Književne novine

OMyY NPP

| ip“

| Krake vos in inoviramsiva

Pabl= Pikaso:

Pegterka (1903)

PREDPIKASOVSKI PIKASO

Jedna od najpotpunijih i najb j oljih PO životu i radu Pikasa od rceONo- do. Da Bi Pariz 1504, »Pikaso pre Pikasa« od javlje Og istoričara umetnosti Pelisera, obMa PR u Ženevi u francuskom prevoGEL :- xandre , Cirl»i-Pellieer: »Picasso S icasso«, Ed. Pierre Cailler, Genčve). ši 91 knjizi đati su vrlo iscrpni podaci o 78 Ž u Pikasa u Barceloni i Mađridu, kađa peć aj mladi katalonski slikar zapanjivao i oje savremenike vanrednim „radovima o: a CAB. razvojem. U roku od neto ko godina on prolazi faze relativnosti el:. (1901), arbitrarnih slika (1902), odbacivanja svakog stila (1904) i konačno alirTidčiie osećajnosti. U to vreme bio je S Od; u njegovim radovima uticaji Morisa enija, teme su se kretale oko figura sa gitarom, bikova, zagrljaja, materinstva. SD VROIR pokreta«, a sve to u vanrednim ikovnim ostvarenjima. koji su pokazivali već tada fizionomiju Pikasa kako ga je svet upoznao po njegovom dolasku u Pa-

PITANJA UMETNOSTI OD G. H. HARTLAUBA

Nemački istoričar umetnosti dr, Hartlaub, koji je bio proganjan od nacista Zbog svog stava u odnosu na modernu jBumetnost, prikupio je u jednoj knjizi svoje eseje o umetnosti (G. H. Hartlaub, Pragen an die Runst, Stuttgart), Kritika smatra da njegovi eseji iz istorije umetnosti obiluju proizvoljnim zaključcima, ali za eseje koji tretiraju probleme krize savrememe umetnosti, prcblem umetničkog odgoja u XX veku i neke ostale probleme, kaže da otvaraju nove poglede i da objašn'.vaju na nov način umetnost našeg đoba,

IZLOŽBA BRITANSKOG URUSA OD 1851 DO 1951

Institut savremene umetnosti u Londonu priređioe je izložbu slika koje su za poslednjih sto gođina, kako se kaže u katalogu, »oduševljavale ili ljutile naše očeve i dedove.« Ma toj izložbi mogu se viđeti sva dela koja su u svakoj đekadi od 1851 do danas odražavala ukus engleskog društva. Tu su izložena dela prerafaelista, zatim T.andsora i Litona, Alma-Tadema i karikaturista »Panča«, Hojstlera i Kejt Grinevei, Sikerta i Diksija, Sardženta i Stira, kao i k postimpresionista i akademika. Pored en= gleskih slikara, na toj izložbi su našli meki sto i evropski slikari koji su bili u to vre~ mne »u modi« u MEngleskoi.

IZLOŽBA »CRNE OČI I LIMUNADA«

NW \ U Lonđonu je priređena jedna original{ma izložba engleske folklorne primenjene umetnosti pod naslovom »Crne oči i limuinađa«, na kojoj se mogu videti najraznoikiji predmeti rađeni mašinom ili rukom, koji odražavaju ukus »običnog čoveka« u wengleskoj i koji sačinjavaju ambijent u kojem živi većina Engleza. Tu se, pored redmeta primenjene umetnosti, nalaze i ittolači, karte za čestitanje, kuhinjsko pojeHđo i razni alati.

\ob

USPOMENE NA MAJOLA

Pjer Kamo napisao je knjigu o Majolu, koja je zapravo uspomena na 40-godišnje prijateljstvo pisca sa velikim vajarom (Maillpl, — Sa vie, son amitić, son art, par Plerre Camo, Ed, du Grand Chčne, Lausanne). U toj knjizi đat ie intimni Majol u životu i rađu. Knjiga je bogato ilustrovana sa 55 reprođuk'ija.

