Književne novine

проонедена. преокрет У начину глуме фучињен је у прави моменат, јер је тип глуме. да Крсту Лисца почео већ

па а"

ЦИА ДУ ма

ГЛАБНИ УРЕДНИЦИ

"Танасије Младеновић и Ђуза , Радовић

РЕДАКЦИСКИ КОЛЕТИЈУМ

Ото Бихаљи Мерин, Велибор Тлиторић, Радомир Константимовић, Душан Матић и Ристо Тошовић

~

КАЈ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИ-

; СТРАЦИЈА Француска 7. тел, бр. 21.000, број

чековног рачуна 102—т—208

ме

Претплата за годину 1954 Дин. 900., поједини примерак Дим. 20,

~

свако

Лист излази четвртка

(Наставак са седме стране)

окрећу ка сали и прелазе на природпију глуму -- за нас, гледаоце у сали. У том другом стилу играју до. краја претставе, када (се Крста јавља попово у левој, бочној ложи м пење на позорницу да сеу финалној сцени поумеша опет међу глумце. Та духовита варијанта постојећих решења односа пролога, комедије и ненаписаног (или несачуваногту епилога, _ успешно је

да нас замара, те смо зажелели да Трекснирова реч не буде само повод сценског показивања, већ битна садржина сценскот хазивања.

Мање су" успеле брзе измене сцена беј спуштања замесе, са уношењем и изношењем појединих карактеристичних предмета и стављањем натписа на „балкон“ да би се знало чију КУЋУ претставља. Та техника У Енглеској не само добро позната већ и усавршена, . деловала је У овој претстави још помало почетнички. Она, бати зато што је веома једноставна, тражи велику вештину и осећање у одређивању ко, када, на који начин износи, па да 18 часом, не само схвати ново место радње, већ осети и његову атмосферу. Али уз извесне коректуре м овај покушај би симпатичнио деловао.

Сцена јахања на замишљеним коњима (на путу У Падову) била је више занимљива за оне из публике којима је таква еценска условност још непоАната, и пријатна за око у осветљењу, које иначе не одговара Шекепировом тежсту, нето што је била на свом месту у оном делу претставе који није више игран за Крсту Лисца, већ за нас, који, вероватно, имамо развијеније осећање складности од њега, те би желели да замишљеним коњима одговара још _ много штошта у претстави па да их примимо очима наше маште, Том сценом као да нас је Беотралско драмско позориште потсетило да припрема једну 'модерну обраду старог. кинеског комада, У којој _ СУ сличне условности добродотле.

Што се тиче интерпретације улога потребно је још истаћи да Раде Марковић има много им спољне и унутрашње предуслове за улогу Петруча (а то пије мала ствар!), али да је штета што је његова лоша дикција, која у стиху постаје особито приметна, деловала управо као пример оне болести од које пати колектив Београдског драмског позоришта. а од које се, нажалост, и поред честих опомена _ добронамерних пријатеља, недовољно, лечи. Остали | интерпретатори су били довољно живи и сочни да створе потребан оквир за реализовање односа Катарине и Петруча, али и они недовољно продубљени да би том односу дали значајнији смисао, Статисти, који допуњују овај оквир. а међу којима је било и глумаца и студената Академијс за позоришну уметност, У кретању више брзи него окретни, у стајању више крути нето природни, покадали су још једном да статирање није ни безначајан ни лак задатак.

Костими, по нацртима Маре Трифуновић, топлих боја и лаких линија, прилично су одговарали једноставном етилизованом декору и ликовима, од којих се већина. јавља у два интерпретациона вида. али оба, сваки на свој начин (пародично и природно, лежерни.

Све у свему лака, допадљива претстава, занимљиво блиска — и по свом спољњем лику и по глумачким интерпретацијама — стилу поставки _— тог позоришта ведрих, савременијих — комада (Лаковић као Хортензијо и Томић као Гремијо чак скоро сасвим блиски); мање значајна као његово достигнуће, а још" мање значајно ТУмачење Шекспирова текста.

СТАНИСЛАВ БАЈИЋ

мм. КУ

ПЕЋА МИЛОСАВЉЕВИЋ: из КЊИГЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧА „МАСТОДОНТИ“ !

„ри да буду са

· јализму 9 соплјалистичкој кратији замста нису потреб-

тварајући ову анкету о књизи код нас, сматрам за потребно да. учиним неколико тато“ мена.

