Književne novine

SMRT FAŠIZMU = SLOBODA NARODU!

BROJ 32 GODINA TI

Jaivogaitotbnske | #Ovetbomerp Hoi

i

Ađesa uredništva ı administraci)e'

.Francusška ? — Telefon: 28-098 | mc Tera re ari aaa ara |

TITO U MAKEDONIJI

Slavko J ANE.VSKI

Danima pre proslave dana petogodišnjice Narodne Republike Makedonije proneo se glas, prodro i u najudaljenija sela, uzdrhtala su srca:

— Tito dolazi!

Ali to su bila nagađanja. Prosto šelja, koja je snagom lavine podigla ljude i ponela ih u susret dragom liku čoveka. A zatim, šaputanje je prerašlo u glasan oduševljeni razgovor. U svitanje praznika, zajedno sa ilinj&kim praskozorjem, zadrhtals je u bla Ko. vazduhu vest o dolasku „Mar-

Na nekoliko sati pre početka zaista retkog mitinga, bujica šarolikos sveta preplavila je trg grada u radosnom isčekivanju. Tri stotine i pedeset hiljađa makedonskih trudbenika nestip ljivo je očekivalo svoj veliki susret sa Titom... Najednom, iz mase je zadrhtao nerazgovetan žagor; prošao jie gradom, prerastajući u „grmljavinu „klicanja: — Ti-to, Ti-to, 'Ti-to..,

Uuwdarnički ritam britkih slogova probijao se do poslednih redova i vracao ponovo do prvih mekim, toplim ritmom:

— Nie Makedoncite Tito si go sa-

e. * #* %*

Iz krajnjih redova zgusnutfe, ustalasane mase, probija se prema tribini &tarica moriovka, bleda i zadiha= na, sa sivim, grozničavim sjajem ispod retkih obrva, Probija se starica vešto i moljaka tihim sopranom:

— Sine, golube, dušo majčina... pro- ·

pusti, baba da vidi...

Dugo' se probija do kordđdona mladih, svečano ozbiljnih milicionara. A zatim ponovo moli, uzbuđena kao devojčica: — Deco, zlatni moji, puštajte...

Oči pune vlage kratkovido se naprežu, tanka, ljubičasta usta podrhtavaju. Prilazi joj potpukovnik iz Titove garde i vodi je bliže tribini, Sta= rica gleda, suze ne može sakriti, reči joj se sapliću o bezube desni:

— Mili... Doživela sam... Mili..

Najpre su se mladići dosetili, a zatim su i stariji prihvatili. Vešto održavajući ravnotežu, stojali su jedan drugome na ramenima, istezali znojave vratove, smešili se krajevima plavih, smolastih ili tamnih , očiju. Na ramenima novih odela ostaju sivi, pra šnjavi otisci stopa. Njišu se ljudske glave, prigušeni šapat probija iz Ssuvih grla:

— Drugovi, vidim ga...

— U uniformi je...

— Đilas je s njim.

— Sekretari partija svih republika... Lazo...

Naprežu se; balansiraju do bola na prstima, pritiskuju jedan drugoga ramenima, žale što nisu viši. Drveće Oko trga puno je ljudi. Ali grane su žilave i pune soka; savijaju se, podrh tavaju, dodiruju jedna drugu, stresaju sa sebe lišće, ali ljude drže. Zavide im oni na zemlji — ipak su najbolje videli Tita. Šiptar, kvadratnog lica i duvanom nagorelih brkova, uveče je među svojim seljacima bio najvažnija ličnost:

Mlad seljak, pešav ad sunca, zbunjeno se okreće u wihoru ljudi. Jedan mu je opanak spao sa noge, ali on se probija snažnim grudima ka prvim redovima. On po &vaku cenu mora videti iz blizine Maršala, a zatim će omladinskom aktivu u selu dugo pričati o svojim utiscima. „Starica, do očiju pokrivena crnom maramom, majka poginulog partizana, smežuranim dlanom briše rumene očne kapke. Srećna je — videla je Tita.

