Književne novine

|

GODINA 11 BROJ 48

Adm'rostrac'lB

Uređmšrv

ORGAN SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE —

"raneskoe 1 tel

2B-098 Francuska 5 fo; u 00

BBOGRAD, PONEDBLJAK 27 NOVE MBAR 1950 NE |

PRAZNIK

· REVOLUCIONARNOG TRIUMFA

Milan Bogdanović

raznik u socijalizmu lišen je

svakog mističkog zaačenja. Ni-

je vezan za mitologiju, nije vezan za religiju, ni za Olimp, ni za nebo: on poniče u stvarnosti. Pruznik u socijalizmu obeležava velike trenutke triumfa revolucionarne ideje i narodne volje koja je sprovodi i ostva-. ruje. Praznik u socijalizmu je prema tome slavlje živih ljudi za žive pobede kojima sebi obezboaduju bolji život. I zato veliki praznik socijalizma, istoriski praznik jedno revolucionarnog triumfa, ima svoju uvek živu značajnost: to je datum koji ne protekne jec ılm danom, i koji se ne može otkinuti, kao više nepotrebno parče hartije, sa kalendara na zidu. Praznik u socijalizmu, kojim se beleži jedan veliki revolucionarni triumf, simboliše se uvek iznova u svakom daljem revolucionarnom triumfu socijalizma u kretanju, u razvoju. u usavršavanju. Praznik 29 novembra doista je u ovome smislu puni praznik revolucionarnog iriumfa: od 1943 do 1950, 29 novembar se praznuje kao veliki svečani simbol sve novih i daljih triumfa revolucionarne ideje i #prevolucionarne volje. Godine 1945, taj datum, neprolazan i večan, afitimiše se jednim novim grandioznim triumfom; proglašenjem Socijalističke Republike u Jugoslaviji. Godine 1946, 29 novembar je simbol ogromnih naapora revolucionarne misli da uspostavi dugogodišnji plan socijalističke izgradnje. I sve do ove naše godine 1950, simbol 29 novembra se uvek iznova afirmiše sve značajnijim 'revolucionarnim triumfima. Čitav niz istoriski značajnih odluka kojima se una-

pređuje i usavršava socijalizam u na-–

šoj zemlji imaju svoj simbolični ko-

ren u velikom narodnom prazniku

29 novembra. Onaj duh u kome su donesene prve odluke prvoga velikog 29 novembra i onaj smisao tih odluka stalno oživljavaju i ostvaruju nova rešenja i nove oblike života u so-

| cijalizmu Jugoslavije, od „Zakona o

poništavanju kapitalističke svojine, do Zakona o prelasku čitave proizvodnje zemlje u ruke radnika, pod njegovo rukovodstvo.

Ali ima jedan trenutak u mlađome socijalističkom životu Jugoslavije kojim se danas triumfalni značaj revolucionarnog 29 novembra „naročito ističe. To je godina 1948. Ta godina je obeležena velikom, podmuklom i opskom zaverom upravo protiv 29 novembra. Šta je bio krajnji smisao i poslednji cili rezolucije IriformbiTroa, ako ne da se poruši i poništi sve što je u revolucionarnome simboličnom znaku 29 novembra u Jugoslaviji ostvareno? Od proleća 1948, kad je besomučni nalet izdajničkog sklopa informbiroovskih zemalja, udđarivši na „dvađesetdevetnovembarsku Jugoslaviju, atakirao na samu ispravnu socijalističku misao, pa do jeseni iste godine, kad je čitavome svetu bilo jasno da 29 novembar u punome sjaju triumfuje, značaj ovoga revolucionarnog praznika ne samo da se obnovio i ponovo još jače utvrdio, nego je dobio i jedan viši smisao. Od godine 1948, 29 novembar nije više samo najveći revolucionarni praznik socijalističke Jugoslavije, već postaje praznik socijalizma uopšte. Revolucionarna misao i revolucionarna volja koje su 29 novembru dale simbolično značenje praznika velikih triumfalnih · socijalističkih „ostvarenja, đejstvuju danas kao živi borbeni činilac u odbrani čistote i ispravnosti socijalističke misli, u svetu i za budđućnost. U tome pravcu i u tome smislu mi danas pozdravljamo i slavimo 29 novembar 1950 godine, kao praznik novog revolucionarnog triumfa nađ zaverom protiv socijalizma, kao novi široki socijalistički praznik.

