Književne novine

+ X »Nolič • Beograd, 1956) noi 'sledana, BA. naj srpsk, razmatranja, ” ie om pesništva, za-| ajlno mesio u Ya, je. ĐDisu je Sker-

286" mujbolniji mdarae. Moko NAR, moderno oti-

a Bi6 ati SU munozoD U | VOJ MWonačnoj re» SS OG: LOŽH godine poo izdamje sdabranih

mamenjeno čitalačkoj fime sc, nopotrebno, odgovornost va. eveuftuitičke primedbe.

Milovan ĐANOJULIĆ erno, daiek ; O DFAVIh i OR akoen-

„Madanje mije rnzlučilo pes~

vidoviti ponor, od pesama pisaoljubivom ru-

Džon Doc Pasošt

»Trilogi:a UŠA«

(Otokar Keršovani), Rijeka,

meveštom rod NOVO Đožidara,

i Sta Se sayremenom : Saat je i obuhvatan. odjek ax Mihajlovića, ugplav-" a oženi je, rezultat, ie opstes Vo ja savremenika prema m stvaralaštvu, Naglašava, | PEABeRGOr sa Svojom ubosultarom. sa neskludwim „jc· samoulk. čudovišno vinuo ih mekoliko dubinpskih, cvee wesamxn maše WnjiževnoFamnica*, „Nirvana“, „MUio-

'rransfer& i ri vojnika«, Pasosova »'PPrijogija USA« upoznaje našeg čitaoca sa Dos ta široka, do u lika američ&ih života sastoji S mana: »4) paralela“, liki novac“.

Činjenica đa USA« veoma trirana slika amer je dinamičnost jedna , sobina, može. usločitalac ovo delo u haotičnosti

»'Frilogija USA“.

»1919e i »Veva“, „Cvetovi slagye“, i još

tog samorodnog tibilnog osećanja ponora, smYrfi) bedinisla i tuge, i istih tih te“ . UL suvlje rečenmih kroz ariizatvt Dučića i Rakića, Disu, vesniku oue desetine pomenutih pesama, odaje se zasluženma počast. Bio je prvi istinski glas promaševsi, prvi pravi pesnik koji je lažna pluća pesimirma, plaća, prokleistva. Najveći deo njegovih rodoljubivih peshnasšfalih posle rađova, s pravom se zaobilazi. vom &mislu

od glavnih O viti da površni oseti kao panoram gradu Amerike, dah poslovno&ti io su osobenosti tracije kapitala na i siromašenja komponente u G6vetskoj lite-

velikih rizika. moćne koncen

disao Kktoz v ovog dela koje bez pbremca, egzaktnošću vitka američ-

naučničkom zuje haotičnost raz he lcapitalističke ci

Dos Pasos nije sa breklih tokova živo damara; još više O pažljivi anali

· Balkuanskilu mo slikar ma ta i njegovil a toga on je y, tičar koji sV iesama. Podvukao je da je ovo i?f- i anje Nolitovoe

ativnu snagu nje društvenih prilika,

a i zbog javnog reda, zabrani emitlovanieč mnogo je. bolje da e, a ne emisije isalo je u aktu 924 godine u a i svojim izvanredtb slušalaca iza”

vwRadi sigurnosti ma mou, enog je inticresa da se ijela ŽBerminea... muzičke emisij ni efekti« — PB ancuske 1

scenarija Gabr radio-stanice emituju u Wojima se daju zvućc Ministarstva doba kada 5eČ nim mogućnos | ivala istovremeno i Vels ic postao šl | svojim emisijama 0 i man broj naivnih | efektima i zali vreme radio-di | celom svet

pomorstva Fr radio-dranmsn rađal tima uticanja na SsVeS oduševljenje i DPT restrašivši ČilaVi

»>»Marsovaca“«, slušalaca poverovao »Marsovce«. ne slušalaca Mu an oblik sitvaafiprmisala se u vetu premi-

sta očekivao rama je OSVO ma je poslala raV iem i sa filmom, danas se u 5 s punom pažnio je vavnopravna ona ima nešto DO i to je čini maroOakcije. To je nc“ ačestvaje u njcda maštom D tu pretstavu na na iransti da evoćira, ti sluša0Ca» [0] li — kad 5C muzikom i voj svesii i njihova nebo” ac bosteneno

i. I pored televizije, jere radio-drama LO vrednosti, oslalim sebi sličnim O čemu se od njil čito osetljivim 09 dnos da slušala definitivnom uoblić zvuk u slike i d o onome Što sluša. “spoziciju, o grubpiše senzac jie specifićni, 5 bez slike i »zvučnim ele Ali je. vaio A t do ie mer bnstapa 5 T ska, mesu radnje. est ie ogromahn. Tako radjio-d

radio-dram# dovima, ali

blikom umetničke

tako stekne „eelovi

in i mogućne like W SsVeS ćeve zamis Inog, samo u slušaoće

na, raži nać ije, ideje ı 5

kiima sivara

dobija Wtis: Uticaj takvog nk

icaj 74 Ya” a i merila, u izvesnod

rama bostaje je shvatanj

vaspilna u

fi u tome niena društveno-

|} 7 zameri prevazi}la' čoveku samo ZŽ | i još niz dr _ shvatanje i a

mu i Sliku aca koji o torove ideje. ca drži samo

vuk — b020 i pomoćni psorbovanje a da svog Slušao film drže Bg rađio-drama mo eva bažnia 08 Zlato su zada o je njeno 5