Tri stotine i pedeset hiljada ljudi slušaju najmilijeg čoveka, prate njegove pokrete, upijaju njegov lik u svoja srca, nabrekla nežnošću i toplinom, slivena u jedan veliki i snažan otkucaj — Ti-to, Ti-to...

* » *

Delegaciju pretstavnika masavnih organizacija, drug Tito je sačekao na vratima sobe sa blagim osmehom u plavim očima jezerskih dubina. Na preplanulom licu, iznad muške brade, lako oasmebhnuta usta, čudno škladna sa ispupčenim, snažnim jagodicama; izmad visokog čela na kome miruju Jake bore lako se talasa tamnosiva kosa, prošarara belinom. Kada gledaš lik druga Tita ne možeš a da ne razmišljaš o svemu onome što je bilo u toku Oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije. U tim očima ima mnogo više nego čto se može rečima iskazati. Meni 6e čini da se u tom dubokom plavetnilu u ista vreme može pročitati izraz unutrašnjeg života, velike ljubavi prema ljudima, izraz veličine titovske misli. I,. svakako, u toku rata, za vreme ofanziva, kada je trag krvi Titove ostao na bojištu, natapajući golu zemlju razrivenu nemačkim haubicama. te oči su morale blistati studenijom hladnog čelika, sjajem iza koga su se naslućivale strateške misli najpre, a zatim i veliki zaman graditelia. Reč druga ila posla! · da nas moćno oružje masa Uu borbi za marksističku istinu, I ne samo kod nas. U Bugavskoj mi e jedgn pesnik rekao: »Mogu ja piseti o svemu ali se ne usuđujem o Titu. jer to bi moralo biti svetlo j. velko kao što Je i

sami ...« Decembra 1946, sreli smo so u 'Pirani sa nekolika albanskih radnika" Nismo mogli razgovarati jer. nismo imali zajednički jezik, ali nas je jedam od njih zagrlio, tiho šapućući: » Tito, Tito...« Nismo se mogli sporezummeti ali smo se ipak razumeli. Ime ,druga Tita postalo je intermacionalam pojam borbe i izgradnje, I ne samot u Bugarskaj i Albaniji, već i u svim ,onim zemljama Zapada i Istoka, Čija rukovodstva danas ratuju protiv' nas propagandom, ekonomskim blokactama i diverziiom. | ..

Drug! Tito je proveo u razgovoru sa nama više od jednog sata, vrlo zadovoljan maporima našeg naroda u borbi za ostvarenje Plana, Želeo je da mi govornimo o izgradnji, o životu naših ljudi, o organizacijama, o Ilindanskom ustanku — ali, najpre od zbunjenosti a, zatim i zbog toga što smo skupoceno' vreme želeli iskoristiti da što više čmajemo od njega — ćutali smo.

Onda ću vas morati intervjujšati... — lako 5e je osmehnuo, gledajući nas pažljivo. \

Neposredam topli kontakt bio je stvoren, Naš veliki drug želeo je da od svakog čuje poneštq i, eto, oslobođeni, iako sa malim podrhtavanjem u glasu i ša ponekom mezavršenom rečenicom, govorili su drugovi, oslobađajući se poštepeno zibunjenosti, On je najviše govorio, o šfavu informbiroovskih zemalja premn Novoj Jugoslaviji, objašnjavajući potankosti toga &pora. \ |

Kada je drug TMto završio, drug ĐiJas nas je obuhvatio pagledom i Njegoševim stihom pogođio našu misao o

„stavu i načinu borbe Iriformbiroa: ..

Kome sila leži u tepuu tragovi mu smrde \neiččoveštvom „,, ·

Odlazeći od MaršaliR, od drugova Đilasa i Kuliševskog, |mi «mo još dugo govorili o ovom Mvusretu, Prepričavali smo “itove eči, izmenjivali utiske... Osećao sami — svako će od nas duga i sa oduševljenjem. pričati poznanicima i bliskima: o prazniku &rca, o mitingu osećaja, |o,njemu — na– šem velikom, besmrtni»m drugu.

