Književne novine

- jednočinka »Znamenje«

STRANA 4 a

OADUE|JNKIJLI

Til IIM

(Nastavak Sa ireće strane)

brige treba posvetiti njenom izučavanju i kakav je ona koristan materijal za razumevanje istorije Srbije iz Dočetka XX veka i ranije, za upoznava-– nje. revolucionarnog pokreta ı borbe radničke klase u Srbiji, uloge i doprinosa srpske socijalne demokralije u opštem rovolucionarnom radničkom po kretu inapose pokretu zemalja na Balkanu. Ona govorio stvaranju čistihi slavnih revolucionarnih tradicija koie šu ostale u nasleđe našoj Partiji pod či jim je rukovodstvom izvojevana rovolucionarna pobeda i nepokolebliivo se izgrađuje socijalizam u našoi zemji. Iz nje je vidljiva uloga i veličina iskrenog i nepokoleblivog borca za pobeđu radničke klase. njienog učitelia, organizatora Dimitrija Tucovića 'koji je svojim učenjem, revolucionar-

. nim optimizmom. verom u snagu SOp-

stvene revolucionarne mase, pokazao da revolucionarna borba nije misija i privilegiia velikih država, već zadatak proletarijata svake zemlje — Vvelike i male, da ie moguće voditi revolucionarnu borbu i u najmanjoi zemlii, ako ie iedinstven i nepokolebljiv njen revolucionarni pokret, da se

vincipijelna, marlsistička politika može voditi i marksističko učenje braniti i iz male zemlje i da za principijelnu i pravu revoluc:onarnu borbu zasnovanu na neroevidiranom učoeniu Marksa——<,MHšHngelsa — treba uvek smelo stati na branik. pa makar kolike bile snage klasnog noprijatelja i oportunističko-revizionističkog fronta protiv

. koga se treba nemilosrdno boriti.

Dragi MILENKOVIĆ

ČETVRTA REDOVNA IZLOŽBA LIKOVNIH UMJETNIKA CRNI GORE

Na Dan republike otvorena je na Cetinju četvrta redovna izložba Udruženja likavnih umjetnik.. Crne Gore. Učestvovali su 19 starijih i mlađih umjetnika: Milo Milunović, Petar Lubarđa, Mirko Kujačić, Miloš Vušković, Vlado Novosel, Vojo Đokić, Đarđe i Vjera Oraovac, Savo Vujović, Olga Bogdanović, Vjera Tubarda, Veliša Leković, Aleksandar Prijić, Dušan Petrič, Sv. Poček, Luka Stanković, Niko Đurović, Marko Borozan i Žarko Poerović, Na izložbi je izloženo 57 ulja, 9 tempera, 2 akvarela, 8 pastela, 22 crieža | 5 skulptura. Pretežan broj radova pretstavlja pejsaže Crne Gore i Boke, a manji broj portrete i motive iz socijalističke izgradnje.

Veči broj radova sa ave izložbe umjetnički žiri otkupio je za Umjetničku galeriju na Cetinju, koja treba da se otvori početkom iduće godine. Poslije Cotinja izložba će biti prenesena u Titograd i u neka druga mjesta u Republici.

J. Đ.

LIKOVNE IZLOŽBE U ZAGRBBU 7 MARIBORU

U Zagrebu je na Dan republike svcčano otvorena Peta izložba likovnih umetnika Hrvatske. Zastupljeno je 54 umetnil! sa 79 radava.

Na Dan republike otvorena je i izložba mariborskih likovnih umelnika Lajči Pandura, Ivana Kosa, Remigija Bratoža, Jožeta Polaniko, Jožeta Ipavica, Maksa Kavčiča, Toše Primožiča, Albina Sagadina, Branka Zinauera, Zlatka Zei, Jožeta Žagara, Ivana Sojča, Gabrijela Kolbiča i Hribara.

Naročito pažnju posetilaca privlači Pandurca slika »Informbirovac govori«, koja pretstavlja informbirovca kako s naučenim frazama Dokušava da ubedi radne ljude, a oni s odvratnošću odbijaju njegove reči.

Na izložbi je zastupljeno i nekoliko radova slikara samouka.

D. M.

ČETIRI JEDNOČINRE NAGRAĐE-

NE NA KONKURSU SAVEZA KUL-

TURNO-PROSVETNIH „DRUŠTAVA SRBIJE

Kalo bi se repertoar dramskih sekcija kulturno-prosvetnih društava i amaterskih pozorišta popunio delima koja {iretiraju savremenu tematiku, Savez kulturno-prosvetnih društava Srbije raspisao je juna ove godine konkurs za pozorišne komade — jedmožčimke. Ovaj konkurs naišao je na širok odziv, U njemu je učestvovalo oko 60 takmičara iz cele zemlje.

Žiri za ocenu komada sačiniavali su: književnik Oskar Davičo. rektor Pozorišne akademije Dušan Matić i profesor Pozorišne akademije Stanislav Bajić. Na osnovu ocene žiria na. građena je prvom nagradom od 30.000 dimara jednočinka »Malo mesto« od Mihaila Stankovića, urednika »Ježa«, a drugom nagradom od 20.000 dinara

od Milorada irića, karikaturiste i urednika »Ježa«. Treću nagradu od 10.000 dinara dele Živorad Đorđević, student prava, za komađ »Ko je reakcionar?« i Miloš Matović, lektor uredništva »Pionirskih novina« za komad »Prva brazda«.