\x—

IZLOŽBA VAJARA LIPSICA U SAD

Uiw Njujorku, San Francisku, Portlanđu i sinsinati priređene su u toku prošle sene retrospektivne izložbe vajara Lipšj:a. a tim. izložbama je dobro prikazan UuRN0niČKI razvoj Lipšica. Godine 1913 on |__ di, pod uticajem Bočonija, Grija i Pi-

~ sa, u okviru strogih geometriskih formi,

T)i05 oslobađa se tuđih uticaja i traži svoj ži,raz u gipkijim, suptilnijim formama,

Voje sm očito inspirisane muzikom, a 19530

yreltzi i preko te rafinirane faze da bi pizgrađio jednu specifično svoju robustnu | umetnost, svu U snazi i dinamici. e KNJIGA O RLEU Izdavačka knjižara Braun u Parizu ob]Javila je u malom formatu knjigu o Pau 'Kleu, sa ođličnom studijom D. H. Kanvajlera o tom slikaru koji je imao presudni ~ na razvoj savremenog slikarstva. · vajler analizira elemente koji pribliSr 8avaju Klea kubizmu i sirealizmu, ali iz| mosi i Ono što ga uđaljuje od tih pravaca. ___Knjiga sadrži 24 reprodukcije u boji.

Milica Ribnikar: Portre

edavno je naša štampa oštro oN sudila i razgolitila d–ra Petrova

fra Stanka i njegovu »raspravu« kojom tobože dokazuje da je najveće životno djelo Sime Matavulja «Bakonja fra Brne« — književna mistifikacija, da je to laž, kleveta i krvava uvređa, da to ustvari i nije nikakva književna vrijednost i da bi se nje trebalo da stide svi pisci “realisti«, jer »takove stvari mi franjevci nazivamo brukom i sramotom, a Matavulj i njemu jednaki — »književnim realizmom«!« Nastranu još to što je fra Stanko svoju »raspravu« Vješto i naoko neđužno začinio izvjesnim rječnikom i pogledima koji su imali naročito dobru prođu na stranicama reakcionarno ozloglašenog sarajevskog »Katoličkog tjednika« iz vremena »starojugoslovenskog kaplarizma« (da se poslužim citatom iz »Dobrog pastira«) i koji neodoljivo potsjećaju na krvava vremena poglavnikove strahovlade i doglavnikove »kulturne« djelatnosti po Jasenovcu, St. Gradiški i drugim fabrikama smrti.

Međutim, i poslije ove kritike koja se opravdano pojavila u našoj štam pi, uvaženi fra Stanko i njegova bratija koja krasi i »milos i kripos, a pritom bogoljubnos« nisu ništa naučili. Naprotiv, u najnovijem broju »revije« pod jagnjećim imenom »Dobri pastir«, a koja u sebi krije vučju ćud, pojavila se još jedna “rasprava« pod nazivom »Još o romanu i filmu »Bakonja fra Brne«« na čitavih 14 stranica, u kojoj se, pod potpisom samog uredništva, »neoborivo« i »nepobitno« satiru u prah i pepeo svi napisi izašli u našoj štampi, a naročito u »Književnim novinama« i zagrebačkom »Vjesniku« i sve to, „nn ravno, u ime istine i pravde, razumije se fratarske i popovske, kojoj se samo ima »pripokoran« biti i ništa više, jer »Bakonja« je »grišno dilo« koje je anatemisano i prokleto zanavijek kao najobičnija podvala, eumjetničko natezanje i jevtino postignuće. I, štaviše, »Bakonja« je postao strašilo i bauk, on prijeti da naruši «građanski mir, slobodu i ravnopravnost« (kakav je jeretik postao taj »Bakonja« i zašto ga sve neće fratri optužiti!), te uredništvo »Dobrog pastira« jezuitski-patetično i pritvorno uzvikuje: »Mi iskreno mislimo da ćemo na taj način mnogo učiniti za sOcijalističku domovinu kad kažemo da »Bakonja fra Brne« ništa zajedničkog nema sa tečevinama Narodnooslobodilačke borbe, građanske naime i međuvjerske društvene snošljivosti te bratstva i jedinstva, kao ni socijalistička domovina sa »Bakonjom fra Brne« i njegovim tvorcima-novatorima«. Sve je io ovako sročilo i premudro napisalo uvaženo uredništvo u ime svoje lično ovdje na zemlji i svemudrog i svevišnjeg tamo na nebesima što sve zna, jer — da se. poslužim Matavuljem i njegovim »Bakonjom« »mudros, čestitos, bogoljubnos, skrušenost, kripos, lipos, milos, duševnos, rado5s, poniznos, u tebi su ka u vrići — »Dobri pastiru«!«,