an Republike

Velibor. Gligorić

govoriće svagda pokolenjima O

velikom delu haših naroda, o stvaranju naše Republike. Svagda će ovo istorisko delo biti poetski primer kako se slobođa voli, kako se vodi borba za svoju samostalnost : nezavisnost, kako se brani dostojanstvo i čast narođa. Naša Republika je stvorena na heroizmu, na odlučnoj

D atum 29 novembra govori nam i

rešenosti, naroda da se ne pomire S

ropstvom, na revolucionarnoj VOlji naroda da sopstvenim snagama izgrade slobodno socijalističko društvo uprkos najmračnijim silama, poKkrenutim da unište njihovu egzistenciju. Naša Komunistička partija je orga-

nizovala i vodila naše narode da stvo-

re ovo veliko istorisko delo koje raste u veličini ne samo na naše oži, nego i na našim rukama. Stvaranje Ovog dela vršeno je u oštroj, nepoštedmoj borbi sa razornim silama starog sveta, koje su sa divljom mržnjom u pretećem čeliku jurišale da ga unište

u samom začetku. A. nisu ga mogle U- ,

ništiti, jer su naši narodi za njegovo stvaranje vezali svoju egzistenciju, u njega udahnuli istoriski smisao SVOga postojanja i života, u nJegove težnje uneli sve lepote svoga srca, uma, dara i morala.

Kađa se vodila borba na život i na smrt sa fašizmom, naša Partija je vaspitavala boračke generacije u velikoj ljubavi prema istini. Borci koji su stvarali našu Republiku zadojeni su tom ljubavlju koja je dala našoj Republici jasan, otvoren pogled u iBtoriju. U životu naše Republike duboko se utemeljio postojan i odrešit moralan stav boraca Narodnoosiobodilačke borbe.

Narodna poezija opeva borca KO se ne pokorava porobljivačkoj sili. \ Ona opeva borca koji vojuje za pravdu, za slobodu, za istinu, opeva borca koji ima plemenita osećanja za čoveka. Onaj borac je u njenom nadahnuću veliki koji u odlučnim sudbonošnim časovima pokaže u heroizmu sVvetao karakter, nesebični plemeniti đuh u odluci đa za ovaj čin uzme+odgovornost i pred narođom i pred istorijom. U moralu naših naroda uvek je 238 osuda za onoga koji hoće da pot inj život drugoga, koji hoće da živi Se rečun drugoga, uvek je živa osuda Ž onoga koji hoće da ponizi čovekP R

u njemu slobodu misli, Slo! e razvijanja njegovih stvealački

Besi Informbiroa, njegovih kontrarevolucionarnih napada upereni da razore veliko istorisko delo, našu Republiku „nisu računali sa ovim moralom naših naroda, njihovim višim idealima „istoriskim smislom života naših naroda. Verovalo se u taboru Informbiroa da će jednim nasilnim, nadmenim gestom moći da liše našu Republiku njene duše „njene biti. Neprijatelji su se uzdali i u zastrašivanje, uvek zaslepljeno gubeći iz vida uslove u kojima se naša Republika stvarala, duh heroizma koji je u nju udabnut i ogromnu moralnu snagu koja je u njenim temeljima. Uzdali su se u svoje metođe trovanja i podmuklih unutrašnjih raskiđanja krvotočnih tkiva, a naišli su na granimo jedinstvo Partije i narođa, na granit naše Re-~

publike. Svetle u njoj njena istorija, ·

njen moral, njem viteški duh, njena postojana privrženost istini i pravdi, njeno čovekoljublje, a to njeno svetlo nisu mogle da ugase ni divlje horde fašizma...