Osnovna ideja u komađu »Malo mesto« je u tome da danas nema u našol zemlji malih i beznačajinih mesta, jer u borbi za socijalizam i naimanja mesta postaju poprišta velikih događaja. U komađu »Znamenie« pisac je prikazao pokušaji neprijafelia da &VOjim razornim radom na selu ometu razvitak zadrugarstva. Oni nastoje đa gaplaše seljake. odvrale ih od ulaska u zadruge, koristeći se pričama o raznim pretskazanjima., Međutim njihova podvala sa čudesnim znamenjem brzo je otkrivena i narod ih ie pravedno kaznio. »Znamenie« od Milorada Čirića nalazi se već u štampi, u izdamju Saveza kulturno..prosvetnjh

društava.

| Trideset godina slovenačkog univerziteta

U prvoj polovini novembra ove BOodine navršilo se trideset godina olkada su tadašnji članovi Univerzitetske skupštine u Ljubljani izabrali prvog rcktora, a fakultelski saveti prve dockane, Odmah posle toga počeo je upis sšlušalaca. Dolazili sm sa svih strana Slavenije, a i iz drugih jugoslovenskih krajeva. Slovenačka reč iz usta slovenačkih naučnih radnika počela je prenosit. najviše stručno znanje na pet fakulteta i to: na Filozofskom, Pravnom, Teološkom i Tehničkom koji su imali potpunu rastavu, i na Medicinskom, na Rome se izvodila nastava sama za prva četiri semestra. Bio je pružen dokaz o sposobnosfima za kultumo stvaranje i o Zrelosti slovenačkog naroda. te je ostvaren njegov zahtev o sopstvenom univerz'tetu, koji je prvi puta postavljen u revolucionaovynoj 1848 godini. Austrija nije priznala Slovencima pravo na sopstveni unjverzitet, jer je njen velikonemački feudalizan. i buržoaski vodeći sloj vi= deo u sl. venačkom narodu samo ma=– lovrednu ctničku skupinu, hoju mora agresivni val germonsiv.. svagde i što pre prcgutati, Zato je i ona malobrojna slovenačka inteligencija bila primorana dna se školuie na nemačkim, Đustriski,ı univerzitetima, da bi s dobijanjem višeg stručnog znanja pre= uzela i ı emački dub. Pa i u izmexinjenim političkim prilikama posle 1519 Bg. Slovoneima nije bio dat univerzitet. Da nije bilo dugotrajne, ma da bezuspešne borbe za slovenački univerzitet već u Austriji, da nije očekivanje sopslivenog slovenačkog univerziteta bilo u tolikoj meri pokretač slovenačkih naučnih i kulturnih nastojanja uopšte, i, što je „lavno, da nije u prevratnim godinama 1918/19 slovena– čki narod kao celina tako snažno doživljavao svoje pravo na svoju nacionalnu slobodu i afirmaciju svoga kulturnog s'varanja, ne bi ni 1919 dobio svoj univerzitet. Ali su se javili novi neprjjatelji u ideolozima integralnog jugoslovensiva. Bili · u to vesnici pigmejskih jugoslovenskih imporijalista. Ta je bilo društvo pretslavnika velikosrpske i hrvatske i slovenačke odnarođen» buržoazije, koja je bila vezana sa tuđim kapilalom i njemu podložna, a svoje profite, koji su proisticali iz eksploatacije radnih ljudi ucpšte, još povećavala cksploatacijom bila ekoncmsko naprednijih ili zaostalijih nesrbijanskih pokrajina. To je stvaralo opravdano osećanje naciocnalne i regionalne neravnopravnosti i zapostavljanja. Tako smo i mi Slovenci csctili namere za ukidanje sad ovog sad cncg fakulteta koje su se ređale od 1991 pa dalje. Značajno je da su te namere osetili čak i slovenački iseljenici u Americi. U r_artu 1928 Glavni odbor Slovenske potpurne jednote poslao je zato direkino vladi u Boeograd prctest proliv pakušaja da okrnje slcvenački univerzitet. Što je slovenački univerzitet u svom tadašnjem obliku ipak ostao, bila je samo zasluga istrajne požrtvovanosti mnjegovih profesora i docenata, idealizma njegovih slušalaca i jedinstva celokupne svesne slcvcnačke javnosti u zahtevu da univce-zitet u Ljubljani ostane netaknut. Zato su naposletku morali da se pokunje i oni kojima slovenački univcrzitci nije ležao na srcu. A sve ovo govori koliko je slovenačkoj buržoaziji, koja je uvek sedela s karxvam garniturom u beogradskoj centralističkoj vladi, bilo malo stalo do nauke i kuhure njenog naroda. Razumljivo je da je u takvoj atmosferi slovena– člki univerzitet mogao imati samo vecma skroman razvitak.

