjer Mobek iz Baskona u Francuskoj to zna i završava svoje pismo usklicima: »Neka živi mir među narodima! Neka živi Nova Jugoslavija!« .

Zašto bi ofiaj španski emigrant, re-

ublikanac, pisao baš nama, zašto bi

aš nas slušao i zašto bi nam stavio

| »Iz potoka krvi i ratne vreve rodila si se, Republiko naša! Kroz muke su prošli narodi Tvoji da u njima nađu svog vođu. Narođa 'Tvojih najvećeg sina — pivi on je podigao zastavi Revolucije; Kada se dušmanin opijao vinom slave On je narođu dao mač pravde u ruke, Seme slobođe narod zaseja u zemlji krvlju nalivenoj, Zagrevao je ljubavlju čistom, jačom od muka i stradanja svih, Nazreše pobedu crvene zvezde, pobede sjaj sigurni TI iz semena poče da niče plod neobičme lepote Zemlja jugoslovenska slobodno odahni — postađe Republilta. Federativna Republika mlađa svim svojim narodima ista prava pruža, Nju mudro danas vodi narodna vlada sa "Titom na čelu, Zastave slave lepršaju širom zemlje! Šume — zapevajte svoju pesmu Smelu. Potoci, reke, brže kolo zaigrajte! A vi, planjne,

budite zemlji budna straža.

Čuvajte, narođi, vemo poređak Republike Vaše i branite uvek i čvrsto

Stečena prava. Oko druga Tita zbiite svoje ređove.

Tvoja Republika neka je večito zdrava!

Mi znamo da je većina naroda u demokratskim zemljama uz nas i da nam iskreno želi da uspemo u našoj borbi za izgradnju socijalizma, Jugoslavija je zaslužila poverenje trudbsuika iš inostranstva svojom časnom ulogom kako u toku Narodnooslobodiiačkog rata tako i u posleratnom pr.olu, I u ratu i u miru, rukavođena svojom Komunističkom partijom, Jugoslavija

je bila i jeste u prvim redovima na= ·

ptednih snaga u svetu, To. se zana. To je opštepoznata činjenica u pravom smislu te reči, A takođe je obpšfepo= znata činjenica da se veliki broj oaih koji na8 danas napadaju i optužuju na

na znanje đa je on ubeđen da Jugoslavija ide ispravnim putem? Svakako zato jer se seća naših boraca u Španiji, akcija naše Partije, Vlade, sinđikata, — za pomoć republikanskoj Španiji. »Vrlo mi je drago da čujem o đivnoj obnovi u Jugoslaviji posle straBnih iskušenja kroz koja je prošla za vreme rata« — piše ijedan naš slušalac koga »Dejli Vorker« nije uspeo da ubedi u »nacionalizam«, »lrockizam« —i bogzna šta još! — »nezdravih« snaga u Jugoslaviji. Pirs iz Berkamsteaa u Bngleskoj divi se našoj omladini i piše o njenom, velikorni doprinosu za>

jedničkoj pabedi nad fašizmom, I tako še ređaju pisma odanosti i ljubavi prema Titu, prema Jugoslaviji, Koverte 8u baznobojne, marke bi pretstavljale kompletnu kolekciju za nekog strasnog: filatelistu.

Mala nam je štanica, a one koje pričaju protiv nas su velike i moćne, Mala nam Je Pemlja u poređehju ša ohima koje nas napađaju, Naši klevetnici tu dakle imaju prednost nad nama. Za jednu emisiju Rađia Beograda oni naprave dve, pa i deset. Za jedan kilovat naše stanice oni puštaju u pogon deset, pa i dvadeset.

No, i pored toa fto šu toliko veliki i glomazni, glašnhi i bučni, mi imamo veliku prednost nad njima, „Tu prednost ćemo adržati i ako oni ude setostruče broj radio stanica i kilovata i ako mobilišu još hiljade uređhika i saradnika kojima će jedina dužnost biti izmišljanje novih anhtijugoslovenskih patki, Tu prednost nam niko neće moći da oduzme, A ta prednost saštoji se u jednoj veoma prostoj stvari — u tome što je na našoj strani istina, dok je na njihovoj strani laž, Niko na svetu neće moći da spreči naše slušaoce

da im srca auuzdrhie kada čuju — ~

»Ovde Radio Beograd, L, DAVICO

MEDJU NJIMA

Vi *ij - 7LOŽBA SLIKRRA »RASFLJENIH

LICA« U PARIZU

Fraricuski list »L# letr fransez« objavio je kratak članak pod naslovom »Jedna nepotrebna izložba«. Tu se iznosi kako je pod pokroviteljstvom Ministarstva. spolinih poslova, Min.starstva prosvete i međunarodne organizacije izbeglica organizovana u Parizu izložba dela »umetnik” u izgnanstvu«. U Parizu je ova jzložba vrlo široko reklamirahna. E

