Književne novine

Li vij

WA. aa A Na i A.

——— _RNIŽEVNE NOVINE

| N EKE PRI MEDBE __ Prilog c

NA »NEKE PRIMEDBBE«

(Grupna oficira gug- sarmile, pu- Wovnici Jože Skošiijć, Amdrija 'Kua 1 potpukovhik Nikola Pavletič, koji su kao rukovodioci naših jedjnica už“ stvovali u borban.a na teritoriji Istre i Gorslkor Motara, člampo!! su povodom prikp?ivanjn fdma »Barba ZŽvane#“, u Jisto »Marodnb fnrĐmiid•+ ađ 10 Jamwarn 1050 FP. ovcću ODcenu tog filmn ĐOG nšh invuom M e primu” + ma! fey »Barba Žvanoea. Poznaio ja da nemn Kritike -bez: kri> tike na "ritiku. Pa, polazeći odđ"loga želim da drmirovima kažem nekoliko reči, Naravno, ne zato de bih ng neki načim. dokazao, kako film »Barba Žva– nc« nema. Tikakovih" grešnhmn ij da-je fo »vel film« npšolufne Timoetničke vrcodnosli; jer,puole gledanje na taj film možda je kvitički mnc~> strože, što moje: kritičko gledi,je me šđe ni u koje slučaju ovini) pravccui, na koji &u mi hteli makazati drugovi svojim primedbnma iu listu »Navorma armija«, Osim foga, ut tim primeđbama pala. je na mene Teška oplužbian da tem. »povnšno pilpzio« rešnvanju 'Pbroblema i da je moje prilažemje bilo »bez Potrebno azbiljnosti i studioznobez savesnog.j odgovornog obrađivanja« itd, u fi Alko su drugovi fakvim: optužbama. btoli da potontaju oštrimu svoje kriti·' "ke, mis}im da u tome nisi u pravu, jer be oštrina kritike sastoji wu išpravno= sti i tačnosti njenih argumenata, a rdhako u uvmedijivosti njemih imrazn.

„U njihovim primedbama' piše doslovce ovo: »Pred mnrugom deselima prihveta borbu s Nemcima i pridržavajući se komendđirovog maređenja, pošle kraćeg. okršaja vraća se natrag Megubivši i starca i volove«. Međutim, . su bez maročite pažnje. mogli ii, da je desetar, koji je vođio desetinu | koji je ea barba Žwanom imao poduži razgovor u samom poče,„kiu napađa ma pruzi, 6tigao u Gorski MKotar i dulje vreme razgovanmao sa komesarom, nakon napada Nemaca, Da s% degetina probila i prešla prugu jasno proizilazi i iz teksta koji ta desetima ima u rezgovom. malom, moćme boroe - na pruzi, Iz razgovora koji sledi na= kon ovoga opet vrlo jasno projzilazi da {e čitava desetina prešla prugu i stigla

Gorski Kotor i pre semog barba Kea su dougovi pažljivo, prafili bamem u. filma, #igurno bi se i uduubid{ vw. njegov wmnutamji sadržaj i

ili njegove aralctere, pa bi njiprimedbe bile | studiozmije i OZP·· biljnije donesene,

Na drugom mestu. (doosleđuo takvom Kledamju) oni &6u tu gvojim primeđbama Poo netačmo probumrmzčili razgavor

a Žvama i komandimnma prihvatme stanice, davši tako proizvoljno tuma= čenje karaktera semog komanđimra, ko' ji nikako ne proizilazi iz teksta ove scene, već je plod njihove famtamije. Da su drugovi pažljivo i wbudiozno pratili tekst ove scene &igummo me bi

_ došli do tako:

OBE Zak la CON opšimo đa sada iznosim ' ove 8CPne; no, alto drugovi žele da ga prosi diraju, stojim ma rašpoložemju, da ga dobiju, premđa mislim đa je potrebno da se Gvaka etvar mora .prostudirafti pre nego šta se o mjoj đonoeše bilo hekav 6ućd. :

Teo. i6b0r'f teođoda 06 Ba 'pidefačika proimšlami.

