Književne novine

;

FAŠIZMU — SLOBODA NARODU

| GODINA III BROJ 49.

Uredništvo: Francuska 7, tel. 58008

Administracija: Kardeljeva 31, tel. 94 -001

Povodom 150-godišnjice pesnikova rodiponid

RANCE PRESERN.

Ra

Frančišek Smerđu:. France Prešern

godina otkako se u malom, idi-

ličnom slovenačkom seocetu, Vrbi: pod Stolom, kraj Bleda, rodio jedan od najvećih slovenačkih ljudi, najveći slovenački pesnik — France Prešern. Kao što je poznato, Prešer· novo pesničko delo po svome obimu, ni iz daleka se ne može meriti s delom njegovih savremenika — Puški-

[rec đecembra navršilo se 150

na, Mickieviča i Bajrona. Sav svoj ži- ,

votni rad, koji je sabrao, uredio i izdao par godina pre smrti, kad je bio veći umoran i počeo da stari, — SsVO-“ je mladalačke radove je već ranije gam uništio, — mogao je da:obelođani u jednoj jedinoj knjizi, »Poezije«. Pa ipak je ta malena knjiga, — kako je to več više puta konstatovaho, —, da la Slovencima legitimaciju za pristup

u svetsku literaturu. Tako: je snažna ·

i značajna ova knjiga po svojim saznanjima. umetničkoj visini. po, svom, intenzitetu, po svojim opštečovečan– skim i nacionalnim kvalitetima. . :

Pa ipak se čoveku nameće pitanje zašto je ta pesnikova žetva srazmerno” tako siromašna i kako se fa skromnost može protumačiti? Mislim da nam to jedino može objasniti peSn! kovo unutrašnje ustrojstvo, životni Uslovi i sredina u kojoj'se' pesnik kretaon mOi 8051 MI ) HI :Oli

ko život jednog Onore, Balzaka na Miša nedaj: život jednog BajYona »romantično-herojskime, Getćov, život »klasično-harmoničnim«, '—_ kako:bi onda trebalo đa nazovemo život Trance Prešerna? Taj.život je strasan Do svojim protivurečnostima i po 5VOjoj podvojenosti, užasan u, svOJOJ usamljenosti i nečuven po svojoj real-

nosti! Kako je nedovoljno i nedoreče .

no sve:što.se kod nas;pokušavalo i što se pokušava približiti takozvanoj drami njegovog života! , . vot. E itvari? "Danas je to teško prefstaviti. čoveku, danas kad 'su e za malo više. od: sto godina, BEODRE odhosi kod nas, kako društveni, kulturni i' politički tako i socjjalno-ekonomski i nacionalni.— i to GBR O 78slugom pesnika i njegova dcla — (80 korenito i temeljito izmenili. TEŠKO je oskudnim ljudskim, rečima. ·govori o pesnikovu unutrašnjem odnosu. pre tim »priljkama«,. prema tom O, Šta znači biti sloboduman — U toli toi meri da mu je odvratan i, nedužni la nac na časovniku, jer je lanac ZE, ropstva — živeti i raditi U DS o nijem duhovnom i” intelektua wo p ropstvu Meternihove diktature: | svetski obrazovan i kulturan OB di zabačenoj i ograničenoJ LOM: ci germanizovanih, nesvesnih 05 o đana, lakejskih činovnika! i PP vanog jansenističkog 'sveštens Va me je sva svetovnjačka kultura ne otrov za narod? Nositi u duši _a 10 nošnog, samostalnog, kulturn0E ine dinjenog naroda, uprkos nacioncosti taposti, nesvesnosti i raskoma slovenačkog plemena i nje maniziranog malograđanskog cHaši mmračžne zavisnosti TO s