——qqšđHHActrrr—

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA »NAŠE KIPARSTVQ) XIX. I XX. STOLJEĆČA« U ISTRI

U nizu izložbi koj: će ove godine biti prikazane po svim većim mestima Istre Ministarstwo prosvete NER Hrvatske organizovaće krajem ovog meseca izložbu fotoprafija »Naše kiparstvo XX stoleća. Izložba, popraće na predavanjima o hrvatskoj kulturi, Diće majpre otviprena wu Puli, a zatim u Raši, Labiryu, Poreču, Rovinju i drugim turist iškim i industriskim .uaestima Istre,

Beogaad > feh 349

|

~ A. 1.

| —---–

| | BBOGRAD, UTORAK, 9 AVGUST

1949

ANJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE

LIST IZLAZI JEDANPUT NEDBLJMNMO

UTORKOM

· ŽAN KASU

Ovih dana doputovao zemlju Žan Kasu, poznati francuski književnik i javni radnik.

Žan Kasu spada u red omih pisaca koji su između dva rata, kada je u Francus:oj besnela pesimistička dekadentska literatura, umeli da shvate da ugroženu kulturu čovečanstva mogu spasti samo napredne društve-

ne snage, predvođene Komunističkom ”

partijom,

|. Kao privrženik romen-rolanovskog humanizma, Žan Kasu se još u pr-

vim godinama posle prvog svetskog rata približio časopisu E rop, najna- . duha.

prednijoj francuskoj revijitoga doba, i postao njen stalni saradnik, a docnije i glavni urednik, Tada je u fran-

tizam duha i mizerabilizam — deka-

Žan Masu

demtske „Književne pojave koje su skidale s kapitalističke stvarnosti odgovornmost za društvenu trulež i rugobu, vezujući sudbinu književnika i javnih radnika za život i moral-»200

_ „porodjea«...\xf toj književnosti koja„.jey”

stavljala pod sumnju ideju ljudske sreće, kao nešto ograničeno, antiintelektualno i bezvredno, suprotstavljaju ći umetnost stvarnosti i odvajajući se sve više od naroda, trebalo je zaista da jedan „književnik raspolaže &a mnogo moralne snage i puno vere u zdrave narodne snage, da bi se nepokoleblivom ođanošću vezao za isftinske vrednosti kulture i čovečanstva. Žan Kasu je imao i dovoljno moralne snage i dovoljno vere: u zdrave

narodne znag:, On se nije dao po- '

vesti pokolenjem pisaca koje se kao unakaženo rodilo posle prvog svetskog rata i nije pao pod uticaj duha gospodstva tadašnje feudalno-mon denske francuske književnosti, nego je zajedno sa Marteh di Garom, Žan Rišar Blokom i L. Gijuom stao u odbranu kulture, čiji je postupak već bio ugrozin fašizam, ·

U doba kada je Narodni front u Francuskoj bio miniran iznutra tvorcima Minhena, Blumom i Daladjeom krivcima za »nemešanje« u španski građanski rat, u toj kužnoj atmosferi imperijalističke stvarnosti pred rat, pisci koji su širili kapitulantsku zarazu, na čelu sa Žil Romenom, po-

kušavaju da miniraju iznutra tek

stvoreno jedinstvo francuske progresivne književnosti, Žan Kasu. u drustvu s Mušinakom, Aragonom i Eliarom, vođi tađa upornu borbu protiv

je u našu

' je · raznovrsno, cuskoj književnosti rovario monden- . ski nihilizam, nadrealizam, aristokra .