Iz brošure koja se deli posetiocima na ulazu može se šaznati da se radi O izbeglicama. koji su »bežali pred armijama ili ideolagijama«, Koko su se 8Vi oni u svom bekstvu našli u Zapadnoj Nemačkoj nije teško razumeti o kakvim je armijama i ideologijama reč, Uostalom, u istoj brošuri 5e dodaje da se radi o »raseljenim licima«, Predsednik Dirkem otkriva ıam smisao ovog delikatnog eufemizma, Malo dalje možemo pročitati; »Izvešne ;?beglice nisu želeli da se vrate kućama zbog političkih i društvenih promena koje su u njihovim zemljama izvršene tokom rata...« Sve je to sasvim jasno. U tom pogledu ne ostavlja nikakve sumnje ni gravura kojom su ilustrovane korice kataloga a . U sa* mom katalogu ne može se naći ni jedan Španjolac niti Grk.

Ova isložba, koja 8#e održava u vreme kada francuski umetnici žive pod vrlo teškim uslovima i vrlo teško

Sandor Petefi

izlaz iz ove rane lirike: u njoj Je još dosta lrib'lta WaVremehosBti, Ubrgo, sve Će to biti rašvejano, kao pleva.

Već sa tom prvom knjigom uspeh je došao, i ne mali, Krajem 1044 i početkom naredhe godine dočekuju ga i napadi, Ali, Petefi nije ni blizu čovek koga napadi mogu skthati: ohi gamo požuruju njegov razvoj, primo= ravaju ga da zauzme načelno stanovište prvo prema dojučerašnjim pri jateljima, a onđa, mnogo važnije, prema sebi samome, U početku ga fi napadi čude; za čašak, i on ske uzbuđuje njima, razmahne dvaput-triput po hapađdaču; ali ih uglavnom bposmntta Tađoznalo, ispitivački, pita &et šta to žhači? V»ć tada počinje i„njegov rad na prozi: treba li reći da je i ona odlična? Ima kritičara koji žale što joj se nije posvetio u većoj meri.

Posle gođinu dana crnačkoga rada u onome listu pod onakvim uslovima, Petefi raskida ugovor sa poslodavcem, ostajući i nzcdalje spoljni saradnik, Tu već počinje njegova uporna borba za nezavisnost pisa ı od izdavača: Mađari Ba razlogču.ai mogu biti ponosni što ju je Petefi vodio sa oholiko energije i časti, Putuje sada po Gornjoj Mađarskoj, odande Šalje za list svoj bpvozni dnevnik, pun svežih impresija, Zapaža zanimljive stvari, traži i nalazi socijalne uzroke mnogih pojava, objašnjava zašto u moderno doba čovek kadikad i svoj ponos Obezbeđuje novcem. Doživljuje jednu ljubav, prema Berti Mednjanskoj, Ne bi bio ona: koji je kada je odmah ne bi i zaprosio; biva odbijen od boga= ftašice, isto tako odmah. O celome tome doživljaju piše »birku ljubavnih stihova, Biseri ljubavi, Više nego ljubav koja ju je izazvala, u toj zbirci je važno ono Što će | docnije hegovati u svojoj poeziji, a na šta je naišao tohlom rađa na ovim stihovima: spoj između uzdignutijeg lirskoga tona i produbljenosti osećania, iskazanih jasno, do dna providno i bistto, Kao da je ljubayni doživljaj, ne ni mogo dubok, blo x#gođah Dos vod ma jednu artističku vežbu, da bi

se ispeo za Jednu stepenicu više, Ipak, ne omizdri, kao ljubavna lirika nje gove epohe. ı .