Borba za istinu, za pravednu stvar uvek daje samopouzdanje koje nadđvlađuje sve teškoće i sve prepreke. Kada se stvarala naša Republika, a stvarala se u vreme kada je mrak ropstva pretio čovečanstvu i kada je varvarski osvajač nemilice pustošio zemlje i živote ,vera u pobedu demokratskih snaga, vera u slom fašizma krepila je istrajnost u borbi, ulivala je čvrstinu morala u pouzdanje u svojie snage. Stvaranje naše Republike pozdravili su naši narodi kao Oslobođenje za uvek od robovanja bilo kome, kao istoriski ulaz u slobodu svoga samostalnog razvitka i života, kao plod duge, požrtvovane borbe protiv tuđinskih osvajača i đomaćih eksploatatora. Oni su u to svoje delo, delo kome su dali svoju krv i svoj život, unelj sva svoja nadanja i sve svoje ideale

Naša Republika ne skriva lice pred istorijom, U istoriskim zadacima me-· đunarodnog radničkog pokreta stoji svetla i čista. Ona je na braniku mira čvrkta, postojana i odlučna .Ona imponuje u ovim burnim đanima čistotom i istinitošću svoga stava u kom ima sklada između misli, namera, reči i dela, Ona taj sklad ima u svom unutrašnjem životu ,ona taj sklad donosi sobom na pozicije međunarodnog života ,tamo gde brani mir časno, odrešito ,bez zadnjih misli i skrivenog

dela.

Lojze Dolinar: Spomenik »lišratstvo

i jedinstvo« u Đakovici

LIST IZLAZI JEDANPUT NRBDBLJNO

PRIMHRWRAK

SEDANJA

JAJCU

France Bevk

pokrajinski forumi za Sloven-

sko Primorje imali su svoje sedište u visokim tolminskim brdima. Usamljena seljačka kuća na planinskom ždrelu iznad Dolenje 'Tribuše, skrivena među šumovitim brdima, nudila nam je dosta sigurno sklonište. Naročito nas je čuvala odanost stanovništva. Samo kađ bi se duboko ispod na" u dolini Idrijce, pojavili nemački tenkovi iz Idrije, povukli bismo se za koji dan u uđaljenije predele i samoću. U đanima kad nije bilo neposredne opasnosti, život je bio skoro idiličan. Zauzeti svaki svojim poslom tiskali smo se oko dva stola u tesnoj seoskoj sobi. Dolazili su i odlazili kuriri koji su donosili i odnosili partizansku literaturu i poštu. Ovaj ili onaj drug bi se za nekoliko dana oprostio . nama odlazeći na politički rad u Brda, Vipavu ili na Kras. Kad bi se vratio, obavestio bi nas o položaju u pokrajini koju je sve jače, do poslednjeg čoveka, obuhvatao talas oslobođilačkog pokreta. Onaj usamljeni

T ađa — okqc 29 novembra 1943 —

kraj bio je kao koncima povezan sko-

ro sa svim selima.

Stigla je pošta da se u Jajcu održava Drugo zasedanje AVNOJ-a. I da je na put krenuo veći broj slovenačkih delegata s oslobođene terjtorije. Zatim su po kuririma prispeli prvi iz=veštaji o zasedanju koji su jako razdrmali našu temu sobicu. Sa tim važŽnim odlukama, koje su postavile temelje nov» Jugoslavije, trebalo je što pre upoznati primorski narod. Pisali smo članke za »Primorski poročeva-

IDEJE I VIZIJE

monumentalno veličanstvenom,

dramatski razigranom i epski

raširenom toku Narodnooslobodilačke borbe, koja je tako bogata dramafskim, herojskim i tragičnim prizyrima, kao jedan od najvećih dramatskih vrhunaca, kao zaplet i centralna ideja cele dramatične epopeje jugoslovenskih naroda diže se istoriski 29 novembar 1945 godine. U malom bosanskom građiću, usred Hitlerove evropske tvrđave i divljačkih, naoružanih okupatorskih rulja, zboruje slobodni narodni parlamenat — izabrani zastupnici svih jugoslovenskih narođa koji se bore za svoju slobodu — polaže istoriske i međunarodno dalekosežne državno-pravne temelje nove države oduzimajući funkciju »legalnoj«, nezakonito odbegloj, jugoslovenskoj »vladi«, ozakonjuje novi tip narodne demokratije i federativni oblik sjedinjavanja jugoslovenskih naroda. Kaskav pri ! Svuda ”naokolo krvlju i sazama namučenog naroda napojena zemlja, cela Evropa jeđna jeđina ogromna „ftamnica narođa kojima je pobesneli okupator uništio i najmanji slobodni izraz njihove VvVoOlje, — ~ ovde na Balkanu, gde fašistični teror najžešće besni, grupa slobodnih, borbenih ljuđi, suvereni glas nepobeđivih narodni” masa! Zaista, prizor vredar Homerova heksametra, Eshilova, Sofoklova i Šekspirova dramsko zanosa!

