Književne novine

- „Dorica pleše",, U Beošrad-

ce Srbije,

„održana. -vanredna..skupšfin#

OR Je |B

dana

ĐRAMA

SU Novom sadu premije, i ra domaće drame R. Odalu

skom dramskom pozorištu premijera „Piknila“ V. Iudža, Rujundžićeva komedija „Čudmpi ljudi“ prikazama u Somboru. O. Nilova drama wMauzgo putovanje u noć“ ma repertoaru! dJugosloyenskom dramskog pozorišta, sar.

1dZ.LO02B.E

U NLjubliani oftvorema. re- ; (rospelitivna izložba BMtiiharda dJakopiča, i izložba itnlijanske savremene nmetnosti, “U Zagrebu otvorema izložba 1, Rožarića i 1. Dulčića. A cos :

· Retrospektivna izložba, Li.

Sartr

vinovića. otvorio & pored čestih susrela sa prijate- e SS aBd ME Stana M. ora MIBEĆG ljima, obilaska antikvarnica. Bat. i iga0t a MOT OMNIJO žita Jiumrić otvorio izložbu u nji po gradu nc prekida mad {pe ir O 100 40 ij podžlgaleriji UTLUM-a, „a \ajar | NOme 386 posvetio pre izvesnog O ROJO ROVOR O IN ROBA: Zarin u galerii Gvraličkog vremena. Reč je-o velikoj auto- i a BOBlOMPPUO BP a BP IyBV Nolektiva. „Decembarska biograliji koja u tri knjige treba ta_dr. vqipha, Baiskin: ŠVojbnejo

grupa“ ove godine izlaže. u

— novembru. rođenja do

KONCE HR TI

slar goslovao wu Beogradu,

OPERA I BALIE.

Tirvatskosw . pravopis: guecii Maveza mi dugoslavije wotpulovaln Poljsku, U delesaciji sm Mladenović, B. Novaković i N. Nimić.

Glumac i

ovogodišnjem dosad, znač dela sovi Od klas

rež 45,-%. rada. u

Sartr govori

| piše . autobiografiju

·Žan'Pol Sartr, koji ovih dana provodi svoj odmor u Rimu #ajedno sa svojom suprugom, Ktijiževnicom Simonom d Bovoar, i

da' obuhvati periođ od njegOvos 1951 godine i objavi krajem 1957 godine. Ovim svojim delom filozof, pisac i dra maturp: Sartr Želi da pruži isto-

ska cii . LY UCI f Rai RRSR PNE, RODIĆ ·|p rijat formiranja, razvoja i sazre- Ot O i CON VE ·'jioncerata u·zemlji. .Polikski vanja jednog intelekta, U njoj, ŠOOO, ci O NOB aANNVA 590 DOO a dirigent Vitold Rovicki so- kako. sam izjavljuje, neće Ubiti Si iabdHiH OI OR OOLBžBn a stovao u mašoj zemlji, Sta- ničeg »privalnog«, dakle, autobi- ODO. BANONO MG: BO eda moje danković gwodtovap m ografija koju Sartr sada piše Scljake. +OreC. N.ZA priboVo Oi pat ebu. Češki disigeni B. | Ppretstavljaće skup još uvek.ak- POPRO K Qunne koj šator Liškau gostovao u Beogrndu, tuelnih iskustava i problema sa Talja » ok. dana«, koja je PTGS Minhenski kamerni orker- kojima su se suočavali kulturni Vedena na više jezika. Pored

ljudi starog kontinenta u toku Tahe Huseina i mjegovog saVre-

proteklih pedeset godina.

repertoaru, jno' mesto zauzimaćte tskih dramskih pisaca. čnih dela svetske dramske literature prikazivaće se Šekspirova iragedija »Magbet«, Ššoova komedija »Pigmalion«i drama

U nastupajućoj sezoni biće prikazano i osam novih komada me+ đu kojima. i »Večiti izvor« od ŠšOvjetskog bpiseća D. Zorina i »Ne sštvaraj sebi idola« od A, Mejka. Obe ove drame obrađuju mofive. iz sovjetske Bivarnosti,

Planom repertoara obuhvaćena je takođe drama »Aveti« od Henpiha Ibzena kao i komedija modermog francuskog pisca Marka Žilbera Sovažona 2»Noćna uzbu-

na«. A

ističu

Moderna egipatska

književnost

i proučio Zlatno doba arapske književno- izuzev nosti započelo je još u ranom

Srednjem veku da bi, tokom XVII i XVIII veka, usled nedostataka originalnih dela potpuno izgulbilm, svoju vitalnost, . "Pek sredinom XIX veka u arapske zemlje počinje da prodire uticaj zapadnoevropske Nnjiževnosti i,ftradicionalne.: arapske Književne nodove (rimovana retorska proza) S5Mmenjuju roman i pripovciki, i MWigipatski pesnik Mahmud Sami

gom kritika priveo je kraju delo koje dje započeo Mahmud Sami, iznoseći nova merila za ocenu književnosti i. .podvlačeći potrebu