Raskid sa onim urednikom Petefiju ne donosi ono čemu se nadao; uviđa da ne može živeti od književnosti, čak nema ni toliko sredstava da ma i najskromnije Živi u Pešti, On, za koga sada žna već ceo literarni svet, čije se ime više ne može mimoići ni u kojoj diskusiji, koji čak i hod bu blike ima ne malen ugled, odlazi na selo, roditeljima. Otac mu je ponovo krčmar i mesar, u. nepromenjeno i-

stom siromaštvu, Majka i otac žive u„

maloj kući čije dve sobice razdvaja kuhinja; 8oba sa ulice je krčma, ona iznutta — njihov stan. Preko dan8, pesnik radi u krčmi; s vremena na vreme digne glavu iz svojih hartija, i da bi odmenio oca, pošluži možebiti po nekoga gosta: spava u onoj jednoj sobici sa roditeljima, Tek s vremena na vreme trkne do Pešte, Ali, u to doba piše svoju &atitičnu pesmu M ađarski plemić; ona niie izmišljena: i junak joj se zna, Petefi ne »ipmišlja«. v

Međutim, stvari ne treba ulepšava« ti: Petefi je ustvari progonjena zver: sukobi sa uređnikom, jedmim, pa dfugim, pa tpečim, velika su i teška borba, u kojoj su skoro sva efikasna sredstva u rukama onih redaktora,

· sgposobnih da zadave svakoga frenui-

ka ohoga ko im se suprotstavi, pesnik nema ničega sem svoga falenfta. Srećom, oh je od onih ljudi koji mogu podneti mnogo. Jedan jedini veliki udar možda bi i hjega oborio; ali njih je mnogo, i :) ga goni u borbu. 7 njegovoj poeziji 'mogu še takoreći iz dana u dan pratiti njegova .nB8DOlo= ženja čas elegična, čas podđrugljiva, čas psovačka, Suviše je milnd da bi očajavao. I sa dna pohiženja čuje se njegov sveži, zdravi glas, Sadn rmri ciklus pesama Oblaci; nekoliko od njih komponovače Niče. Pa šMidira Šelija, Kao uvek pri ovakvim čita. njima, i kod ovoga pesnika traži i nalazi zapravo samo ono što je već sam nosio u sebi; kod Šelija će nači pobuhu protiv čovječje podlošti, i

protiv najveće od svih podlošti, u

gnjetavanja. Iz ove epohe je slavna pesma Luda, koju je i Zmaj pre= veo, i koja je, . kod nas, nekolike generacije ispunjavala jezom i miljem. Tada piše dramu u prozi Tigar i

hijena, pa odmah potom šelijevski ~

Vilinski san, za koju je odličan znalac tekao da je jedna od najsmelijih pesama mađarske kRknjievnosti: »mađarski &tih jedva da se uzvio do tako eterskih visina nadahnuća« kao u hjoj.

Bada preduzima nešto Što će malo kojem mađarskom književniku i za narednih stotinu godima poći za ru kom: hoće da živi kao s8lobodan Mnji ževnik, ali da pritom ni za Jjotu ne popusti od svnjih uverenja, literar* nih, moralnih, političkih; vidi jasno da &u urednici-vlasnici listova zapra* vo pošlodavci koji jskorišćuju neor= ganizovane i nesolidarne pisće; zaključuje prosto: pisci ne smeju do pustiti da budu igračka u tuđim .rukama. Od degetorice najuglednijih mlađih pisaca, u oho doba hajaltivnijih i najpozi"lijih, obrazuje Dr u= štvo desetorice, MNjegova je misao: &vi fi pisci će obustaviti đal u saradnju u svima dosadašnjim listovj= ma, pokrenuće novi časopis, koji će biti svojina tih književhika, i radiće samo u njemu, Za fu misao Petefii še sav zsaložio, i prvi bi Peštanskih svezaka trebalo je đa se pojavi 1 jula 1846; ova stvar naravno nije išla bes galame pa ni bez skanđalm, i Pete,i zbog njega zamalo nije imao dvoboj sa jednim od onih urednika. List me đutim nije mogao krenuti zbog toga što nije dobio dozvolu vlađe, koja je našla da je za ohaj trenutak rima dovoljno tri književna lista, Od ovoga neuspeha Štete je imao sato Petefi, jer |M 08 on još više otežt

| i inače težak položaj među tadašnjim

literarnim Rkoterijama | Mwražocima. Ali baš stoga Što ga taj heuspeh neće slomiti, nego još više izdvojiti | uhmmiti, visoko Će Bkočiti i njegov ugled među piseir.a, a i njegova prkosha, ponosita i tvrda priFoda nalaziće u njemu samo nove hrane za istrajnost,