Radio-drania zvukom —

pozorište i mameću mu | da prestane | privućena ne | icčži u iZVCSI

| vređan pune Dažn ___ Ali ako je 0 | drama ima ZA u slušaocu SV i | matursk

že za sekund

ako Sslušaoč labi ili bude

čim drugim.

om smislu, zat ivaranje Đ0SAOD cije, rađio-

ačinom Yrealizn D oćaravan)a

e mogučnosti da aže ostvarenju vreme ne bD Razigrafi maš ia na mesto,

ega žao pom: sili. Prosior i o izvođenjć.

retstavljaju iu slusaoca

mibijente mo | kim sredsomo ovakvom

ostima i SsasV amin ie j}ZV hvate, moš slobođen SV realizovani filmskog secenar još uvek DpDaih najpozvanijil

a i dramatič il rođaka: film i a broj s)nkalaca, ima : radio-dramu SC · jih emwisiia mnpkih od ioga ne dio-dranom ema sivarn' ima i prema lu

"Bez dekora, anredno DOŠO"

ućnost i 27%

dan način za Sme i lja da stvara O

pi .

_ elemenata drame u DOZOT Kod nas jČ, Zapostavliena 0 sveže Sokove

ičćčn ili jedno nažalosi, ra

književnik jih nowua Medutim, u odnosu ik Koji će mnoge ećem mestu i. &tampi, MWrilika se Ya

| pozorišta. | ijedan podata | nalazi na tr _ Yadđio-stanica. | mnogo, naš i nieresuje. To

ocima vadio, meimn, i prema ima Vvazmu”

ma o tome kakav Ina domaćč feresovali za E radip-drami. a u i s radio-drameo koja Ac premes oi napisan i romaWn,.

vilogu). A da i ne govori Poza film i pozoriš ::kad bi se Disći V *liki i mali« rađen - mije redak slučaj" | svi momci 5

ju (film »VePrancuekoš m kad bi filmy RO sva iri pua sa veC-

SPO nas radio-drama ti ne samo mesto žnju Wisaca. Ne“ iako skućena, eni Mapisi i aće valida odgovara svrsi namenjeni sui

izlazi iz Sen

m kritike neso

pod sunce i veću pa

mi u »Borbi«, . a sve ćešći p

Uglješa Krstić

A # ie % "W ; a pub- u analttičko. i, često, Sociološko, Iv n Ceković: tumačenje kavaktenističhih „Moz|" ZIDA

sebposti američkog 'žiyota, AKO bi jedna marksislička _ analiza Dos Pasosove „Trilogije USA mogla da bokaže „drustvene ji

viti da, površni čitalac OVO delo . onda bi, još više, ovu.

kao celine, sagu Rkapitalističkog razvoja mogla da “obeleži kao umetnički poemu &Vlh oblika etičkog. »otu> đenja«. A upravo. »otuđenje«, to je posebnost koja. je »Trilo-. giju USA oživotvbril!a, koja: joj. ie udahnula ritam izdržljivosti čelika, tempo onih modernih mena „Amerike, tembpD. i egvistoncija subjekta

+")

najredim.s\učajevi aa, poštaje, od” lučujući. čihjkac ·zgušnutog, Za”.

huk{alog “društvenom apatata,

simfonična cikličaost Đoš Paso” sove »T'rilogije USA, ta ·drama permanentnog” osvajanja. »pOži~, cija«, Čini OVO delo rgusnutim,

i opširnom ali i najkonkretni-.

jom · slikom „nesentimehtalnib ..j bitno 'wišesloženih ritova. itndu> strijalizacije američkog Žživota., Ova poema Amonike všublimhno

je umetničko svedočanstvo onih

vidova života u 'Kojima sudbina, pojedinca, ne: jednom, nama se ukazuje. kao najmanje bitna.' Pa ipak, ) centru: Dos PašDSOVOp umeti kog: tretmana života. IVE a 3

„Trilogiju USA& ' preveli U.