Wih slojeva atamovništva SVČIOĆS

Šta je :mjegovV. ži=

gućeg uskogrudog sveštenstva? Biti po svom pogledu na svet panteist, kosmopolit i·humanist, u najdemokratski· jem i' najsocijalnijem smislu te reči, usred zagriženih, dogmatika, usred svemogućeg austro-nemačkog feudali• zma, usred najodvratnijih predrasuđa i mađija; kretati se, dakle, u dr uštvu koje nije društvo, pisati naciji koja još nije nacija, “u literaturi koja još nije literatura, jezi· kom koji još nije jezik? U svojoj životnoj poziciji kao odličan, pošten i sposoban pravnik, sa svima zvaničnim diplomama i svima potrebnim i nepotrebnim iskušenjima, biti skoro celog života savesni advokatski pisar; baciti oči na najprimamljiviju lepotiću Ljubljane, pa' se sudbonosno vezati s najprosečnijom đevojkom, ko ju je nemoguće istrgnuti iz mizina

' brostištva — šta može da pretstavlja | život takvom čoveku? ·

Život mu je —·ftamnica. Da, tamnica u kojoj vreme kao dželat vreba na svoju žrtvu, gde je -briga ·jedina, sva'kog: dana podmlađena ~. zatvorenikova nevesta, gde su mu patnja i očajanje verne sluge i gde. stražari kajanje kao neumorni čuvar. Takav je život doktora France Prešerna.

U tridesetoj godini je već kao hrast koji je rascepala i okresala' oluja da se nikad više ne zazeleni; sreća mu Je nenaklonjena i njeni pokloni su mu samo šamari, živofni put mu je trnjem zasut; bez doma i mira IBI ga brige i nevolje. Takav je živo doktora Prahce Prešerna. o. je osnov

no životno osećanje. pesnika koje ga od. njegove fridesete godine, kad je okus:o »plod saznanja«, kad je pogledao u Žijvot.i njegovo uređenje i U odnose, među ljudima, 'sve do smrti nije više napuštalo. To je živi, vatreni, alttivni protest iz dna duše: protiv e„pohe u kojoj je živeo, protiv uređaba · kojima se morao pokoravati. , 3” | Al. mogao"bi neko primetiti "skeptički, --— to može da bude samo pesničko · pretvaranje, pesnička meta' forijka, potresne kompozicije bez TP alne podloge. Ne, nikad ne veruj u to! Prešern je konkretan i realan, Prešern je seljački čovek. Što reče tačno je; što postavio, to stoji. U njegovom ličnom i duševnom životu ima. mnogo čega neiskazanogE i nepoznatog, Zo nam je njegova životna drama u svim njenim dubinama i, Bojedinostima u suštini nepristupačna i katkada skoro nerazumljiva. Prešeranovi biografi, koji se hvataju grčevito za one detalje iz, pesnikova: spoljašnjeg života, 'koliko nam je poznato, ne mogu Verodostoino. objasniti te mestimično

neljudske MWrike, te silovite proteste i '

stalasane pokrete smrtno uvređenofi, Makin ranjenog genija... Ne znaju da nami objasne u čemu se SESOOJO prvi »plod saznanja, 'koji je pesni još kao dete u osnovnoj školi u Ribnici okusio, kao što ne umeju da objasne pesnikovo školovanje: u Ljubljani, „početak njegovog poetskog stvaranja, ni pesnikov život u Beču