Пре свега, да ограничи“ предмет ове анкете. Било би нескромно с налце стране, а им, излишно, покретати неку анкету о отштем толожају књиге код нас. Нас трвенстве но може овде да интересује положај, услови и тешкоће око издажају књиге код нас. Нас првенствевања литерарне књиге, књи“ жевности, а нарочито, у вези с тим, питање издавања, наше савремене књижевности.

Огранимившћ тако тредмет палице анкете, мислим да ће бити могућ= по да разговори око књиге, заточети у овом броју, добију конкрехнији, садржај, То значи да, овако о-

· ивичен предмет наше анкете треба

осветлити са свих страна, м зато се обраћам свима који могу да дотринесу да се то питање расветли;

| економистима, политичарима, трав-

нишима, издавачима, књижевну цима, читаоцима, књижарима, јер са мо тако можемо сагледати, проблем

· налце књиге у свим његовим рела~

цијама п“ аспектима,

Анкети смо дали наслов „Књига није само роба...“ ње зато да би ти, ме прејудицирамо њене резултате ц закључке, већ само као полазну тачку “ трава у коме треба да се крећу палца титања ти наша тражсења. Између две мчскључиве тврдње: књига је роба, коју бране економисти данас код нас, ч тврдње: књига није роба, коју устрептало бране неки књижевници, утлалљени да се обрнуто високи смисао књиге вређа, ми само сматрамо да треба тражи ти пут како би се економска реалност књиге ч њена узвишена мисија помтириле. Чини ми се да мно га птротивуречна тврђења и противречни ставови у нашој издавачкој политици до данас тотилму из супротстављања та, два искључива, % непомирљива становишта.

Не сматрам да се умањује достојанство књиге ако се усвоји стамовиште економиста да је књига роба. Да је то она, није тотребно да тражимо објашњење у неким ком плаљкованим и, специјалним теорија ма. Задовољимо се методом очигљед не наставе. Зар се књига не купу“ је џч продаје као ч свака друга роба2 Зар међу милмонаримка, у буржоаским земљама, нема по неколико чувених издавача. Потсетимо на Гецу Кона пре рата код нас. Они су се свакако богатили, и богате се, на основу истих економских 3акона на, основу којит се богате и други катиталисти. Другим речима, књига је материјално добро за које је употребљен људски рад " у њега унесене сировине које су чисто тако “ дело човекових руки. Према томе, у овој фази нашег социјализма, књига подлеже – истим законима као и остали продукти код нас. И, према томе, добро је што су наша издавачка тпредуизећа постала привредна тредузећа. Не би било добро да она имају по влашћен положај.

Али... али... ш ту треба отворити једну другу заграду. И заграду врљо важну." 6

Књига је ипак помало чудна роба. Она није само материјално д2бро, она је сем тога уметничко, да не кажем духовно, добро Двг књиге које смо купили по истој цени, тј, у које је унесен материјално Усти људски рад, једна нам говори све, а друга пишта. И неочекивано, мимо те њихове материјалне вредности, појављује се други кри терујум: њихова уметничка, гредмост или невредност.

Достојанство

(Наставак са прве стране)

и њеног гурања патред икад у о“ вој земљи зависила од једне једине личности, или од неколико ЊИХ, све ц када би оне, те личности, биле у сваком погледу идеалне ч као борци ц као људи, тито овде није случај!

Да ла. је потребно, посље свега, ма шта рећи о угледу књижевничког позива и месту које би књижевник требало да има у друштву“ Достојанство и част књижевника никад не могу тако и у толикој же“ стране _ нарушени жао кад таква алција тотиче из њитових сопствених редова. Социдемо- Наш сарадник Милутин

покрећемо, Миодрагу Стаматовићу, [ секретару Савеза књижевника југо-

„Просвета“, Александру вучу,

славије и Слободану Галотажи, књижевнику

броју доносимо мишљења, Александра Белића, =

Богдановића, Милана Бартоша, Јаше Давича,

јана Милеуснића.

У том противуречју чини ми се да лежи читав проблем кружења књиге и, од тога зависан, сав живи, савремени жњидевни 2сивот.