nemara. enimljema ma mestima u kom 6u oni Očke nikalcav baraka

. Te me misu evakako đame tom Ttalijanu; i činjenica da on voli da razgovara o jelu ljudska ie i potpumo opravdana, Hteo bih da viđim jednu marcor kakovu treznu, &vesmu i azbiljnu Skupinu ljudi, koja. u damima glađi ne bi ni razgovarala o jelu. Prečubafi ove primarne A&ivasti (ne mane) čoveka ematram kao idealiziranje i šabloniziranje, Prikazivanje čoveka bez o_ upšte ikakovih sbpagti, pa čak imana, znači” degradaciju a ne plorifikaclju čoveka, Čovele svesne trpi glad (naglašavam fwpi) ali to ga ipak ne smeta da tane veran svojim principima i &VOjim idejama, Ako se to trpljenje ponekad i vanjskim načinom, ispoljava ne mora to odmah da znači da je čovek klonuo j odretao se švojih princi-

. Čega dođe, pa melcer i ukrao jelo,

pa i ideja. Ako je wlad takav da čo- +

veka me pravi nikakavih smetnja { patnja „onda mi njegovo berojstvo nje ni ako veliko ni tako uzvičeno. ·

| Vjeko AFRIĆ ee

Bufnirajući ostale Jrimedbe konačni bi rezultat bio, đa smm morao.da napravim ~ sasvim drugi Tim, sagvim drugog sadržajn „Drugovi su, zaboravili da taj film noši naslov:_. »Barba Žoene«, ma je pitanje ličnosti i karaktera šfaror frontovca Baba Živama Piavhh | jedina tema tog filmn, B sva ostala leća! dognđaji { radnje u filmu

"služe ba: 'sticenju miegovog Waroalie-

re u datim prilhsma {f okolnogtima. Dakle j pa našloviu i po spriržuju &nPriinp"filmn očito |a dn film nile imao 'naraed ća prikaže dolmenant msrođnoosJobolilačke borbe norođa lstre, pa ševto 6d. filma nija'smeloe wi tražiti, a niti sa-tahvog gledišta acemjivanti,

' Pjlm' nije frmnao nomer da trofira pitanje događBjna natodnonbalobodilačite Uorbe naroda Istre, Bh kan detali tih događaija dg imuse: radnja filmb«4; već baš obnafmo; film Ima namefo da pi kaže j:bretira pitanje kavaktera starog Živana (i to me'lraa »tipičnotr pretehnvnika borbeme posadine«” već 'Mkpa flpičmog”p:elfstavnika jednog dela. borbene poznadiney-čiji.je deo jasno ištak= mmut ij prikazan u, starosti, zvanju, i klasi Slarop barba . Žvama, pa, prema tome on niki nema nameru da bude »oličenje &fremljenja naroda i njeFo” „ve borbe»!) a ostala lica i događaje oko njega film ima namemi da izneše 'partikulamo radi postavljanja takvog karaktera, u, dato vreme i prilike.

Preda: mnom 'je {1 drug} Jedan prikaz o istom filmu u zagr bačkom:. »Btu dentskom listu« od 98 jenmuiara 1950 g. 'Mislim da: je. pisac ovog:prikaza du.blje: shvatio sadržaj filma kada kože: »Barba Žvame« freba da nam pokaže ljude —=-p eogađnji ?u poprimili .dru> gorazredni.. mpčaje,- Ili: »To je tim zbivanja i radmji, to mije prikam neumore borbe..sa neprijateljem, već. je to galepija,likova-pojedinaca istarzkog naroda, khoji su. se, poslije neugasivog dvadesetogodišnjeg otpors protiv fa šipma, podigli u oružanu .narodnooslobodilačku korbu«.,Pissc ovog prikaza shvatio je suštinu, moje m,]mere i-prema njoj uputio i svoju, dalju amnlizu, dok mi dugovi iz Narodne armije« preko svojih primeđaba, nameću druEu nameru i dvori sadržaj, koji bi mo> rao da izbriše ljude sw istalme događaje; a ukoliko su ipak ljuđi potrebni đa. bi se' prikaznli događpoji. takovi bi Jiadi, po mijmn, morn]i biti lišeni velikog dela ljudskih ocosobima morali bi nastupati kao personifikačije svih Vr lina s jedne sfrnme ili svih m9ma i z9la s druge strane. ee O

Talto, na pr., he bi komesnsr u datom uazbuđenju mogao da zaboravi da sam ode pa ranjemika, već kao čovek »bez mame i straha«, »idenl svih vrlina i kreposti«, koji ni jednog časa ne može