. je kod Kasua još naročito „ njegovom najznačajnijem

"nih tendencija

ija Niepove nesme,

demoralizacjje, za čast i dostojanstvo francuskog naroda, Rat, objavljem u

' jesen 1939, sprečio je da se ta borba · razvije,

Žan Kasu ne napušta prve redove

- kulturnog fronta ni za vreme hitle” rovske okupacije i petenovske reak-

cije, U najtragičnijim danima leta

' 1940, a i docnije kada se razvio otpor .

u Francuskoj, Žan Knsu, u gestapovskim tamnicama i na slobodi, umeo je da sačuva čast čoveka, rodoljuba i progresivnog pisca, ostajući dosledan

samom sebi i veran slobodarskoj tra- ·

diciji francuske kulture i francuskog

Književno delo Žana «asua obilno ali se pripovedna

proza i roman mogu smatrati kao njegovi najobuhvatniji književni radovi. | Već u pfvim njegovim knjigama ' proze (do 1933): Bečke harmo- · nije, Ključ snova, Zemlja

i kojanepripadanikome, Kao

jedna velika slika i Nepoznati u podrumu oseća se snažan pisac, blizak *ivotu i stvarnosti, Ta dela odišu i srećnom mešavinom realnosti i fantazije, što će se docnijače ispoljiti, a

i najboliem delu, u romanu Pari&ki pokolj, gde dolazi do punog

jzražaja to uspešno sjedinjavanje ra- ·

'mnovrsnih pa čak i oprečnih književvelike francuske književnosti XIX veka, a pre svega dveju osnovnih: halzakovskog realizma i romantizma.

Žan K u se istakao i kao polemičar i pisac ogleda o problemima francuske i evropske kulture. Poznati su njegovi polemički članci u časopišu Erop, njegove studije o '"olstoju,

· Serventesu i Goji.

Kao prevodilac Žan Kašu je zauzeo vidno mesto među „prevodiocima

" španskih klasičnih i savremenih na-

prednih dela. Rođen. u Španiji (1897) gde je proveo i jedan deo svog života on je u prevode ] pe de Vega, Servantesa, Albertija i Garsije Lorke umeo da umese lepotu jezika i osećanje za specifičnost, španskog života. a naročito. „TP. .rji-

eset i ftri soneta koje je napišao u gestapovskom zatvoru za vreme okupacije, zaslužuju maročitu pažnju. Za pojeđine od tih pesama moglo :bi se reći isto ono što je sam Kasu rekao za španske pesnike u svom „predgovoru za zbirku Romansero građanskog rata: »Poezija treperi u srcu pesnika sjedinjujući se sa čitavim jednim narodom koji je kro: vekove sačuvao ponos i bes pređ zločinačkom istori. jam«,'

Aleksanđar VUČO

SLOVAČKE NARODNE SVEČANOSTI U BAČKOM PETROVCU

Tradicionalne slovaćke narodne svečanosti, održane 6, 7 i 8 avgusta u Bačkom Petrovcu, bile su i ove godine velika manifestacija političke i kulturne slobade i svestranog razvitka slovačke nacionalne manjine u Jugosšlaviji. U izvođenju bogatog kulturno-umetničkog i sportskog programa uzele su učešće, pored Slovaka, i estale nacionalnosti Vojvodine, sa svojim pozorišnim ansamblima, horovima | folklomim grupama, Centralno Slovačko amatersko pozorište u Bačkom Petrovcu prikazalo je pozorišni komad iz narodnog života »Hajđuk Janošik« od Martakove.,

NOVA PESMA O SOVJETSKOM PASOŠU

JAA

— Ne bojte se, d.u:že Majakovski: ovo su sad naši, sovijctski građa mi!