Како код нас, у нашем товом друштвеном животу, унети визе рационалности, више траведностњ валце могућности, да се не баце мно га материјалта добра, а да се иток осигура тијњ стваралачки живот књижевности. ц налце културе2 У томе је сва акутност постављеног титања, 1

Отварајући ову анкету 0 поло“ жају налце савремене књиге, не желим као. што сам рекао та тоцетку, да трејудицирам ни њене резултате ни њене закључке. Нисам сигуран ни да ћемо до истих доћи. Сматрао сам само за тотребно да учиним ово. неколико татомена, да отворим нека питања, уз резерву, разуме се, да нисам тиме обухватио целљо титање књиге код нас, с правом да се умешатм У дискусију, ако се она развије, % ако сматрам да треба да нешто ка-

же. . ДУШАН МАТИЋ

претседник Удружења књижевника Србије

ФЕДОР ВАИЋ:; ЧУБРАНОВИЋЂЕВУ „ЈЕЂУПКУ“

1 | Б“а МИОДРАГ СТАМАТОВИЋ:

„Стрепим од њеног

.. резултата. ош једна анкета о цени књиге! Стрепим од њеног резултата — каже, директор „Просвете“ — јер је досад, после сваке

анкете, књига ппак,поскупљивала,

Данас се ништа ново ни утешно не може рећи о овоме питању. Да пустимо цифре нека-товоре:

— Малопродајна цена књиге, У просеку, по, једном штампаном табаку, била је 1950 године (пре'поскупљења хартије) 4. динара, 1951 године (после поскупљења хартије) 8 динара, 1952 голине (после поскупљења, графичких услуга). 12 динара, а 1953 године (услед даљег поскупљења „хартије и штампарског материјала). цена је достигла 1 динара по једном штампаном "табаку.

Све досадашње анализе цена "нових издања, из разних области м У разним тиражима (наравно, упоређењем калкулације више издавача), дале су приближно исте резултате.

књижевника

на. пмеци-дворјани и писти љалеји с дворјанском лакејском тСижологијом по менталитетом, али Ил, нажалост, малограђанска стихија сталао. ц нетрестано рађа. Жеља за славом, новцем, друштвеним тој зимијама мо момнотуо лим положајем. „државног“ књижевника, мл тесника са искључивимх правима 7ли привилегијама, тако иначе жестог у совјетској приксм, не пде увек п« корак с талентом, а % када цде, онда ту саевим сигурно постоји страшан морални раскораж миљи јаз, 6 5 у о. И

Зато се овде ц не ради само о политилмком, већ и о дубоко моралном троблелу. |

ТАНАСИЈЕ МЛАДЕНОВИЋ

,

чолић обратио се,

, . у

у вези са анкетом коју директору издавачког предузећа.

из Београда. У идућем Ива Андрића, Милана Јелене Поповић и Сто-

_________----

Утврђено је да у књижарској пени једног издања хартија и остали материјал просечно износи 34%, трафичке услуге (слог, штампа и повез) 24%, књижарски рабат 15%, ауторски хонорари такође 15%, а трошкови издавача са друштвеним доприносом 12%. Дакле, прве две пи фре показују у ком .грму лежи зец.

Књижарски рабат, с обзиром на све услове, не може бити нижи него што је (пре рата износио је 25%). За ауторске хорораре више се не може говорити да су високи, Кад би се последња ставка: издавачки трошкови са друштвеним доприносом — могла неким чудом да брише, књига би опет остала скупа, а остале би и све приче о „зарадама“ издавача.

Проблем не треба замагљивати 0билажењем суштине ствари. _Боља организација рада извесних штампарских и графичких предузећа, строжи избор дела приликом састављања издавачких планова, јача и свестранија пропаганда књиге, материјална помоћ библиотекама — све то, поред других позитивних последица, може посредно помоћи да се и цена књиге снизи за који процент, али ту цену — да би стварно била приступачна читаоцима — треба снизити за десетине процената.

Субвенције нису биле и не могу

бити коренито решење овог проблема, Оне су углавном биле недовољне за неко осетљиво снижење; штампање многих обимних и значајних дела морало је да се одложи за боље прилике, па је та судбина погодила и већи број рукописа домаћих писаца, које су књижевни савети _ усвојили и препоручили за штампу. _ „Култура“, _ „Просвета“, „Ново поколење“, „Матица српска“, „ОК задруга“, „Рад“ и „Народна књига“, например, добили су укупно свега 23 милионд динара на име субвенције у 1953 години, С тим се само у незнатној мери могла поправити ситуација.

Према томе, остаје и даље на дневном реду снижење цене хартије. Не мислим свих врста хартије н за све намене. Најбоље би било када би се издавачким предузећима, за једну ограничену тонажу хартије коју троше, давао регрес. Да ли јен уколико је то могућно, треба привредни фактори да кажу.