Posle 1931 pobc'jšao se položaj slovenačkcg univerziteta. Vodstvo slove= Pnačkog narcda prelazilo je u ruke Komunističke partije, rastao je otpor fašizma, počela je široko zasnovana ofanziva za narodnu slobodu i demokratiju. Univerzitet je tada postao ono poprište gde je uzrastala slovena= čka naredna inteligencija. Napredni studentski pokret usmeravala je i vodila sve snažnija organizacija Romu nističke partije na univerzitetu, shvatajući pravilno slovenačko nacianalno i socijalno pitanje. Napredni studentski pokr ·t rastao je u širinu i dobijao već tada oblike narodnog demokratskog fronta. Taj pokvet je postao tolika snažan da je konačno. zahvaljujući revo!ucionarnim akciiama, iznudio beogradskoj vladi sredstva za neke nasjpotrebnije univerzitetske zgrade, među njima, pre svega, za zgradu Narodne i univerzitetske biblioteke. Ta borba napredne studeniske omladine pod vodstvom Partije za proširenje materijalnih temelja slovenačke kulturne delatnosti ujedno je počela buditi u velikom delu svesne inteligencije saznanje da se slovenačko kulturno pitanje može rešiti samo doslednom političkom borbom za pravilno rešenje nacionalnog pitania u Jugoslaviji i to na temelju priznanja ravnopriavnosti i suvereniteta svih naroda Jugoslavije. Postepeno ali istrajno probijalo se sa tim saznanjem ubeđenje da taj boj treba nužno izvojevati protiv reakcionarnog vladajućeg sloja. da je taj boj po svojim osobinama ujedno i socijalan, da će ga zato moći uspešno izvojevati sama radni narod. proletarijat i njegova Partija. Zato je tada, sve više slovenačke infeligencije prestajalo da traži rešenje u relativno naprednim strujama buržoaskog demokratizma i počelo se pribli:žavati ideologiji Partije.

Time je bilo ostvareno ona duhovno tle, sa koga su se u času oslobodilačkog rata napredni slovenački studenti i intelektualci koji su izašli s fog univerziteta bez oklevanja uključili u redove boraca za nacionalnu i socijalnu slobodu i pad vodstvom naše pre= kaljene Partije stupili na put, naše narodne revolucije, o kojoi su znali da jedina može doneti našem radnom na– rodn lepšu sutrašnjicu. Skoro svaki deseti student slovenačkog univerzite-

Odgovorni urednik: Jovao Popović,

ta žrtvovao je u narodno-oslobedilačkom ratu. svoj život za bolji i. pravedniji društveni poredak. U tcj velikoj žrtvi pridružilo im se i nešto profesora, asistenata i nameštenika univerziteta i Narodne i univerzitetske biblictoke. Na žrivama „koje su dali zajedno sa celim našim narodom ji svim našim narodima za slobodu, uzd gla se ujedinjena Slovenija u zajednici ravnopravnih, suverenih, naroda nov, Titove Jugoslavije. Tako je bio ostvaren san najboljih slovenačkih ljudi, program Pranceta Prešerna, Prana Levstik. Ivana Cankara. |

Oslcbcđenje je slovenački unive?zitrt koji su fošislički zavojevači zaltvorili 1943 preporodilo u njegovoj osnovi, Naša narodna revolucija, u kojoj je značajnu ulogu imao intelektualac partijskog i narodncg osećanja, preobrazila je našu infeligenciju u celini. Prirodno Je i nužno bllo da je taj preobražaj zabvatio i univerzitot. Zato on više nije cnaj stari slovenački univerzitet. koji je bio pastorče kapitalističke, buržoaske Jugoslavije. On je potpuno ncv univerzitet koji ne moli više, kao što je iznca na proslavi njegove Tridesetogodišnjice ministar za nauku i kulturu NRS dr Jože Polrč »za pravo svoga postojania one kojima mora da služi...« jer je oh sada »univerzitet koji je u slažbi celoga maroda, univerzit t koji Partija, vlada i sav narcai1 okružuju ljubavlju i dubckim očekivanjem da će nauku razvijati dalie i tako pomngati dizanju produkc,je, blagostanja i kulture«.,

I zaista su veliki zadaci u izgradnji socijalizma, briga i materijalna potpora koje mu ukazuju naša narodna vlast i naše partisko ıukovodstvo, po= neli slovenački univerzitet u neslućen razvitak. Starim fakultetima su se pridružili Ekonomski i Agronomsko-šumarski. Univerzitet dobija tek sada, u socijalističkoj Jugoslaviii, potrebne zgrade za svoj rad, laboratorije i in= stitute, Nastavn:čki kadxnr se brojčano popunjava, priliv slušalaca neprestano raste. Ove godine je na univerzitetu zažedno s medicinskim fakultetom upisana više od pet hiljada slušalaca, što znači da se broj slušalaca u poređenju s najvećim brojem pre rata više nego podvostručio. Dve trećine slušalaca dobija stipendije. Tako ostva= ruje naša narcdna vlast ideal da može studirati na domaćoj vicokoj školi svaki Slovenac koji za takav studij ima sposobnosti i volje.

