Književne novine

dana

Na trećem festivala ju

goslovenskom filma nw Puli naš novi film „„Zle parp“ (proizvodna „Lovćen-fil-

. ma“ — scenario Ruftha ĐuYovića — režija Velje Ntojanovićn) doživeo „je wspel kod publike. Svi novinski izveštači tvrde da Je ovaj film vrlo usppro.

Na savetovanju JOVE Nritičara i public{sia u DPuli nrednik našeg lista Vicko Mtaspor održao je referat „O problemima umetničkogr filma".

U Mugzeju grada Beoernda (Zmaj dJovipa 1) otvorena Je vrlo zanimljiva izložba doRhmmenafa iz znostavšfine Stevana Mollrsnjen. Izložba će bifi otvoremn do 1 septembra

Ovogodišnja mnagradn Udružmmnin Nmnjiževnika SrbiJe dobili su Mihnilo Lalić Za roman „Raskid“ i Stevan Hiničlović za zbDirkm pesn-

mu „Baladn o predvečeriu“. Nedavno ie

Ta Jugoslavije odlazi n posefa novinarima Poliske., (Grupn mail movinarn pred-

vodi Dušan Blagojević, gl. tuta.

nom“ izvođenjem Bekspirovog „Hamleta“. Naslovnn

ulogu tumačio „je Weljko Maričić. Na Cetinju je osnovano

Udruženje Kknjiževnika Crne Gore, Tom prilikom dodeliene sm Kkmjiževne godiŠnje magrade Radonii Vešoviću, Čedu Vukovićn i Bromku Prnjatu w wknpnom iznosu od 20 T=Rhiljada dinara

U Ljubljani je otkriven spomemik poznatom &slovena čČkom pesnikm Anfonu Aškoereu. Bistu je izradio pok.

i tragediji postoji još

snog karaktera«. Zlatnu medaliu

Ostale nagrade

i uređio okolinu. Ovim je završena proslavn stogodišnjice pesnikovog rođenja.

Bogdan Habić predvodio je izabrani hor beogradskMi horshkih pevača. Hor je odneo prvu nagradu na međunarodnom 'akmičenju u Lan

storice

Akađemskog hora Beogrndskog mniverziteta. Ovo je peta prva nagrada u inostranstvu „dodeljena horu

racije budućnosti,

Ivan Meštrović

Ivan

Nagrade izmose po 150.000 dobio zlatnu medalju dinpra. nog instituta likovnih umetnosti Delegacija Saveza novinn= i Mnjiževnosti u Americi.

gvada mu je predata na redovnoj godišnjoi skupštini Amenričke akademije i Nacionalnog insti "Tom prilikom je poznati Voker Hankok, predajući Meštroviću visoko od»Nagrađujući urednik „Borbe“, američki, vajar

U Parkm Narodnog mm-

Žž 33,00 ~. ikovanje, rekao: wejm mw Hijeci počele su : Me fa „Pozorišne igre ma otvore- Ivana: Meštrovića zlatnom

daljom za vajarstvo, vamo svoje uverenje da niegovo delo i danas stoji iznad, oblaka koji zamračuju umetničke ideale. Ono stoji visoko po svojoj snazi. po dubini svog religioznog osećanja. po čovečanskom patosu koje izražava, raznovrsnosti svog oblika. jedna odlika koja tom delu đaje osobenu oštrinu, a to je univerzalnost koja proističe iz njegovog dubokog YaTom prilikom za muziku bio je kompozitor Aron Kopland. dodeljene su u novcu (oko 26.000 dolara) dobitknjiževnosti, Niko Pirnato. n arhitekta nicima iz oblasti Plečnik izradio je postolje muzike, slikarstva, arhitekture.

Prošlog meseca Meštroviću je odato još jedno priznanje: Kolumbiia univerzitetu je za počasno doktora pored šenajistaknutijih kulturnog i naučnog života. Pret sednik Univerziteta, dr. Grejson Kirk, odao je priznanje umetizražavanje mneuništi-

golenu — Engleska, Veći niku »za na — pevača Bu amateri iz wih misli u trajnom kamenu i

