Književne novine

„OSKAR“ S LEĐA

Artur(Vigi) Feligs počinje 1914 godine da se bavi” fotografijom. Tađa je uglavnom „pravio snimke devojčica i ponija. Njegova karijera se završava time što su mu uzeli ponija zbog „neplaćenih „dugova. Posle toga radi na izazivanju fotografija u mračnoj komori »Njuspikčer«. Docnije, redakcija ga šalje na teren sa kamerom. Tada počinje njegov rad na »Raz golićenom građu«. Deset go dina je pređano radio i od snimljenih fotografija (objavljenih) stvorio je remekdelo svoje vrste. Posle toga odlazi u Holivud. Vigi je tu bio glumac i tehnički direktor mnogih filmova. Za vreme četvorogodišnjeg boravka u Holivudu snimio je više hiljada fotografija. Izbor tih fotografija je objavio u knjizi.

Vigijev kredo je: »Svet je divan ako ga ostavite da bude onakav kakav je ustvari. Pustite ga da dobuje prstima, da spava, da iskolači oči, jednom reč ju, da radi sve što hoće. Buđimo samo tamo gde je svet. I buđimo čovečni.«

Njegov fotocroman »Raz golićeni građ« smatra se za jedno od najboljih dela takve vrste. Posle »Razgolićenog građa« on je Okremuo objektiv svoje kamere na najinteresantniji grad Amerike — Holivud.

+

Mel Haris je promenio mnoga zanimanja dok se nije upisao na umetničku akademiju. Tu je proboravio ukupno četiri i po neđelje, i to dve neđelje u jednoj, a dve i po u drugoj školi. Ipak je dobio izvesnu umetničku — naročito tehničku — sigurnost.

On je izvršio izbor Vegijevih fotografija, složio ih, udahnuo im život SsVOjim komentarima i tako od »Razgolićenog Holivuda« na pravio duhovitu parodiju, satiru, umetnički uobličen dokumenat.

Druga strana medalje:

Godina VI Nova serija, Br. 5—6

BEOGRAD, 1—15 MAJ 1955

Cena ovom dvobro|u 40 din.

Uz Rnjigu Vigia ı Mel Harisa

BAZGOLIĆEN

HOLIVUD

Široka publika, nagonski, traži od svojih glumaca-miljenika da budu istimske osećajne tveličine. I široka publika bolno naseda: fabyrikan-

ti reklame ubeđuju je

osećaja — dok on, ustvari, često nije mi naslu-

| 2bilja prošao kroz Skilu i Haibdu ljudskih tio bure, očaje, ushite i poraze srca i meTava.

ZNAČAJNOJ i čuve|} noj knjizi Vigija (fo-

tografa) i Mel Harisa (menedžera, tehničara i „Mislioca“) iznesena „e sva laž pojedinačnih hvalospeva u industriji holivudske slave. Dakle: ne samo laž filma, — jer film velikim delom i bazira na mekoj „višoj laži“, — već laž reklame, laž provodadžija, laž reklamnih agenata. Ove provođadžije tvnde, recimo, da je dotična zvezda mislila na brak sa umetnošću, sa bogom na vrhovni doživljaj, i tako dalje, dok je ona, naprimer, mislila samo: na seks i kako njime da pnidobije mpubliku. Čak nije mislila ni ma razbludu od koje se izgara. „Starovi“ se usmeravaju ka konačnom utisku ma naivnoga Wgledaoca. Oni sami — me trepere? To je u stanju gledaoca da izbezumi, da ga dovede do besa. „Šta?“ viče on: „vi mi ftvrdite da ste u ekstazi, da ste uzbuđeni, dok vi, međutim, samo igrate sa mojim nervima, i to najneđostojnijim sredstvima“. Takav razočarani gledalac, onda, pljune na ponjavu filma i smatra da je za svagda „progledao“. Možda to misle i Vigi i Haris, kad su nam pokazali po koji već put: laž, zablude, reklamu, šarene 'rpice, iluzije ljudske!

Ali, i oni se varaju! I te kako! Jer ljudska iluzija i nije sva sastavljena od žive istine. Ima u svakoj ftvorevini umetnosti mnogo iehmike, mnogo svakojakih majstorija i trikova. To zvuči bolno, ali je istinito. Da li je sve lažno u filmu, ako je štošta lažno? Ne znači. Trikovima se ponešto dočarava, otkako je sveta i veka. Šumovi su u upotrebi i kod Stanislavskog. Krpice i Ššljokice neophodne su.Iđinđuve su neophodne. I merdžani. I blesak. I mrak. I suton. I bogzna šta sve ne: šminka, suze (makar i od glicerina), razrogačene oči, unezveren pogled. U Vigijevoj knjizi ismejane su i sve „VrTste“ filma: epski „vestern“ koji kiti junake i urla, „dokumentarni“ film koji prikuplja slučajne pojedinosti i pretstavlja ih kao veliku istinu; itako dalje, itako dalje.