Taj po.ct slovenačkog visokog školstva zahtevao je njesšovo organizaciono preu „2đdenje. Od sada će se na univerz:tetu predavati eamo teoretske nauke i fa one s područja matematike, prircdnih nauka i društvenih nauka, Imaće čatiri fakulteta i to prirodoslovno-matematički, filozofski, pravni i ekonomski, Primenjene, tehničke nauke će „buhvatiti Tehnička visoka škola, u koju prerasta dosadašnji Tehnički fakultet. Biće podeljen na rudarskometalurški, arhitektonski, građevinski, elekitro-tehnički, hemiski, mašinski. zatim agronomski i šumarski fakultet. Ova dva poslednja ća se ubuduće takođe razvili u samostalnu visoku školu. Sadašnji . amostalni Medicinski fakultet, koji'se tek posle oslobcđcnja razvio u potpun fakultet, menja se u Visoku medicinsku školu. U sastavu univerziteta neće ubuduće vj= še biti "TT rološki fakultet, koji postaje Bamc.stalan.

esno je povezana sa slovenačkim univorz tetom i Narodna i Univerzitetska biblioteka u Ljubljani. U trenutku „kad je slovenački univerzitet slavio svoju {iridesetogodišnjicu, napunila je ta ustanova svoju sftosedđamdesetpetogodišnjicu, jer njeni počeci datiraju od 1774 godine, Već u daba Francuske Jlir:je (1810 do 1814) vršila je ulogu univerzitetsko biblioteke, kasnije je dobila ime študijska Kknjižnica. Posle 1919, kad je bio ustanovljen univerzitet u Ljubljani, opet je stvarno preuzela funkciju univerzitetske bibl:oteke, ma da je taj naziv formal-

KNJIŽEVNE:NOVINE

Bo drbiln tek 1998. Prve uslove za nien razvoj cstvarila je još u kapitalističkaj Jugoslnviji akcija nai 'edne studentske omladine koja je, kako je već bilo pon.enuto, iznudila Kredite za novu zgradu. Dovršena je !:la po nacrtu arh. Plečnika pred sam početak druBag svetskog rata. Godine 1944 strmoglavo se ns zgradu nemački vojnički avion probio krov i „ništio veliku čitamnicu. Tada je izgorelo preko pedeset hiljad: knjiga, Pos! oslobođenja ggrađa je obnovljena i velika čitaonica sa 190 scdišta digla se iz ruševina u još lepšem obliku i bita je predata na upu!i”ebu nn Prešernov dan, 8 februa?a 1947. Od 1945. biblioteka nosi ime koje odgovara njenoj svrsi: »Narodna in univoerzitelna knjižnica«, Njen porast i razvitak ne guše više materijalni kredili kao nekada. Svoju pažnju posvećuje sabiranju gradiva za kulturu i liteparnu prošlost Slovena= ca, pa takođe i svoje zbirke domaće i strane Mwjiževnosti proširuje sistemafaski. Biblidqteka sada broji oko 400.000 sveznka. Broj njenih posetilaca posle oslobođenja stalno raste; u 1948 ih je bilo već preko 91.000. Ako im još dodamo učesnike ekskurzija i posetioce raznih izložbi, koje biblioteka priređuje preko godine, bila ih je bl:zu 100.000. Svojim radom, u koji je ukliučila još i uspešno slvaranje viših bibliotekarskih kadrova i pomoć pri slvsavanju narcdnih bibliotekara, pridonosi i Narodna i univerzitetska bibl:oteka u Ljubljani svoj udeo u izgrađ.vanju naše sacijalističke kulture.

Tek sada, u socijalizmu, slovenački univoyzzitet ima sve uslove da postane ı Živolfu maroda ono što mora da bude. Dana: je univcizitet kovačnica novih, stručno visoko osposobljenih i paftrjotski svosnih liudi koji će upotreb= ljiavati i razvijati svoje znanje i SVOje sposobnosti u Kkorjst sopstvonog naroda. Ima sve raogućnosti da razvije istinsku nauku na području prirodnih i dmištvenih nauka na osnovu dijalektičkog i istoriskog materijalizma. Ta je danas nauka, koja ima plemeniti zadatak da služi uzdizanju materijalne i duhovne kulture radnog naroda.

Zato je slovenački univerzitet i u svečanoj prilici, kada je praznovao tridđesetogcdišnjicu svoga delovanja, u poslanici koju je poslaa najvećem učitelju naših naroda, maršalu Jugoslavije drugu Titu, najoštrije osudio gnusnu hajku Informbiroa protiv socijalističke Jugoslavije, njenih naroda i njenog voćstva, jer u toj hajci vidi najrcakcionarnije ciljeve; isitrsnuti temelje našem ekonomskom i kulturnom nanrefku, temelje koje su postavili naši narodi silnim žrtvama za vreme NOB-a i isto tako velikim naporima u vrem socijalističke izgradnje.

Takav univerzitet je zaista svojina naroda i njegov jubilej je bio ujedno i praznik svega slovenačkog naroda, pa ne samo slovenačkog, nego svih naroda Jugoslavije, kako je naglasio u svome govoru hna proslavi ministar za nauku i kulturu Vlade PNRJ drug Rodoljub Čolaković. Jer se u našoj bratskoj zajednici ravnopravnih naroda, koji zajedničkim naporima grade socijalizam, svako veseli pobedi i uspehu drugoga kao svojim vlastitim. Upravo ova godina u pogledu neslućencg porasta naučnih i kulturnih nastojanja naših naroda značajnija je od svih. Jedva što je u proleće slovena-– čki univerzitet atstupio svoje dotadašnie mesto najmlađeg univerziteta u krilu naroda Jugoslavije Makedonskom univerzitetu u Skoplju, sada u zimu stupa u taj krug već peti univezitet, univerzitet naroda Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Od sađa će se, dakle, pet univerziteta takmičiti u svojim p'emenitim naporima za razvoj naše nauke i školovanja stručnjaka za našu socijalističku izgradnju, te za ugled naš: nove jugoslovenske kulture, raznolike u svome postignutom nacionalnom izrazu, moćne po svojoj narodnoj i socijalističkoj sadržini.