da se

menika Albd el-Kadir el-Mazina, čiji se uticai još uvek oseća u

» ae ; A arapskoj književnosti, zuačajan ~ E TOO Oea „Stave je takođe i. Mahmud 'ejmur, Gere Erato URL bolo MD. autor mnogih kratkih pripoveda~ | :Ostuk Be Vd dyar i zceavcka WM : ka, romana i drama u kojima sa B&Č Gostuškog u Beogradm. Sn- Moskovski Mali JBBpeo OBE GVIRBOIJE Svbiu Mienos ŽRGOVNI OBČIRAOHA TU "E • BOBBY Jigipat »>Sudsika,' žbr- i TOPĐEĆORE Rakiči dom ONO lealar u novoj ka«, roman 'Feufika el-Hakima je E Da NJRETEAL 7 O • još uvek jedan od vrlo popular- uspeha

: BeEeEZOMNHI nih romana u Mgiplu, U njemu zemlje, RAZNO - je sa, puno smisla za satiru bpri-

: i U moskovskom , akademskom Đa nehurmanost sudskih bigej M i aičioRe BpDBNO: Malom {eattu olvorena. je hedav- rokrata u Mgiptu. „JOŠ poznatiji O OP OICOOVA Di no sto iriđeset i tteća sezona. U je roman »Povratak«, od istog

pisca, koji ima za temu buđenje MBgipta posle evolucije 1919 EOdine. Teufik el-Hakim „je inače poznat i kao dramski pisac. Nažalost, u Mgiptu sve do nedavno nije bilo stalnog pozorišta. Pa i

kao i

anić oslavic : St | bea 'Sadn "Burmanidjch kultur- Vikiora Iga »Ruj Blaz«, dela danas, pozorišne trupe moraju

ı delegnecija stigla u masu koja su i prošle godine naišla da izdrže oštru konkurenciju razemlju. „Nu Drini ćuprija* na odličan prijem kod publike. dija i [ilma, gaciji pojavila se ww Trancuskom }

prevodn, Izdanje „Plon“. Zagreb dobio svoic ćetvrto pozorište — UMiksperimen falnu scenu. Na Postovani u SAD Miroslav Čangalović i Antonio dJanigro a &VOjim orkestrom postigli veliki uspeh. _ Beogradsko dramsko pozo rištfe gostuje u Čačku..n Na rodno u Požarevcu. Bum; ski macionalni amsambl s uspelhom postovao wu našoj zemlji, U Kimi | priređena „Nedelja iugoslovenskog Tilmanu", E Zagrebn održan plen Saveza filmskih radnili Naši prosvetni radnici vra ftili poselm svojim buwmgarskim Rkolegamnu, U nedelju

TBulturno-prosvetne zajedmniWĆ Novom 'Sadu dodeljene sw stalne magrade Matice Srpske umetnice ma i kulturnim radmicimn WMojvodine.

Branko Copić i Vjekoslav Ralcb

idesno) u TI;

rofesor Jovan

napisao . argenfinski kompozitor lose Kastro, Opera je (oživela veliki uspeh kod publike i, kako sami . stavlja njihovo najbolje ostvaenje u novoj sezoni, : Prema pisanju štampe »Krvave svadbe« su dosad najv t argentinske operske muzike. Kom pozitor Hoze Kastro pažljivo je

Španska muzika ove opere" slrogo je. podređena mctru i slihova i verno prati razvoj dram "adnje, Umetnički krugovi u

Filmski festivali

Krajem održana Nedelja, italijanskog 1ilma, Dela italijanske kinematogra fTije su odlično primljena od publike i kritike. Italijanskoj delekoju zgovoru sa Sovjet skim piscima u Moskvi

izvođači, ona prel- ma, a za drugu polovinu

domet čajnija đela sovjetske i sačuvao Lorkin tekst,

nekih detalja. dzrazito »Otelo«, »Mati« i Deca sl

ritmu

pozorištu »Romedi teatr«

Ajresu smatraju da će

ova nova argentinska opena imali

i izvan granica mjihove

S » Letopis

oktobra u Moskvi je -)

su između ostalih

Drago Ivanišević, Suećko Pavle Popović “i Petar Priču“ „Ona. moć“ Lazič,. dok je Miodrag :voju ĐDrožu ftonirao pšsihološkim

je:

najvećim izvosnomi

matika e, jednačava

ja je po samom sVONI

đa „ova nadahnuta knjiga

štaje da inšbiviše čitaoća, Oh" kraju je. data rubrika vadc ı impresivno delovao na ši- dao svoje 'utliš Moni . EFincž,

ga izvlači iz m-rnetskog polja ćti časobpiš Si o: kojoj su Dr pD ] renje DO 1dejn i SAVRLANIJA, | Na kraju je u „.Bilješkama“ da~

dremeža, da bi Sa nadabnula i Ćena pojedina kr ževna “zbivanja po rezultatima ostavio vidne 1ra- +, DOOLIO UA RO IG NI OC RSiV A UI