Ismejana je i bezazlena pu-

Još jedan

da je dotični glumac

| |

blika, koja trči kao luda za autogramima. Ismejani su 1 razgolićeni i oni koji autograme daju, i oni koji ih traže. Odnosno, pisci knjige misle: da su ih ismejali. Svaka ljudska iluzija dirljiva je i smešna. Ismejte je i po hiljadu puta, ona se, nečim mitskim drži dublje stvarnosti. Smejte se, mirne duše: publika će uvek tražiti duševne trepete i zanose. Ako joj dokažete da se prevarila, ovaj put, to nikako ne znači da će se ona odreći za svagda uzbuđenja, slalkog pijanstva i seksualnih žmaraca, Nego, to samo znači: da će ona svoje osećajne nadražaje potražiti na drugoj strani: ako je Holivud prazan i šupalj, dajte joj nešto dublje i potresnije, aliine pomišljajte da će se publika zadovoljiti pukim

S leva na desno: 1. ,,Evo jedne moatorke...“;

kvu. Venčavaju se. Nije jedna — dve su. I bele belcijate u venčanoj haljini, u beloj venčanici. Bvo ga i »nitkov« iz kriminalnih filmova. Glavno je: simbol njegova zanata revolver, otkočen livor! Mašta će bili upregnuta i radiće, bez daljnjeg, za režisera! Nije po-

„Lovac na talente“

poukama i naravoučenijem.

A sad, evo nekoliko slika koje razgolićuju naše i vaše iluzije.

Evo „Lovca na talente“, On toliko misli, iz petnih se žila napinje, kako da iznađe tobožnje talente, da mu je fotografska kamera otvorila i razbuktala i treće oko! Nov čulni otvor za poteru!

Evo i „sretnog kraja“: bela nevesta ide sa mladićem u cr-

„bepi end“

+

trebno nji lice junakovo! Glavno je — livor!

Još gore je sa masovnim scenama. Tako imamo ljudski ostatak tj. komparseriju, to je takozvani „resto“. Ustvari, da bi bilo jevtinije i ispravnije, taj se „resto“ sastoji od sve samih lutaka. Pa čak i od delova lutaka. Kao iz krojačkih salona. Parčići od kartona!

Evo i „vesterna!“ Glavni je tu ukras glave! Peruške! Perjanice! Čelenke! Svakojaki dronjci i andramolje!

Evo j muzičara! Ustvari muzika im je deveta briga. Ne deveta nego devedeset i deve-

ŠNOVINE

--- e

LIST ZA KNJIŽEVNOST I DRUŠTVENA PITANJA

REDAKCIONI ODBOR:

Oto Bihalji-Merin, Dušam

Matić, Slobođan „Galogaža,

Zoran Gluščević, Tanasije

Mlađenović, Rađomir Kon-

stantinović, Vicko Raspor i Risto Tošović

ODGOVORNI UREDNIK: Risto 'Došović

UMETNIČKA I TEHNIČKA OPREMA:

Dragomir Dimitrijević

List izdaje novinsko-izda- | | vačko pređuzeće »Književne novine«

Ređakcija i administracija: Beograd, Francuska br. “, telefon 21-000

Cena pojeđinom broju Dinara 30 % Pretplata za godinu Dinara 600, za pola godine Dinara 300; za inostranstvo dvostruko % Če\kovni račun kođ Narodne banke u mBeograđu broj 102-T-208

List izlazi 1 i 15 u mesecu Rukopisi se ne vraćaju

Štampa: Štamparsko pre-

đuzeće »Beograđski grafi-

čki zavod«, Beograd, Bule-

var Vojvođe Mišića br. 17%, telefon 50-921.

ta. Oni lupaju i duđuču, a vi plačite kađ je takva vaša sudbina da vam ti i takvi izmamljuju suze.

Evo i drame u džungli: isukani nož. Drhtite ljudi i žene! Ceptite. Budite kao sentimentalna vejka.

Evo jedne matorke. Nikad niko nije dovoljno star da se otstrani od opšte zaraze kikota ili bilo kakvog platnenop uživanja. A platno, ta sentimentalna ponjavljanja — Uuz-– buđuje li, uzbuđuje!

Evo i „stara“, potpisuje se na mrtvo. Ogromno uzbuđenje. Rusvaj. Potres. Svaki nam damar zveči i ječi. Zvezda i to niko manji od — Norme Talmadž! Pa to mora i da se

izgovori sa Ssveštenim trepetom, a kako li tek da se očima vidi. Njena rođena slova! Srž njena.

Zamislila se ljupko i zlatno, ta lepotica, duboko i moćno kao da sazdaje novu vasionu. Ustvari, ispisaće vam ime i prezime. Podvig misaoni kome malo ima ravnih!