Novak Simić, Antun Soljan, Ivan Slamnig i Minjon Mihaliević., Kao i druga izdavwja preduzeća Otokar Keršovani« i ova je knjiga izvanredno ukusno O prem)jdena, } Branko PEIG

+ LI 'Kimanuc! Robles: »lo se zove zora&

(„Minerva“, Subotica, 195%)

Roman „To. se zove Zora” alžipskog išća, frapcuskog igreza, TBimanuela. Roblesa u odličnoni prevodu Uglješe ICratića može Re uvzstiti u red onih naših dragih knjiga kojih ćemo &čČ dotaći onda kada nam.. neopliodni impera.tivi života nametnu traganja #zA tekstom, koji bar približno, može da odredi i naše intimne bolove ı naša najlični,a, razočavanjnm,. naše umore i moči razumevanja •onib sa kojima dolazimo 1 svakodnev

„ mi kontakt,

TRoblesova drama. „Momserat", koja nije nepoznata našem Čitaocu i koja je, adaptirana bila izvođena kao adio drama, mogla je da nas upozme Sa Roblesovim humanizmom ozarsnin mediteranskim svetilrma, huma mizmom njegovog vanredno 8lo Ženog. unošenja u srž intimnih a opštepoznatih starih a uvek novih ljudskih motiva ljubevi, osećanja, trajanja i. hoda, ka ne

stajanju. Roman „To se zove'

zora“ potvrđuje 55% jedmom mneskrivenom sigurnošću, wvim vi dovima Svoje lumefničke istine, Ttoblesovu moć unošenja Wu osećenja, svojih junaka.

Osunčana Sardinija, područje ogolelo i Udbogo, bogato emogijama i DpDYava mogućčnost, istimi tog predavanja ličnosti vidovima života, to je zemlja nea uojol sa kreću ubedljivo ocrtani likovi Sandra, jdazele. i dr. Vitoria, likovi bez sumnje tragični no bitnim vidovima Svoga egpyzistiranja: it njima, ne jednom će nami Se tičiniti, kao de “su pte pukle one istime što u čoveku održavaju krepkost i životnu, ori jontaciju. I ne samo io, I To blesovo ukazivanje na moć &vremenog čoveka da mwvoim OSBćanja, kaov.j misli 1 čitavu, aktivnost ređucira ma jeđan” vid svoje potpune amgažovanošti, +=

to ukazivanib U OVODL vomanu~

dalo je u obliku čije poetske

obrise možemo da shvatimo

kao vrednost MRoblesovog ume ničkog postupka uopšte. No dvojbe ni humanizam Hmanuela Tioblesa,. ovom delu imanentam, — jedna je od osobina, knjiga „To se zove zora“ osobina naj>

više istaknuta, koja do čitaoca nosti - i „zaslugom umetničkog

postupka koji je afirmira,

Branko beić

IVI WIVA{q ((}00} |||

Nad esejuima Momčila Nas

___ TRI—

Vizija poetskog akta, neefemernog usredsređenJja pje sničkog duha U. svojem ČVTstom kozmo5u, oriredenje pra ve uloge pjesnina i energično osvjetljavanič dubokih poziva one sha86, koja VOJ izraz imaži i nalazi jedino po” ezijom i njenim organskim oblicima, potreba inlegralne cpiritualne dominacije tu, u ovom misaonom · hervoiznnu pjesnika Momčila Nastasijevića nalazi. svoju adonaciju.

A onda njegova. riječ pro-

tiv lažne poezije!

· „irzmajmunisani „doživljaj sPačunat je na dobru prođu« bilježi on U · »Beleškama O . neophodnosti izraza« (1993.) u vrijeme kad je majmunisanje več statulima #ašlićeno. Njegova riječ o tome danas, kada .je anlibleferska akcija potrebnija neso ii ikada, On sa pita: kako Se stvara DOmetnja? Otuda ona nastaje? „Mnogi prevareni i zavedeni lažnom Poezijoma (Nastasıjević riieč »poezija«. uvijek piže velikim slovom, pa je več to važna spolina oznaka njegovog najozbiljnije8, golovo religioznog odnoša prema njoj) »ne prečiste se da prime istinsku, i onda svoju zastta= njenost, svbje nesnavršenstvo pripišu sebi u zaslugu i O krste svojim ličninn skusorn4. Ne, ne može se dakle r+pao

a. me'ili e onome rećcinedbt

deci da %*

slvar ukusa!« Ne) Ja može

Oko što ne umire.

Ne,

samo. , u:

ĆOVNE se nalazi. u,

. Ćetke

(Narodna knjigay. Cetinje, 1858)"

" Onaj.ko je bar Medndm/ osetio goraštačku crnogorsku 'stVarnost lako će razumeti preplitanje ži-

votnih i pDestičkih tokova u ue wdavno' objavljenoj 'ZSoircći stihova"

Tvaha: Cekovića.

