Književne novine

· voačka trilogija,

— 7

ŠEKSPIROVE DRAME | KOMEDIJE NA

| _ GRAMOFONSKIM PLOČAMA

šeđna britanska Mombpanija ramofonskih bloča prihvatila se neđavno snimanja Bekspirovih đela, Celokupn& dela poznatog engleskog Mia» sika, snimaće se w inierpretaciji Marlow društva sa Kembridđžkog univerziteta. Po jeđ~

' na cela drama biće snimljena

na tr! do četiri mikro-ploče. Među prvima će se snimiti »Otelo« »Kako vam đrago« i »dulije Cezare, a zatim će se svake godine preneti na ploče još četiri đela. Đrame če biti prikazane u celini i ma taj način će se izbeći izopačavanja koja obično nasta ju pri skraćivanju i pozorlSnom prikazivanju drame. Jedan od glavnih cilieva OVOE poduhvata je đa se putem zvu ka publika što bolie upoznas 5%. Sekspirovim delima, Jer, hako ističu inicijatori, Bernar Šo je takođe smatrao da je »uvo majpodesnije sredstvo da se wpozna, Šekspir,

Snimanje je povereno Marlou društvu ne samo zbog visokog stanđarda ovog društva Đ recitovanju stihova, već i đa bi se izbeglo oslanianje na inđdiviđualme interpretacije po jeđinih velikih glumaca i o» bezbeđilo jedinstvo stila, što 3eE mikako ne bi moglo posti»

x +* Anonimna kritika

Mrednik oksfordskog „časopbisa »Eseji i SKritike« pre kraćeg vremena oštro je napao uobičajoni način donoše» nja anonimnih Književnih re-

cenzija kojega se »rajmsov književni „dodaiak« ođavno

ENGLESKA SAGAN

Šesnaestogođišnja Džejn GasRkel, euMgleska I'ransoaz Sagan, završila je svoj treći roman, Prvi roman je napisala u dvanacstoj gođini. Njena poslednja Knjiga avantura« pojavila se nedavno i na francuskom u izđanju Zilijara. Na slici: Džejn Gas kel kod svog pariskog izdavača,

__q IZ STARIH DANA

»DUBROVA

·što je

mišljenje, već je m

»Jeđna neobični .

Či w slučaju dw se pojeđime

· dramc povere većem brojm

vređitelja i glumcima mrazličitih shvatanja,

Pri snimanju bloča težiće se isticanju poezije, vodeći ra čuna o tome da se ni đyvamski efekat ne umanji. To meće biti pozorišna interpretacija, Šekspira, niti obično čitanje

šekstova Kojim bi se ubio dramski efekat, već potpuno nov način izvođenja, „Scene bitaka, kao i one w MKojima Be pojavljuju mase stilizovane SU, a, zvučni efekti se Moriste Samo kađ su bitni za radnju, Drame će pratiti, ukoliko je ostala poznata, originalna min zika iz doba Šekspira.

Izložba Gistava Dorea u Ženevi

Ni jeđan od slikara, vajara i gravera u prošlosti nije imao tako tesnu saradnju sa Knjiševnicima kao ,Gistav Dore. On je imao tek 30 gođina kad je ilustrovao mRableova del3i, posle kojih ubrzo nastavlja đa liustruje Balzakove »Golicave priče«. Posle oba ova velika uspeha, jer sw i đanas ostal3, slavna, Dore nastavlja da ilu>

mena, naročito iz prve i druBe decenije druge „polovine prošloga veka. Tađa je dao 1 nekoliko albuma humorističnih crteža i kompozicija. Sadđa su gotovo sve njegove ilustracije sakupljene i izlože»ne ma njegovoj komemorativmoj izložbi, povođom stiogođiŠšnjice od njegovih prvih ilustracija, u Ženevi, Vlasnik ori

„NOVA KULTURA“ ONAMA.

Poslečnji broj poljskog knji Ševnog neđelinog lista »Nova kultura Od 1 decembrk& o.g. ima više priloga posvećenih gugoslaviji i našoj Mkmjiševnosti. Na wvodnom mestu štampana je poveća reporta• ša dežija Pomjanovskog »d a“ dram i Ađriatike, To je nastavak beležaka ovoga polj=

. skog publiciste koje je on DO-

čeo. da Štampa već nrvanije w ovom listu. On je letos Dio dugošlaviji na Pwiskom festi\walu, & posle foga je putovan 'Do našoj zemlji. Tu će, Kao f wu ranijim reportažama ovog

publiciste, viže biti reči o Jugoslaviji uopšte, o Jugoslovenima, o našoj styarnosti, a na šim „mavikama i običajima, Roliko se to moglo zapazitl pri uzgređnim susretima, više zapažanja i razmišljanja o ma> Mšim problemima, nego baš pisma iz pojeđinib maših MWraje(va i o njima, Pisma Pomianmovskog će se nastaviti. — U istom broju »Nove kulture« malazimo poveći ođliomak iz NKrležinog romana »POoVTa> tak Filipa Latinoviezam Prevođilac „Zigmund Stoberski đao je mz prevod i belešku o Kvrleži, sa slikom.