Još vam nije dosta? Mvo vam visokih nota od kojih treba da padnete u beut! Najviše note! Visoko Ce, Možda i cis, i sad se vide lažni zubi koji podzveckuju, dubina ždrela koje odjekuje, a i šarene min-

„Nitkov“ iz vesterna

2. ,,Evo i zvezde... ;

đuše, pa drske veličanstvene peruške šešira. Plačite, smejte se, uživajte! Hoćete još?

Evo vam i autentične „rasprodaje“. Prodaje se garderoba jedne umetnice. Intimni detalji. Dirljivo donje rublje koje je dodirivalo njenu svilenu plot. Sve to pod vidom u-– metničkih uspomena. Dvorana užagrila očima. Sve sam visoki ljubitelj najviše umetnosti!

Hoćete još? Evo vam oblina Merilininih! Vidite li je: kako se duboko zanela nad neispitane umetničke groznice i ponore. Vidite li je? Evo i šantanske repate zvezde: i ona je zauzeta umetničkim stvaranjem. A vi — srce vam se nadima u grudima — uživate, kličete od uzbuđenja. „Umiri-

te se ako možete dovikuju vam autori „Holivuda razgolićenog“. Ta to je sve sračunato samo da vas obmane!“

Da: tako misle pisci knjige. A publika: kupuje, razočarava se, uzdiše, zgražava se i — Donovo traži autograme. Ipak: ima tu nešto.

I poslednje: neki bankrotirani nesrećnik odgurnut od fabrike snova. Brodolomnik: spakovao ono malo prnja. Kuda ]i će? Ne gubi nađu. Ne gubite nikada nađu. S.V.

Tri velika reditelja su imala i tri različita stava prema dobu mehanizacije: Frinc Lang je smatrao da će mašine zarobiti ljuđe (»Metropolisa, Čaplin da će ih dovesti đo ludila (»Mođerna vremena«), a Rene Kler da će ih OSloboditi napora i rađa (»Dajte nam slobođue).

+

Kađ su redđitelja Kinga viđora zapitali đa li strepi od pomisli đa će televizija uništiti film on je odgovorio: »Sva je sreća u tome što će televizija uništiti ne samo film već i samu sebe, takođe!«

x»

Mnogi filmovi Žaka Fejđera doživeli su nove verzije što nije slučaj sa delima drugih reditelja. »Mrenkebij« je snimio Mišel Simon igrajući ulogu Ferođija; »KRarmen« je tumačila, neđavno. Rita Hejivord; »Atlantiđu« je ponovo snimio Pabst; »Veliku iluziju« Sjodđmak; »Herojski

Bet Devis:

Barbrirogirrı grin Fi yekbsı (Ir gra gS:Si Fiery Trz rTipuug:riaNIF simm er IPrraipzpu apr gERz NEW EN e zrna mece iz ar pruua eo inzarmu„aDGNHI JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM

pređuzeće za uvoz i izvoz

mova i uvoz

Beograđ,

mova 25-900,

Ž DBEBEO desetogodđišnjim iskustvom u uvozu filmova, garantuje e brzo i efikasno nabavljati najkvalitetnije filmove svih svel skih produkcija uz najpovoljnije uslove.

SO e Vrste filmske trake; opremu i potrošni materijal A pe; u mogućnosti smo đa nabavimo najekonomičnije uređaje

r dvorane za SINEMASKOP; opremu troš i potrošni materijal za foto i filmske laboratorije kao i proizvodna

filmska pređuzeća.

za adaptaciju aparatura i

Vrši usluge oko kopiranja, prevođa i obrađe filmova. Izrađuje sav reklamni materijal za filmove.

JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM — JUGOSLAVIJA FILM

kinematografskog materijala i opreme.

Mihajlova 19/IV., Telegram: JUGOFILM. Telefoni: đirektor 23-041, uvoz fil-

D 23-944, uvoz materjala 21-71, prođajno ođel. 27120, tehničko ođelenje 56-054.

Mnez

w izvodi na Ssce-

»Terezu Marsel

kermes« se ni; a najnoviju Raken« je snimio kRarne.

x»

Italijanski film »Kaput«e (ređitelja „Alberta Latuađe) prema Gogoljevoj čuvenoj priči, takođe ima svoju prethođnu verziju. Grigorij Kuznjecov i Leonidđ Trauberg su Još 1926 godine snimili za FEKSeksperimentalnu grupu u Sovjetskom Savezu film na istu temu. Oni su imali nameru đa ulogu malog činovnika koji gubi kaput igra Čarli Čaplin, ali đo te saradnje nije došlo.

x»

Na pitanje novinara šta misli o izmenama koje holivuđski ređitelji vrše snimajući njegova dela, MHemingvej je odgovorio: »Niti bi vređelo đa oni meni kažu kako se pišu romani, niti đa ja njima objašnjiavam kako se prave filmovi!«

|

dramatične zemice!

fil-

*