"Čavek,. stvari, prizoda „kao da. 'su ovde, dati i shvaćeni, u šVO-

ime golom, elementarnotn, znače“

MijU A / :

Iamen;) je, duboko ušaoua:dušuumetnika i pesnika ovog kraja. “tod, GeWGVIGRM" lltya dj ag

\, OPao 'rahjava „kamen, kljunom

; 98) četimari sami cvile · iryiCaF PSV :a

. Zagriz} kamen zubima dok ciknu !Vilice. td isprobaj žilavost ruku njihovim" korijenjem...

„_yČovjeka "Ima u kamenu • U. nevinosti izviranja

kao što-gm 'i:planine mad ašhnj uju:

| Zovem ave'ođjeke U planini Da mi se vrate

.., Korakom okročim planine Stopama zaklonim' jezera.

i onda, čove& u svojoj veličini | težnji đa bude O0H0D što jeste ili nije, trećem nema, Ima mnogo uzdržane snage U GCekovićčevim . stihovima, One [3,iiu} koja ne udara u talambase u ovom: mirmoni životu. Ta snaga je. zapravo, večita ljudska Nhada, onaj optimizam koli waš jcorečće uvek napred ka ljudslicoj oplemenjenosti i požrtvovanju.'

Ceković uspeva da Nam i nž

TPrašnjavoi struni narodne tiadicije zazvuči na nov način:

Đajte mi bukovi ipehar

Jezero da isplieni

planinom da gagudint (Guslar)

'Tematiks je proširena od plavrinske do oblakoderske {valjda ove beogradske) | he može: Se rećl da je pesnik UupaD u trivijalnost iako. waručuje ćašu mi=ra (ili tišine):

sva bijela krvna mrncš

U pokrovu (možđa bĐOMTOV) dana da Ssahranim

Ne bi 1i bila bjelja noć,

&Lo se tiče tehnike, u OVO Go ba efemernosti stilskih i' umet“

ničho-metodskih shvatanja i de”.

lovanja i sam SČ Cetković bor. pĐolji je tamo gde je nmeprete)= ciozniji, umereniji, više pesnik nego BtihOtVoraC- Nije. mi dovolji no jasno, na kraju, zašto će na jorlcama OVE zbirčice pesama »poezija mladih“. na 1}' je io pređrasuđa (redosleci. Mkajige) ili neki stari Običaj.

pyragutin MIČOVIĆ.

Stanislava ADAMIČ: »Jabuko moja prezrela«

(Vlastita naknada, Zadar, 1981) siale Vetra, Ynalo. yOopa, )i&JĆ t+tage, ljubavnih jađa, nemuši tog protesta, ~ eto celog Krug u komo se kreće lirika, ovo DeEnikinje, ee: i wsenzibilitet u profanom smislu te reči stoji na svim međamza njenoga peyanja. Primera rađi, navodimo jednu uspelijih pesama iz, knjige,

„Ja bih da 8U njive moji dlanovi V stopala potoči: . -. na rukama bi pšenica, vrijevala, potokom blovili bi l1abudovi, T.abuđovi bi vwlatnu pšenicu na, bijelim krilima nosili: u žezi bi je sunčevoij potokon rosilj.“

Beg dubine je njeno pevanje, bez hontinuiteta, bem jedme ideje-vodilje«• Suvyiše intimne preo-

je nužno jedan za. sve«, veli O

n ranije, u istim »„Beleškania za stvarnu, poeziju« (1934.

g.), Ništa strašnjje mije, nćgo kađa je žriva takve pometnje osoba, froju zovemo

Writičar! A ona je često ogra–

ničenog, čak i haštranog Ukusa, baš: takvog — izazva*. nog lažnom poezijom. lažne poezije zaista ima, ona je često savrešeni privid one. prave, bilo je nje u Nastasijevi- · ćevo vrijeme, a i danas je ima, jer naša se književnost · razvila, a s njom i'sVe njene ·

faiamorgane.

O \Writičarima je on napose

rekao svoie:

ukht

j j Tavle ZORIĆA

- hkupacije wevaškrsnute simbolima, kratak dah, spoticanja” na

. mesublimjirani uop folklora, fraza, u lomwigu opštih

Pevajući {u baršunastu pesmu rose, vrba, kiša i costa. pesnikinja .se nikada Pa, površine ne U| ništa dublja nije mi onda kada se uhvati. nekih · sadržaja. U prvom slučaju — ne lerepi nas, u deugom snage da nas nagna ma razmišljanje. Ovi nepročišćeni, grubi 7 lirski grčevi isuviše asociraju Da voštano cveće, da bi našli odjeka