i kasnije u Ljubljani, niti njegov odnos prema Ani Jelovšek i prema Juliji, koji Stritar naziva naivno »svesnom fikcijom«, a. Ivan Prijatelj »pozlaćenim gromobranom«, itd, Prešernov lični unutrašnji i.&poljašnji život nam je samo fragmentarno poznat.i pristupačan, i zato nije čudnovato što najsavesniji· istraživač pesnikova. rada, dr France Kidrič, koji je skoro sav svoj život posvetio pesnikovu delu, nije došao dotle da bi nam: stvorio krajniji, 'orgamski. povezani, sintetizovani lik pesnika, već je taj teški zadatak ostavljen. mlađim slovenačkim poznavaocima Prešerna., A sada su nam dirljive ispovesti, o kojima sam govorio, jedini svedoci. pesnikova jistinskog unutrašnjeg života... Iz njih se vidi da nije ništa čudnovato što je pesnik video jedini spas i jeđini izlaz iz toga strašnog pakla — u smrti koju je toliko puta dozivao, zvao je i blagosiljao... Pa ipak! U čitavom „Prešernovu pesničkom delu nema nijednog mesta gde bi nesrećni pesnik život, kao ta kav, poricao i odbacivao ili ga čak proklinjao. Uprkos bolnih udaraca koje mu je život zađavao i koje, kako smo videli, ne poznajemo u celini; uprkos oštrog i oporog odziva pesnikova srca na te udarce; uprkos samoubilačkih pokušaja pod pritiskom nepodnošljiva očajanja — u pesniku je svest o dragocenosti čovječjeg života bila suviše jaka, njegov umni i misaoni sistem suviše uravnotežen i živoino ukorenjen da bi se mogao ogrešiti o svetinju živofa samog.

Kao što je poznato, centralni motiv Prešemove poezije jeste ljubav. Ljubav koja se od lične strasti, bola i ranjavosti penje do opštenacionalne i opštečovečanske širine. Ljubav koja kod pesnika varira u svim mogućim umefničkim pesničkim formama, od jednostavne narodne popevke do balade i romanse, sve do stance, gazela i soneta. Ta je ljubav dobila svoj najčistiji izraz u »Sonetnome' vencu«, toj najdoteranijoj pesničkoj formi, u kojoj se Prešern sasvim ispovedio. Voljena žena je, magistralna, majstorska pesma njegova života. Ali je ljubav za Prešerna ncsravnjeno više. »Vse misli izvirajo iz ljubezni ene...« (Jedna je ljubav izvor misli svije«), piše on gevoreći o ljubavi prema zemlji, bratu, slobodi. Zato ta ljubav daje dublji smisao njegovoj, pesmi, a pesnikovu životu onu misiju koju su neki literarni istoričari nazivali orfejskom misijom. i ·

U docnijim slovenačkim generacijama »Sonetni venec« je ispunio, zaista, svoj orfejski zadatak. Uspesi su se pokazali u narodnooslobodilačkom ratu. Uticaj same pesme na poznije pesničke :generacije bio je ogroman i seže čak do. danas, 'kako se vidi iz muzičko-simfoniske obrade »Venca« u kompoziciji L. M. Škerjanca i iz dva sonetna 'venca (Matej. Bor i France Kosmač), koje smo ovih dana dobili.

Tako: »Sonetni venec« uz epsku pesmu »Krst pri:Savici« tu visoku.pesmu odricanja koja za Prešerna znači pesnikovo rezignirano mirenje sa

životom i koja granitnim tercinama svoga »Uvoda« spada među najveće vrhove evropske poezije, i uz revoluionamu »Zdravicu« pretstavlja jedno između centralnih pesnikovih dela.

A Prešernova »Zdravica« nam u najjasnijoj svetlosti pokazuje da je Prešern, ma da nije pisao pesme izrazito revoluciji, u suštini bio revolucionaran duh. A u čemu .se sastojala, u čemu je bila klica i jezgro te revolucionarnosti? U pesnikovoj dubokoj, urođenoj mu »narodnosti« koju nije »pogospodilo« i zarazilo više obrazovanje sa akademskom titulom, ni pesnikov dosta sumnjivi gospodsko-građanski položaj. Ali u okovima građanski okamenjenog sloja svaki nastup slobodnog duha i istinskog stvaraoca novih vrednosti znači uznemirenje, otpor, reakciju. Tako je bilo i s Prešernom. Već je to bilo revolucionar– no što je na,slovenačkom jeziku, kojim su govorili samo sluge i služavke, kako je sam priznao u nekom sonetu na nemačkom jeziku, — pisao pesme visokog umetničkog kvaliteta, a ne priproste popevčice, kako je to od njega zahtevao Jemej Kopitar, — kad je za svu »višu« kulturu bio gospodar jedino — nemački jezik. Kad je reč o fizičkoj ljubavi pretstavljala društvenu mrlju i greh, Prešern je slobodno i otvoreno govorio o toj naijprirodnijoj čovečijoj strasti. U vremenu kad je vanbračno dete pretstavljalo nepopravljivu sramotu, socijalnu bespravnost i isključivanje iz društva, pesnik je najpotresnije strofe posvetio materi vanbračnog deteta. Izrekao je kritiku o »neprikosnovenom« malograđamspkom društvu, ismejava njegove svete predrasude, rugao se njegovoj najvećoj svetinji — lažnom moralu.... .