_ ičta da zaboravi me sme ni'pod ka - vu cenu, da pozove vanjenike

k sebi, (Pogotovu kada se ma i ne radi nio kakvim težim ranjenioima .a može se lako preftpoštaviti da jh noziva ebi jer mislivda će rahjenicima biti ugod> nije. pod šatorom mego. na otvorenom polju), Ovaj detalj, uostalom, upravo

jodma hiljaditimka samog flhma i tako siton, da nipošto ne može bariti niti

· najmanju: rđevu semhku na položa} i

zvanje komesara. . išf

„Po pitanju, daljih. primeđnba. sicremuo bih pažnju drugovima da postoje jesne razlike fameđu dokumenhtarmozg i umefničkog Tiklma; Hteo bih mati 3r51ro oni: gamišljaju wmetmičku enlizaciiu »daenomoćnih borbi«?. — To što parti-

Mu Književnim novimame, t broju od 28. februara .o.. 8., Borivoje Neđić, u napisu »Kako, vam di9go«, piše, između ostaloga, ovo: »Jedna stvar koja naročito smeta i grubo vređa duh našega jezika jeste upotreba nominatiya umesto vokativa, što dor 'PFotez sprovodi dosledno, ne samo u ovom komađu nego i u drugim. To 18 međutim nepravilno, jey-mi i tađa imena. menjamo, po ipadežimaz kao”-i Bvoja i ne govorimo, na

| primer, »Dobri moj Čorlg!« nego „Dot moj Čorl--

sel!« ako je imenica tu vokafivu. D-r

Potez nema prava: da: slučnocima na- ·

tura svoje. jezičke poglede.i mayike, jer za to nije van; naprotiv, njegova je dužnost đa pazi da se o jezik ne ogreši, jer pozorište je, izmedu Ostalog, škola, lepog i pravilnog! RO vora«. , «,. {si Kako. je, krivica: za: ovaj »greh+ na meni a ne na Potčzu, smatram svojom dužnošću da lo i ovđe izjavim. ~ n ' Mislim da stramna imema i prezimema” mogu da. 'imbju" vokativ 'jednak,s nominativom.. Takav'.sanm 0+ stupak predložio kolektivu Beogradskog dramskog pozorišta i on ga, je dosledno sproveo u komadima »Zahat gospođe Uom« i »Kako vam drago«. Učinio sem to znajući da tako ne mislim samo ja i da to nipošto ne vređa tako grubo duh našega jezika, kako to :tvrdi:MB.:Nedić, ci cir? if | 98 | U čadopišu »Naš jezik«, gođ. T71/'sv, 6, M. Moskovljević. kaže: „Zbog izbegavanja. ene suglasnika, danas prezimena na -—ac, —ec, --—-a.

naša” iQ, Sa a pk, —#2 1 —8 ne samo da se u vok,

jdisne svwčavaju'ni na —u; mesto!—e,

· već, se. upotrebljavaju . bez “ikalwog

nastavka, tj. imaju „vokafiv, jednak nomimbtivu, Niko ne govori: Divče Kolarče..« itd. (da ne igpisujem 'sva

prezimena koja nabraja M. Moskov-

ljević). · : „L dale 7 area "Badr dana »Kađ već mnoga naša prezimena i-

maju volkativ jednak nominativu, onda je-logično što je to tako kođ 'tađih imena i prezimenawe ~ | „MN 6 e

I M.. Moskovljeyić, predlaže ovako praviioh” _ LUA

»Vokutiv _ jednine imaju jedmak s nominntivom: 1) Naša prezimena koja

Be svršavaju na —-ac, —-ec, BM, ~:

i —5, kao na'pr.: Divac, E-.glapeo,| nac,, Dedinac itd, 2) Naša i slovenska prezimena na —KOV, -—-ev, —in, kao na

zanskei određ: čeka naređenje istaknufo Je zoog toga da #&e da jasma &lika

organisovanoati mnše Vvojške, koja je

bila podvremuta jedimatvenoj kompandi (što je renlns istinn) a ne stihiiskoj velji + željnmp pojodinnca za horbom. Mašem vojakom: le stvnrmo Yukcovodđio Vrhovni štnb, prema tome nuša (o ministička pprtija, {| naša borba nije gtihijski. vođena prems nahođemju pojedimih komandanata {li pojedinih padrtispmn, vef' strategijski! | faktički raspoređenj sp odyeđenim nkeligkim de lovaniima. a. prerin Jedinsivenom mi kovyrdstvn, 18 Vrhovnog štaba: Pa čak u teškim dnnima borbe sa doleko nndmočnijim: neprateljem, kada je ovo me'nn čagž uspelo da Tagtnvi naša jedinice; poastajnpla je uveh isvwosma johozija hojn ja proistea}a upravo iz činjenice postojanja Vehovoog -štnba kco jeđipstveme kemanndn. T)a je ima tož toma wostojnla i samoi{nicijativa no jedinih. čak i najmanjih ruhkevodi}acn toše snmn po hebi ramime, a dnitahva usamojnicijativa :uholiko. se nije Dro> tiviln ad-eđenim, planovima: Vrhovnog iBtaba nije :blla · ničim -sputovnna i to