TI zato “Dobri pastir« teatralno i brzopletno već u samom početku pobjednosno zaključuje: »Tako je dr Petrov na koncu skinuo masku s jedne mistifikacije. Mi franjevci smo mu zato zahvalni«. “A što se tiče tamo nqkih »napadača« i njihovih optužbi da je to antikulturna rabota i neznalačko naklapanje o književnom realizmu, da je to reakcionarno i ide u raskrok s našim današnjim stremljenjima i progresom uopšte, da to, na kraju, pretstavlja ostatke prošlosti i neodoljivo potsjeća na ŠOvinističko huškanje iz vremena koljaškog noža i jama — grobnica za to nema »dokaza«, iako je' čitav fra Stankov članak na;jrječitiji dokumonat takvog shvatanja. Ali u »DObrog pastira« je isuviše debeo obraz da bi mogao pocrvenili.

T'ratri iz »Dobrog pastira«, ma koliko se iz petnih žila upinjali, ne mogu oduzeti životnost ı umjetničku vrijednost »Bakonji fra pBrni« ma koliko ga »proskribovali«.

i čak — što je sasvim u njihovom stilu — i na lomači spaljivali. Matavuljev “Bakonja fra Brne« — htio to

»Dobri pastir« ili ne ostaće kao trajna vrijednost u našoj literaturi i dokument jednog vremena i odnosa u društvu, vjerna slika gsamostanskosm živeta. boz obzira da li se zvonik nalazio s jedne strane. kao u franjevačkom manastiru u Visovcu, ili 5

. druge, kao u pravoslavnom u Krupi,

da li su sva lica uzeta iz Visovca, ili ima poneko i iz Irupe, ili se Matavuli poslužio još širim izborom — čitavom Dnlmacijom i galerijom likova po njenim manastirima. Sve to ne može da promijeni na stvari jednu činjenicu da je Matavulj u »Bakonji fra Brne« neposredno i Uvjerljivo, sa reljefno istanačenim ) izvajanim likovima, u kojima nema ništa knjiškog i papirnatog, dao značajno književno ostvarenje, roman O životu jednog franjevačkog manastira u Dalmaciji. I da ironija bude Veća, oduševljenog poklonika Balzaka. Mopasana i Zole, Simu Matavulja, za

njegovo realističko slikanje života. ljudi i odnosa u društvu. fratri IZ »Dobrog pastira« proglašavaju —

književnim mistifikatorom! — i to »nepobitno« dokazuju. — Štaviše, iznose netačne podatke i O uspjehu filma »Bakonja fra Brne« u Sarajevu. tvrđeći da je jedan njihov saradnik izbrojao· na jednoj pretstavi 100 a na drugoj 4 posjetioca. Međutim, to je isuviše veliki falsifikat da bi ostao nezapažen. | .

Ali oni se nisu oborili samo na Matavulja i njegovoBš »Bakonju«, njima smeta i Joža Horvat, Oskar Davičo »onako Žeđan poganštine« i ostali »materijalistički« pisci njemu slični, i »Književne novine« i »Nin« (lekcija o Hristoyom grobu) i sve ono što re će naprijed. I to, naravno, sve U ime »vjere« i odbrane od “napadača« Neka gospoda fratri mole koliko god

Odgovornj

O FALSIFIKATIMA | 1 FALSIFIKATORIMA

krvave ~

»anatemisali«e·

svome

_______________ _--_—— _—_—J—7

grednik: Mušan Mostić, Beograd,

puta hoće na dan velike i male mise {i sve što sljeduje uz to, kao najpraviji vjernici, to je potpuno njihova stvar i niko im ne brani, ali neka se okanu falsifikata, izvrtanja i širenja reakcionarnih shvafanja, pa makar 1o činili i u ime »pravog« socijalizma!