Bada Wreče na svoj sudbonosnmi put u Mrđelj, iedini kra} zemlje koli još nije posnav o, Tako stiže i a Nađknrolj, Onde je, BR septembra 1840, na jednome balu, prvi put ugledao i odmah zavoleo Juliju Bendrei, Bila je fo ŠBesnaeštogođišnja devojka im bo gate, ugledne kuće, živela sa svojim ocem u dvorcu, bezmalo tvrđavi, u romantičnom, puštom kraju, Glas o

Mađa-

' džijske M Ssmejao se važnosii koju oni

Petefiju došao je u palanku pre njega: Petefi nije baš bio &tidljiv Čovek niti izbegavao gužvu (»Kao što je poznato« — pišao je sam Pelefi »ja baš nisam skroman čovek...« onu gornju Verešmartijevu ocenu valja shvatiti ovako: bilo je to u doba kada Petefi još nije bio siguran u sebe; i to je tako video Verešmarti, Rada međutim jednom Petefi bude shvatio ko je oh...), Tako je i devojka čula za njega pre nego Što A je videla, Zna še, uostalom, da je već ranije čitala i niegove pesme, i sa svojim pansionaiskim lepim vaspitanjem bila xkpranuta zbog &loboda u

» hjima, Morala Ma je sa rađoznalošću

sagledati, Kažu, nile bio lep. Ali, imao i. oči orne kao ponoć, koje su sijale

ao u stalnoj groznici, Dio je mio, dražestan, kada je hteo; eada je hteo. Sigurno je da Pa nije odmah zavolela. Ali ju je Petefi obasuo tolikom bujicom svoje ljubavi, da devojče nije moglo doći k sebi, nego je zauvek iz gubilo ravnotežu, On ju je odmah zaprosio u oca; odmah'· je bio odbijen, Ali, ova ljubav nije bila kao dosada dašnje Petefijeve prolazne inspiraci« je: ona je zauvek vezala pesnika sa Julijom. Posle mnogil: zapleta i teŠkoća, tačno godinu dana posle popenanstva, 8 seph bra 1847, Tcatefi će se venčati sa Julijom, i protiv volje devojčina oca,

Ona godina ljubavi prema Juliji i šilave borbe za nju neče biti inanje plodna ne80 one ranije; naprotiv, nje gova samosvest, pa &toga i njegova borbenost, talhoreći iz dana u dan ras stu, Zato ne štedi ni najveće, kada mu se put ukrsti sa njihovima, Ko šut, na primer, uvređemo odbija da sarađuje u jednome listu sa koitka-

'kvim komedijašem. Petefi plane: ne

ka bravi vilez jednakosti smatra ža Čast Što mu se pruža prilike da radi u jednome lista sa. njim, Pete fijem, A već kako će razgovarati sa sitnima, 8a bednicima! Je li on već u politici Petefi odbija da lo prizna, stvari, on je do grla u njoj, od tvoga dana, i dobro je što je tako, vo kako je o tome pitanju pisao ne= što docnije: »Naš Politički, život ia Bam gledao izdalje, ili nisam ni gledao ha njega, zbog čega su me optuživali čag jednosttfanošću, čas uešnom ravnodu 'u, Kako su jvratkovidi! Ja Bam zžhBo ono Što oni nisu mnali, i mato sam &ažalievao larma=junahe „dnevne đgpolitike,

·sret dva džina „muađarskoga

uspevaju đa izlažu svoja dela, pretstavlja direktan napad na istimsku umetnost i razobličava organizatare koji su preko ove 'ložbe omogućili raznim »raseljenim licima«, da 'okažu 8voje lice, Izložba je još jedan dokaz više koliko daleko mogu esponenti angloameričkog imperijalizma da odu u izdajstvu svoga naroda i kakvim se sve perfidnim sretstvima služe u po'stizanju brljavih ciljeva svoje ladavine. Postupak francuskih vlastodrža=ca otkriva njihovu reakcionarnu su-_ štinu u očima francuskog naroda i umetnika koji su se i na ovom konkretnom primeru mogli da osvedoče i dubolto osete da su se ti vlastodršci čilavom provsšlijom odvojili od osno va na kojima počiva istinska demokratija, Vlada koja favorizuje i ha svaki način štiti najljuče protivnike demokratije, one koji su &se suprof{stavili njenom trijumfu .i živeli i delali pod fašističkim okriljem, takva vlada u stvari krči put fašizmu i time vrši zločin nad vlastifim narodom, Izložba slikara »raseljenih lica« je jedan takav alt, za takvim, sasvim jasnim ciljem,

Franeuska

»NEČISTA KRV« BORE STANKOVIĆA U FRANCUSKOM PREVODU

Ovih dana u Francuskoj je u izđa> nju »Di Pavoa« objavljen prevođ romana Bore Stankovića »Nečista krva. Ovo delo jednog od najvećih realista u našoj kniiževnusti prevela je Marsel Šemol-Vukasović. Predgovore su napisali poznati francuski pišac Andre Šamson i profesor Univerziteta 1v Šatenjo, U svom mnredgoviru Andre Šamson se mainohwklnije izražava O ovom delu B, StanMovića i izlaže ttiske koje e na njega delo ostavilo, naročito Sof!'a, glavna ličnost romnna.