ı

) \ \

|

Karikatura Z. Džumhura

Majakovski: »S takvom bih nasladom mučen, šiban bio, da padne m šaka toj kasti!«

O pDprevu~revolucijus

rascep u

OGLEDALO:

| PRIMERAK 8 DINARA

Jakov LEVI

Pogledaju li se u ogledalu — i samima će im pozliti (Prema jednom francuskom piscu)

Imenu Hersta i Mak Kormika pridružilo se Judinovo. I danas se može govoriti o herstovsko-kormikovskojudinovskoj vesti o Jugoslaviji kao o jednom istom tipu dezinformacije i klevete, makijavelističke podlosti i moralne pokvarenosti,

Protiv socijalističke Jugoslavije monopoli i Informbiro služe se istim sredstvima, pomažu se i dopunjuju.

Neka nam njihov lik osvetli i ovaj mali dnevnik — neobična, ali poučna hronologija jedne jedine nedelje napada na ovu našu svoetllu, čistu, Žuljevitu i herojsku s'varnost tvrde ali veličanstvene uizgradnje socijalizma,

31 jula 1949

Daleko od grčkog naroda, od njegovih misli i njegovih stradanja, daleko od njegove borbe i dušom i telom, rukovodioci Komunističke partije Grčke nastavili su prljavu igru Informbiroa klevetom o »razbijačkoj aktivnosti KPJ u grčkom demokratskom pokrelu«, Radio-Prag. i Tirana, poljski »Žeč pospolita« i bugarski »Rabotničesko delo«, TASS i »Sabad nep« — svi oni kojima je na jeziku solidarnost. sa grčkom stvari a u delima likvidacija grčkog oslobodilačkog pokreta i pokušaji pravdanja iz-

„daje, — prihvatili su t rasturili dalje

taj zločinački proizvod judinovske mašte.

Zar je onda čudo što se i lomdonski »Tajms« — »Tajms« generala Sko bija, »Fajms« intervenata, »Tajms« krvnih neprijatelja grčkog oslobodilačkog pokreta, pridružio Informbirou člankom o »Titovim agentima iza linija grčkih pebunjenika«?

»Etnos«, list ubica grčkih demokrata, piše: »Cena dinaru usklađena prema dolaru. Jugoslavija je bila prinuđena da kapitulira pred Zapadom«.

Originalna misao Atine? Ne, već monarhofašistički prevod sledećeg ko mentara Radio-Eudimpešte: »Vest da je fiksirana vrednost dinara prema dolaru partiski krugovi ocenjuju kao dgugoslovenski iz dajnici nastavljaju naveliko rasprodaju Jugoslavije«.

Ali — češkoj kruni je, na primer, davno pre dinara ulivrđen odnos prema dolaru.

Pa šta onda? »Etnosu« i Budimpešti nije stalo do činjenica: prvome je u interesu samo da prodđubljuje socijalističkom frontu, drugoj da ga opravda.

1 avgust 1949

Zaharijades prosipa svej informbiroovski otrov: »Tito je. još 1943 godine doneo plan da zauzme celu Jegejsku WMakeđoniju i jegejski deo Soluna...«

»Tajms« ga dopunjava zajedno sa »Mondom«, »Mesadjerom« ili »Skanteom«:; »Izbeglice u Skoplju upravljaju svoju aktivnost na dovođenje grčke Makedonije pod jugoslovensko VOĆStVO«.,

I ponovo Zaharijades u organu Informbiroa: »Komunistička partiia i revolucionarni pokret u Grčkoj nalaze se bar od 1943 godine između dve va fre: imperijalizma i monarhofašista 8 jedne, i Titove klike i njene interven cije s druge strane«,

Zar sve ovo nisu podjednako prljavi napadi s podjednako prljavim ci= ljem borbe protiv socijalističke Jugoslavije? I šta oni znače za antiimperijalistički pokret kada ih u društvu sa Zaharijadesom, »Tajmsom« i drugima prihvata, na primer, Tirama, u isto vreme dok Atina sye olvorenije preti da će »goniti grčke partizane na albanskoj teritoriji — to jest da će monarhofašističke trupe upasti u Albaniju — pa čak i ostvaruje tu pretnju?