Uzgred budi rečeno iz »rasprave« doznajemo da se uredništvo poslužilo» »suredničkom slobodom« te je članak fra Stankov iz prve sveske »Dobrogs pastira« »nešto« izmijenilo i samo jednu sitnicu, »čitav odsjek«, nadodalo Naime, fra Stanko se bio okomio samo na Matavulja i njegovog »Bakonju«, upinjući se i dovijajući na sve načine, »naučnim« putem, da 63 godine poslije objavljivanja ovog značajnog književnog ostvarenja, obezvrijedi i popljuje životno djelo Sime Matavulja. A sama ta činjenica da se i poslije toliko godina iz fratarskopopovske kujne mora uporno i zapjenušeno, već ne znam po koji put, dokazivati da »Bakonja« zaista nema nikakve umjetničke vrijednosti isuviše "rječito govori koliko je »Bako+ nja« i aktuelan, i životan, umjetnički vrijedan, istinit i trajan. I u tome smislu uredništvo fra Stanka nije ni “popravljalo«, ono ga je samo »aktueliziralo«, dođajući čitav jedan odjeljak pod naslovom »Svijesno širenje laži — film o Bakonji«. Ostavljam po strani koliko je to moralno i dopušteno, pa čak i uz blagoslov fra Stanka, samo podvlačim koliko je. velika i rastegljiva ta dušebrižnička i fratarska »urednička sloboda«. Ona čak ide toliko daleko da najprije šapatom i na kraj srca, jetko, prizna dn ie štampa veoma povoljno ocijenila film, a zatim odmah na velika zvona, pojedinačnim i istegnutim citatima pokušava da stvori negativan utisak o filmu uopće i da to »dokumentuje« pozivajući se na drugove: Mirka Božića (»Vjesnik«• odđ 5 maja o. Bg), Ivana Ivanjija.· (»Omladina« od 9 juna), Tanasija Mladenovića (»Pilm«, br. 13, god. II), Pjera Majhrovskog (»Oslobođenje« od 13 iuna) i druge »auktore«, kako to oni uporno pišu, iako su to dva različita svijeta i'dva suprotna shvatanja i životna pogleda.

A takvu »uredničku slobođu« treba nazvati pravim imenom — falsifikatom. 5

Milorad GAJIĆ

Ljubomir Menadouvic

(Nastavak sa prve strane)

u živom angedotičnom, lakom i zabavnom ćeretanju o svemu i svačem, jer je Nenadović pre svega humorist. Istina, i u putopisima, kao i u pesmama, basnama, pripovetkama. on voli da pouči, da obavesti, da bude didaktičan i »naravoučiteljan«; on ne zaboravlja da prosečan srpski čitalac njegova vremena nije m0o8#80, iz SVOjih kalendara i roždaniks, steći ni najosnovnije znanje O tuđim zemljama ji narodima, on mu često daje školske lekcije iz istorije tih naroda ističući naročito primere rodoljublja i slobođarstva; on ne propušta da svo ja pričanja prošara satiričnim dosetkama na račun evropskih kraljeva i tirana, „misleći pritom, razume se, najviše na tirane u svojoj zemlji; on vazda nalazi priliku da morališe, da populariše nauku, da propoveda načela koja čovečanstvo vođe boljoj budućnosti. Ali iznad svega njemu je stalo do toga da se našali, da svoj vlastiti dobroćudni i obešenjački Oosmeh prenese i na *itaoce. On se i trudi da to postigne, naročito nastoji na tome —-·to se ponekad primećuje, i to je glavni nedostatak njegove glavne vrline.

Najbolji Nenadovićev humor nije ipak onaj koji on postiže stilskim efektima i igrom rečima, Humoristična vrednost njegovih putopisa leži poglavito u onim njihovim delovima čiji se humor zasniva na reali:stičkom slikanju ljudi (Njegoševa pratnja u Pismima iz Italije), doživljali sa neznatim prijateljem u »Pismima iz Nemačke«, putovanje crnogorskim »vaporićčem« iz Kotora u Skadar, i dr.). U vreme kad je srpska beletristička proza obilovala »tipovima«« i »karakteri ma« koji su bili plod »poetičeske fanta zije«, kad je ioš bila puna volšebnih događaja i detinjaste psihologije. Ne: nadović je u svojim putničkim pismima prikazivao žive ljude, u svakidašnjem životu, sa obiljem realističkih detalja. On je u mnogim delovima svojih putopisa bio realista pre pojave realizma u srpskoj književnosti.

Po svemu što je radio, i kako je radio, Nenadoviću' pripada časno mesto u našoj kulturi i književnosti. Ceo svoj život on je posvetio čestitom radu za svoj narod, za njegovu. nacionalnu i socijalnu slobodu, za prosvetni i kulturni napredak njegov. I pored svih nedostataka kojih ima u njegovim | književnim delima, on 0Ostaje u književnosti sa nekoliko zasluga: kao urednik jednog od najranijih i, u svoje vreme, najslobodoumnijih književno-političkih listova srpskih, kao prvi srpski putopisac od · vrednosti, začetnik modernog srpskopB stila, i jedan od prvih koji su-i oblikom i sadržinom svojih · dela. utvrđivali i utvrdili pobedu Vukovih ideja.

