Književne novine

ИДЕЈЕ НА ДЕЛУ

СТАТУЕТА МУШКОГ БОЖАНСТВА ИЗ ВИНЧЕ

НАЧАЈ Србије и њеног највећег праисториског насеља млађег каменог доба. — Винче, за проучавање праисторије Средње и Југоисточне Европе опште је познат страној на-

учној јавности. Нажалост, наша шира јавност зна о томе много мање, свакако и стога, што паши прансторичари, заузети решавањем својих проблема, сувише често заборављају да је о томе обавесте. Па ипак, скоро већ пола века, Србија привлачи општу пажњу праисторичара Европе. Заслуга за ово припада пре свега професору београдског Универзитета др. Милоју М. Васићу, који је већ почетком овога века отпочео систематска истраживања у Винчи у њима посветио целокупни свој научи: рад. Тиме је сакупљена драгоцена збирка археолошког материјала на београдском _ универзитету, која упркос неким методским недостацима у начину ископавања и презентације, претставља једну ол најзначајнијих спепнјалних археолошких збирки Европе. Сем тога, још 1907 године Васић је поставио гледиште да се порекло ове културе има тражити на југоистоку, а не у Средњој Европи, како је то у то време мање-више сматрано. У току наредних деценија ово основно гледиште истраживача Винче потпуно је прихваћено у науци, те га данас заступа целокупна домаћа и страна археологија, Да поменем са-

мо имена најистакнутијих праисторичара који'

То гледиште прихватају, као Енглеза В. Г. Мала Кмериканца В. Фјукса, Немца П, Рајнекеа, којима се у новије време придружио и Аустријанац Ф. Шахермајер. Но, у даљем тумачењу винчанског материјала наступила је разлика у мишљењима, при чему је Васић изнео гледишта која се методски не могу при-

на, која није никаква моја драгана, и не из баци ме из свог стана у који сам залутао. Прођох кроз улицу и уверих се да то вије улица у којој сам живео. Све што сам угледао кроз прозор била је стварност. На тротоарима је расло дивно цвеће, а о два ветра није било ни помена. Међутим, околне улице остале су исте оне које су окружавале улицу „Два ветра . Значи, само се улица променила и ништа друго. Променио се овај стан и ја сам добио собарицу и драга-

ву. Лепо, Пођох да свршим послове, па да се вратим својој новој кући, која ми се, при. знајем, много допадала. Лепо је имати добар

стан, онакву библиотеку, собарипу која за ред и неће да се љубака са својим поолУ Х џем; и драгану, која љуби само Брхових а сана, кад није време: љубљењу. Вечерас. ко ће лепо бити тек вечерас. % Руковао сам се сигурније са људима, гле дао им у очи, био сам срећан човек. Нестало је у мени оног осећања изгубљености, Које сам пре имао, узалудности и мене и света, Све је добило смисао. Вечерас ћу у мирисној постељи спавати са својом драганом, која је тако складна и обла у исти мах кад и тако танушна.

Погледах на с у Часовник на мојој руци је био црвљив.

сат. Обузе ме зла слутња. Ста»

хватити, и тако остао усамљен у научном свету. Као класичар, занесен високом културом старих Грка, он је пао у грешку коју су пре њега још у 19 веку учинили извесни познати класични археолози, као Немац Линденшмит и Пољак Садовски, који су сматрали да никаквог културног стваралаштва није могло бити пре појаве грчке културе, те су целокупви сложени живот и развој праисториског човечанства у Европи довели у зависност од грчких утицаја и грчке колонизације европског подручја у првој хиљади година пре н. е., не водећи довољно рачуна о целокупном карактеру материјалне културе која недвосмислено указује на много ранији, од Грка потпуно независни и самостални развој. За жаљење је што Васић, данас једини протагонист овога престарелог става, није прихватио принципијелну критику која му је упућена како од домаћих, тако и од страних архео· лога, но је прелазећи преко свих противаргумената, на све замерке одговарао у претерано личном тону, што је онемогућило сваку даљу

конструктивну дискусију. Значај српског неолита и Вин-

че за праисторију – Европе, за проучавање ране прошлости наше земље и нашег континента, врло је велики. Да бисмо о томе говорили, потребно је најпре кратко указати на метод рада праисториске археологије. Ослањајући се као на изворе само на неписане споменике, остатке ма теријалне културе, као што су рушевине зграда, оружје и оруђе, накит, грнчарија, _ праисториска археологија _ установљава, на основу аналогија. порекло и раз-

вој извесних облика те културе и извесних целина, Пратећи даље пут којим су се ови елементи ширили, испиту јући њихов временски однос при чему се ослања на утврђивање културних веза са областима које су, под повољним географским икли. матским условима, имале бржи културни развој, те су раније ушле у период писане историје, која омогућује сигурно временско опредељење, – праисториска археологија ствара слику о великим историским збивањима најраније прошлости, 0 историји најранијег развоја човечанства.