Je. poftruno vppuomljive a film miie baš:

to trebao naročito đa istnkhme, All ne dozvolja 'a se pi U Wporfiyamskom DB fovnamju ”azbncivnnje snaga ı bilo kaovm nlcifnhma (Tući neprilatella na &vpikom mestu, #de Pod se painvi | ne dozvoliti mu ni naimaniji pređah+), To đdovndđi do nemiovne stihi|e i de?organjyorjje T io se sa vrhovnog komaomdnog meštn kormilari. apravljejuči određeni Srmer, postavljaju zadaci: ko. đe” kada! i a | Oauševliemjie naše vojske kod obiavljivsnja ofanzive jasno. pokamuje i borbeni elan i odHičnost npših partizana, a polezah u ofanzivu pokazule i snmo”u i organizovino&ft maše Armile, Patetika, u izvesn'm mometima kvari uverijivočt i mamu umetničkog dela. pa Čak | renina istna može da deluje“ n myverliivo, a ono što le tipično — plokatski, Umefnio istina trebs i prvome ređu da deluje uverljivo i nenospedno, Stroga ono istina česte oiia nije,ni tema wumetnižkat dela, Polsrno svetlo is Pinteresantmn prirođni fenememn\i široka očdračja naučnim istraživamjima, ali nije tema #85 umet> ničks. shvnrania — čak ni u sMkaTstvu -— isko obiluie vrlae bogatom Molovi'tikom., Shodna tome mogao bih nnbrošati stotine primera svojih vlastitih događaja i p omptranja upravo iz hBriieoonobndilačke borbe, čijn bi umetfnička Yealizacijn hila notoumo feuveo”ljiva kada bi se strado držali nane uwčnevi reelne istime. No. po svemu jzgleda da su drugovi tražili od filma on što Tilm no čitavoi svojo styial turi, kon uakciji i maslovu mije )im9o namoru da haže. Oni su: n9oprošto .ftražali da film shvati njih, dn ismese”njić hove impresija, a nigu se mi! mnlo pO+ teadili .dg „oni: shvate film, da. ollcri. vala nameru. tendenciju Woja ie 06 žetn u seomom filmu, da vide rez film · kako su druzi ahvatih lude u datim domađojmia. a-da. su ti događait izmeseni porftikulame. (Ko želi da ih. de» talmjie i obuhvnatnije uppmns neka ih "1 da jstor“e narodnooslonod!lnčie borbe Juzošlavile). o 5698 Na kraju mislim da. bi bijo korisno kedan,bi s» ovpleva asitničnrenja i đogmiatigiyenja onnčno izbac's iz naše Modtike koja mora da bude konstruk= tivna 1. da odigra značajniju ulazu u procvatu · naših nevih: umetničkih #bremljenja u mašoj novoj socijalističtoi Tugošlaviji, | O

Još nešto ovokativima stromih imena

Dr.: Popov, Ivanov... Nikim.. i dr, 8) Sva tuđa imena, koja naš narod ne upotrebljava i sva

· tuđa prezimena, kao. na „pr Dik, DoOolfus, Edgar., i dr.«.,

Irne Čarls, koje spominje B, Nedić, svršava se na s i može da ima. voka> tiv jednak s nominativom. ;

Teplaširana 'je aluzija o tome da Fotez (ili ja) natura »svoje jezičke bogleđde ili navike«, Već ni na dona» šnjem stepenu razvoja svesli kolok= tivne odgovornosti u našim donašnjim Bansarblimu to ne bi bilo mogućno, kad bi se i pojavile takve ambicije. Pred našim pozoričnim trudbenicina, u prvom ređu bpved glomicima i r=-diteljima stoje mnogi zađaci i nerežcna Titanja, a među njima, | ne na boslednjem mešiu, i problem sivaranja jedinstvenog iipa govornog MKnjlievnog jezika. Svak se može uvoeriti ka kvom su ozbiljmošću maši drseski kolektivi' pristupili rešavšnju akvih pitanja. Ta se pitanja, svakako, he rešavaju lako, Pomoć koju, s pra-