I »društvo« se, razumljivo, osvetilo njemu, kako smo to videli iz škrtih poteza pesnikova fragičnoga života, Biti u malom, porobljenom, neprosvećenom narođu naiprosečmo velik, ne samo ođ opštenacionalnog nego i od opštečovečanskog značaja genij, pesnik i umetnik — to je problem za sebe. Problem koji je tragičan za narod koji ga ne razume i dvostruko tragičan za pesnika koga vlastiti narođ ne razume, a stranac ga ne može razumeti. U izvesnom smislu je možđa, takav problem i Prešern. Jedini koji ga je za njegova života pravilno i pravedno ocenio — bio je, stranac, Nemac. Kod Slovenaca je skoro decenijama bio zaboravljen, Danas, naravno, ni za Slovence Prešern nije više problem. Slovenački radni narod je baš s njegovom pesmom izvojevao svoju slobodu.

I uveren sam da će se jugoslovem ski narodi stalno vraćati Prešernu kao jednom od svojih najvećih duhova i sinova ,da će ga sve više i bolje prevoditi, sve više čitati i shvatiti, da bi veliki pesnik odista postao živa i dragocena svojina celog našeg naroda. Znaci o tome. već postoje.

Fran ALBREHT

; i :- š | t

Petar Dobrović:

PRIMERAK 4 DINARA

Desanka Maksimović: Mi hoćemo mi ı nOCe mo mir Mi: hoćemo mir, to zna naše dete po tome kako ga milujemo žudno večera svaka

rukom jedinom, punom ožiljaka; to dobro vidi detinje oko budno.

To znaju grobovi oko logorišta čiji zagrljaj po stotinu steže, i usamljena humka u tebi, goro. Mi hoćemo mir, kolevku u koju leže najednom rođeno dece po četvoro.

Mi hoćemo mir, znaju laste koje čuju razgovor naš prisni kraj ognjišta, popci koji tišinu u kućj kroje,

i konjic što nam sam dođe iz boja

i ljuto zanjišta.

Mi hoćemo mir, zna i gorska zverka koja je s nama morala da gine, znaju i gnezda zeba

i tetreba,

znaju i šumske ranjene tišine.

Mi smo željni ranih oračkih zora,

vi, njive, znate,

vi nas gledate kad stupamo za ralom, zemljom koju su do ispod izvora, do ispod grobova, ranile granate .

Rat Je po vama posejao barut,

gvožđe i senku; a zemlja traži

jutarnjeg sunca i voćke semenku, pitomo zrno pšenice 1 raži.

Mi smo željni rada, radne nesanice, da časpre čujemo motora zvuk bodri. da ugledamo časpre kako niču

prvi gvozdeni pupoljci i klice,

cvetovi modri.

Mi želimo đa časpre ugledamo željezara naših prvih hrptenice

čvršće od Dinare,

da namotavamo svetlu pavit žice, da gledamo kako se plugovi vare.

Mi želimo mir, to znaju kovači, iz čijih ruku vazdan niče kosa

ko sabljika trava,

i srp se kao mlad mesec pomila. Mi smo željni kosidbe i žetava

i zračnih svila.