I kako "e vest o toj skupštini, o tim suverenim odlukama prvog slobodnog narodnog parlamenta u okupira-

Frah Albreht

nim zemljama Hitlerova evropskog carstva munjevitom brzinom projurila kroz ceo svet! I kako je do dna potresla sva srca i duhove pravih jugoslovenskih ljudi — slobodnih boraca po šumama, porobljenih i potištenih mučenika po zatvorima i logorima, namučenih, punih nade i sumnje masa po varošima i selima · pozadini! * * *

Poput električne iskre, jednog decembarskog đana, širila se vest po ljubljanskim zatvorima i tamnicama od zatvorenika đo zatvorenika, od ćelije do ćelije, od sobe do sobe. Raspaljivala se, narastala u struju, Egrozničavo su podrhtavala ljudska bića, kao od visokog napon». Sve su oči bile mutne od ganutosti, od unutrašnje radosti. Već su se skupljale gomile, živo gestikulirale, raspravljale, diskutovale. Usređ gomile je neko prigušenim glasom zapevao:

»Nabrusimo kose, že klas dozoreva...«

»Ali« — prekinuo ga je iz ćoška osormo-čemerni glae poznatog kolebljivca, »nije li to nešto prerano? Čerčil wbećava invaziju, ali okleva, Čerčil je rekaoO...«

Tuce očiju se mračno i oštro zagleđalo u govornika.

»Dođav»la Čerčil!«, presekao ga je mladđenačko zvonki glas ljubljanskog studenta. »Kad bismo nježa čekali, bili

CPobi za zoogonoar

29 novembar 1950

trnuh svjetlo, u sobi tama

Tek mjesec veze čarobni sag. Na zidu Breugel »Goniči blaga« Skrenuše misli na očinski prag.

Gle tog Plamanca ,pred mnogo ljeta Nasliko baš je naš rodni kraj. Priznati moram u graktanju vrana Kao da čujem zagorski »kaj«.

Bilo pa prošlo, povratka nema Nit ova slika šustiže nas,

Za devet ljeta, moj dragi meštre, Zemlja izmjeni obraz i stas.,

Ne idu slijepci. đrurhom bez cilja

Nit Španci kolju nejaku dob,

Ne mame svraku vješala stara Drukčija sada naša je kob.

Na selu novost — zadružno gumno Radnički savjet uzeo vlast,

Eh, da vidiš, kakovim žarom Branimo pravdu, obraz i čast.

Dolaze stranci, čude se, vele:

— Hrabri ste, bome, đavo vas zn! Tebi ću otkrit, tajna je svemu Čašu slobode ispit do dna.

Dodirne ponoć umorne vjeđe

A mjesec utka u oči san.

Zaspah u miru, u snu mi Breugel Darovo sliku — za rođendan.

Joža HORVAT

bismo bogalji, a ne ljudi! Bolje i prerano, nego prekasno. Sad bar imamo jasan cilj pred sobom, čvrsto fle pod nogama!«

»Pao je sramni Rapalo!«, uskliknu zatvorenik s pevajućim tršćanskim dlijalektom. »Opet će biti naše slovenačko i hrvatsko Primorje. Gorica, Rijeka, Trst!«

»Sad ćemo se moći zagrliti svi mi pravi Jugosloveni, od Skoplja do Triglava i tamo do Crnog mora... Prvi put sađa, zaista bratski, kao slobodni borci, kao jednakopravni članovi radnog narodn celog slovenskog i celog naprednog sveta!«, prihvati zatvorenik-partizan kao da govori na mitingu.