Dr Goraža KUŠEJ

Izdavačba delatnost na šiptarsbom jezibu

Pored velikog broja listova (Rilindija, Zani i rinis, Buljetini, Ndertues, Bujku i ri, Gazeta e Pionervet i dr.) i časopisa ekonomsko-političkog karaktera »Perparimi« (Napredak), ovih dana izišao je iz štampe i drugi broj književnog časopisa na šipta"skom jeziku »Jeta e re« (Novi život), u kojem sarađuju mladi šiptarsici pisci početnici — budući šiptatski Kknjiževnici, Ovo je istovremeno i prvi časopis na Šiptarskom jeziku u istoriji narođa Kosmeta. Takođe je počeo da izlazi i časopis za žene »Agimi« (Svanuće) koji će u mnogome pomoći kultumnmom i stručnom uzdizanju žena ove oblasti.

Izdavačka delatnost na šiptarskom jeziku bila ie ove godine naročito bogata. Izišlo je 36 novih knjiga. Izdavačko preduzeće »Progres« u Prištini proširilo je krug svojih izdanja, tako da je sada počelo izdavati i boletristička, dela. Prevedena je i štampan · knjiga Vladimira Majakovskog

»Pročitaj ,„pro:Mitaj i Pariz i Kitaj«, neke:

priče od Puškina, a u planu je da se do MWraja godine izdaiu i odabrana dela srpskih pisaca na šiptarskom, kao i delo Mihaila Šolohova »Uzorana ledina«. koje je već prevedeno i uskoro će izići iz štampe.

Ovo pređuzeće počelo jie sa izdavanjem bozorišne biblioteke na šiptarskom, što će mnogo pomoči rad diletanskih grupa kao i Oblasnog šiptavskog narodnog pozorišta. Već je izašla prva knjiga ovce edicije »Sluga Jernoeje«e od Ivana Cankata, a preveđeni su i uskoro će izići iz štampe: »Sumnjivo lice« i »Vlast• od Branislava Nušića. ı Kočićev »Jazavac pred suđom«.

Nejviše knjiga izdato je iz oblasti markgizma-leni!nizma kao i političkih i drugih referata i rasprava,

Prošle godine bilo je štampano »Nacionalno pitanje» od Staljina, »Siromašnom seliaštvu« od NLeniina. »Odlu&e o 5-gorli. šnjem „planu« »5-podišnji plan«, »Ustav NR Subijeć, »O porezu u naturi« i «O du. Žavi« od Nenjina. Zatim »Beleške o nekim pitanjima: opštedržavnog razvitka« »Govor Staljina održan na prvoj skupštini stahanovaca SSSR · ; ,

Tzdavačko preduzeće »Progrese počelo je i sa izdavanjem pedagoške biblioteke. Kao

rva jzašla je knjiga »Odabrani pedagoki članci«, a uskoro će se štarmpnti »Odabrana pedagoška dela+ A. S, Makarenka,

zatim »O vaspitanju i nastavi« od Krupskaje«, »Listovi istorije pedagogike od E. J. Joljand«a, »Psihologija« ođ Rjelova i dr. Pored ovoga, za osnovne škole i gimnazije štampano je nekoliko „knjzga i udžbeniza na Šiptarskom jeziku: dva izdanja bukvara za decu i jedan za odrasle, čitanke za drugi ,treći i četvrti razred osnovnih škola, Aritmetike za treći i četvrti osnovne, Algebra za freći gimnazije „Prirodopis za treći osnovne, Gramatika za drugi osnovne, sintaksa za II i III osnovne, Hemija za treći gimnazije, Geografija i dr. Najveći broj knjiga i udžbenika za osnovne škole i gimnazije štompan je ove godine, a uskoro će početi štampanje knjiga i udžbenika i za srednje stručne škole.

Ove godine štampane su „Knjige druga Tita »Borba za oslobođenje Jugoslavije«, »Izgradnja nove Jugoslavije I i II«, zatim »O nacionalizmu i internacionalizmu«, »Istiniti razlozi kleveta protiv Jugoslavije«, »Temclji narodne đemokratije, »Još jednom o neistinitim i nepravednim optužbama« i »Mome služi antijugoslovenska kampanja rukovodilaca NR AlJbanije«, kao i knjiga dokumenata u ređakciji Vladi. mira Deđijera — »Jugoslovensko albanski odnosi«.

Zatim su izdati »Program i statut KPJ«, »Odluke V Kongresa KPJ«, »Rezolucija V kongresa KPJ«, kao i govori održani na V kongresu KPJ, Kardelj: »KPJ u borbi za novu Jugoslaviju, za narodnu vlast i socijalizam«, »O izgradnji socijalističke ekonomike PNRJ« i »Spolinja politika Ju-

? goslavije: Kidrič: „O uzdizanju naših no-

vih tehničkih i privrednih kadrova iz redova radničke klase« i referat maršala Tita na V Wongresu KPJ,

Veliko interesovanje vlađa za knjigu Dimitrija Tucovića, »Srbija i Albanija« koja je takođe prevedena na šiptarski jezik. |

'Ramiz RELJMENDI

Organizacija Narodne omladine Jugoslavije ima značajnu ulogu u vaspitanju našeg mladog Kujiževnog naraštaja, u prihvatanju i razvijanju mladih pisaca i DOčetnika. Organizovanje Kluba mladih pisaca pretstavlja još jedan vid te pomoći. Jedan od zadataka Kluba je da omogući mladim pjscima iz Beograda i unutrašnjosti da se međusobno zbližuiu, da izmenjuju svoja mišlicenja, da razvijaju svoju delatnost na polju književnosti, stiču nova iskus'va, otklanjaju nedostatke u svome radu kako bi izbcgli nepotrebna lutanin kroz koja su bprolazihH mladi pisci u bivšoj Jugoslaviji. .