Vas& 'Kayimirović: j

»Dobrica«

| »Bvatstvo-Jedinstvoć, Novi sad, i 95% >

• Pre no sto je naveo ne odveć opširntı literaturu koju je KoriStio kao izvor građe, Vasa Ha“ vimirović piše: »Nastošeći da na | popularan i zabavan. način opišem neke momente iz života ĐO brice Milutinovića . ..,a No 1:da nije istakao 8voja nastojanja ka gabavnolj, popularnoj obrađi života # umetničke ak tivnosti Đobrice Milutinovića, mi bismo, već posle prvih Sstrahšd, bili načisto s tim da autor Nncma većih ambicija od popular obrađivanja lika | Milutinovića, Ali, zar b ka poptlarvnom, zabavnom, mo-, 3 đa Oosporimo auforu knjige? Svakako ne, rovićeva težnja Ka popu} nije, čini se, uslovila jednu na snegdotsktu, bedliivu, sliku. DO a koji je, izVcCd najvećih Dpioe. Kao prvo što

stvarnu nego u brice Milutinović:

mira srpske. sceni nam u Oovoj.injizi smeta, je Krazimirovićev Tn stil koji se, ne :Ččudimo 56. može ilustrovati ,i .ovim rečima MKa»Malo je umetnii u svetu, prema ina bila tako miDobrici Mi: »DO posled-" Veliki Dobti-

zimirovićevim: ka, i u naš, N.ojima ie“sudb lostiva Kao Tatinoviču.« I dalje njeg časa ostao ic ca, ne znajući za pad - dove, taj strašni i zli udes mhogih umetnika, strašnij ' ve umetnike, smrti“ I uvek tako, wa to, .i,uvek to pa čitavu Knjigu o Dobrici; vasa Kazimirović stalno, u tom »sti= lu, čini niz patetičnih eksklama cija + meubedljivih anegdotskih digresija, težeći da kroz anegdo tu, doskočicn i paradoks ostvari, pravi lik Dobrice Milutinovića. To ie msmegdotsko-patetična slika našeg Dobrjicće,

tasijevtća

nema šla da jede i što mu zalogaj otimaju prakt: dovitljiviji novca. Još jednom, plemenilijeg posla?« · Ne događa se/samo to, ne-. kritičar tako je ne vide, kao:da im nije degeneniran, pa U- jasno vlastito prisustvo Uu'

mjesto da zašti

kovače lažnog, oni. U nas češ se žito čist kolj se čisti od žit vjerojatno i umjetnici nisu di

Nastasijevićeva – našom litera neki neobični ona je puna lažnih bogov8,. vjernici ne 'klanjaek zlatnim kumirima nego, kratkov | od drva, uglja.i x ve, koja. curi, iz, nap im trbuha» ~

Pravo shvaćanje po tike, jednak i poezije, objai u najelementi

»Gospodo kritičari, u daviašnjem složenom drušivu imaće i za Vas mosta, budite · sve·drugo gde treba mudro= vati, rezonovati, pisati; primite 5e, posredničkog posla između umetnika i nagonski. inertne gomile, ali se ne me~ , šaite u vwmetmičko stvaranje, ostavite umelnixe da rade kako znaju i umeju. Zar 5mo mi badava ošttili svoje ukuse? Niste. Budite cenzori, LOvile kovače lažnog novca i izobličavajte ih, Časniji se posao ne da zamisliti, Jer danas, kad pored jednog isiin-, skog zlainika promakne develi lažnih, isbimski umetnik 'ne umire od gladi, đa bi mu biograf imao prilike „uzvikjat: Takva je sudbina veliZneRo zato Što · suvayno

žšnjeno je. ovdj arnijem iracionalnom BEO A iluzopno ei vulgamo mnužnog, Sam njegov 6iajp BiBSnjku oblika ovĆ dru=, kog altta usre 360 ed Oe o naglašeno u tra sustvu panteističke misli, katvu hreatorskog' o on veli; »ostati dibaveovyaN i za potrebom cit u lice s prirodom«, ostati anicenog. 'la- go1, zaboravljen, "'061056đeyi

stanja' polovo na mistički način. Sve ksijal- avo kod njega ima jeđan ši-

uzurpaninog štvene snage,

osjećanja i želj izlaska iz O

e, za njeno a

|. Pojava pyiroi

»Članci«

(Narodma, knjiga, Cetinje, 1956) :

Ogledi Pavla Zorića sm iskren

„i mepostedam odgovor na mnogi

pitanja iz literature, koja se

_ danas postavljaju pred jednog

mladog čoveku. Uglavnom vežini za već uivrđene. vrednosti, ili

· bolje rečeno zn odveđenije i ja-

snije delinisane literarne ličpo-

smislu fraženja poštovanja prema onim: koji pišu, kao i prema stvorenim delima, Milo da ROvori o Ivu Andriču, Disn,ili Ra» dn Draincu, Zorić mnedvosmislcno isfiče moralnu vredmost wmJihovogr stvaralačkog delovanja,

bez obzira nw povremena Živpt~

na, skretanja, sustajanjn i padanja. Kvako umetničko dostignuće je, kako Zorić stalno ističe !jedan viši. optimistički i plemevuniijji stnpanj razvithkw ma butnoj vetrometimi životnih | dvuštvenih puteva, .