drvefu, koje će napajati

dahniuiu sadašnje«. Potpretsed-

nik Univerziteta, dr. Džon Kra-

pod upravom dirigenta Babića . Na Pniskom filmskom festivalu izabran je žiri kritike: Vicko Raspor („Mnjiževne novine“), Vitfko Musek („Revija-film“*), Milutin Čolić („Politika“), Fran ce WVreg (Ljudska prnvica“), Đorđe Bogojević („Bor ba“), Aleksandar Petrović i Mira Boglič („Vjesnik). Tesnici Vasko Popa i Grigor Vitez vratili su se iz Ttumunije posle jednomesečnog goštovanja, Oni su prisustvovali i Kongresu rumunskih MWnjiževnika. Izvršni odbor Međunarodnog udruženja likovnih nmmetnika u Parizu izabrno je našeg slikara Marka Čelebonovića za člana žirija koji će dodeliti međunnrodnu „nagradu od J10 hiljadi dolara za majbolje delo godine. Pored „Čelebonnvića žiri će imati još dva člana. 20-og jula Grafički kholektiv otvara nagrađnu izložln „Poznajete li savrememu srpsku grafika? Pose-

ut, rekao ie tom prilikom i sledeće: »Meštrović ie savršeni umetnik plastičnog , oblikovanja, izražavajući svoja osećanja sa jstom lakoćom u svafom medijumu. Danas Univevzitet Rolum biia ima čast da mu ođda Dpriznanjie za niegov doprinos iednoj umetnosti kojia je isto toliko plemenita, „koliko i snažna, umetnosti „kola je po svom dejstvu ·univerzalna«.

Uspeh Cankareve drame u Parizu

Na tradicionalnom pozorišnom festivalu koji se svakog leta Održava u Parizu, naša zemlia je ove godine bila pretštavljana od Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane sa Cankarevim Slugama. Ako se može suditi po Wiritikama koje su izašle u pariskim listovima i revijama to je bo potpun uspeh i dalja afirmacija jedne zemlje o

A / 777 _ O

A » ON,

Priznanja Ivanu Meštroviću

tres francaises u broju od, meseca jula ove godine donosi Dikaz SVOE recenzenta Jean Gandrey-Rety u kome se ovaj renomirani kritičar paralelno osvrće na dela prikazana od barcelonskop» pozorišta Giliem đe Kastra (Sid) i Teatra Nasional iz Osla'(Divljia Patka) kao i Sluge Ivana Cankara. Sva tri dela kritičar ocenjuje veoma povoljno, ali dok se u oceni Kor nejevog Sidđ-a oseća sentimentalnost prema francuskoj tradiciji (na šta je verovatno i ıačunao proslavlieni režiser de Kastro), ili poštovanje prema Ibzenovoj veličini — tako često nepristupačnoi mediteranskom duhu — dotle se u Pprikazu CanWarevog dela zapaža istinito divljenje prema jednoj poštenoj socijalnoi viziji sveta. Pošto je utvrdio da se ovo delo vrednošću svojih realističicih kvaliteta i dubinom psiholoških opažanja vezuje direktno za nordisku dramsku školu, Jean Gandrey-Rety piše da ie ovaj siže pisan pre četrdeset godina, a koji je ustvari oštra satira pa klerikalizam, i danas toilko aktuelan da se nijedan modemi franeuski pozorišni pisac ne bi usudio đa artikuliše u replikama svojih ličnosti ni stoti deo onoga što „Cankar formuliše. ·

Osnovni interes ovaj kritičar koncentriše na, literarne a&vali-

tete dela izražavajući imptesiju

da je u Jugoslaviji pozorišna umetnost mnogo više štvar pisanja dobrih dela, ili posvećivanja pažnje “lobrim „komadima, nego igra režisera i scenografa. Ali i za samu ealizaciju drame recenzent ima lepih reči, a naročito za izvršnu glumu Mtanefa Severa, Maksa, Furijana, Pavla Kovica, Lojze Potokara i Ančke Lavarieve kao i ža jarko oživljenu mizansenu Slavka Jana.

Kritika se završava ironičnom napomenom da ovaj komad pretstavlja vrhunac anahroničnosti — u Francuskoj, i da po» sle njega ostaje dugo u pameti kako je divna stvar sloboda izražavanja na pozomici — „u inostranstvu, Poslednja misao kritičareva je da ovi festivali imaju mnogo šta da kažu u umetničkom i dramskom smislu francuskom pozorištu.