Sovjetski Savez DEČJA ENCIKLOPEDIJA

Izdavačko preduzeće sovjetske A+ kađemije pedagoških nauka priprema prvo izdanje »Dečje enciklopedije+«. Na sastavljanju enciklopedije rade altademici, književnici, istaknuti učitelji, tmdbenici dečje izdavačke de latnosti i slikari.

»Dečja enciklopedija« namenjena je učenicima petog, šestog i sedmog razreda sedmoljetke, Cilj joj je da proširi i produbi znanja stečena u školi.

Cela enciklopedija obuhvalaće nekoliko tomova sa sledećim glavama: »Zemlja i vasiona«, »O životu na zemlji«, »SSSR — zemlja u kojoj se izgrađuje komunizam«, »Naša otadžbina u prošlosti«, »Zemlje i narodi«; dva toma biće posvećena temi »Tehnika u službi narodne privrede SSSR« i dva

toma — »KMnjiževnosšti i umetnosti u SSSRa, Svaki tom »Dečje encikloDedije«

biće bogato ilustrovan, a sšadržavaće i informativni rečnil,

Štampanje prva dva toma »Dečje

· encilklopedije« otpočeće tokom ove go-

dine.

sebi pridaju; znao sam da &u nji , hova sjajna dela i blistave be« seđe samo slika nacrtana ha pesku, koju će zbyrisnafi prvi dah budućegua vihora; znao sam da oni nisu oni ve» liki glumvei koji će na pozornići sveta odigrali ogromnu dramu preporoda, nego su samo doekorateri i sgtatiste, koji vešaju zavese i iznose na pozofnicu &tolice i stolove« I 4 u groznici ljubavne čežnje on se uveliko 8pre= mao na švoju najveću ulogu Uu »Ogromnoj drami preporoda: Julija je imala da dođe u drugi red, iza 8ud« bonosnih pitanja narođa i Njegove budućnosti. Krajem 1846 bmš njoj je poručivao, u svome čuvenome SbrOgramatičnom stihu: da će za slobodu žttvovati i ljubav.

Godine 1847 Petefi doživliuje | naj“ veću rađost svogn života. Ne onu ka= da je doznao da se Hajne oduševljava njegovom poezijom (jedna knjiga Petefijevih pesama u to doba je pre-

“wvedena nn nemački), nego ona druga,

sudbonosnija: poznanstvo i prijatelj= stvo sa pesnikom Aranjem. To je su= peshištva. Kratka i ničim nepomučena njihova veza ostaće zauvek najlepše muško prijateljstvo u mađarskoj književnosti. U onome trenuiku Aranj je mali seoski hataroš (i on je nekađa bio glumac), udubljen u svoje grčke i engleske studije (prevodi Homera, Aristofana i Šelpira), nepokretan, &a opreznošću ugnjetenoga jobađa čiji je potomak, još nesšvestah svoga značaja i svojih snaga, bez imalo volje đa se njima koristi i nijm:i hoyisti drugima. Petefi će ga na to potsetiti, Jer u tišlnu Aranjevu grunuo je Petefi kao vihor: od toga dana, sa tišinom je za Atanja bilo svršeno. Čitati njihova divna pisma jedno je od relkih uživahja. Glavhu. neč (diži, naravno, Pe efi, ali 8e postepeno qwagreva i sumnjičavi, gordi Aranj, Povod poznan• stvu bio je Aranjev spev o T'oldiju. Kada je Kišfaludijevo druživo raspil» salo honkurs za hnacionalan ep, Pelefi Je potajno mislio da će nagrada morati biti dođeljena njemu, za Viteza Jovana, jet se dFugo, po" fodnije delo neće moći naći. Nagrada je, | još udvoštručeha, dodeljena nepožhalome Atahju. Šta rađi Petefi? Istoga đana nabavlja rukopis na~

i

je dakle nešto malo drukčija no što