2 avgusta 1949

»Rabotničesko delo« piše o Ilindenu, šspominjući — kao i uvek -— ime MaRkedonija samo onda kada time ftreba da kamuflira svoje velikobugarske hegemonističke apetite: »Makedonsko stanovništvo Pirinske oblasti, zajed-

M%no s bugarskim narodom, izgrađuje

osnove socijalizma u Bugarsškoj«; »Jegejsko stanovništvo vodi junačke borbe za pobedu grčke demokratske revolucije, koja će i njemu. doneti slobodu«; »Vardarsko stanovništvo ustaje protiv klike Tita i Koliševskog«. Zaključak treba da se nametne sam: »jegejci« ratuju protiv monarhofašista za slobodu, »varđarci« ustaju protiv »klike«, a jedini »pirinski« Makedonci uživaju „socijalizam u MBugarskoj. Znači — izvolite se priključiti »socijalističkom« — »bugarsko-pirin= skom kraju«. T neka vas ne brine slič nost naših informbiroovskih (velikobugarskih) prohteva sa monarhofašističkim (ovi u poslednje vreme uporno viču da je »Vardarska Makedonija, od Ohrida do Skoplja i dalje... bila i ostala grčka«), jer mi smo (tj. in formbiroovci i velikobugaraši) apostoli prave vere judinovske, po milosti Tiformbiroa i volji obet Informbiroa — Vaši bogomdani gospodari,

Razlike tu zaiš'a nema: miljenici Informbiroa iz Sofije i miljenici imperijalista iz Atine podjednako su iskrivili vratove bacajući oko na jedinu postojeću, živu, stvarnu, slobodnu državu makedonskog naroda.

3 avgust 1949

TASS piše da je »vrtlo čudnovato«

što Truman »ukazuje da grčki partizani i dalje koriste jugoslovensku teritoriju«; svojim »čuđenjem« sovjetska agencija nastoji da Trumanovu izjavu prikaže kao američki. pokušaj negiranja, to jest »prikrivanja« onog »opštepoznatog prclaska Jugoslavije u imperijalistički tabor«.. NA Pariski »Komba«, opet, javlja obratno: »Tuuman potvrđuje da. Bepgrad više ne pomaže grčke, partizane«; ovaj list, sa svoje strane, nasto ji da Trumanovu izjavu prikaže kao potvrdu, odnosno. »otkrivanje« 1og »prelaska Jugoslavije na stranu Zapada«. | : Tu je zaista i onima, s desna i Onim »s leva« potpuno svejedno kako se »dokazuje« ono. što im godi: Informbirou da ima. »potvrdu« o »izdaji Jugoslavije«, a jmperijalistima da mu za to pružaju sebi svojstvene argumentfe, jer je rascep u froniu socijalizma njima i te kako po volji. Upravo ·zato izjava bugarske vlade o »merama: za sprečavanje prelaska bugarsko-grčke granice u oba pravca« nije smefala, Radio-Bukurešlu, da kao još jeđan »dokaz« naše »saradnje s imperijalistima« navede kako se »monarhofašisti rađuju „zatvaranju jugoslovensko-grčke granice«, zato je »Dejli grafik« objavio »internu informaciju« o tome da »Britanija i Sjedinjene Države snabdevaju Tita sp"cijalmim benzinom ·'za vazdušne snage« zato monarhofašistički radiokomentator Zvolopulos uzima pod svoje Zaharijadesove tvrdnje o tobožnjim „jugoslovenskim „pretenzija= ma i slaže se sa njim. da one »rečito govore o nacionalističkim težnjanfa Tita prema Jegejskoj Makedoniji«; zato TAASS pušta da »Unita« i »Paeze« objave izmišljotinu o sastanku naših pretstavnika sa američkim generalom Bredlijem, kako bi je onda on preneo (jer ne želi da se sam kompromituje ako takvu glupost objavi iz sopstvenog izvora); zato rimski» Tempo« nudi Informbirou vesti svog. dopisnika iz ŠftekhowIlma prema vestima, Skandinavske informativne agencije o tome da je prema nekim vestima u Zagrebu-:održana tajna »antisovjetska# kon ferencija; zato, najzad, Internešenel njus. servis iz Beča piše ( a Rajter!ii drugi prenose) da »u austriskoj pre> stonici kruže glasovi o pretfstojećem susretu maršala Tita i de Gasperija«, dok »Đornale d'talija« kopira Inform