Zorić raspravlja. sem u jeđmom eseju, o našim piscima. i fo onima Koji su stvarali tokom XX, veha. Izbor je vrlo raznolik: Andrić, Lalić, Ujević, Dis, Pandurović, Isidora Sehulić,kkade Drainae, Marko MHistić, Buažidar MHouežević i Misto Hatković, Ova raznovrsnost pokazuje pDOhvalnu širinu interćsovanja mladop esejiste, ali, u isto vreme, daio dokaze o medovoljnoji produbljenosti izneseme problematike, jer Zorić često naglašava već đavno poznnie činjeniče (nnpr. eseji o Andrića i Isidori Sehkwlić}. 'PFakođe da se pisac studioznije bavio onim O čemm piše, nikada mu se ne bi moglo desiti da mapiše kako je Boža Rnežević“ jedan od tih spnsilačkih i blagorodnili dahova koji pred unezvijerenim i Suznim, rado-

žnalo — polnim očima širi svojim vizija istorije i {ako nam pomaze da se lakše orijentišemo“, | Mnoge tvrdnie w Zorićevim, e« sejima su proizvoljne, što ukazuje nn to da činjenički materijal mije dovoljno proveren, Ni ročito. je a tom Dogledu Tkarakicrigstičan eseji O Disu i Pawduroviću, čije poređemje nema baš

mnogo" realnog smisla, O Dim Re govori jednostrano, me mzima– .

jaći ». obzir njegov ravvitak kao pesnika — te. 86, dobija mtiisnk

da je: celokuono Thisovo stvara”

laštvo wodjednake vrednosti. to 50 Pandurovićevog pekimizma ti“ če — o iome ne} voftrebe „80 voriti, alto se vgrethodno me nuhklizir• \ametnička vrednost ovoga' pesnik. . li

Pod. dticajem školskih šabloma, Zorić se šesto služi metođom, ikomparacije _ kojin upofrebljavya šema{ski i jednostrano, tako da, nekipnt. niAeroyvi. ogledi Dpofsećaja nu geminarsko radove. Naprimer, nenmesnn „ie, poređenje, izmeča Tina „Ujevića i Jovanm MĐučića, iy.55 -

Sve.ove zamerke, naravno, me wmanjuin vrednost iskrenih vObuđa MWkoie sn Zorića potkfmRkle na pisanje. On je. nesumnjivo, darovit., pw će tokom” vremenom, svnknko, izgraditi jieđam obiekfiyniji, „mprođubljienjH „j. u isto vreme. stvaralački, slobodniji stav prempm Jiteraturi, TBmotivni, stil, sposobno vm opservaciin 1 prlvržewosti literafuri. mčiniće dase ovai mladi „pisace Yavyije. u izravitog esejistu i Nitičarn,

P.:B. PP.

#. Džumhur: MJustracija za ' humoreske . Vase Topovića

ima uvijek smisao ' utjehe,

jer prirođa je — olikogod· bila strašna — manje strašna”

od čovjeka, pa pogled na prirodu, ljudske prokletnike u-

' vijek ponešto odvraća od stra _hote vlastitog lika; u suštini

svakog panteizma leži velika misao optimizma. Najpesimističnija, tojest najborbenija

· literatura manje se bavi pri-. ____-- —— rodom nego. ]i ona koja, kr-

vavih ruku, završenog posla, traži predaha, čistoće, mira,

Bo i hojem je izvor samo u prii rodi, Samo oni najne&4ombpro= misniji stvaraoci mogu izdr-

žati bez nje, oni sve ru še i dižu oko sebe, kao da

njenom sjajnom, vječnom kri

on zaštićuje lu. Tko spozna prirodu oko a. prave pro; to umjesto da vijek postoje spazmatični nai od Wukolja, ku-

sebe: taj je spašen., Zato odu-

'pori mnogih pjesnika u kYe=

a! Tako je ianju prema njoj, dosizamju „jer se' njenog lica, ne stižu svi, ne gli da Se za- padnu svi u njenu travu, na ie mprečuta zarone švi oči u njene biopomena i stre vode, ne nadišu se svi ; ovlađuje njenog slobodnog zraka, ne simkretizam, nađu je svi oni koji je (kat-

Tad i u neizrecivoj požudi i

nježnosti) žele, ali zato, u

svim stolječima, vidimo ispru

ido, i onima, žene pjesnikove ruke i nešto amena, plje svijetla, na vršcima pjesniulhnutih lheovih ruku ima ·smišao jednog jedinog sretnog uzdaha.