Osim toga zađatak Kluba je da okupi mladce' pisce i da ideološko-politički rad sa njima postavi dovoljno široko, kako bi mladi pisci kroz svoje radove što uspešnijc i što vern!ie odrazili našu herojsku stvarnost, podvige naših naroda, a posebno nače omladine u borbi za pobedu socijalizma u našoj zemlji. Klub mladih pisaca ujedno omogućava i saradnju između mlađih i starijih književnika i postavlja sebi kao važan zadatak da stari književnici prenesu svoja stvaralačka jskustva na mlade.

Klub mladih pisaca primenjuje raznovrsne forme rada: predavanja iz oblasti teorije književnosti, o aktuelnim problemima književnog i kulturnog života, zatim razne umetničke priredbe itd. Jednu od tih {ormi sačinjavaju i redovne diskusije o pročitanim rađovima mladih pisaca. Ove diskusije pomažu mnogo mladim piscima u njihovom daljem stvaralačkom radu. Mladi kritičari mogu da se kroz ove diskusije još bolje upoznaju sa stvaralaštvom mladih pisaca i da još smelije i dublje ocene njihove radove. Osim toga, one Oomogućavaju sve veću saradnju mlađih pisaca u svom omladinskom „Rknjiževnom časopisu »Mladost«. U tom cilju Uprava ·'Kluba Oorganizovala je za ovu godinu niz dislcusija i koncerata, i na tom planu je dosađa dosta učinjeno. Predviđeno je da se svakoga petka održava radni sastanak članova Kluba, a svake subote koncerat.

Od o'varnanja Kluba do danas održane su plodne diskusije o saradnji u „Književnim novinama« i centralnom omladinskom književnom časopisu »Mladost« Drug Bora Drenovac, član Uprave za agitaciju i propagandu CK KPJ, održao je pređavanje »O pavtijnosti u literaturi«, u kome se posebno osvrmuo i na neke probleme iz stvaralaštva naših mladih pisaca, U u\lubu je takođe održana i diskusija o pripovetkama mladoga proznoga pisca Mladocena Oljače, kroz koju je ukazano ovom mladom piscu na neke pozitivne kao i negativne strane u njegovom književnom radu.

Pored mlađih pisaca, članova Kluba. primljeni su kao gosti i mladi umetnici-studenti Akademije za pozorišnu umctnosf, Muzičke akademije, Akađemije likovnih umetnost i Akademije za primenjenu umetnost, zatim mlađi članovi Narodnog pozo-

Rd Kluba.rnlađik

književnika u Beogradu

DROJ 50

rišta, Jugoslovenskog dramskog i B

skog dramskog pozorišta, Mao i aRBasi GrdBi javni radnici Beograda

a radnom sastanku, 7 olttobra, ođr:

je diskusija povodom knjiga pesama ea dih besnika S!gbodana Markovića, Dragoslava Girbića, Slobodana Galogaže i Mirka Vujačića. Tim povodom Radomir Konstantinović, održao je referat u kome je, u glavnim crtama, prikazao radove četiri mlada pesnika. Posle referata, u diskusiji su tretirana uglavnom opšta pitanja, a nije se ulazilo u konkretnu anal:zu pojedinih knjiga pesama, te na taj način mije u punoj meri bomogla mladim piscima. Organizovanje diskusije povodom četiri knjige jednovremeno nije odgovorilo svojoj nameni. Pokazalo se da bi diskusija o svakoj knjizi posebno mnogo više koristila mladim Pp” ima, jer bi bila konkretnija.

Na isdnom sastanku, koji je održan 14 oktobra, reditelj i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu, Raša Plaović, HOVOrio je mladim piscima-članovima Kluba o svojoj ulozi i novoj režiji »Hamleta«. On je, analizirayući Sekspirov tekst, objasnio na popularan način novu koncepojju »Hamleta«, upoređujući je 5a predratnom.

Radni sastanak koji je usledio posle ovoga bio Je posvećen kritici mladih, Na ovom sastanku je Stevan Majstorović pročitao svoj referat „Ka smelijim pothvatima«, kao prilog za diskusiju o kritici mladih. Referat je pretstavljao dobru pođlogu za diskusiju u tome pravcu, koja se odmah razvila uz učešće Nusreta Beferoviča, Zorana Mišića, Slavka Vu'osavljevića, Zorana Jovanovića i drugih. Međutim, kako sva pitanja radi svoje obimnosti nisu mogla biti iscrpljena iste večeri, disKkusija je nastavljena. na sledećem radnom sastanku.