: biro i javlja o jugoslovenskom »anti-

bugarskom« stavu, a Bukurešt tvrdi da je »po zamisli Tita Albaniju trebalo anektirati i prisajediniti Jugoslaviji«. Ovaj susret na istoj nički beskrupolozni biroa i imperijalista — nije slučajan. Nije slučajno što Informbiro sada protura klevete o »proganjanju izbeglica iz Grčke.u Jugo= slaviji« isto onako · kao što to Radio-Aftina čini već godinama, ili što Prag javlja o »teroru u Buljkesu« istim rečima kojima se služe monarhofašisti, Postalo je obično da se informbiroovska štampa hvališe inform biroovskim, a atinska „dražinovskim pokretom među jugoslovenskom emigracijom u SAD, jer — oba su »po kreta« podjednako antijugoslovenska. Nije, na kraju, nikoga iznenadilo šta se glasila KP Austrije slažu sa SsVOjim desno-socijalističkim pandanom (kao i juče protiv Osvobodilne fronte tako i danas) u napadima. na Demokratski front radnog naroda, niti se iko čudi što austriski miristar unutrašnjih poslova, Helmer, .deli 'mišljenje TASS-a, Radio-Budimpešte, Praga, »Skanteje« i &l. — da je pariski diklat »veliki uspeh«. i %3 Najzad, jedan italijanski list donosi recept: »Jedini način da se,dobije natrag STT jeste naimenovanje, guvernera Trsta, što bi značilo povlače= nje svih #tranih „aokupacionih snaga« (a PO bi već valjda išlo glatko!).,., ije je ovo iredentističko mudrova= nje? U kojoj to redakciji nastavljaju danuncijevske tradicije? Je.li to napisao '»Uomo., kvalunkve«. ili . možda. neki monarhistički organ? Ne, ne i ne: ovo je nepatvorena misao informbie= roovškog »Paeze«, kojoj nemaju ništa da prigovore ni imperijalisti (koji poklanjaju Trst Italiji već dve: godine kao da su ga u najmanju ruku dobili i sami na poklon), ni italijanska šovinistička reakcija. A da se svi

istočno-zapadni propagandni stazi, ovaj zajedpohod Inform-

tako lepo tamo slože — to je zasluga ·

Informbiroa koji ih je ujedinio na antijugoslovenskoj platformi, potpuno u duhu svog »internacjonaljstičkog« principa jedinstva bez razlike sviju koji su protiv Jugoslavije. Cenu tog »internacionalističkog« jedinstva Informbiroa sa imperijalistima i njihovih dogovora na račuh Jugoslavije treba da plate narod Slovenačke Koruške, Grčke i drugi. I, kad je sporazum tu, onda nema razloPa da se protiv Jugoslavije ne istupi zajednički: u Austriji, pa i u Grčkoj

i drugde, ako se tiče Jugoslavije, dve

strane barikade postaju jedna, jer su socijalistički principi u Informbirou zamenjeni trgovinom, a mešetarska zakulisna igra imperijalističkog tabora nije zamenjena ničim. MA

Pa, ako cilju odgovaraju š#redstva. — a odgovaraju — onda ovaj zajednički cilj informbiroovaca i imperija-

lista nije ni manje ni više prljav od

sredstava kojima &e služi. A,to je zaista dovoljno da se o mjemu kaže,

-

AE ZN p:Ma ee a ERA a a

a SK S

jj de

POE_—

kd ..

_ ai | „E“