vom, očekuju od KEnlževnika"i filo» ·

loga, ne bi trebalo da budoe intonirana svisoka koja. još više prođubljuje distansu,. Njko nije naturfo i me natura ni. ono rešenje :D kome se negativno

izjašnjava B. Nedić, nego se ono ša> ·

mo nametnulo, Ono. odgovara: o8e– Ganju akustičkih scenskih: fenomena koji, kao. dikcijski efekat, stvaraju žive i zgusnute. asocijacije i podvr+ gavaju se metodu odabiranja, kno i sva ostala umefnička izražejna sredstva, Kakve asocijacije mogu da izazovu vokativi Diče (od Dik), Džeče (od. Džek) ili čak "T'ripe (od ~Tfrip; ime #luge u Šeriđanovoj »Šlholi ·ogovĐranja«)? Na pozornici se ne izgovarsju samo reči nego se stvara i pimosfera, 'koja je kadikad fanka i prozirMa kao paučina i koju može pwroparati i najmamja. OOSPOPOIJIM U jednom svom napisu o dikciji, prof, Belić misli da »s8e ne može interpunkcija kakvog teksta napisanog za Čitanje uzeti kao baza, kao osnovica govornog feksta u potpunosti. Inierpunkcija je logička, a dikcija — pgslhološka«, IT to je tačno. Ali to važi i za mnoge druge gramatičke i sintaktičke fenomene koji će, u dikejji, pod

; --- odlučnim uticajem emocionalnih, lo= 'Gapi=. Bičkih i psiholoških, „akcenatav pretr-

· beti izvesne mođifikncije,

| Tomislav TANHOBER,

a —————

Diskuella 0 imifkosioyiiyraW “Haječće

se šve više našem Wulturnom života. U

razgovorim? oko raznih bifanja ·umjeiničkog alvniranja, a u vezi a OOdređenjem likovnih zagonitosti metoda 8acijalistiškog · realizma tu likarstvu,. taj se problem uslijed zvjeswih nejn·moća komplikovao |} zaoštrio do granice, u kojoj se Za Pazvoj našeZa: 8likarstva pojavljuju | mesurmnjive opaBnost;, Možda - bi upravo daložbu »Slovenačkihy, imprešionista« u T,jubljani, koja nam je otkrila, ı osvježila veliku

d„umjefničku vrijednost slovenačkih sli.

kara iz prošle generacije, trebalo, iskorisšifi da 86. problem . pmmprešionizma 'Provani nište, ftoma}jitije. |

Po

Taj 80 Dropi.m pojavljuje Gđanas pred nama u dva vida | čimi #e da je nehnaliovanje tih dviju strana jednog {e istog u suštini jodim&tVenog problema | dovelo do izvjesnih nela» godmonti i Hobilnosti u njegovom Yrilešavanju..On će, bez sumnje, još neko vrijome zagrijevati | riječit će ga kos načno samar: slikorska praksa, koja i% godine u godimu buja i preloma se u sve oštrijim obrisjima, Znači li to da se, bez ikakvog teoretskog određenja samoj a&tihiji stvaranja i slučajnostima gubjelttivnih postavaka može i sraije propustiti razraštav-nje čitavog jednog, i bez sumnje ne majmanje. va= žnog, diiela našeg kulturnog života?

"Trebala bi, dakle, već u početku razmatrenja, kao i svake diskusije o tom pitanju uočiti: razlimi između, prvo, ocjene impresionizma kao naše (a na pose | u prvom redu slovenačke) kuliurne baštine i, diugo, pokušaja Bktualtanazije Impresionističkog metod», danas, u našem savremenom stvaranju. U prvom slušaju treba tu ocjenu provesti naipwje u okviru opće ocjene jmpresionirma kao metđa, a to mači da treba, w osnovi, i prema našem impresionizmu zauzeti načelmo onaj stav,” koji »suyimamao prema, recimo, francuskom 7 npresionizmu: zatim treba tu ocjenu provesti khomhkrelno, ti, u olkviru historije nacionalne umjcinosti, a to znači u relaciji prema razdoblju (da ograničimo razmafranje n. slovenačku. razvainu liniju) Šubica, Ažbea i KObiloe, te prema umjetnosti f,zv, treće i Četvrte goneracije, koje Su, nakon Prvog svjetskog rata, tako, nesroetno. , gmijenile . umjetnost impresignista, Majvredn'ji djo kulturne baštine 8lOvanačke likovne umjetnosti dobit će tom ocjenom nesumnjivo priznpnje i &voje zasluženo mjesto, Međutim,. u drugom slučaju, ako se u okviru ovo diskusije oko impresionizma mogu nasBlutiti 1 ukvrditi pokušaji alttunlizacije Mrmpresionigstičkog met lilovnom živolu, pokušaji rehabilitlaci-

je njegovih specifičnih „postupaka u -,

obrađivanju forme i prostora, onda Mtava ta diskusija. može i treba da” dobiše mačenje obrane osnovnih for~

malnih pustavaka socijalističkog reali>. _-

zma wu &likarstvu.