»I kakvu će državu izgraditi narod, ako istinski bude sam upravljao njome«, upade mu u re mladi metalac iz Jesenicn. »Više neće biti ni izrabljivača ni izrabljivanih. Sve su privilegije ukinute. Zato neće biti ni siro-

maštva, oskudice i besposlenosti. Za.

sve radne ljude ima dosta rada, i hleba i ođela. Kakvo bogatstvo i izobilje na svakoj strani! Beli hleb i sloboda, mnogo slobode.«

»Sloboda .. . « nešto plačnim glasom, kao da je zapevao starčić s Viča, dok su mu i noge i ruke podrhtavale. »O, kako bih želeo da je dočekam! Samo nekoliko gutljaja slobodnog vazduha pre smrti! Da bih vas vidđeo kako radite za sebe a ne za druge; kako podižete novu državu«. ;

»Dočekaćeš!« ubeđuje ga stariji ižanski seljak sa blistavim pesničkim očima. »Srce mi govori. Srce mi govori da će skoro biti kraj, ma da se razum tome protivi. Čak ćeš se i ti, čiča, podmladiti u tom životu koji vidim pređ sobom. Gledam novu Ljubljanu: ruže ' cveće po prozorima, zastave i sunce. Partizani prolaze osvetljenim ulicama. Pevaju i pozdravljaju se. Doneli su novi život. Nove ogromne fabrike vidim u Posavlju i oko Ljubljane, i hiljade radnih ruku u njima. Visoki dimnjaci dime se i dan i noć. Velike električne centrale sa &ilnim turbinama proizvođe narodu novu svetlost. Nove, široke, lepo asfaltirane ulice i drumovi prolaze kroz celu državu; rov> železnice vijugaju od juga doe severa i od istoka na zapad. U slobodi radni čovek može čuda da uČIG, Nya

Ućutao je i sve su se oči uprle u čudo pred sobom: u pobedu, u slobodu, u novi život, u novu pravednu državu radnih ljudi. Dizale su se i sukobljavale ideje i vizije u duhu tih priprostih liudi kao žive varnice, kao svici u flegobno-tmurnoj, maglovito

Tadnoj, teskobom i brigom zasićenoj večeri, te su zaboravili na vreme i prostor, na glad, brigu i strah za život. Jer ideje i vizije imaju čudotvornu, magisku silu u sebi da preporođuju ljude. Obične, svakiđašnje ljude preobražavaju u mislioce i ideologe, u pesnike i stvaraoce, u vizionare i proroke. Da, kako je čudesna snaga ljudskih ideja, pomislio sam u sebi u jednom ljubljanskom zatvoru te decembarske večeri 1943.

***

Prohujalo je seđam gođina. Vreme kao bujica juri preko nas. Šta se u

(Nastavak na četvrtoj stnamni)

lece | za »Primorski kmečki glas«, Mnogobrojnim „tehnikama Wrnrazaslali smo rukopise za brošure koje su preiresale taj značajni događaj. A po većim kraževima u Tolminu, Vipavi i Krasu lrebalo je prirediti mitinge, kako smo tađa nazivali zborove koji su skoro b”z izuzetka bili povezani sa kulturnim priredbama. Izvršni odbor

Osvobodilme fronte javio nam je do-

lazak naročitog govornika. A još ranije je takav miting bio zakazan u Dolenjoj Tribuši. 'rebalo je da govorimo ja i drug Luka (partizansko ime Franca Leskošeka) koji se tađa nalazio u Slovenskom Primorju.

Izgleda da je drug Luka jasno čitao blagi prigovor u mojim očima, te mi je rekao: »Misliš li da ćeš vazda čučati iza peći?« Nisam se bojao napora i opasnosti. A bilo je već i vreme da iz one samoće, gde sam se već ubuđavio među hartijama, dođem mala u narod. Pošto nisam rođeni govornik, pomalo sam se plašio javnog nastupanja. Toga straha se ni do danas nisam sasvim otresao, ma da možđa ne izgleda tako. Ujedno su to bili moji prvi koraci u politički život.