1 Nastasijević je tako osje-

poziva" ćao, i on je. jedan od. omih e koji je tražio utjehu ovakve

iniciacije. potpunost ovakvog „jednog uzdaha.

ri gnačalJ, njegov poetski ide-

oeziji alizam ov/ije nalači svoje maj

|DISHARM sti, Zorićevi eseji su, re svega, | | ; i

oduševljen i pošten pledoaje U

„crkava. čije nas

|} bili blagoutrobno ćesarski, zastrli tamnim plišem te"šiiH: bidernajerških fotelja. Opet susret s trećim ki. 'Windanskim , pesnikom,

'yuaševinama mrske Cesarije, ; | mevoljene gshaezije. Nalazimo ga u knjižarskom izlo-

je podigao spomenik. Čak nigde u gradu nikakav 720

*cam se natrag u 'kikimđemske sokake, {amo gde, dje

'pustarana istoriskih davnina. Svrdđia i vrača natrag

· đalce, on. ih anlketira: oni znaju »Ponoć« i »Kalo čovek

· Pa ipak 'nije li, možda bronzani spomenik, podignut eš

· mulklog muha čarčije, hkikinđanskih drugova, koga..li.

sjeduju: »Io stvar Žži

ljuje u BeoDhudnbat LV izrazi, toliko mu je i Dude. nižtva i nagrade, da za seba ništa drugo ne traži do možda. samo dalje, doživljava-– nje«, Onaj. tko: ne traži, to

se malo | daje, Onaj,” koji

raži, ma šta dao z;

više dobija nego li nat, Vai, neće da traži, ne želi ea Sit jer ne zna koliko vrijed što bi valjalo đa mu s

ONIJE

Idemo ikikinđanskim šorom ja l moj prijatelj. Kao i wvek prepiremo SC, čak i ovde na domacu baroinih freske vuku:u daljinu, u vremena sta ra, četvoroprežna, graždansko esnafska, pravoslavno Yalimetvujušča. U doba kada je svuda uokolo bila trska, Kikindom gakale guske, a dičkrećanski seljaci otimali 'masni Đanatski · humus od ritova da bi posie, četrdesetosme svojom i gospodskom krvlju, zalili zemlju natopljenu znojem. I dalje, u ono pragtaro »uvi mnje gospođi« doba. Sokacima raznorodnih asocijacija, koje pokreću retke kuče 6 brščanim krovovima, lutamo nas dvojica svako na svoju &traniu i opet, prepiruči se vraćamo se natrag u dđenašnju Kilkindu. · i

Niko nije tako melanholičan kao istorija, Kažu za mju da je učiteljica života, One, učiteljice melanhoiične su. I ova tu što nas gleda 12 mrtvačikih sandulea i izlogu radnje ma uglu ulice Braće "Tadića, iZ podkrov| ie wtarinske fuče u kojoj se mekada pre sto ' godina rađala velika poezija, O al — SO rijateli nikako da poveruje da JE „pevao i VO Đorđe j alkšić, »molere, drug OOU 0 e

Ne veruje. Zašto, pita, onda nigde u gradu nem3. iigek_Voge tPad i zapisa o njemu. Melanholiju istorije još i podnosi, ali ne njeno ruganje lepoti, ne crne ča-– move samduke namesto penušavih romahitičarskih snova. Neće da veruje na moju golu reč, on je skeptik, Mihilist, nezadovolinik, bundžija ili prosto čovek koji u životu tera nexu svoju poetsku logiku, Zašto bi, pita on... (zastali smo na domaku spomenika Jovanu Popoviću preko puta negđašnijež Magistrata}... zašto bi spomenik leđima bio okrenut mestu gde se nekađa začela srpska poezija? Pesnik Jovan Popović voleo je pesnika Đuru Jakšića,

Tdemo sada čaršijom prostrano spokojnim bulevarom, građenim u doba kada su kikinđanski horizonii

Dušanom \Vasiljevim, onim en i okrvavljen, pevao iza prošlog rata na pred zatvorenim kapijama

što je, ramj

gu, u zbirci najboljih stihova, godina međuratnih,. Živ ur antalogiji, u prologu njenom, mrtav u čaršiji koja ga nikad nije ni volela, nepoznat kod 'Kikinđanskih dđru-' gova. Opet.se buni moj. prijatelj, bumndžija i nezadovoljniH. Ni Dušanu Vasiljevu, kao mi Jakšiću, milo ni+.,.

pi&, · | Neka se buni, takav je O, mislim ja, i čuteči vra=-

Jekžšić nekad drugovao s poraženim čelrdesetosmašici?, · karbonarima, takođe Đundžijama. Moj prijatelj 1ne prati.u stopu.i nemirno gvrđia po mome mozgu Moji hoće. na miru da gomi tuđa stada po melanholičnimu

pod sivo granje disharmonične svakidašnjice. Srećemo,

peva posle rafa, -,

Ja sam znao “i znam Jovama, mjegovi gsbihovi ·'»Za bolji život dao bih živoba 'ri«, pošli iZ Srca, pisani su | vrelom ljudskom irvlju, onom koja probija i u G60m,

jedino njemu, baš tu na trgu nekako metalno zasenio Jovanovu najlepšu osobinu-sikromnost. |