A Plitvički festival poezije

Izdavačko preduzeće »Likosš« iz Zagreba, poznato po izdavanju Zbiriii pesama madih pisaca, u saradnji sa Plitvičkom io-

. munom i SSRN kotara Gospić " o:ganizovaće u avgustu OVeE BO-

dine Festival poezije. Namera je priređivača da ovaj {estival bude stalna „godišnja priredba na kojoj će se okupljati jugoslovenski i strani pesnici. OVOgođišnji festivali trajaće šest dana i na njemu će prisustvovati oko četrdeset domaćih i stranih pesnika. Pored većine hrvatskih pesnika iz Srbije su pozvani Oskar Davičo, Vasko Popa. Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Risto Tošović, Milan Dedinac, Tanasije Mladenović, Bran ko V. Radičević, Dušan Kostić; iz Makedonije: Blaže Koneski i Aco Šopov; iz Slovenije: Ivan Minati, Janez Menart i Matej Bor; iz Bosne i Hercegovine: Hamza Humo, Izet Sarajlić i Mak Dizdar; iz Crne Gore: Janko Đonović „i Žarko Đurović. Iz inostranstva očekuje se dolazak Salvatora Kvazimođa i Alfonsa Gata (rItalijah,, Pjera Emanuela (Francus! #, Jaroslava Sajferta i Vićeslava Nezva (ČĆehoslovačka), Borisa Pastermnaka

(SSSR) i drugi. Pored čitanja poezije program festivala predviđa i »razgovore o.poeziji« koji će docnije biti štampani, zatim muzičke i druge priredbe. Tom prilikom dođeliće se i »Likosova« nagrada za. najbolju knjigu pesama u Jugoslaviji koja je izašla tokom ,prošle godine.

.. ž · MILI] Knjiga u Britaniji Zanimljivo je đa je u celom

svetu nazlo porastao broj izđdavačkih pređuzeća, a knjige u milionima primeraka preplavljuju knjižarske rafove. Nije čudo što se onda javlia pesimističko mišlienje da je javhost naučila da sluša i gleda, a zaboravila da čita; da će radio, te» levizija, i film isključiti svalu potrebU za KHjigom. Naravno, ovo je mišljenje ne samo pretfteTano, nego i apsurdno. Danas se ni broja ne za knjigama Moje izlaze kao jevtina izdanja i koia se prodaju u ogromnim tiražima. Englezi su se dosetili da jevtino izdaju i knjise umetničke vrednosti. Rod njih je naj popularnija »Knjiga za <vakoga« hi i : izđanje koje je nedavno prošlavilo svoju pedesetopodišnjicu. Prva kniiga ovoga izdanja bila je »Džon sonov život« ođ pBosvela. Ona je 1906 godine stajala jedan šiling. Hiliadita Knjiga ovog izdania jeste Avistotelova »Metafizika«, Ona danas staie sedam šilinra. Polurano izdanje »Pingvine štampa se već preko dve deceniji i pre dve godine izđalo je svoju hiljaditu Knjigu. Prva kniga u ovom izdanju bila je biografija pesnika Šelija od Andre Moroa, »Arfel«. Kniiga je 1935 godine stajala svega šest penija. Kada je u pomenutom izdanju izašlo Šoovo delo »Inteligentne žene vodič kroz socijalizam i kapitalizam« ovo izdanje brzo se razvilo i retka je koja grana nauke ili književnosti da nije ovde zastupljena.

U Britaniji ima oko devet hilja da Mnjižarta. Najveći Kknjižar je Smit. On ima 376 Knjižara i preko devet hiljađa malih prodavnica u kojima prodaje i drugu robu, novine, časopise, kožarske proizvode. Preko toliko razgranate prodajne mreže do kupaca naičešće dopiru jevti nija izdanja. To znači izdavačka preduzeća. Ona su se ujedinila sa Kknjižarskim preduzećima. sa štamparima, javnim bibliotekama, kKknjiževnicima i velikim brojem privatnih lica u Nacionalnu ligu knjiga koja je neka vrsta prosvefno> trgovačkog tela čiji je glavni zadatak da u britanskoj javnosti potstiče naviku čitanja knji ga. Glavni uspeh je ipak u tome što se svi izdavači trude da imaju bar po jednu jevtinu biblioteku. Tako knjiga najbrže nalazi svoga kupca.

Mihail Šolohov

»Okrugli sto«

Mihail Šolohov uputio je Oivoreno pismo piscima celog sveta, pozivajući ih da se zajednički iskupe u svojoj misiji humaniteta. „»Pisci celog sveta treba da imaju svoj okrugli to. Mi možemo imati različita shvatanja, ali nas ujedinjuje jedno: težnja da budemo kouisni čoveku«. Solohovljev poziv odjeknuo je u mnogim zemljama i mnoge novine donoše odgOVOre Šolohovu. Sesil Viljems (Južna Afrika) piše, između ostalog: »svaha prava umetnost je univerzalna. Ona ne trpi nikakve barijere jezika, rasa, društvenih uređenja, "eligioznih ubeđenja. Gubitak #oji je,»hladni rat« naneo ineđunarodnim kulturnim vezama, trepa da bude što pre nadoknađen«. Rože Mkor (Prancuska): »Misao O kul> tumoj zajednici vazda mi je bila prisna. Ja sam pristalica zbliženja među piscima isto kao što sam u politici pristalica slabljenja zatewnutih odnosa«. Šolohovljev predlog: prihvatili su mnogi pisci među kojima i Viljem Fokner (Amerika), Suan Zjeu (Vijetnam), Andraš Bek (vajar, Mađarska) '1 drugi.