Izložba »Slovenačkih m i otkrila je vrijednosti koje jedva da su. bile pozmate i užem krugu poznavalaeca, Ona, je otela iz zaboravi slikatstvo . iz prvih :decemija našeg staljeća, kad je nekoliko slikara znatne nadayenosti, upotrebivši metod zapadnih impresionista, ma apsolutno suveren, a

· Često i osebulam načim, otkrilo svom

narodu ljepote njegove zemlje, Znkonitost | specifičnost njihovog metoda diktirala im ie nppušltanje sadržaja i formnlne kvalitete akademsškog realizma, Ažbeovi potrefi i Robilčina» Starica sa kavom« ne će se više javiti u slovenskom a&likarstvu, al: megumimjivi

' proširenje tematike, slovenački kra

koji se, osvijetljen suncem, pojavio na

njihovim platmims, ogroman ražzmah

stvaranja upravo u fom razdoblju, to "su neosparne zasiuge. ove četvorice ~ TU ( slikara, koji su u času razmaha evrop” . .manjkanje

ce

skog formmalizms prihvatili omo poslednje šlo se iz 19. v. još moglo upo-

| mi«, »Kamen pri Bregunjah«

ada u načem ~

| __Grga GAMULIN

re - . xy Ž : | trijebiti, ti. pejgažno slikarstvo jmpresionlzrna i OaI u tom načinu najviše

Šta s&e u njemn moglo dofi. Me treba

zabocnviti da je Mmoresionmjshičlci mefed u svskom Blučalu polazno ra?rloblje i, „apravo, prvi razvojni stupnnj vapadno--evropskog formnlizma, · Čovjek u Impresionističkoj umjetnosti ipra sasvim sporednu, često | bemna>čnjnu ulogu, on je igra | u umjetnosti. neših impresionista, Upravo 'zato

se mora prihvatiti đa je impresioni-

stički metod, naprama Courboetovu na» tavalizmu pored. svih pnmcijalnih pro+

O :f KIPAR NATO

dirD!jelye„ jedan daijnj, glepen u obiležimnja istine o životu. Ali ne bi bilo pravilno tu ocjenu impresionizma „u-

e prenositi mehapičk"' na naše prililh:e. Uprkos mnogim zajedmičkim oso= binama, wlovenački te impresionjzam aznačavao prvi veliki razmah likovne kulture u zemlji i, uz to, umjefničko, slikarsko otkriće same zemlje. To nije bilo tektonsko opisivanje reliefa i konfiguracije, koje su provodili ovi slikari, pjesnici slovenačkog kraja; ta je-bio slovenački kraj u suncu ji 8Vietlu, u svojim atmosferama i bojama, {90 žive na tom asvijetlu uvijek novim, specifičnim živofem, "To se one sniježne slovenske zime: »Vas v zimj« i mala blješieća u prozimom bjelilu, »Zimska Rkrajina« Matije Jame, »EKammitnik«e i »Loko, v snegu«e Ivana Grohara, velika »Zimaš# Riharđa Jakopiča, ali nadasve onaj njegov topao i vruć u Večemjim „bojama zimski pejzaž »Muižanke«, remek-djelo našeg pejzažnog slikarstva, sa gustim modrim sutonom što se provlači tim zakutkom. Jo su, nadalje, jesenski lugo• vi Siovenije: »Gozd« Matiie Stemena, tolike. »Breze« Jakopičeve, »Pogled 8 Tivolija«, »Barje z Erimom« Matije Jame, »Jesensko somce« i prozračam, bojama bogat, prostar ispod krošanja na »Vriu Štemarjih« Ivana Grohara, Ir-:a u nekim tipično impresionističkim slikama Grohara. ma pr., toliko rutine (»Spomlad«, »Cvetoča jablana«) da sam lirski doživljaj ostaje često zasjenjen efektom one tipične ana» litičke · metode impresionizma. U majboljiim “svojim časovima (»Hiša ob vodis »Krajma & planina= Iva» na Grohara, ili one dvije Jamine