PONE o i O u svetu. Od umetničkib priloga gove 1 našem kultumom #MivO+ ta hronika sovjetskog književnog

okrilatila Ć 12 SJLE šanjarije.. d; je litografija. Ivana Rado- iu“. štampane su, pesme Branka Života, : x - IJ

U tim budnim noćnim sanjari- vića „Akt“, Peića, Božidara Kovačevića i NODE: GG. II bio meophodan :da bi se mogle podmiriti kulturne Žževnosti, gde on, kao dobar 'znalac mekoliko potrebe koje su u tadašnjem vojvođanskom dru- stranih jezika, pored drugih mnogobroinih pre-

TCL

TOJEDAN KULTURNI- TRUDBENIK VOJVODINE

1 oktobra 1955 navršilo se sto godina otkako se u Vukovaru, u Sremu, rodio Jovan Grčić, nekadašnji profesor Srpske novosadske gimnazije. Tu obletnicu nije zabeležio nijedan vojvodanski list, pa ni LETOPIS Matice srpske. Ispravljajući ta, propust, mi oživljavamo lik profešora Grčića, jednog. od najzaslužnijih kulturnih trudbemika VoJvodine i čitavog našeg naroda. i U vremenu Omladinskog pokreta, šezdesetih | sedamdesetih godina prošloga stoleća, sva omladina u Vojvodini plamtela je željom da na neki način pomogne ostvarenje prosvetilačkoga i kulturnog programa koji je bila istakla, A Srpska novo(sadska gimnazija. bila je najpodesnije mesto odakle se moglo radjfi za »narodnu stvare,. Prvo obrazo-vanjem mnjenoga podmlatka u narodnom duhu i _ pravću, pa onda radom u drugim dvema sre(dišnin prosvetnim ustanovama Vojvodine u Novom Sadu, Matici srpskoj: i Srpskom naroctinom pozorištu.

Ta narodna struja toliko je bila neodoljiva da je određivala životni poziv i pravac čitavog pokolenja toga uzavreloga doba našeg omladinskog romantizma. Citav red. svršenih pravnika peštanskog i bečkog Univerziteta napušta svoju pravnu struku i traže se za profesore u Srpskoj novosadskoj gim naziji koja je 1865 dobila pravo javnosti i proširena u veliku, sa pravom polaganja ispita zrelosti. _ Mećđu njima bili su Vasa Durđević, Laza Kostić, Josif Popović, Svetozar Savković, Đorđe Dera, Milan A. Jovanović, Od njih neki se docnije vraćaju pravnoj struci, a. drugi ostaju verni Gimnaziji i

posvećuju čitav život profesorovanju i prosveti-

lačkom radu. Toj grupi profesora pristupa nešto docnije i Jovan Grčić, i Ta | Među profesorima gimnaziskim Grčić 5e odli- kovao svim osobinama Koje sa karakterišu i Kao · književnog i naucnog radnika, To Je prvo neopi"čam dar za jcdzike, klasične i moderne, i interes Za · lnjiževnosti, latinsku,' greku, Za nasu, pa onda Zi · ve književnosti . moderne i za njihovu istoriju. Pored latinskog i grćkog Ježika Gaicic u Gumnazii predaje i srpski i nemački jezik sa Mnjiževnostima., Ali iako Sremac, Vukovarac, Grćić predaje i ma - darski jezik, i u najvišim razredima, pa u njima

čak i mađarsku književnost. On. je mađarski. jezik

savladao provodeći letnje ferije u mađarskom mestu Temerinu, u blizini Novog Sada, i Na, osnovu latinske disertacije DIE: ROMAN QUALIS PERHIBETURH. IN VERGILII AENENIDE "Grčić je u maju 1882 položio profesorski ispit i postao stalni profesor u Novošadskoj gimnaziji. Odličan znalac latinskog. jezika, Grčić u objašnjenjima svoje prepiske sa Simom Maflavuljem piše da je u leto 19%4 odlazio Matavulju u, njegov vinograd pod Kamenicom, gde mu dela Tome Muzički. obrazovan; :Grčić je spremao učenike za Ssvetosavske beseđe. koji su mjima dobivali muzičko obrazovanje. i koje su donosile čist prihod

' Iz koga su siroti učenici materijalno pomagani, Na

KNJIŽEVNE NOVINE

je pomagao u čitanju ·– Kempinskog DIE: IMITATIONE CHRHSTI

svetosavskim besedama Grčić je negovao srpsku, slovensku i drugu pesmu i muziku.

Tri naša poznata muzičara i kompozitora, Petar Komjović, Isidor Bajić i Miloje Milojević, primili su prve osnove svoje muzičke spreme od profesora Grčića, kao i Tihomir Ostojić Koji ih, je stekao u kući Grčićevoj čiji je bio pitomac.