Jednog decembarskog dana, uveče, spustili smo se, ja i drug Luka, niz strmu padinu u dolinu Idrijce. Prvi sneg je na obroncima, već bio iščezao, dok je zemlju pokrivao mraz. Dolenja Tribuša, koja leži na mestu gđe se sastaju tri doline i dolinice, nije bila daleko od našeg sedišta. Neveliko, mirno, skromno seoce koje je mnogo žrtvovalo u borbi. Kao značajna stanica na partizanskom „putu između Gorenjske i Primorja svakodnevno je gostoprimljivo dočekivala borce dajući im i poslednji krompir.

Za miting su pripremili usamljenu zgradu sa jednom jeđinom prostorijom. Iskitili su je i postavili jednostavnu pozorišnu tribir.u.

Govoriti ftađa Primorcima bio je jako zahvalan posao, jer su več i zbog same slovenačke reči napregnuto slušali. Ko je poznavao njihove težnje, nije mu bilo teško ..aći put do njihovog srca. Pa ipak im ie mnogo šta bilo teško razumljivo i nepoznato, jer su dug: niz godina živeli otsečeni od ostale domovine, p. teškim uslovima bez molitičkog života. Zbog toga govori nisu polazili od nemogućih prilika u staroj Jugoslaviji, već je trebalo zaći u istoriju, u stogodišnju bor• bu njihovih predaka za ujedinjenu Sloveniju. A nije im trebalo sađ tek buđiti narodnu svest, jer im je bila življa negoli ikada ranije. Kod njih je nacionalna svest Pila ona struna koja je najjače brujala i izazivala ostale melodije, đa tako rečem. Za narod koji te živeo u večitom strahu za svoj nacionalni opstanak, zatvoren u uske granice, stara Jugoslavija koju nije dobro ni poznavao, bila je iđeal slobode, Trebalo je srušiti tu obmanu. Stvarna, lokazima potkrebpljena reč je uskoro mnišls na puno razumevanje. Duboko stu se zamislili nađ uzrocima zašto je matična domovina tako žalosno propala za nekoliko đana. Misao na pomoć spolja, koja je dvadeset I više godina varala njihova srca, Osramoćeno se povukla. Trebalo je opasnu prazninu malođušnosti, koja je mnoge od njih zahvatila, ispuniti bogatom, spasonosnom sadržinom borbe kojs treba pred svetom da dokaže njihovu želju za slobodom. Istovreme~• no smo morali, nasuprot predrasudđama i neprijateljskoj propagandi, probuditi poverenje u Komunističku partiju koja je vodila oslobodilački pokret. Bila je prava rađost govoriti tim ljudima da su baš tada položeni temelji novoji Jugoslaviji. Nova imena, novi oblici i novi, značajni sadržaj. Istinska demokratija koja se oslanja n aravnopravnost svih jugosloven= skih narodn i na prava rađnog naroda, Čvrsti oslonac na koji su se sa novim poverenjem đuše oslonile. Dinastija za njih nije pretstavljala nikakvo pita-

nje, jer j: narođ u prvom redu žeznuo

za imenom Jugoslavijc. S kakvim radosnim licima su đočekane Titove reči o Istri i Slovenskom Primorju koji su bili proglašeni za sastavni đeo Jugoslavije! Nijedan jugoslovenski dr-

žavnik nije tako jasno, odlučno i tako iz duše primorskih Slovenaca dotle

govorio.

Naši brđani, po svojvj prirodi thi i neokretni, naizgled se ne ođuševljavaju, ne prekidaju govor pljeska-

njem 'll uzvicima, kao oni u Vipavi

ili na Krasu. O utisku reči svedoče samo nepomične oči koje su uprte u govornika. Osećao sam živi kontakt 8 publikom. Reči nisu bile izgovorene uzalud. Kroz dvoranu je strujao dah Drugog zasedanja AVNOJ-a i pratio slušaoce do njihovih kuća, Reči koje su čuli kako sam docnije doznao, bile su neđeljama sadržaj njihovih nazgovora. Bila je već pozna noć kađ sam. drugom Lukom zadovoljno planinsku samoću. Za nama)

UMI „IL __NI-.