Otkud sjaj.u oku kad još svud je mnogo

|: TCS ______ _________C____________-— | _ —— O ?

Francuska broj ? — Stamnipa rija »Borhae Beograd, KRardeljova 951,

MONOLOG- ~

ašto to i čime do dna srca gorim? Šta mi tako jako zapožari grudi? · Zar, zbilja, to je onaj plamen« volim? Oganj koji ne da srcu da zastudi?

A OŠI9

\ Šamiso: „Čudnovati doživlj Izdane „Dečje knjige" ı TT edavno su dva izdavačka preduN zeća, »Dečja knjiga« i »Matica

| srpska«, objavila poznatu Ša misovu fantastičnu priču o čoveku

bez senke Petru Šlemilu. Izdanja se

razlikuju i po tekstu i po nameni: Matica srpska« dala je potpun tekst Šamisove priče, a »Dečja knjiga« u svome izdanju objavila je nešto skra-

· ćen tekst, bez uvodnih pisama i pe- ·

sme. Štampajući Petra Šlemila »Matica srpska« htela je da upozna Čitaoce sa značajnim delom A. Šamisa, pesnika koji je pripadao nemačkoj romantičnoj školi i jednoga od preteča „Mlađe Nemačke. »Dečja knjiga« je želela da pruži svojim mladim čitaocima „jedno delo puno mašte i znatne književne vrednosti

»Čudnovati doživljaji Petra SŠlemila« su priča o čoveku koji je svoji senku prodao diavolu za bogatstvo čarobnu' kesu. Šlemil dobija moć koju daje novac. ali nigee nema opstan ka, jer nema senke. Deci je čudan i ona ga napadaju. kamenjem, ljudi ga ne trpe u svojoj sredini, devojka. koju nežno voli ı koja njega voli, udnie se za drugoga. I pored bogatstva Šlemil ne uspeva da živi onako kako bi želeo. Tada đavo traži od Šlemila dušu za senku, koja bi mu omogućila život normalnog čoveka. Ali Šlemil ne da dušu. čak baca i kesu koja je izvor njegovog bogatstva i nesreće Posle toga nalazi svoj put i mir, mada je isključen iz života, jer nema senku. Ali, iako se odrekao sv:h ljudskih zadovoljstava, ima svoj cilj. To je sadržina ove fantastične priče koja u osnovi nosi veliku istinu o životu. Za decu je bajka o Šlemilu interesanina po obilju događaja, ali je mutna po sadržini, mada se nazire da je osnovni mokltiv Šlemilove .nesreće pitanje časti i poštenja: za odrasle čitaoce je jasnija, ali tu mora da se postavi i postavlja se pitanje: Šta znači senka? Sa druge strane' Šamiso ovu priču nije dao kroz moralnopsihološku analizu, već kroz {antastično tkanje događaja: na jednoj strani su Šlemil i ljudi, a na drugoj Šlemil i đavo. Kao konačni zaključak ostaju reči Petra Šlemila, čoveka bez senke: »Ako hočeš da živiš među ljudima, nauči da coeniš senku više od novaca.« To je moralni zaključak ove priče, jednostavan i prost, ali dubok i sadržajan.

Danas postoji i živa priča »Čudno-

!, „pagypio a VK 1

| nosti pod kojima

CAM

ali“. (povest) Pelra Slemila.

„Matice srpske", 1951)

vata povest Petra Šlemila« bez obzira na njenog tvorca A. Šamisa, na okolST ju je napisao i šta je hteo njome da kaže, kao i Sviftov Guliver: Ali i danas se nameće misao

'kad se pročita priča: šta znači senka,

Rakav je simbol? Pisac nije odgovorio kad mu je postavljeno to pitanje, ali istoričari književnosti tražili su odgovor i našli su ga u njegovom životu. ·Šamiso je bio po :ođenju Prancuzž, kao dečak prešao je u Nomačku, naučio nem ički i docnije postao poznu ti, nemački pesnik. Ali do kraja života on je ostao Prancuz u dubini svoga bića, a u Nemačkoj je bio samo politički emigrant, čovek bez Otadžbine. To duboko dvojstvo svoBaOa bića on je slikovito dao kroz svoga junaka Petra Šlemila, čoveka bez senke. Po jednom tumačenju senka pretstavlja o'adžbinu. Sam pisac Ša-

'miso, kad su ga pitali šta znači sen-

ka, odgovorio je definicijom iz Tfizike Bez obzira na ono šta je mislio Šamiso, ostaje njegovo delo živo, fantastično i ubedljivo sa velikim moralnim principom u svojoj osnovi.