Clanom Matice srpske postao je Grčić pošto je kao suplent došao u Gimnaziju, već 1878. a članom Književnog odeljenja Matičinog 188 god. 1830 on je izabran i za počasnog člana Matičinog. Hroz Ssyu profesorsku službu Grćić, Je predano pomagao rad. u Matici, dajući za. to Vreme mno-

ge priloge izdanjima Matličinim. i vršeći dužnosi.

ocenjivača radova koji su Matici stizali radi ob„javljivanja, Srpskom narodnom pozorištu Grčić je dao svoj doprinos time što je počev od 18%9 bio član pozorišnog odbora; što je sem dva pozorišna dela koja je napisao, sa nemačkog: francuskog i mađarskog icezika preveo nekih četrdeset pozorišnih dela. On je skupliao i obrađivao građu Za istoriju Pozorišta, ocenjivao dela koja su stizala za pozorišni repertoar i pisao Kritike i prikaze na odigrane komade, čiji broji ide u stotine. Kratiko vreme Grčić je bio i urednik NOVOG POZORIŠTA. Sve to zajedno čini toliki rad u službi

Pozorišta, koji, sem Antonija Hadžića, niko „više

od pozorišnih ljuđi n Vojvodini nije dao. i

Kao urednik NMnjiževnih listova. JAVORA i STRAŽILOVA, Koje je izlazilo nedclino, sedam godina, Grčić je stekao najvećih zasluga, Nadvnatniji književni i naučni prilozi onoga Vremenia objavljivani su u STRAŽILOVU. od pesama Vojislava J. Ilića, do istoriskih rasprava Hlariona Ruvarca, Stojeći kao urednik oba časopisa nm Dprepisci sa Svojim saradnicima, Grčić je tu prepisku objavio u zbirci PORTRETI S PISAMA koja preistavlja dragocen prilog poznavaniu ljudi i prilika našega tadašnjeg Književnog i Kkulturmog Života.

Grčićev rad obuhvatao je sve strane kulturmom života kojim su Srbi ı Vojvodini i u Novom sadu u to Vreme ziveli. Sa pordjednakom istrajnošću Grčćić ie rađio u {ri središne prosvetne ustanove Vojvodine: u Srpskoj gimnaziji, Srpskom nnurodnom pozorištu, i u sve tri niegov rad je ostavio vidna traga. Odnfle on Se proširivao na originalnu i prevodnu uređivanje Književnih časopisa, gdAVOHRA i STRADMNLOVA:; “izradu Mudžbepika za.istoriju TpskKe, rimske i grčke kniiževnosfi; Štivm MZ srpsku Knijiževnost, rečnika nemačkog i mađarskog jezika; Wnjiževnu, naučnu, pozorišnu. muvičku i ume{ničku MKkritiku, na svetosavskim besedama Srpske novosadske gimnazije, Rad Woji je wu današnjem vremenu Ve uže specijalizovanja gotovo neverovafan, ali ra zumljiv u vremenu nekadašnjih sasvim izuzetnih kulturnih i društvenih prilika u Vojvodini.

Na jednoj skupštini Matice srpske, između prvoga i drugor Svefskog rata, jedan prosvetni radnik iz starijeg vojvođanskog pokolenja umesno je primetio da u Miletičevo vreme jedva da je u Novom Sadu bilo dvadeselinn ljudi od knjige i petra, na čijim je Yplećina. počiVaD ·sav feret knjizevnog, kulturnog i političkog života Voivo-

“line. Ali ta dvadđesetina. intelektualaca pokaziva-

više smisla za javnc poslove, neso Što

la je tad | azivale stotine intelektualaca u Voivo-

sM gmoOpo

dini između dva svetska rata, sa najvišim. fakul- · baš zato što je tadašnja.

tetskim Kvalifikaciijama:

inteligencija bila malobrojna, a kulturne potrebe

Matici. srpsko, i.

"književnu delatnost; na”

prva vežbanja i prve skice za neko šire

Wao. j na negovanje pesme i muzike

Vojvodine mnogostruke, morala se ona #a te poslove i osposobljavati. Na taj način se kod mnjenih „tadašnjih intelektualaca razvijao izvestan

smisao za svestranost, za enciklopedizam, koji je

koj su takođe održani testivali' francuskog i bražilijanskog

bra predviđeno je održavanje Neđelje sovjetskog Tilma, Tom prilikom biće prikazana i neka ma-

proizvodnje: »Pedagoška poema«,

Među delima koje je britanska cenzura stavila na indeks nalazi se i drama američkog pisca Ariura Milera »Pogled s mosta«. Ali, i pored ove zabrane premijera ovog pozorišnog komada čija se radmnja, odvija u okovima” Njujorka održana dje u privatnom londonskom

suprage Merlin Monro čestita glumćima »Romedi leatrać,

X—RWWWWWWWNWNNJN1"y"11"_

Janko Đonović objavio je prozu. „Cađa“, hroniku jednog -putopisa iz Pariza, Pesmama su zastupljeni Grigor Vitez, Bogdan Čiplić

dao: TL.azak „Gospođa Mulza“ in-

alkkce iađojica Tautović ima oveći O-

delom, problemaftikom, dakle sm materijom ko

ložna diskusiji“. da. bi podvukao

še godina napustio je mali grad u francuskim Pitrinejima, gde živi kao emigranft, povodom SVO osamdesetog rođendana da bi u Parizu dirigovao orkeštrom od sio čelista. Na istom koncertu izvedene su i dve Kazalsove kom pozicije, Publika koja je prisustvovala Ovom koneertu il amfiteatru Sorbone i Parizu toplo je pozdvavila. nastup starog mniajsto-

izvanredni

svoju

noveni-

filmske bodaske

rovatnu dsftrajnost i. gotovo svu životnu energiju, retku sme lost i Jičnu hrabrost: Ali, .sSa je on uneo i