Leonid Leonov: »Potrebno je da pisci ne smatraju svoj.pisaći sto nekakvom ccsteritorijalnom tačkom u proštdru: Okupljeni zajedno naši bisaći stolovi mogu da obrazuju močnu tribinu sa koje bi se čula u svakom uglu zemljne kugle poštena reč za mir, za progres i uzajamno razumevanje među na rodima«. Svi pisci prihvataju Šolohovljevu ide{u a neki i predlažu njeno praktično ostvarenje: da se sazove svetska konferencija pisaca, da se izvrši prethodna razmena mišljenja preko štampe. Preko štampe već mnogi i dejstvuju i u tom smislu objavili su svoje napise Sartr, Karlo Levi, Marija Majerova, Hovard Fast, Lion Fojhtvanger, Leo Se, „Kazimeš Branđis, Jesetiro Jekemura, Leone Pičoni, Silvija Mađi-Bonfanti i drugi. ;

iioci sa mbajtačnijim odgovorima izabraće mmetničke radove i dobiće ih besplatno, čijim

dišnjeg uspeha

RIH:DANA.

pozorišnim nije postojala ni najbleđa pretstava sve do velikog prošlogoJugoslovenskog dramskog pozorišta, Tim dom {francuska revija Lecs Let-

tradicijama

U0VO~

U jednoj britanskoj knjižari

Smrt Valtera de la Mera

Prošlog meseca umro je engleski pesnik Valter de la Mer u'svojoi osamdeset trećoi godini, „On nije pripađao nikakvoj određenoj poetskoj školi niti bio povezan“s kakvom bilo grupom: bio je prosto »dobri Valtere kako za svoju pesničku braću tako i za širok čitalački svet. U ovaj poslednji treba uračunati i decu, kojoj ie on (kao Zmaj našoj deci) dao puno lepih pesama.

To je bio pesnik snova i ima-

ginacije, sa mnogo lične pri= vlačnosti, snažan evokator sliie, čarobnjak reči. Po nekim

crtama, * njegov lik potseća na vizionara Vilijama Blejka, na mi stičara V..B. Jitsa, na belgiskog simbolista: Materlenka. Za šezdđeset godina njegovog književnog života pored njega se smenilo nekoliko pesničkih generacija, desilo se dubokih društvenih „i književnih promena: nijedna od njih nije smanjila

»Letopis Matice srpske« br. 5

eoma zanimljiv je esej o 1R3POSH i mejasnosti u poeziji, koji je specijalno za »Letopis« napisao Žan Gomije, profesor za modernu francusku književnost na Univerzitetu u Strasburu. On je pre svega konstatovao da »nejasnost u pogledu poezije nije mišta apsolutno«, pa &aže: »Izražajna forma koja se u početku, u času objavljivanja, učinila zagonetnom, dobronamernom čitaocu, posle malo podina poštaje skoro. jasna«. Tom prilikom je analizirao razne vrste nejasnosti u pesničkom ostvarenju. Impresivnu prozu »Bolno, bezbolno« dao je Boško Petrović. Štampane su pesme B. L. Lazarevića, Zlatka GOrjana i Božidara 'imotijevića,

Sime Vučetić objavljuje veoma iscrpne beleške o našem stihu i stibu uopšte. O Svetozaru Miletiću i njegovom stavu Pprema Pariskoj komuni piše Nikola Petrović. Muris Idrizović je dao svoja razmatranja o slici Bihoraca u delu Ćamila Sijarića, u kojima je sa prilično Oštrine oponirao literarmom postupku pišćevom. U rubrici »Osviti« M. Sever ističe izvesne jezičke probleme, a naročito se zadržava na stvorenim razlikama u pogledu pisanja pojedinih znakova u čirilici i latinici. RUbrika »Feljton« sadrži oveći članak Radojice Tautovića »Đavo protiv čoveka«, pisan povodom demonolopgije i humanizma Tomasa Mana. U rubrici »Pročitago« Miodrag Kujundžić afir-