Zanimljivo je pomenuti da je Samisova priča o čoveku bez senke štampana kod nas prvi put u nastavcima, u »Srpskom književnom glasniku« 1904—1905 godine, zatim objavljena je u »Zlatnoj knjizi« pod naslovom »Čovek bez sehkea. Tako je Šamisova priča kod nas doživela četiri izdanja.

Današnje Matičino izdanje donosi potpun tekst Šamisove priče i vrlo lep informativan pogovor Briha Koša koji je pripovetku i preveo. U pogovoru Koš iscrpno govori O Šamisu i njegovom vremenu, dajući sliku tadašnje nemačke književnosti i OsVotljujući Šamisa i kao pisca i kao čoveka koji je bio Francuz po rođenju, ali značajan nemački pisac. “Dečja

knjiga« objavila je Šlemila u prevodu Ž. Vukadinovića, nešto skraćenoBš

teksta i sa naslovima pojedinih glava. Vukadinović je prilagodio priču deci i dao kratku, konciznu reče nicu.

Ali, mada su namere izdavača bile pozitivne i različite i mada Šamisova priča pretstavlja jednu od najboljih nemačkih novela iz početka XIX veka, ipak su suvišna dva izđanja samo jedno bilo bi dovoljno i za odrasle i za mlađe čitaoce.

Milivoje RISTIĆ

o ORS EEE EE SE O |

;

(Sa

išta...

Ali osečam kretanje, iznad,

i nešto okolo da Tu je sred mukle lepe i moja miso manja od

Da ćutim... Možda i oči mirno da

podrhtava. tišine mrava.

sklopim,

(Ko kamen da budem ja sam sviko), 1 neka od svega ovog ovde ne dozna iza mene niko.

Pa ipak... Tako ovde ne treba pe

sma,

ja dobro vidim — brda se plave.

I moram da kažem: sr

ed zelenog

moje je srce tiše od trave.

NOVI ČASOPISI Dvobroj časopi posvećen

Izašao je iz štampe broj 7 i 8 časopisa „Stvaranje« sa sledećim sadržajem: R. Plaović i V. Kosić: Dramaturška prerađa i rediteljska obrada »Gorskog vijenca« (fragment); V. Kosić: Rediteljska objašnienja; Arturo Kronia: Ttalijanski prevod Njegoševe pjesme »Tri dana u Triestu«; Antun Barac: Jedan prizor u »Gorskom vijčnut; sima Milutinović — Sarajlija: Petru II; Stef. An, Perović: Prahu Petra II Petrov'ća Njegoša: Laza Kostić: Prolog za »GOorski vijenac« Petar Prerađović: Knezu Petru Petrović Njegošu: Janko Đonović: Tragom Njegoševih motiva: Novica. Šaulić: Anegdote o'Njegošu; Marko Mavaja: Umir; Dušan Đurović: Njegoš; Mirko Banjević: Zavjese; Dušan Kostić: Njegoš; Aleksan'dar Ivanović: Biljarđa; Ratko Đurović: Poezija W slavu Njegoša; Jovan |. Vukmanović: Pizički lik Petra Petrovića Nje-

· goša; D-r M. Rakočević: Njegoš hod Slo-

venaca: Danilo Lekić: Stranci o Njegošu; J. Milović: Prikaz Njegoševa •Gorskog Vijenca« iz 1847 g. od Đ. Frančeskija, J. M.: Wnglez A., A. Paton o Njegošu; Stjepo IT. Kastrapeli: Pogrešno tumačenje jedne Njegoševe pjesme, Predrag Palavestra: Put ledne pesme o Njegoševoj smrti: R. ĐUrović: O nekim prikazivanjima »Gorskog vijenca«: R. Đ.: Muzičke obrade motiva iz »Gorskog vijenca«: SR3VO Vulmanović: Da li je Njegošev učitelj, Josif Tropović znao italijanski; D-r Ljubomir DurkovićJakšić: Janićije Kostić i njegovo mišljenje o Njegošu i njegovoj Crno} Gori; D-r Lj. D.: Njegoš i Mina Vukomanović—Karadžić: Novica Šaulić: Jedna »setencija« Nje-

bistro miljokazje |

i tuge i boli?