„uku, a..to Će reći uspešnije! sredstvo slruštvenih problema, težnje i \ prema raznim oblicima nacional-

naučni falenat neve-

na \ođli“,,

\li, u nje ostale svoje D

odvratnost ističe da „bogatiji i

e Pil OLD MOWejna 'pahmiščića. Domesen je » Književnoste zulšetak članka Miroslava l'ele-

| ia . pretstavljale i glumice: sil i a s: | fa „O Miroslavu . Krleži proliv

e Spol Po drami Pampaninj, Bleonara, Rosi, Drago, Osamdeseti broj 9 O ES | iVej Maa. POL u e če _DO~

TOA SJ UL WM: taa YO Oba. i : vodom rležinih Stinov ale i

absnja Lorke Đana Marija Kanale i Valentina rođendan Pabla Na uvodnom mestu ovoga bro- mišljenje O poeziji uopšte, pa se

ur BM Korteze priređen je svečan pri- i 7 VOJE Milić je dao zanimljivu na jednom mestu iznosi ivrđe-

„S PRROOBtU 3RoOlOPE: u Bugnog jem ugradi VWHBvnog:"8OVijEta; Kazalsa Yapravu o Wociološkoj komcepci-| nje da 8 „pjesničko stvaranje

2ddljk' ı tžana je pre nekolikO kome je prisustvovao i Nikita ; i ovaa, Cvijića,. našeg, čavenop, Tada iz sukoba ličnosti Ba vanizika ORMGPEĆ a koju ld.. OVE ryaakOv "ZiBOiMa \Pomali španski umetnik, jedan SBučahiKa, Govoreći: o Ovijićevomi | SkOni stvarnošću, i ništa nije ,

itobu0i Topkfnoj dram! Ryu TM ICO DOO U 0 od najvećih čelista današnjice, naučnom radu, pisac je ištakao OV S meodrživog OBDOa 'tn>

no | 7 i ža 2 OKOV CP A ci k i -: LOA Oe i :evoj „IPiVe Z >»odrŽiVOE VI % -

ı muziku · U toku”oktohra i u Čehoslovač~ Pablo Kazals, prvi put posle vi- da je Cvijić „u mjega unćo BVOJ a rbeoBav kao rješavahis sti-

koba". Objavljen je svršetak pro ze Čamila Sijarića „Zelen prsten

TO rubnici „Osvrti i ošvjetlija~

eobine: nepokolebivu veru U Ta- vanja“ dat je članak Slavka Loistinu, kaa naj ovca „Stıası iženerozitet“ gdje je

ga rešavanje „pisac objavio nekoliko svo svoje &8lo- fleksija o savremenoj Mvitici, ba

rafiniraniji psihološki život, današnjeg čovcka,

x ih nictd j nužno nameće umetnosti i kritici Obode«. ra walice. mog „i „socijalnog ugnjetavanja DdičnO OU Onih i prefinienil 1 ORO kojima su naši narodi u razni više komplikovanib i prefinjenij _... krajevim:i.bili izloženi“. L. i: O: osvrifn na razne strane i više te28. Biihalji-Metin imaju sveže #500 “koća da*se' ptonađe celina, jo-

-. stički 1 ie | sa širokom Ska- E OVO OJ BAREOKE SSS lom asocijacija. ostvarene puto-' dina, vitalna i sva usmerena Ta-

Š pisne naslovom Pesme

"Takode je

talenat“.

uhodane,i

ljudi“ Protića wu

Na slici: Artur Miler. u pratnji svoje ačević 1L o najnovi

smo prividno i provizorno Mićui- svrnuo mia

Diana kali bacivši joj*u čeljušf. komad Pajić. kakvog-takvog „odgovora“. Pod .

naslovom „Crni Ofej“ Pehim Bar, jakterević raspravlja o Jednoj antologiji mođermog cmačkog pesništva... U rubrici «Peljton“ Miljan Mojašević govori o dile; koja

„Protić

"ntima.,

iz-

Miodrag Protić i na „Trilogiju USA“ Džon:

nodernog prozne

o Vraneševi zaka zbornika Ma,

ne pre.