На крају своје изјаве, Миодраг Стаматовић се пшта зашто се само говори и пише о, скупоћи књиге,

— Зар и дневни и периодични листови такође нису скупи Ову анкету требало би и на њих проширити, Ра АЛЕКСАНДАР ВУЧО:

„Код нас је добра_ књига скупа а лоша јевтина“

нтересантно је — каже Александар Вучо — да је код нас

. добра књига скупа, а лоша јевтина, Међутим, требало би да буде обрнуто. у

Поставља се питање: Нд који начин и шта заправо учинити да би добра књига појевтинила2г По моме мишљењу, требало би, пре свега, да буде јевтинија хартија и графичке услуге за такву врсту литературе, то јест за добру књигу. То би се могло посвићи ако би се штампарска предузећа и фабрике које производе хартију ослободиле фонда акумулације — бар делимично.

Друго средство да цена књизи буде приступачнија је да се издавачима и књижарама дозволе дугорочни кредити, јер данашњи кредити, су краткорочни и присиљавају издаваче да обрћу тај кредит неколико пута годишње. Ако би књижаре добиле такве кредите, оне, би тиме стекле основни услов да од својих продавница направе. изложбу књига, а не бакалнице, јер књига није само роба, већ културна творевина. “

ве жена вара

ИЛУСТРАЦИЈА ЗА

ФЕДОР ВАИЋ: БОДЛЕРОВУ КЊИГУ ПЕСАМА „ЦВЕЋЕ ЗЛА“

Говорећи о' дотацијама, " Алексан-

дар Вучо сматра да њихов иЗвОс треба правилније п праведније распоређивати. — Постоји мишљење Да дотације треба употребити само на одређене књиге, Ја сматрам да новац, који издавачка предузећа добију од државе, треба да буде употребљен за издавање не само одређених књига већ за штампање добре књиге У“ опште, Природно је да дотације издавачким предузећима треба повећати, јер би се и на тај начин су-

збијала издања лоше литературе. Ја.

чак не бих давао субвенцију оним издавачима који штампају проблематичну, лошу литературу.

СЛОБОДАН ГАЛОГАЖА:

„Магацини су пуни дела Шекспира и Сервантеса"

Био сам присутан када је У некој књижари један постарији човек тражио за свога сина Сјенкјевичев роман „Огњем и мачем“. Када је чуо цену дуго се колебао и најзад је гласно закључно: „Па и мој син треба нешто да чита. Морам му узети.

Морам... морам.. У И као. да (се | сам—-храбрио, о трч срико је зграбно — ~–=

новчаник, дао хиљадарку и добио кусур од сто шездесет динара. М ова мала сцена може да аргументише већ речене тврдње да је куповиа. моћ купаца књиге испод цена књига. Мислим да је ту један од основних корена овог, пначе, прилично сложеног питања. Можемо још до-

Несумњиво је да би требало омогућити библиотекама веће – кредите за набавку књига, уз _разумљиву претпоставку да се формирају добри библиотекарски кадрови, који ће успети да своје библиотеке попуне лепим и корисним издањима. Тај пут дотирања библиотека је много срећнији од давања дотације за поједина издања издавачким предузе-

ћима, већ и ради тога што би књига

дошла ближе читаоцу, а дотирањем издавача омогућено је, уствари, само штампање ми, што се у праксг често дешава лежање у магацину.

Анализом промета великог дела књижарске мреже види се да се њи хово главно пословање састоји У продаји свега оног што се зове канцелариски и школски материјат (према неким подацима око 85% про мета) а свега око 15% промета сачињавају књиге, па по ту претежањ део чине уџбеници. Добро би било да се књижарска мрежа препусти издавачима пошто су они директно заинтересовани да повећају _ удео књиге у књижарском промету, с тим што би приходи сваке- књижаре прппадали комуни на чијој се територи ји та продавница налази.

Било је извесних мишљења која су књигу подвргавала _ ИСКЉучИвО мерилима _ такозване _ курентпости. Међутим, када се ствари укажу дубље осветљене, такво уско гледање постаје неодрживо из разлога што често нису курентна дела веома знат них писаца који чврсто припадају културној м књижевној псторијњ и за које нема никакве сумње да их треба издавати, Баш напротив, понекад трговачки одличну прођу имају ствари безначајне са гледишта културе, а магацини издавачких. преду“ зећа пуни су дела Шекспира и Сервантеса. Да завршим: постоји нека чудна подударност — што је књига скупља, све више цвета она „лака“ литература а културна мисија штампа+ ње речи све је тања, Помозимо до број књизи да дође у руке читалаца,

= . Одговорни уредник Танасије Младеновић, Београд, Француска ТФ Издаје Удружење књижевника Србије. Ф Штампа „Политика“, Цетињска 1,

, ,