Како, гледан _из те перспективе, изгледа неолит наше – земље2 Најстарију фазу у његовом развоју претставља т. зв. Старчевачка група названа по највећем налазишту, Стар. чеву у Банату, чија је висока старост утврђена постојањем _ таквог материјала у најдубљим — најстаријим слојевима Винче, Већњени носиоци _ баве се примитивном земљорадњом израђујући оруђа и о ружја од кости, глачаног и тесаног камена, и имају богату гричарију У чијем је развоју могуће разликовати _ више фаза. Ова група распро-

кло је било проједено и црви су већ продирали у механизам. Погледах часовник на тргу. И на његовом стаклу гмизали су црви. Ко ми гарантује да неки од њих нису већ продрли у механизам и већ га пореметили. Ко би знао које је време. Запитах једног пролазника, он извади сат из прслука по згрози се кад виде на њему црве. Пожурих кући. Можда сам већ задоцнио да се вратим у заказани час, али ће ме, вероватно, моја драгана чекати, Не познајем њене ћуди, Могу због задоцњења. да је изгубим заувек. Какав губитак, Појурих у први трамвај. Кад сиђох, видех да сам се возио у супротном правцу. Седох у други, али ме он не врати тамо одакле сам пошао, Изгледа да је у граду било све поремећено. Наилазно сам на булеваре и тргове, тамо где никада пре нису били, Где ћу наћи улицу „Цвећа 2 Бејах се задихао од јурења, брисао сам зној са чела и опет јурио. Али узалуд. : 1:

Нисе није било улице „Цвећа“, у којој ме је чекала моја драгана, Сретао сам људе и питао за улицу „већа“, они су ме слали у разне правце м, увек кад бих стигао тамо где су ме упућивали, одговарали су ми да је заиста ту била улица „Цвећа“, али да је сад премештена у други крај вароши, '

Јурећи, одједном осетих како ми ледени

о тиђђиђД КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ ж ЧЕТВРТАК, 25 МАРТ 1984

Значај неолита (Србије.

за проучавање праисторије Европе

је „у целој Србији, . Војводини, _ југоисточној _ Мађарској и сливу Струме у Бугарској. Но потпуно аналогне појаве познате су и из јужне Италије, Македоније и Грчке у прегрчко доба, Нова проучавања у Предњој Азији и Северној Африци, показала су да је култура која одговара најранијој фази Старчева, широко распрострањена на свим тим подручјима, где се свуда везују за племена примитивних земљорадника који се баве мотичарском земљорадњом. У Предњој Азији могла се она и прецизније датирати, како према каснијим културама историског времена, тако и на основу нових метода природних наука. Ту она припада времену око 5000—4000 година пре н. е., док се код нас, према датирању каснијих праисториских култура, завршава око 2600 година, Очигледно се ради о једном великом преношењу културе из Предње Азије на један огроман комплекс Старог Света, које је захватило и територију наше земље.

Око 2600 година овај културни развој У Србији прекида појава једне сасвим друкчије културе, најбоље познате из Винче, по чему је и названа винчанском групом. И њени носиоци баве се примитивном земљорадњом, но њихове израђевине, посебно грнчарија, потпуво су различите од старчевачких, и немају са њима никакве везе. Такође су тада у великом броју израђиване статуе од иловаче које претстављају врховно женско божанство прими“ тивних земљорадника — богињу земљу. Оваква култура распрострањена је у Србији, Војводини, Западној Бугарској, Македонији, Грчкој, а како изгледа и на грчким острвима. У Западној Малој Азији налази се такође иста култура, која овде претходи најстаријим насељима ~ Тпоји и припада времену до око

страњена.

ОБРЕДНИ СУД У ОБЛИКУ ЉУДСКЕ ФИГУРЕ ИЗ ВИМЧЕ Е

ветар дува у лице, ш, тек што се нагох да му се одупрем, други ветар ми дуну У леђа. Био сам у улици „Два ветра“. Пео сам се дрвеним степеницама у своју собу, један ветар ме је гурао да ме стрмоглави на дно, а други ме је гурао према крову, према димњацима, Бацих се на своју црну постељу на ногарима, Очи су ми лутале по таваници која беше поцрнела и на којој се, као увек, љуљаше завеса паучине. На лицу ми се хладио зној који ме беше обасуо док сам јурио. Ипак сам стигао кући.