"'mativn0o. prikažuje »Paorske ba-

ladđe« Bogdana Čiplića. M. Selaković *sa, simpatijama propraća zbirku pesama Dušana Kostića »Mreže«, a Miodrag Protić iznosi više zamerki drami Ljubiše Jocića »Na rubu noćf«. Radoslav Rotković piše o prozi Branka Prnjata, za. koga kaže da je najmlađi i najmoderniji afirmisani crmogorski prozaista«. Jelena Šaulić govovi o jednoj ruskoi studiji Ivana Gundulića i njegovog dela, dok L. Z, piše o Krilovljevim basnama u prevođu Brane Mesarovića. S. Cucić se kritički izražava o dvema knjigama za decu, o. zbirci »Rosna mikovet« i O zbirci pripoveđaka Gliše Babovića »Voda sa izvora«. Pored prikaza izložbe Zorana Petrovića u Novom Sadu, postoji još i oveća rubrika »Listajući časopise«. Umetnički prilozi su od Zore Petrović i Ale&sandra Lukovića a data je i reprodukcija jedne mrtve prirode Danilove škole.

SOK

»Republikas br. 3

Uvođnik ovoga broja je proza Ervina Šinka »Dvije sestre«. Priču »Pustinjak«, koja opisuje žvot u dalmatinskom selu, ima Vjekoslav Kaleb. Mirjana Matić-Hale štampala je beletrističku promu »Lipe«. U prevodu Grigora Viteza donesena je lirika sedmorice mlađih slovenačkih pesnika: Kajetana Koviča, Ivana Minatija.,. „Petera Leveca, Tone Pavčeča, Jože Šmita, Cirila Zlobeca i Janeza Menarta. Sve su pesme intonirane mekim, odmerenim akcentima. Štampani su i stihovi Zlatka Tomičića. .Niz pesama plemena Kečua (Peru) koje še odlikuju neposrednošću · izraza i snažnom lirskom obojenošću preveo je Nikola Milićević.

o zaboravljenom prozaistu Nikoli Vukojevću piše · Mile Joka. Takođe je objavljena rasprava Žana Pola Sartra „»Reformizam i fetiši«, u kojoi se Bovor'i o izvesnim aktuelnim problemima francuske levice. Uz taj Satrtrov članak donesen je prilog »Svjeđečanstva jednog procesa« Neku vrstu pregleda stvaranja Benedeta ·'Kročea dao je Bruno Popović Josip Tabak ima zanimljiv članew o književniku Ivaru Lo Johensonu, koga naziva švedskim Maksimom Gorkim, dok se na nekoliko pro blema savremene čehoslovačke

IZLOG ČASOPISA

terijal iz raznih područja kuj, ture i nauke, Tako je pisano o nekadašnjem i sadašnjem Heo. gradu, O persiskim minijatura. ma, o problemima arhitekture u svetu, O Travničkom spora. zumu od 174 između Dulbno. vačke i Mletačke republike, a borbi protiv buke, o tuberkulozi danas,' o veštačkom satelitu zatim o seksualnom životu na

zapadu, o brontosaurusima, o apstrahizmu kao stuahu od }ji. vota,

Uz mpripovetku, punu istočne fantazije, Li Kung-Coa »Upra. vitelj južne vazalne države. priložen je kratak pregled ki. nesme pripovetke iz doba di. nastije Tang. Clanak O GOJinim freskama propraćen je „nizom reprodukcija. Veći prostor dat je pozorišnim i filmskim pita. njima. IM. MP. Burijan govori o praškom požorištu D. 34, a Vla, do Mađarević o novim dramskim premijerama u Zagrebu. Marko Motez ima odlomak o Dundu Maroju na LastovVu. Prikazan je film »Pesma sa Kumbare« | pisano je o uspehu našeg cria. nog filma i Oo.limskom jeziku Žorža Skrigina. Stampana su zapažanja Alberta Moravije piscu scenarija. Pored niza kra. cih beležaka o književnosti, ob. javljen je i »sajam knjiga, gde je prikazano VIŠE dela, u. glavnom domaćih pisaca. Pri. log iz sportske probiematike o »amaterima« u Melburnu štam. pao je Mladen Delić. 1 Ovaj broj ima veoma mnogo ilustra'ftivnih priloga koji dopunjuju živost tehničkog .uređenja ovog našeg magazina,

. G. S.

e e 58

»Književnost« br. 6

Na uvodnom mestu „Milan Damjanović ima članak »Konrad Fidler i problem razlikovanja lepog od umetničkog«, u koma izriče zaključak da »u krizi savremene umetnosti koja traje, Tidler stoji na samom njenom | početku i to upravo sa'proble- . mom · razlikovanja lepog od umetničkog«. U prevodu Stanislava Vinavera data je poznata pesma Artira Remboa »Pijana galija«. „Interesantna. su lirska traženja Branka Miljkovića i Liilovana Danojlića. U ovom Wroju je završeno objavljivanje uspomena Laze Kostića, koje su pisane na nemačkom. Te Uuspomene je preveo i priložio kraću napomenu Milan Kašanin. Bora

Ćosić ima uznemireno ostvarenu prozu »Jedan novi svet, Štampan je III čin pozorišnog

komada Josipa Kulundžića «PFirma se skida«.