· Zar, zbilja, radost onaj topli mlaz je što iz pora sviju briždi kad se voli?

Rade ALBKSIĆ \

Stevan RAIČKROVIĆC

sa „Stvaranje“ Niegošu

Bibliografija uz članak »PoUmetnički prilozi Ra-

goševa, R. Đ.: ezija u slavu Njegoša«. Sretena Stojanovića, L. Dolinara, V. dauša i V. Bakića.

NOVI BROJ »LETOPISA MATICE SRPSKE« ·

Izašao je iz štampe septembarski broj »Letopisa Matice srpske« sa sledećim sadržajem: Uvodna reč; Dr Nikola Radojčić: Prvi Srbin direktor Karlovačke gimnazije; Teodora Petrović: M'tropolit Stevan Stratimirović i Karlovačka gimnazija: Milan Jakovljević: Klasična nastava u Karlovačkoj gimnaziji; Dr. Sima Grozdanić: Prirodne nauke u sremsko-karlovačkoj gimna ziji u periođu između dva svetska rata; Boško Novakov:ć: Paja Marković — Adamov i »Brankovo kolo« Tatijana Ćirić: Koeđukacija u Karlovačkoj gimnaziji; Dr Milan Petrović: Nacionalizam i internacionalizam- jednog đačkog naraštaja; Dr Jovan Savković: U peštanskom Tekelijanumu pre pedeset godina; Bmil S. Petrović: Naše rađanje; Ljubiša Jocić: Oči; Vasa Popović: Sunca i ljubavi; Dragoslav Grbić: Pored jablanova: Čedomir Brašanac Gubitak; Žak Konfino: Ljudi rashodđovani; Vojin Jelić: Veliki libar. U književnom pregledu: Jovan Rađulović: Povodom knjige »Oko našeg književnog jezika« od Al. Belića, U beleškama: Mita Kostić: O prvom pečatu Karlovačke gimnazije — Mladen Leskovac: Antologija savremene jugoslovenske pripovetke na mađarskom — P. Adamović: Stanko Vraz: Stihovi i proza — D. Polužanski: : Četiristogodišnjica Slovenačke knjige — Risto Ratković: Ljubiša Jocić: Ogledalo — D. Medaković: Marko A. Vujač:ć: Znameniti crnogorski juna — Ivo Ladika: Tri zbirke pjesama Za. djecu — Ivo Ladika: Lirika Dobrice Cesarića — Navy Zaharov — Knjiga poezije Mihaila Ljermontova — Dr. Dim. Kirilović: Još malo povodom knjige »Novi Sad kroz istoriju«— J. Šokčić: Izložba radova akademsk:h slikara u Subotici. Umetnički prilozi

| Novaka, Radonića i Đorđa Tabakovića.

FESTIVAL ITALIJANA U PIRANU

Italijanski klub kulture u Kopru. Jedan od vođećih klubova Italijanske unije istarskog okruga priprema se za festival Italijana Jugoslovenske zone Slobodne Teritorije Trsta, koji će se oktobra meseca održati u Piranu. Dramiska družina kluba priprema veselu igru »Koparska ženidba« od koparskog istoričara Domenika Ventirunija, napisana na lokalnom narečju italijanskom, sa starim narodnim pesmama a · prikazuje život ı običaje naroda toga kra|. Folklorna grupa priprema istarske narodne igre, Pored članova hora u programu će učestvovati i pioniri učlanjeni U klub, sa programom sastavljen'm od hor-

skih pesama, baletskih igara i iednom jedđd- |

nmočinkom.·

Crtež S. Hodžića Nikola Graovacč

IZLOŽBA SLIKARA NIKOLE GRAOVCA

U Gale'iji Ulusa b'će otvorena 30 o. m. izložba slika N-kole Graovca. Ova prva pozlebatna sl i"eva jzložba obuhvatiće oko sotru ra"ova, većinom ulja. IziDžba će biti o'vorena do 14 oktobra.

BNGLESRI STRUČNJAK ZA ZASTITU SPOMENIKA RULTURE BORAVI U JUGOSLAVIJI

Ovih dana doputovao je u našu zemlju engleski stručnjak za zaštitu spomenika kulture gospodin Đeri Ueb, član Saveta Wraljevskog instituta Velike Britanije za čuvanje spomen'”a. Gosnod'n Ueb će, kao gost Saveta za nauku i kulturu Vlade PNRJ, borav'ti tri nedelje u našoj zemlji, obići naše najznačajnije spomenike i upoznati se sa merama i načinima njihovog čuvanja. U Srbiji će posetiti Sopoćane, studenicu, Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Dečane i Prizren, u Makedoniji Nereze.i ohrid, a u Hrvatskoi Split, Trogir, Istru i okolinu Zagreba, Gospođin Ueb održaće u zemlji i nekoliko predavanja, na kojima će izneti stanje zaštite spomenika kulture u Mngleskoj i prikazati mere sprovođenja zaštite u praks'.