_— Skroman, rugao SC moj naljućeni prijatelj i ne zadovoljno gledao, vrh krovova, besam, kao. da je još | više hteo da istakne disharmoniju,. koju. sat osećao ||| |. svuda, u sebi, wan sebe, u Zralu koji tika mad Kikin“~“.jj dom, sanjivom još. od popodnevnoš sta, Disharmoniju: | igmieđu oentologije u kojoj nema Jovana i bronzanog” spomenika na trgu, kao i onu drugu, još veću, nepri=" jatniju, između onih stihova na dačkim usnama i

Razumem tek sada koliko je uvređen moj prijatel | bundžija i zašto prkoseći me znam kome me mori mhfn0go čak ni za Jovana. Alco ne bi bilo ove disharmonije, ja.i on bez kavge bismo šetali kikinđanskim. ulicama i, siguran sam, obojica bismo podjednako voleli i pcsnike i Jovana borca, pa {* Jovana pesnika.

Miodrag Popović

uzzzzzu_„__J__AA_ALA|•JAAAALAILA rupu nu ee ainunuaemur ain ie aaa aa

čvrčće-. ilo, njegovi pogledi ća i ne zna da treba iražitij. | koji se šire do beskonačnog, ne dosjeća se, neće, odbija: nadstvarnog, do potrebe veli- nagradu materijalnog za du. čenmstvena vida, svijetle or- hovno; duhovno je nemogu& ganske suštine života, inte- utvrditi u bilo Rakvom biš; gralne nadčulne istine... »Te lansu s materijalnim. Duh 3 dini istiniti put uživeti se, neprocjenjiv!. || pri čemu je doživeti što i Nastasijevićeve bilješke | saznati«. Razum unutrašnjes njegovim misaonim, esejisii „svemira sja tu kao sunce. kim Yaspoloženjima Dosta, POO je Paa u a o ljaju odmos prema BotoM, nošt} veze sa stvarnošću i svi : ši isažniiln Oca DreVažilažeđd; svim, za poeziju najvažnljim, Bio je protiv racionalnog, od njega napadnuti, orga nenagonskog stvaranja umjet školstva, ako se ipčode na š| nosti — on kao da ponavlja iu humaniteta, automafizah sa Stendalom »osjećati, a ne duha, koji vodi i u smašinl znati«; kako je njegova mi- zaciju umetnosti«. On je pra 'gao progonila kopiju, odsjev, iiv »spoljnog naloga« a plagijat, lažni sjaj, privid eziji (jer on joj je »u SOBU djela, kako je bio protiv re- ni neprijateljski«), protiv produktivnog, žaščlanjavaju- khademizma i ovog Onog,” ćeg, za elementarno, silno, tiv tvrdnje o DolDO(DSHH ı :. nagonsko, pa je tako.i došao moi, sveobuhvatnosti Y 2 na „tu važnu istinu, da jie u zvanog realizma, proti tak slučaju svake naše veće u- dila praktičnosti« told Xumjetničke snage Do srijedi garmog materijala OC bilo uvijek „samouštvo (»u ,Gajevski protiv O OPIti vidu«, veli on). Otu- OL VEOJA cje da i misao vječnog početni-. ziranj isli štva, uvijek aktyaaija iz ni- Sid o ab (UHŠivaj čeg, uvijek sve od prvog po>- Šenja mazdeisiički o . četka — to je tčbojcteriskiha Ski OR O bogumil|| svakog pravog pjesnika, a što brane, Odbijap a But ie međufim, »znak prisustva O HSVaJRO ,8. QEG stalne stvaralačke moći«, Mr- tralaštva, zio je »besporođajna rađa~ i . nja« Na taj način je i mo= glo O u takvom duhu, i nastati i tumačenje: zbog če- principa, kad č Imanje i

pojavama. Minogi orgami 3,

lina, atomiziranja, pattikuli.

on je tražio veliku misa

Sem za Tcenjey 80 stv4| nomenj| ; bio pr S Jr Sl||

protiv sumnje u smis tražio. fe noumen apsolutnog tiv »strugle for life. trao. je, etičco pr

pa nnjbogatiji duhom OOU ESA SNOVA Čovj

: ZOO iom obič- Stoji prema č OVjek sl

· no najmanje materijamo po~ Dprema pvileki čovieku, ta :vijeri, bi ||

ŽŽ. »osveštanje Se Si Brij istvenijeg od svih Sam odnoša«, a sve t. ljud“ on j Sie, O | nosti, bio za oslobođeni || nosti, za slobodu q Snjej Je poeziji oduvije} uha,

i cili, pa i tu pope edin no bjesnički u štapa ; S te alavla žele ea | 1, mitu Odiseja Šnoj Z1 Di i protiv sami ~ koji s i ono bjeđuje ih, DOBova e pla-

koji