U okviru koncertnih večeri, u mesecu oktobru održan je u prostorijama Kluba vokalni RWwoncert na kome su učestvovali mladi članovi Beogradske opere Zorica F' lipović, Dragomir Ninković i. pijanista Zdenko Marasović. Zatim je održano veče umetničkih recitacija, uz učestvovanje mladin članova Narodnog pozorišta, Jugoslovenskog daramskog pozorišta, Radđdio-dramskog studija i Akademije za pozorišnu umetnost. U nastavku Kkoncerinih večeri održan je jioš jedan vokalni koncert članova Beogradske opere Miroslava Ćangalovića i Anice Stojanović, Završavajući oktobarski umetnički program Kluba mladih pisa?a, mladi operski reditelj Mlađen Sabljić upoznao je članove Kluba s režijom i rađom na Donicetijevoj operi »Liubavni napitak«. Ovo pređavanje bilo je ilustrovano glavnim arijama iz istoimene opere, koje su otpevali mladi učesnici.

Ovaj mali pregled rađa Kluba mladih pisača pokazuje kako je raznovrstan i plodan rad ovom” kolektiva i rečito sveđoči o gvostranim uslovima za razvitak mlađih bpi-

saca u našoj zemlji. A. PETROVIC

Savetovanje bibliotekara i muzejskih radnika Vojvodine

U Sremskim „Karlovcima „održano je dvodnevno savetovanje bibliotekara gradskih biblioteka muzejskih radnika i arhivara iz Vojvodine. U referatima i diskusiji pretresana su najvažnija pitanja i izneti rezultati rađa bibliotekarstva i raznih grana muzeološkor rađa u Vojvodini ,a posebno su istaknuti uspesi ayrhivarske službe, kojoj je namenjena važna istorisko-dciumehtarna uloga.,

S obzirom na veliki razvoj našeg bibliotekarstva i muzejske delatnosti i na njihovu sve jaču ulogu u kulturnom životu i narodnom pbprosvećivanju, problem ideološkog ,a u vezi s tim i stručnog uzdizanja kadrova postavio sc u prvi plon. Težište iđeološkog obrazovanja biće na individualnom radu, a na povremenim sastancima vodiće se diskusije po pojedinim temama.

Na savetovanju je naglašeno da gradske biblioteke, pored svoje kulturno-prosvetne uloge, pružaju sve veću pomoć i sve više zadovoljavaiu potrebe naučnog rada u Vojvodini. To se poglavito odnosi na biblioteke u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu i Vršcu, gđe postoje dosta povoljni uslovi za naučni rad. I u bibliotekama nekih drugih Brađova (Sombor, Senta, Kikinda, Sremska Mitrovica) postignuti su prilični rezultati u tom prav. cu.

Biblioteka Matice srpske postala je već

značajna ustanova i nju posećuju naučni radnici iz najvećih kulturnih središta naše zemlje. Ona raspolaže sa oko 200.000 knjiga ,a poseduje neka retka izdanja od velike istoriske i književne vrednosti, kao to su »Salo debeloga jera« od Save Mrkalja (možda jedini primerak u zemlji), četiri prepisa Dušanovog Zakonika i dr.

Pored iđeološkop rada, u vezi sa delatnošću muzealaca donet je zaključak o potrebi kolektivnog stručnog usavršavanja i razmenjivanja iskustava na terenu. Reženo je da se održi jedan „petnaestodnevni etnografski tečaj, Moji će biti neka vrsta praktične škole torenskih saradnika. Donet je i zaključak o pokretanju povremenog biltena za muzejska i konzervatorska pitanja Vojvodine, kao i o bližoj i plodotvornijoj saradnji muzeja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.

U vezi sa bibliotekama doneti sn Zaključci o pojačanju rada uprava biblioteka i večem staranju za popularisanje biblioteka i knjige uopšte, U tu svrhu bibliotečari će zalaziti u radne kolektive i držati predavanja. Sem toga biće organizovane prođajne izložbe knjiga, koje će so pianski otvarati u selima i reonima gradova. U pogledu seoskih Kknjižnica, ukazano je na potrebu veće pomoći mesnih narodnih odbora.

—

Stevan Sremac: Vukadin i dvuge pripo-. vetke. Sadržaj: Vukadin, Božična pečenica, Ibis-aga, Buri i Englezi, Čiča-Jordan, Pogrešno ekspedovan amanoct, Pazar za staro, Putujuće društvo. Redđaktor teksta Mladen Leskovac. Knjiga III »Odabranih dela Stevana Sremca« jzđanje »Matice Srpske«, Novi Sad, 1949 godine, ćirilicom 390 strana, cena ?

Stevan Sremac: Buri i Englezi, sličica iz srpskog z 'ota, Ilustrovao Karlo Napravnik. Izdanje »Matice Srpske«, Novi Sad, 1949 godine, ćirilicom, 16 strana, cena?

Onore de Balzak: Seljaci, roman. S francuskog prevela Jelisaveta Marković. Izdanje „Kulture«, Beograd. 1949 godine, ćirilicom, 434 strane, cena 58 dinara.

Stendhal: Lucien Leuwen, roman u dve knjige. S francuskog prevela Dobrila Po-

e i —————-— o ia »BAJKA O ZLATNOM PETLICU« OD A. S. PUŠKINA NA SŠIPTARSKOM JEZIKU Ovih dana izašla je iz štampe na šiptar-

skom jeziku Puškinova »Bajika o zlatnom petliću« koju su preveli mladi šiptarski

pisci Esad Mekuli i Mark Krasnići. Prevodioci su se trudili đa u tečnim stihovima, pridržavajući se originala, omoguće šiptarskoj deci da osete lepotu Puškinovih bajki, u čemu su i uspeli. Izđavačko preduzeće »Prosveta«, koje je štampalo ovu knjižicu omogućilo je da tehnička strana bude na potrebnoj visini.