POČELA SU ZARIMOLOSŠKA ISROPAVA= NJA U DEMIIHI RAPIJI ;

Na dan 17 ovog meseca počela su iskopa. vanja arheološkog lokaliteta u Demir Kapiji, u Makedoniji. Radove je organizovao Savezni institut za zaštitu spomenika kulture, alna njima sudeluju stručnjaci iz više republika. Ovai je teren, arheološki Vr= lo zanimljiv, a takođe i osetljiv i komplikovan, jer se tamo nalaze nekoliko kul= turnih slojeva od preistorije preko klasične antike do u slovenski srednji vek, Iskopavahja će trajati oko dva meseca. Stu»> denti arheološkog seminara naših univer= ziteta pozvani su takođe da suđeluju u radu. UREĐENJE ARHIVE I BIBLIOTEKE

U PORTOROŽU

Stručnjaci ljubljanskoB i zagrebačkog Uu> niverziteta radili su već duže vremena na sređ:vanju. bogate, ali i prilično zapuštene i nesređene arhive i biblioteke u Porto» rožu. One su sada sve inventarisane i sadrže oko 35.000 primeraka knjiga i raznih istoriskih dokumenata. Među njima nalazi se preko 100 razn:h dela iz XVI veka, đok je-u manastiru u Kopru pronađena zbirka crkvenih pesama koja datira iz XV veka, kao i verski govori iz XVI veka, na italijanskom, francuskom i nemačkom jeziku. Sređeni su i razni latinski leksikoni, papske naredbe iz XVIII veka, a poređ toga i izvesna originalna dela latinskih i grčkih klasika.

U biblioteci se nalazi i arhiva iz Kopra koja sadrži zakonske odluke iz poslednjih 100 godina, koje će poslužiti za proučavanje ekonomskih prilika i društvenog“ Urecđenja u Zapadnoj Istri, u doba mletačke okupacije i Napoleonove vladavine.

BIBLIOGRAFIIA

P. P. NJegoš: Gorski Vijenaec. Dramatur ška prerada i rediteljska obrada R. Plao

vića. Izđanje »Narodne kKnjige«. Cetinji 1951, ćirilicom, str. 115, cena 140 dinara

Dušan Radić: Pripovetke. Izdđanje »Pro. svete«, Izdđavačkog preduzeća Srbije, Bec grorl 1%1., Čirilicom, str. 225.

'Podor Kruševac: Petar Kočić. Studija Izaanjc »Prosvete«, izdavačkog pređuzeći SONE Beograd 1951, ćirilicom, str. 423, ce na 170.

Paško Romac: Bekstvo sa robije. Izdanj »Prosvete«, izdavačkog preduzeća Srbiji Beograd 1951, ćirilicom, str, 114, cena 3 dinara.

Narodne igre, VI Knjiga. Skupile i op sale Ljubica S. Janković i Danica 5. Jar kov'ć, Izdđanje »Prosvete«, izdavačkog pre duzeća Srbije, Beograd 1951, ćirilicom, st: 271. .

A1SPRAVKA

U prošlom broju »Književnih novina« pesmama »Iz moje beležnice« G. Tartal. šesti stih prve pesme treba da glasi »ZV zdoznanka« (a ne »zvezdđođanka«), a tre i sedmi stih druge pesme »Naviše, pilot bez stanke«a i »Naviše, pilote! Još više!

NAREDNI BROJ. „KNJIZEVNIH NOVINA“ izlazi u subotu G oktobra

Ubuduće će »Književne nov ne« izlaziti redovno svake subot Naredni broji će izaći u subot 6 oktobra o. 8.

„____ ______ ___--- — — IO}

UREDNICI: y Dušan l(ostić i Tanasije Mladenović -

Broj ČekovpDog računa 102-9032020 Pošt. tah ređokecije 617 Počtansk! fab adminietrneiie 698 ; woakrplsi 66 ne vraćaju _ ___ —-–– _ — - —

7 MEP, [175

—