U »Književnom pregledu“ Miodrag. Protić iscrpno ·govoti o pesmama WĐBožidara Kovačevića, povodom izlaska zbirke »Zaustavljen -falase. U prikazu je naročito istaknut deo' pesnikovog · stvaranja do 192. Miloš I. Bandić opširno analizira roman amerčkog pisca Normana Majlera »Goli i mrtvi« Povo- . dom izvodenja Sartrove »Bludnice dostojne poštovanja «na novosadskoj »Maloj sceni«. Vladimir Petrić živo i slikovito raspravlja, ulazeći ·-u niz detalja, o problemu {filozofije i scene. Rubfiika »Dnevnik« objavliuie zanmimliivy članak Jovana Hristića -pisan povodom izlaska knjige Mjloša N. Đurića »Sofoklove tebanske trageđije« ~ U Yubrici -»Svedočanstva« ~ Miloje R. Nikolić je doneo materijal o sporu Bore. Stankovića pred Državnim savetom. U ruiricfriya di-događaji-knjige« štampana su razmišljanja · Stanislava Vinavera o izvesnim problemima poetskog stvaranja Artira Remboa, Prikazane su knjige Fride Pili• pović »Do danas«, Zlatka Tomi. čića »Vode pod leđinom« i »Je menske novele«.

Pažnja |

1PVIZORIMA 1 RETPLATNICIMA. Sve uplate

njegov: glas, „niti su njegove pesme »izlazile iz mode«. Engleska kritika prorjče im stoga besmrtnost.” .

Preveden

Išli smo putem koji je bio kao neka staza kojom mogu da idu samo ftovarne životinje.

s | M M Š S desn. sirane je bio bočni zid lanea brežuć ; Jjaka, a s leve strma ivica neke uzane, duge doline; mora da ovuda, kad su kiše, protiče | YO brzi potok, ali sada nije bilo ni kapi vode. | ag e} Kad smo došli do malog mosta posle dvadeset

\ Povodom dvadesetogodišnjice smrti velikog: španskog pesnika

Pošto smo napustili Granadđu na muesiu gde Ježi nova Plasa de Toros, odvezl}i smo se preko Čertoze dva kilometra dalje do jednog raskršća; tamo smo skrenuli nadesno. Put je ubrzo dobio seoski karakter; uz ivicu su rasle agave i kaktusi. Počeo je da se penje i ubrzo nas je đoveo do predela sa brežuljeima, koji je bio pun maslina i malih dolina, — bio je to divan predeo za lutanje. Kola su polako odmicala; bilo je bezbrojnih „zavijutaka, a put je bio delimično kamenit, delimično pun rupa. Š »Idemo istim putem. Ovuda su ga vodili pre no šio su ga streljalie — reče Miguel prigušeno. Vozili smo se ka Viznaru, malom selu između brežuljaka, da bi potražili mesto na kome je ubijen i sahranjen pesnik Federiko Garsija Lorka.

Kad sam Miguelu izrazio želju da saznam kako je Garsija Lorka streljan, a i dđa vidim mesio gde je sahranjen, on nije postao ništa manje zbunjen. Španjolci ne vole da govore o tome, a na drugi deo moje molbe je odsovorio: »Mnogi stranci idu na groblje u Granadu. Ali, oh. ne leži tamo. Tamo je grob

drugog jednog pesnika AnCžela Ganiveta. Da

bi se došlo do groba Garsije Lorke, potrebno je poći pelnaest kilometara dalje, ka Viznaru. Danas se pouzdano zna, da su ga famo ubili i sahranili«. | | i Odgovorio sam da bi želeo odmah da otputujem tamo i da udaljenje nije ni pomena vredno. Miguel je bio Jeđan trenutak neodJučan, a zatim reče: »Ni ja nisam tamo još nikad bio — to je povoljna prilika«. 'Pođosmo prvo u Kale de Los Kukaras to je put ma kome počinje istorija Garsijine smrti. Išli smo preko Trga Bibarambla i zau stavili se pred kućom broj jedan u Kale dč Los ·'Kukaras. Bila je to.skromna kuća, a u prizemlju sam primetio neku praonicu s imenom vlasnika: Rozales, »Tu su ga uhapsili«

— reče Miguel. Posmatrao sam kuću. — Še-

đosmo zafim u kola i, pođosmo u Viznar,– „pelitnično mi je tok događaja bio poznat.