varijante »Pri vrinarju«) ti slikari i

u neznatnim temama znaju dostići razinu evropskog, relativno još zdmavog

kojorizma iz vremena prije pojave ap+

slrakftnih pravaca, To bez sumnje ni->

'je značilo stajati na razini Cankareveć

duboko humame umjetnosti, to je već bila strmina, koja se i u slovenačkom okviru može zamijeniti od Kobilčine »Starice sa kavom« do, recimo, Jakopičevog »Zelenog pajčolana«. Ali nije beznačajno da &u, &likajući svoju zemlju, ovi slikari ·često puta zapazili i

resićnista« . čovjeka, Treba umutar Ovog pretežno

pejzažnog slikarstva pravilno ocijeniti, ne toliko ono Groharovo podražavanje Segamntinijevoj maniri i tematici, kaliko one njegova ostale s\poljske ra» dove«, među kojima »Krompir« i »Se» jalec«, svaki u svom načinu, dostižu monumentalnost kakva je kod nas ri> jethko u toj temntici bila doštipnuta: pa i sve figuralne motive Mafije Jome (Međ kopicama, Otroci na dvorišću), dok je kod Jakopiča (»Za gospodarja«, »Spravlianje sena«) neadekva{nost kolorističke obradbe potisnula sam motiv kao što je Jakopič i u ostalim radovi“ ma najp:oblomatičniji, mođu njima: njegova cvijeća, interiueri, pejzaž u izviesnim fazama, onaj "ekspresionistički »Slijepac«, to su &ve stvari koje prelaze okvire impvksionizma u pmje-

mr još veće dezagregacij& oblika. Po-

one, imprcsjionistima još toliko svojstvene, slikarske discipline,

sigurnost u unutrašnjoj organizaciji

<B površine platna, to je dno

·. pravcu,.do kraja razradili kolovističku

Nhrokteriše ' slike Mateja Stern Improvizatarski karakter njegovog umjetničkog metoda uslovio je i dozvolio siobode koje se teško mo. stiti, ali slikarev temperamenat gac je tako da dode do punog iz? Uma kod Sternmena s&lika (»Akta,čitanju« i dr.) koje nas začuđuju lošću obiihovanja, sa električnim geima što vijušaju površinama, ir onih u najvećoj mjeri impreajonisti+ člcih improvjzacija, eli ima i slika ko” je su organizovane sasvim drukčćijom· slikarskom altribijom u apsolutnoj ravnoteži obojenih e,omenata: »Stoje» ća žena«, »Doevin kolodvor«, »Pokra= jina z vodo«, i veliki corinthovski, A Žžeći akte, u kome kao da je umjetni našao ravnotežu između svog tempe” ramenta i nekih meophodnih nužnosti Soja u organizovanju dimenzija prostora 1 tijela. Ali tematika Sternenovih slika to je već onaj lipično gradski, polue mondeni ı polumalograđanski svijet, koji su slikale generacije iza impresie oigta, ba i sami improsžionisti u figue ralnom dijelu svojih opusa. Kod ocjee ne slovenačkog impresionizma kao kulturnoj naslijedđa treba” u svakom ž slučaju provesti unuirašnju dištinlcci= ra ju po s&adržajnosti dieia kaja rihva=> . | čćamo i izlažemo u mašim galarijama: napred spomenuto pejzažino 5]}\karstvo Gvohara i Jame osobito, dobit će pritom nakoh Ažbeovih i Kabiičinih por treta, značenje vje ojafno nnjbećljeg dijela onog Rgultumog naslijeđa, kojeg je u Bloveniji ostavila građanska klasa.

Ali ta afirmacija slovenačkog, impiresionizma ne smije zaijriti i zamra=– čiti drugu stranu problema, a ta zna, či: pitanie kako i u kojiko to slikarstvo može poslužiti Fao uzor našim današnjin. nastojanjima, ukoliko ono može svojin. specifičnim Kkvalitetama pomoći u rješavanju formalnih Pproblema &ocijalističkog realizma, napose pejzaža?