Mi želimo mir, i ti znaš pesniče.

Mi nismo slovom

još opevali sve prošle podvige, nismo još o njima napisali knjige besmrtne, ko list na stablu lovorovom

Mi želimo da časpre zazeleni livađa u kojoj mladi pesnik niče, da stih nabuja ko potok što se peni ko život u koji celo srce staje. Mi želimo mir ,to ti znaš, pesniče.

Dlenum Saveza bnji

~—=—:'

2:

zevniba

Jugoslaviie

Od 24 do 26 novembra u Ljubljani je održan Drugi plenarni sastanak Saveza književnika Jugoslavije,

Posle izveštaja sekretara. Čedomira Minderovića u diskusiji su uzeli reč: Skender Kulenović, Marin Franičević, Milan Bogdanović, Miško Kranjec, Petar Šegedin, Mirko Banjević, Milan Šega, France Bevk, Blaže Konesli, Milorad Panić-Surep, Marijan Jurković i Isak Samokovlija. Posle diskusije po organizacionim pitanjima Saveza i republičkih udruženja Milan Bogdanović je govorio o vezama naših

književnika sa naprednim književnicima sveta ističući njihov značaj i dalji

rad u tom pravcu. Bogđanović je rekao da je pri Savezu i republičkim udruženjima potrebno osnovati tela koja bi imala zajatak uspostavljanja što tešnjih veza sa naprednim inostranim književni”ima, a zatim je istakao potrebu osnivanja prevodilačkih servisa koji bi prevodili naša književna dela na strane jezike. Po referatu Milana Bogdanovića diskutovali su Petar Šegedin, Slavko Kolar, Milivoje Ristić i Skenđer Kulenović.

Na Plenumu je konstatovano da su književnici Jugoslavije od poslednjeg plenuma do sada živo učestvovali u naporima miliona truđbenika koji se bore za izgradnju socijalizma u našoj zemlji, Takođe su pisci svojim književnim i drugim rađom na kulturnom polju uopšte učestvovali u rešavanju svih značajnih pitanja koja se tiču unutrašnjeg života naše zemlje. Oni su pomogli naše partisko i državno rukovodstvo u savlađivanju teškoća koje su se javile s jedne strane zbog elementarnih nepogoda, a s druge zbog ekonomske blokade i ratnohuškačke kampanje koju protiv naše zemlje Vodi kominformovski blok na čelu sa Sovjetenim Savezom.

Književnici Jugoslavije: povezani sa narodnim masama, učiniće ave da

se što pravilnije i doslednije sprovedu u delo direktive Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i naredbe Vlade PNRJ o štednji.

Pisci Jugoslavije svim svojim snaga-

ma založiće se za odbranu mira kroz Nacionalni komitet i biće dosledni tu-

. mači politike naše zemlje koja je na-

šla priznanje na poslednjem zasedanju Ujedinjenih nacija.

Plenum je doneo niz zaključaka i među ostalim kao najvažniji zaključak da se rad u Savezu decentralizuje i time omogući široka inicijativa republičkim udruženjima, Plenum je također konstatovao da Savez mora povesti osobitu brigu kao i republička udruženja za uspostavljanje što tešnjih veza sa naprednim piscinma i kulturnim radnicima ostalih zemalja. y

Pri kraju rada Plienum je prihvatio ~

niz praktičnih predloga o učešću Saveza i Udruženja u svestranom kulturnom životu naše zemlje. |

Novi članovi

Saveza književnika

Jugoslaviie

Na Drugom plenarnom sastanku Saveza književnika Jugoslavije primljeno je sedamnaest novih članova, i to: Hugo Klajn, B. L. Lazarević, Jožef Debreceni, Borivoje Jevtić, Tin Ujević, Augustin Stipčević, Rasim Filipović, Vojin Jelić, Đuro Šnajder, Sloboda Novak, Edbin Kristan, Risto Trivković Branko Radičević, Risto sandar Ivanović, Mihailo