Склапам очи и поново их отварам. „Можда ћу и овога пута угледати ружичасту таваницу и прозрачне боје швећа. Са тим је све почело, А онда ће ући девојка и угурати стаклена колица са дивним јелом, а после ће ме походити моја, тако лепа, драгана, 0Отворио сам очи, сасвим сам их отворио. Таваница је црна и пуна паучине. Очигледно је да сам их сасвим отворио. Таваница је црна. Чујем како на поду мишеви глођу моје књиге, Нека их глођу и онако их не читам. Не могу ништа више да читам годинама.

ТТаваница је црна, није ружичаста, Ако је. Ја нисам све то желео што се десило. Само се десило, Држим отворене очи и гледам како се у паучини два ветра прогањају. И-

лак сам у својој соби, Љ. ЈОЦИЋ

ДЕТАЉ СТАТУЕТЕ. БОГИЊЕ ЗЕМЉЕ

9700—2600 године пре н. е. Напротив, У Србији, почеци ове културе падају тек око 2600 године, Даље према северу, појављује се, она у својим млађим фазама и шири се посте пено, Са извесним локалним специфичностима, кроз Западну Мађарску до Баварске и Шлезије, где се меша са појавама домаћег културног развоја тих области. Очигледно се и овде ради о једном постепеном преношењу. културних елемената из Мале Азије далеко, до у срце Европе. У Србији је винчанска група још била у пуном развоју када се на југ У Егеји и Малој Азији, већ почиње развијати нова фаза бронзаног доба. На то указује н чињеница да су извесни оригинални предме» ти културе раног бронзаног доба егејске 0бласти нађени у чистим неолитским слојеви“ ма Винче. У млађим фазама винчанске групе утицаји ове нове културе постају све јачи, Тако се у неолитским слојевима налази све више предмета израђених по угледу на објекте бронзаног доба Егеја, док најзад, негде око 2000 године пре н. е., не долази до; потпуног потискивања старе неолитске винчанске групе културом бронзаног доба, :

Како протумачити ова три таласа преношења културних утицаја» Овде се не може поступити шаблонски и наћи општа формула за објашњење, већ се поједини таласи културног ширења морају посебно анализирати. Појава старчевачке и касније винчанске групе свакако стоји у вези са извесним померањима племена. Ова су морала наступити онда када су преласком са ловачко-скупљачке привреде на мотичарску земљорадњу створени повољнији животни услови, те је дошло до бржег умножавања становништва, Сем тога, примитивни земљорадници обрађивали су земљу на једном месту све док се она не би обрадом испостила, па су онда морали тражи-

ти нове обрадиве територије. Тако, су ново-,

настали социјално-економски услови довели до два узастопна таласа померања земљорад“ ничких племена која су се постепено; у току деценија, можда и векова, раширила на вели кој територији, Други је случај са преласком на бронзано доба. Овде се налазе само поједини нови културни елементи који постепено продиру у неолитски свет. Такође, док се у егејско-малоазиској области врши јаче социјално диференцирање које се одражава У формирању градских насеља, као Троје, у вашим крајевима нема тих промена, и оне на стају тек много касније, током металног доба. Немогуће је да би досељеници, долазећи са југоистока са постигнутог вишег ступња развоја поново се вратили на нижи. Стога се овде може само говорити о утицајима више културе са југа на културу наше земље који су условили постепену еволуцију у каракте Ру материјалне културе. Можда су јаки утицаји били п условљени доласком са југоисто» ка истраживача првих рудишта потребних тадашњим носиоцима бронзаног доба у Егеји Н Малој Азији. Сав овај процес културног развоја одиграо се више од хиљаду година 5 него што се формирала култура старих рка.

У целом том процесу у неолиту, територи-

ја Србије, својим географским положајем и• грала је улогу моста између културнијег ју“ та и заосталије Средње Европе, Неолит Сре дње Европе не може. се стога проучавати и тумачити без познавања нашег материјала, А Винча је налазиште из чијих многобројних слојева, као са листова отворене књиге, чита» мо читав процес овог постепеног и дуготрајног. развоја.

Горње излагање чини само општи оквир за проучавање нашег неолита. Постоје ту многи проблеми на чијем решавању још треба радити, многа нерасветљена питања. Но овде изнета концепција претставља данашњи основ ни став модерне светске, праисторије и наше праисториске науке према тим питањима, У последњим деценијама, благодарећи интензивним истраживањима код нас и на страни праисториска археологија учинила је велики напредак. Одајући признање својим претходницима за њихове несумњиве заслуге, праисторичари морају са потпуном научном акрибијом, исправљати њихове грешке и одбаци“ вати њихова застрањења. То је њихов дуг према науци којом се баве и према новим генерацијама праисторичара који ће прихватити, наставити и разрадити њихова достигвућа, _ Др. Милутин В. ГАРАШАНИН 5

ЈЦ