štvu bile izrastale. ” ea ON . ||

' Tim vrlo razvijenim smislom 'a Sveštranost treba objašnjavati i Grčićev“' slučaj... Jer mnogostruki rad, iako nije mogao izd ti strogu naučnu i književnu, kriliku, kao ni njegov udžbenik ISTORIJE SRPSKE NOSTI, bio je razumljiv i potreban u Kada sm se Književni i naučni radnici u dini mogli izbrojiti na prste.

uvek sam

vremenu Vojvo-

Jer ko je u Novom Sadu u lo Vreme,, SĆMi Grčića, mogao, pored tolikih drugih dužnosti, primiti još i uređivanje STRAŽILOVA koie je

izlazilo nedeljno, i kome' je Grčić morao biti ne samo urednik, nego i pisac, ocenjivač, preradcivač, korektor, a po nevolji i elspeditor, sve U isti mah. Mi ko je u tadašnjoj Vojvodini mogao Grčića zameniti kao radnika na prevodno,j Kknji-

beleške „Preobražemi „predeli“. su od Mire Alečković i Velimira Lakića. Drago Ivanišević je BŠBtampao „dnteresanitnu pro. : „Roland na austır i 'P'rakla u prevođu Ota Bolea, Koji je mapisao. tog engleskog književnika "8; Eliota „Tradicija i

„MKnjiževnonmi

standardne pripovedaČke proze“. donosi 1 kome se on osvrće na četiri knjige portreta znamenitih

ka Milana Rakića, Božidar Ko-

im proučavanjima Ničgoša i o izdanju-Niegoševih ,, lokupnih djela“. 1 — događaji — knjige“ objavlju-, je prikaz Zvonimira “Goloba

naka iz oblasti dubrovačke kmi ževnosti · Dragoljiuba evne i kulturne istorivnika", »Život« br. 9

Kao uvodnik ovoga broja vnt

ća i tom prilikom razmatra SVUkoliku aktivnost ovoga značajnog

"*, Bran- šić se „istakao kao 'Bwibatni i kog tajenta ko

njegov '

RNJIŽEV-,

e iz Holandije pod zvoju, Koja mne

“ Dato. je. devet. pe- . iskog: pesnika Georga

i belešku 'o pesniku. prevekMen esej pozna~ „kaže,

lučenje

indiviđualni pretpostavlja

pregledu“ M. pripoveike MiOća „Đavoli dola-

TRubyvika „Vremena ı mnapis Miodraga

Jovan

„Bibliograftiji“ BOVOTI ažj“ govoreno je O”

e zbirci Kranjčevićevih

Rubrika „lLijudi

o trima novim Knjigama

knjigu studija i čla-

Pavlovića

· belešku .o knjizi, Ota Biha vina. „Spanija „između

čno ritam“, u prevodu

gradskog dramskog pozorišta

lo glasa došao jedin ni radnik retje cglim svojim

voda, daje i prevode četrdeset pozorišnih dela i tako pomaže izgradnju tada još nejakog i' oskud* nog našeg, pozorišnog repertoara. Ko je Grčića mogao zameniti i kao nčumornog pozorišnog i, književnog Kritičara, ifi: muzičkog -.. recenzenta. hada u Novom Sadu u fo vreme, sem njega. nije bilo još jednog čoveka koji je 'umeo -· napisati stručni prikaz i' kritiku na muzičke i umetničke priredbe koje su wu. Novom. Sadu “bile - izvođene,

Jovan Grčić umro je u.Novom,.Sadu 5 februara 1941 u osamdeset i. šestoj godini. Kao neumorni izgradilac i vojvođanske i opštenarodne kulture, na kojoj ić radio predano nekih sedamdeset godina. profesor Grčić stekao je za srpski narod Vojvodine,.a i za čitav-naš narad .neuvelih zasluga.

Dr, Jovan SAVKOVIĆ

PESNIK BEOGRADSKOG ŽIVOTA ·

Malo je u nas pripovedača 1 romansijera koji .su pokušali da prikažu beogradski Život, da zahvate njegovu atmosferu, da maslikaju njegove Žžilelje, a još ih je manje koji su u tom uspeli, Matavuli je valjda prvi ozbiljno pristupio tome poslu i dao Tealističke crie iz beogyadskoga života kako sa je video krajem prošlog veka. LO Opa ačaı

I njegov savremenik Dragutin Ilić ima »beogradskih momenata« u svom pripovedanju. Ali ije %lić u suštini zakasneli romantičar. Makoliko se trudio da realistički naslika Beograd, njegove pripovetke uvek počivaju ma sentimentalnom Žalu za prošlošću i pokrivene su romantičarskim velom koji pomalo zamagljuje sliku Beograda, Pa i vreme, u.kojemu se zbivaju ove njegove beogradske priče, obično je već prošlo i davno prošlo, Njegova »Z.vona« crtaju mam Beograd u trenutku kad u njemu Srbi, koji su postali jači ne samo brojem nego i duhovnim moćima, moralnom snagom 1 opštom voljom, izražavaju svoju nadmoćnost nad Turćima i podizanjem zvonika, Mesto nekadašnjih muhlih klepala razležu se zvuci zvona kao simvol nade i oslobođenja jednog naroda, Druga Ilićeva pripovetka »Gazda-Nedeliko« ima manje. uzvišen sadržaj, i više je realistička, mada prikazuje Vreme pred Drugi ustanak,.U njoi kao da se OBERAJM delo. Pisana početkom ovoga veka i wbrzo (1904) objavljena u »Letopisu«, Oova' pripovetka je priprema za »Hadži-Dišu«, jedini IMlićev roman i danas jedino niegovo delo koje još ima čitaoce i još živi u našoj književnosti. \}?- x :j _ Beograđanin po..rođenju, sin pesnika Jovana Tlića, takođe Beograđanina, rođenog u obližnjem selu koje je ddnas predgrađe 'i jedna od kmetija Beograda, Dragutin Ilić ie naročito Tado i 5 ·liubavlju prikazivao stari. Beograd ! stva ili iz pričanja još starijih Beograđana.