Jedno je sigumo kod toga: impresionizam u svojim suštinskim i dogljednim konzekvencama me može poslužiti kao uzor novom reblizmu, niti se na impresjonističku tradiciju može” ncritički nastaviti. Impresionistički metod, slikajući „ugiavnom svijetlo i život predmeta u svijethu, rastvorio je koloristićkam amalizem oblik' i misteriju, osnovne objektivne zakonitosti ! predmeta ostale su kod toga nužno i zanemar.ne, Dana8, kad mam je umje- | sto momentalne i subjektivne impresije važna upravo sama realna predmeđmost objektivnag rvijeta koji nas Ž okružuje, naši će slikari u reprodu» : anju te predmetnosti morati po- :

i matod koji će daleko više po-

itovati, mater:;jalnost i konzistentnost oblika, U tom smislu aktualizacija impresicnističkog metoda. sa svim nJjegovim Torualnim i sadržajnim konzekvencama nalazi se i suproinosti 6a Osmovnim postulatima &ocljalističkog realizma. Znači li to da od impresionista ne može ništa naučiti?

Mogla se na našim izložbama na kon oslobođenja primijetiti neka sirnp= tomatična nesigurnost u slikanju pejzaža. S jedne rane to je bio koloristički pejzaž, bilo da taj pojam shvaćamo u dekorativnom, bilo u konstruktivmom (ćezanmeovskom) &smislu riježi; s druge strane pojavila se opa» snost niaturahist;čkog pejzaža, 63%0bDiUO u slučaju nmakih ftvomica i novogracmja slikanih fotogmafskom mreprodukcijom.,

U oba slučaja, pribrojivši osebujne, u smislu umjetničke razime daleko najs snažnije Lubayrdine pejzaže, u &vim tim prostorima manjkalo je svijetla ili, bo~

lie, msanjkalo je ono određeno altınosfersko zbivanje, pomoću kojeg pred»

meti i dolaze u međusobnu vezu i egzistiraju u jedinstvu doživljaja. MNeosporni uspjeh u stvaranju određenog atmosferskog jedinstva jest ono što je

na I. saveznoj izložbi naših umjefnika i davalo toliko živahnosti velikoj &lici | Bože Ilića (»Gradnja novog Beogra=- da«). A upravo to je ono što se može od impresionista naučiti i što je njih &šame jaš odlikovalo od kasnijih for= malističkih škola, koje su nadošle na= kon njih: predmeti i proštori žive u evijetlu na njihovim &likama, a jedino eredstvo, koje wlikarima stoji na raepolaganiju jest boja. Bez sumnje, nije potrebno ići do kraja u iImpresioni- vUl etičkom divizionizmu da bi se ostva- i rila iluzija određene rasvjete; ali je isto tako sigurno da su impresionisti,. ; u tragu nekih a&likara iz” prošlosti, u NI pravo radi &vaje specijalizacije u'tom

analizu wvjjetla, te da bu njihovu Tažradu 6likarstvo današnjice mora ”iskoristiti. Ima u mašoj savremenoj fematdci toliko 6ituacija, u kojima rasvjeta i atmoslera mogu da odigraju jednu od važnih uloga, da naglase stvamu šadržejnost motiya i ištalnmu i OVU idejnošt, Radi se, hahavnko Na d toga o kritičkoj i adekvatnoj primjeni iz vjesnih #mpresionističkih postupak radi We o granicama na kojima 56 koloristička analiza mara zaustaviti, napokon o onom tako važnom prob mu ekicoznosti i »finiranja« tj, p blemu nabačeme i ođređeme forme, kOji prablem kao da'u nušemu slikar atvu · počima da' dopriieva, T uOpće! prjlikom ovog ponovnog otkrića i ocj ne našey impresionizma "kao" dijel kulturne baštine koju 'naslijeđujemi ne, trebe izgubiti ip vida, pored izvje“ snih · pozitivnih, šve one -hegpativ kvalitete. SOOpP OR IRI: EO OYV TRCR! a i ne govorimo o pogledu na avijet,. KURS O islorlskoj a O RGOMA OSa y| slonističkoy razdoblja, "Treba na vrljeme izbjeći svaku zabunu, KOM s. nnšem likovnom životu mogla nastati Bko ne bismo tačno Jučili prihyatanje impresion?zma ino "u!turnhog mpslec đa { iskorištavanje neltih njegovih eli zultnta od altcooptiranja, inyreazs!yrama kao: umjetničkog Yaotada: a sHMWaArstyoa der javili suse već pokufnji da se impresionizam; istakne Rkno parola prokiv socijalističkog, realigma, da'Be rezultati &lovenačkih dmpresionista . iskoriste da bi se. dovelo u sumnju likovne. postulale reglističkaz slikar» tva. oka fah

_ „Slovenački improsionjsti, upravo.ra» di svojih kvaliteta, ne \reba da bosluže toj svrsi.

Moj 1949.