Ovo je druga sveska dečje biblioteke čije publikacije izlaze nastojanjem Pedđagoške komisije Ođelenja za prosvetu i kulturu za Mosmet. Prva sveska ove dečje biblioteke je knjiga stihova za decu od V. Majakovskog »Pročitaj, proskitaj i Pariz i Kitaj« koju su takođe preveli M. Krasnići i B. Mekuli.

ISPRAVKA

U prošlom broju »Književnih novina* u članku Oskara Daviča »Dok džentImeni džentimenuju« potkrale su se mnoge korektorske i štamparske greške, Ovime ispravljamo najkrupnije, one koje menjaju smisao teksta:

Stubac red stoji treba prvi . 44 vatru vatri :% 93 klasična · klasično # 95 hladnih gladnih .# 108 bez drva bezdrvan ya 116 kolibice kobilice drugi 118 od za i» 85 zašto —_ " 111 crni orni . e 117 u kojima „o Wojima treći 40 više viša 5 52 moglo mogla četvrti 39 Man Manj „ 85 čuo čuo se ” 97 koji već - Kkojisu već " 130 Oni A oni » 148 Barjakta- Barjaktaru počeo ru je počeo

Poslednji broj našeg lista treba da nosi br. 409 a ne 48, kao i dotum 6 decembar a ne 6 novembar kako je bilo štampano.

BIBLIOGRAFIJA

pović. Izdanje »Kulture«, Zasreb, latinicom, prva knjiga 432 strane, druga 475 strana, cena z:. I i II knjigu 112,50 dinara.

V. Jermilov: Cehov, Književna studija o velikom ruskom piscu. S ruskog preveo Vladan Nedi' izdanje »Matice Srpske«, Novi Sač, 194) godine, ćirilicom, 340 strana, cena ?

V. Osejeva: Vasek Trubačov i njegovi drugovi, roman. S ruskog prevela Ivanka Jovanović, izđanje »Matice Srpske«, Novi Sad, 2849 .·godine, 185 strana, ćirilicom, cena

Josip Broz-Tito: Izgradbata na Nova Jugoslavija, knjiga vtora. Izdanje „Kultur”«, Skoplje, 1949 godine, 398 strana, cena 68 dinara.

Govori na Maršal Tito na proslavata na petgođišnata na Narodna republika Makedonija. Izdanje »Kulture, Skoplje, 1949 godine, 54 :'rana, tena 16 dinara.

Moža Pijade: Izabrani govori i statii 1941 —1947. Iz.anje »Kulture«, Skoplje, 1949 godine, 406 strana, cema 88 dinara,

Moša Pijade: Izabrani govori i statii 1941 munističkata partija na Jugoslavija. Izdđdanje »K 'e, Skoplje, 1949 godine, 35 strana, cena “,50 dinara.

KPJ i makedenskoto nacionalno prašanje. Zbornik dokumenata, govora i članaka rukovodioca KPJ o makedonskom nacionalnom pitanju. Izdanje

K. Marks: Građanskata vojna >» Francija. Izdanje „Kulture, Skoplje, 199 godine, 102 strane, cena 1? dinara.

Moma Marković: Rabotata i zadacite na osnovnite partiski organizacii na selo. Izdanje »Kulture« Skoplje, 1949 godine, 43 strane, cena 9 dinara.

__—_------—----—— __———_____ __ _______ UPOZORAVAMO DRŽAVNE USTANOVE, ZADRUŽNE I DRUŠTVENE ORGANIZACIJE, A NAROCITO STARE PRETPLATNIKE »HNJIZŽEVNIH NOVINA« DA JE

ROK ZA OBNOVU PRETPLATE ZA 1950 GODINU DO 31 DECEMHRA 19489 GODINE

Stari pretplatnici, ukoliko do toga ·roka ne izvrše uplatu, smatraće se da ne žele primati list u 1950 godini.

Izostali brojevi zbog neblagovremeno primljene pretplate neće se nikome naknadno slati.

Pretplata za kraće vreme od tri meseca

neće se primati. Administracija »Književnih novina« —Z——.stčćttcczi.

Redakcioni odbor

Jovan Popović, Ćedemir Minderović,

Marijan Jurković, Isak „Samokovlija,

Vjekoslav Kaleb, Ivan Polrč, Janko Đonović i Dmitar Mitrev

PRETPLATA ZA KNJIŽEVNE NOVINE

Za našu zemlju na 3 meseca 35 dinar,

na 6 mes. “0 140 dinara.

Za inostranstvo: na 3 meseca 50 dinara, na G meseci 1"0 đinara i na godinu dana 200 dinara.

Rukopisi se ne vraćaju,

Broj čekovnog račnna 101-90603% Poštanski fah 617

| ——-——-- —__-— — ——_————_-——_— _— __—-— ___-_—–—_—_-_—_______-__——_—–--- ——C o—

Beograd, Franvuska broj 7? — Štamparija »Burba« Beograd, Rardceljeva 31,

dinara i na godinu dana —

#13

_ „au. AA. NI 80

i E als aa a ai Lu eee,

a

d +

|M: ou

ı