Stari Beograd, kad su Dorćol i Varoš-kapija bili središta grada, a Palilula i Savamala daleka peniferija: Beograd, u kome su se, kao u selu, svi ljudi znali; Beograd koji je završavala okružena Waštama bhosfana i voća, kao neka pogranična Kkaraula, baš njihova kuća, starinski dom Jovana Tlića, sa doksatima 1 pod vinjagama, iščezao lek u naše dane regulacijom Palmotićeve ulice, — taj stari Beograd Dragutin Ilić je ne.samo osećao nego je imao i umetničke smage da ga izazove pod svo-

iz njegova delinj-.

ragutin Ilić

jim perom. Tako je, posle dosta dugog oklevanja, vežbanja, uzgrednih pokušaja, postao godine 1906 »HMadži MDiša« prvi roman iz beogradskog Živola. pĐoduše. io Je donekle i Sapčaninovo »Sanijalo«, ali je tek Ilićev »Hadži Diša« beogradski roman u potpunosti i na prisštojnom NMnjiževnom nivou,

Na sentimentalnoji potki, sa dosta romantičar-– skih rekvizita, Dragutin Mlić:ipak je u »Hadži Diši« dao. jedno. delo realizma. U ovom romanu, kraj sve piščeve naklonosti da, prošlost patinizira, dx, uklanja iz nje tragiku, a da unosi idilično, ipak dah stvarnosti. preovlađuje. | :

Ali realizam i relativno Visok stupanj umetničke obrade nisu jedine vrline ovoga romana Nama se čini da Dragutinu iliću treba u »MHMadži Diši« priznati i njegovu naprednu, ako ne široko određenu fendenciju, a ono jasno naglašenu socijalmu notu. Mnogi naši pisci u Svojim pričama prikazivali su »staro dobro doba« kao zlatno doba bolje od kasnijega.,I kod Sremca, i kod niza drugih savremenika Dragutina Mlića, manje uspelih nego Sremac ili čak'ni koliko Ilić, aseća se, kako

oni Svojim slikanjem nekadanjeg Života slave Sta-,

rinsko, patrijarhalno, društvo | zato Sto je io'ož onda čoveku bilo lakše i veselije živeti nego Sad u njihovo vreme, TI kod Ilića, naravno, ima ftakybh

merakliskih raspoloženja, 4li su jači momenti Ki.

tičke analize. eb:

(U »Hadži Diši« ovaj,krilički stav piščev prijično ·je jasno naglašen, osobito. u psihološkim tuma(čenjima glavnih lica i u glavnom #apletu dela. Mlada i lepa devojka mora da pođe Za stara. udoV:a. samo zato što je imućan,. dok mlad i zdrav momak, samo zato Što je siromašan sluga, ne sme ni da pomisli na brak s njom. AJi pravi zakoni života triumfuju i kad se Hadži Diša pokaže nemoćan da produži svoju lozu, Janićije Bik zameni ga u Of~“ sudnom trenutku. i i X Kritičku „analizu Koja se Javlja u mnogim odelicima ovoga romana obično pomognuta humorističnim i ironičnim naglaskom, pojačava još jedna osobina, u jakoj vezi s realističkim tonom dela. To je ubedljivost, izvesna spontana neposrednost s kojom Dragutin Ilić prikazuje svoje junake. Oni su svi veoma. verovatni i pred našim duhovnim očima stoje kao Živi. Makoliko naivni, zastareli, smešni u svojim anteriiama i strastima, Tlićevi ju-

naci izlaze sa hartije na koloj su nacrtani i ulaze

bez napora u pravi, istiniti 'živok,

Aleksandar Dima Mlađi 'napišao ić čitave PO mile wruštvenih ı moraliskcčkin drama “Od. kojih nijednu nije doprla do nas. Ostao mu je samo, Yoman »Gospođa s kamelijama«. Kioda “'Tilije sećamo se Samo zbog »Ujka Benžamena«, a Mirže4 samo Zbog »Cergara«. . . ć