Garsija. Borka, koji je bio met Montezinosa ·

_— socijalističkog gradonačelnika iog građa — našao je na početku građanskog rata sklonište i uločište u toj kući.

2 KNJIŽEVNE NOVINE

Jedan od Razalesovih, Luis, bio je pesnik, a drugi ni manje ni više već jedan od mesnih rukovodilaca, falange. U tome se slažu svi, ali fada stvar postaje nejasna. Zbog toga sam zamolio Miguela da mi ispriča sve šio zna.

»Verzija, za koju ja smatram da je istinita, počinje ovako. Garsija Lorka je u toj kući živeo i verovao je da je u njoj siguran i zaštićen. Ali u Granadi je bila milicija »Ceda« (»Confederacion Espanola MDerecha Autonoma«) čija je dužnost bila izvršavanje pođređenih zadataka. Kao što je poznato, ona je bila pođ komandom Ramona Muiza Alon-

sa, čoveka ko,' je odrastao kod Salezijanaca,

a kasnije poštao slovoslagač u listu »Debata«. Tada je još bio konzervativni katolik, a danas je verovatno monarhist. Taj Ruiz Alonso je hteo đa se istakne. No, treba đa se vratim nešto unazad. Komunisti su, sećate se još možda, prvih dana građanskog rata često emitfovali pesme Garsije Lorke preko radija. Falangistima, se nije dopala pesma »Romance de Guardia Civil«. Da li poznajete tu pesmu? — Poznavao sam je. U toj je pesmi kapetan Gvarđije bio prikazan kao nađuvena budđala, a njegov podoficir kao maloletni glupak. Miguel je pričao dalje. »Garsija Lorka je tu romansu mapisao bez nekih skrivenih polifičkih misli. On je poticao od Cigana, a Cigani mrze Gvarđiju; to je kod njih tako od pamtiveka. Tada je, namesreću, taj Ramon

Tuuiz Alonso u svojoi slupnoj mlavi nočen da. pomišlja na osvetu. Hteo je đa pokaže đa je

on poveo inicijativu i naredio hapšenje Gar=

cije Lorhe u kući Rozajes. Bilo je to u noći”

27 jula 1936 gođine«. »A zaftim?« ;

»Otuda se ne zna ništa sasvim pouzdano.

Neki kažu đa se Garsija Lorka, one noći kad

je bio uhapšen, nalazio sam. u kući, drugi ivrđe da je s njim bio i Kis, brat onog

falangističkog rukovođioca ,ali đa nije moga0 da ga brani. Odred pripađnika, »Ceđa« odveo je pesnika sa još irojicom ili četvoricom U Viznar i sve ih tamo pobio«.

WU Viznaru smo se zausiavili na trgu. Na vratima kuća se pojaviše ljudi; žene su izvi-

rivale i gledale nas radoznalo — njihove su ruke bile bele od brašna koje su mesile za hleb. . · ?

Raspitivali smo se nasumce. Bilo je feško .

naći nekog ko bi priznao da zna nešto o pogiji Garsija Lorke, a videlo se takođe odmah da ne govore islinu. Posle strpljivog . traženja nađosmo, najzad, jednog koji nam reče da mu je poznato mesto na kome su se vršila streljanja prvih meseci Građanskog: rata.. Bio je to čovek plave, kuđrave kose. Upitao nas je da Ji' tražimo nekog rođaka, a kad smo odgovorilj da se radi o jednom prijatelju — velikom pesniku, reče; ž SM

»Tada morate da pođete ka Kamino de la.

Fučnte. Ako tražite pesnika, on leži tamo«. Zamolili smo ga da nas otprati do tog mesta; odgovorio je đa ireba da ga. sačekamo da odnese kući. lopatu koju je nosio na ramenu. Cekali smo; kad se pojavio iz kuće, bila je i jedna žena s njim; pogledala nas je nepoverljivo. eye i

»Ona ne želi da se njen: muž meša u {u ~

'stvar« -— promrlija Miguel.

. „Meni je io podozrenje Covek dođe do nas i pozva nas da pođemo za njim. Prošli smo:kroz selo u pratnji šestorice

ili sedmorice radoznalih dečaka koji su išli

/za nama na korak otstojanja, |

Rad smo došli do poslednje kuće, čovek

se zaustAvi. Bio je ponešto zbunjen. ~ io

»Ne mogu da idem s vama do Fuente —

reče — ali, ako nastavite ovim putem dvadeset minuta, ne možete, da pogrešitie«. |

On podiže ruku da nam „pokaže mesio

· gde je put koji je išao nizbrdo zavijao i vodio

preko nekog: malog mosta. Bili smo razoča-

rani. Tada čovek pogleda jednog od dečaka;

dečku je moglo biti oko deset godina i izgle-

dalo. je da je najstariji iz grupe. | j »7'i možeš da ih oiprališ do Fuente« —

reče. ;

Miguel je hteo da isključi svaku zabunu i

naglasi: AH. Sipa -ji 2

»Do PFuente gđe su sahranili sireljane«.

Dečko je odgovorio odmah: »Da, ka grobovima sirejjanih, do klisure«.

izgledalo glupo.

minuta, hoda videli smo s desne strane uzanu klisuru. |

'»Ovuda, gore« — reče dečak, pređe put i poče da, se penje mekom putanjom u obliku šljeba. 1.

Bio je to.pust i zapušten predeo. Išli smo još dve stotine metara a tađa se dečak zaustavi. Ispruženom rukom nam pokaza jedva vidljive nabore, Upitali smo ga da li je siguran i on. odgovori prostodušno:

»Svi to u selu znaju«

II ostali dečaci potvrđiše klimnuvši glavama. Nije bilo. ni krsta, ni kamena, ni najmanjeg znaka. . e »Ništa — rekoh — sem pamćenja tog dečlha«s, ' i |

· Bilo je nekorisno tražiti istinu pod tim

' retkim šipražjem i tom travom i morali smo

da se zadovoljimo pomišlju da Feđeriko Garsija. Lorka leži, možda, do naših nogu, a možda i nekoliko metara, dalje, u divlioi i pustei

. klisuri. Neđaleko je bila neka rupčaga sa

ustajalom vodom, :

i »To je grob« — reče nam dečak iako ga nismo pitali. »Mnoge streljane su tu bacili, ali moj otac zna da pesnik nije tu«.

U·Upitao sam ga da li zna pesnikovo ime. Nasmešio se kao da moli da mu oprostimo zbog njegovog neznanja. .

Osvrnuli smo' se. Pred nama je bjio use čen put još pedeset metara daljie ka stenovitom ziđu brda, Pogled je klizio duž klisure ka, horizontu koji se izdizao nad zelenim breŽuljacima, obasjanim suncem. Spustili smo

oči. Zemlja bi se mrvila, pri đođdiru noge. Bila.

je plavičasta, kao, prašnjavi škriljac. Miguel še: saže i izvuče nešio iz žbuna: isrpva nisam zano Šla je to. Bila je to neka vrsta plsštfa,

dužine jednog metra, kao da. je od celofana,

·laka i prozirnaz ) :

»Ove godine su zmije već promenile ko-

žu« — reče on. »Ovo nam ostavljaju kao uspo menu«,

Meni se fo dopalo i pomalo ekzaltiran u

. svojim mislima pretpostavljao da u tome vi-

dim nešto simbolično. Koža je podrhtavala na vetru i podržavala uobrazilju: »kao neko tajanstveno sećanje, kao neko otkrovenje«,

| Iz knjige »Viaggio sopra la ferra« — Enrico Eimanuelli,

(Preveo: Jugoslav Majner)

proze osvrnuo Miodđrag Ašanin. je Kritički kultume prilike koji je dao Dž. B. Pristli. T u ovom broju postoji obiman ma-

vršiti isključivo na naš fekući račun: 10?-7%-208. AD- · MINIST RACIJA i REDAK-, CIJA: Franemska 7 Tel, 21-000 "

osvrt na u Engleskoj,

F. G.

Lorka,

FEDERIKO GARSIJA LORKA:

e v Gazela strašnog

i prisustua Hoću da voda ostane bez korita. Hoću da vetar ostane bez doline. da noć ostane bez očiju 1 moje srce bez zlatnog cveta. „Da volovi razgovaraju sa širokim lišćem i da glista umre u hladu, D da blistaju zubi lobanje i da žuta boja preplavi svilu., Mogu da podhesem suton zelenog otrova i slomnjene lukove gde pati vreme... ., Ali ne pokazuj mi tvoju čistu nagotu

· kao otvoreni crni kaktus u šiblju.

Ostavi me sa čežnjom tamnih planeta. ali ne bokazuj mi tvoj sveži struk. ' Preveo Miodrag Gardi