T. Dragutin Ilić je među onim piscima Kkoji.su vrlo mnogo ·pisali, ali su· samo jednom m životu popodili pravu reč i predali je potomstvu, Madđa _je i posle »Hadži Diše« pisao pripovetke i pokušavao. pišati romane iz beogradskoga Žživoia, ni pripovet.ka »Ne· da Arapin«. ni roman »Marija« nisu uspeli. Očevidno, ona prava reć u njegovom Stvaranju bio je jedino »Hadži Diša«. Reč i istical budućim pišcima" beogradskih" auta a BO:SVCAJ

| Božiđar Kovačević

OOU Xa

MDragutin Ilić kako ga je naslikao Rajko Marković – Mit u Parizu 1918 %% abe

bi- postala she„” ma.“ Pod naslovom „Nesporažu. mi koji: traju“ Miodrag Bogićećević govori O mašim književnim polemikama: i' diskusijama; i ističe: da.,rješenje tneba tražiti ~u' samim djelima“, jer. kako dalje „samo Takav Jedan DOS4LU-

lat,. koji „uvijek. mora strogo “da, umijetnič

Čkog oki kiča, i poze, ma o ka kvoj se proceduri radilo, može

draga i * da razriješi beskrvne sporove ze" i ma jednomni mestu. kaže. mod iza ·salizam", koji „Bulatovićevo pripovedanje je i » 1 ernizam ce realizam", koji svojom tematikom i tehnikom iš~" se već đugo povlače po našim kočilo iz halupa i okvira naše listovima, časopisima i kuloati~

ma "literarnog života a koji” mi po svojim nazivima ni DO 5VyO« . jim predmetima nemaju logičkog) opravdanja. Umjesto tih SDOroVva,

ličnosti. U „Dnevniku“ : SPORA OTR O e Hristić piše o problemima grčke . treba pristupiti! daljem kritič. filozofije, ppvodom knjige Bran- kom ispitivanja, Šta Je kod nas e "Bošnjaka Grka a nija po sadžajima autentična, . buljeno je nekoliko pisama, pešni- manistička 'i ·'umjetnička -litera-

OCA aA bU Pubrici „Kritike i prinajnovijoj pesama, zatimi.o sedmoj Knjizi Godišnja. ka Istoriskogydyuštva BiH, kab Za

| Rknjigu pesama Jure KHaštelana, i i • a OPEL CAR UiO OSA deru (o pričama. Sime Klarića Matice Srpske« Soričo "dloBoće tvrđemje: „Kašte . „Gligorova astijena#, o prozi AŽA 3 lan ni Tevolucionar i poeziji, lekse Mikića „Pjesme na” Ko» i k 0 iako uviiek u prvim redovima, njuhu“ i Slavka Mićanovića, „ČeSVesica Dos ano i aaa ai naove Mane: iri dječaka)” ato Trifković s veoma maglašenim nadreali negativno ocenjuje zbirku pripo+ jama, ona nas opet stavlja pred čkim OSB ON: a :Ž vedaka „Vladana Desnice „Tu, Stingu GaXHo NO OP O IDTOLOJK Me bi Baje atigao -majstorabVo odmah pored . naa“,, Dragoliub alne i životne „mature“” oju opme". Raško Jovanović se o-. Vlatković govori,jo, knjizi, Pre:

draga Kostića o. Bori Stankovis ću kao o, jednoj neuspeloj i zakasneloj &tudiji, B. Peić jc dao ji-Mesmrti i _ rađanja“, Vladeta Vuković je afirmativno prikazao zbornik” mod derne francuske poezije. „I:veNiko?! ttina esc'istikuz,Marka Risti- mi: MHajne ili Helderlin, · koji, je nazvao „Hamlet u, še odvija damas u kajijevnim je napis dr Vase Glušća o E, "Trajkovića, U rubrici „Pozorište“ O XC : SJ JU NWrugovima Zapadne Nemačke, tru Kočiću, gde 5e govori”o,Mo- LN ić 5, 3 Kldavje? KRSRN Ti II 7 protiv V!' mubrika „Pročitano“ sadrži kra- čićevom ,studentovanju u Beču. Borivoje Jevtić ima članak „HoF mena“, Tautović zaključuje da će prikaze Petra Pajić na pe- gradu u kome je-on habisao svo beni provetravač pozorišnog važ„Ljudi! m nevremećmu neodoljivo Sa S0BdOn ne MOOKOTIĆA EE: je, najbolje BEER. AKCOĆON Kru- duha“, pisan “Povodom ” smuti o O KORA NI A ON 'vyla Đonovića. Pored" pri ševac oj oveći članak po e "Ka i Z aže na diskusiju: a, te- :c OS Ć OV LOV DOE y ZUBI ee : draže na diskusiju: njihova, te- Knjiga Kirila Česmena ćuje uspomeni na Jovana MK! Berta Brehta. O. gostevanju Beo

Sarajevu piše, Kritički, naročito

Pasosa, pa kaže da masijer- Kulturnog književnog radmik#, ZufBaya.s Boravo | ski postupak Dos ia Ima Mbijenog od ustaša, Rruševam na O 2Da1.88" 20PILVO biću pod- avoje značajno mes evoluciji jedmom mostu ka? „Jovan K- Prhhli ističe po”

ia, . gfu ostvarenja. O” : režultatima * Pualskogy5. festivnUac