: broju štampan je i prevođ dveju pe»

Wkore da, we Wojavi i widthiia Krležinih pripoveđak#, — Na poslednjoj stranl, ma «kojoj postoji stalna rubrika »N ova kultura w inhostram

stvo, gđe se pojavljuju re

bortaže | raygovori- 6m istak• nutim savremenim «stranim književnicima, đe smo pre

izvesnog vremena, Wu br, 42, Imati priliku đa čitamo ve ~

portažu Zofje Pošmiš o mje« nom susretu s Oskarom Davi« čom, štampana je Yvreportaž& iste reporterke pođ „maslo~

vom »Swusret sš Brankom Čopićem Ovaj razBovor s CoOpićem dobro će poslužiti poljskim „čitaocima koji će za koji mesec đdo-

biti prevod Čopićejvog »Pro- .

Toma«, Na poljskom će se roman »vati »Plameno letom —o Najzađ mw istom ovom »Nove kulture

sama iz naše savremene poezije. Jeđno je pesma dunusa Međeđovića »Ljetni đam, a drugo je »Hladđnoćaz Miođraga Rackovića, Obe je pesme prepevao Andđžej Marek Vasiljevski, (2,

SEZONA KNJIŽEVNIH NAGRADA

Književni žirijl imali su ovih dana mnogo posla, i domaći bpisci postigli su dobar bilan& Među prvima magrađem je Aleksandar Vučo a

roman »Mrbve javlee« magra~

đom Kritike Moju đaje NIN, U iznosu od 200.00 dinara. VjeKkoslay Kaleb nagradđem je #5 roman »Divota pračines (o ko-

- me je svojevtemeno — 1955 —

bilo pisano u OVOM listu) kao najbolje delo oriađiuske knji ševnosti, a nagradio „ga Je Centrali komitet NaxodNc omlađine, Vlađam Desnica dobio je Rneđavno Zmajevu nagrađu za roman »Proljeća Iv& na Galeba« (o kome ma Susednoj strani đonosimo prikaz iz pera Vlatka Pavlcetića).

Tribina mlađih u Novom Sadm „wstanmovils ić godišnju Nagrađu "Tribine mlađih u iznosu ođ 50.000 dinara, a dodeljivaće se u okviru prosla ve Dana mladosti — Za prvu Mnjigu mlađog pisca Noja je od osobite vređnosti. Za OVO” godišnju mnagradu dolaze U obzir' knjige koje kao gođinu izdanja mose oznaku 19875

Brak i književnici

struje »Božanstvenu komeđi- ginala njegovih najslavnijih Mz ove beleške saznajemo da

Ji« od Danteš; Perolove »Prić ilustracija jeste građ „Stras- če pored ovog Krležihog ro-

če«, Servantesovog »Don Ki bur, Đoreovo mesto rođenja. mana mw poliskom prevođu u- Povođom „gskorog venčanja hota«, »Bibliju«, MLafontenove * S. Fransoaze Sagan sa Gijom' »Basnee, ne yvačunajući još i j Belerom, jeđan francuski no pesme Tenisonove, legendu o a š O: „M _ vinar napravio je malu an sVečitom djudi-, ariostovog Baletski univerzitet u Parizu ketu o koristi braka za »Bijesnog Rolanda« i „(tolika : pisce«.

druga dela, Pored ovih velikih dela, Dope je ilustrovao

dnevne aktwelmosti svoga vre~

pridržava. Ovaj vođeći britanm ski list, koji među britanskim časopisima zastupa, anoniman način pisanja, prihvatio je prepirku. Gleđište „wrednika »Escja i kritike« je da je anomimnost imaiz svojih pređno> sti još pre pedeset godina, ali da danas, u doba specijali» zovanih Kritika ma naučnoj osmovi, takva forma pisanja pretstavlja opasan „amahronivam. OU jeđnom neđelinom listu, ističe; on, autoritet Kkritičara treba da se zasniva na njegovim kvalifikacijama. Mišljenie Kritičara lista Mhao »Pajms« je ozbiljna stvar i čitalac ima pravo da ma ko' ga iznosi. Jednom reči, ime Kritičara delom wutiče i ma značaj Kritike, Isto tako, rđava strana anonimnosti je i u tomc što ohrabruje ı daje pouzđanje „početniku, drugim rečima dopušta mu da bude drzak.

>Traimsov literarni dodđatak«

je odgovorio da priznaje da zvuk bestelesnog glasa može đa para uši, ali ostao je pri stanovištu da anonimni KMrifičar pokorava i podnosi žrive, Između ostalog om svoj stih treba da prilagođi tonu lista, pri čemu verovatno gubi mno go od efekfa, me odaje mu se mikakvo priznanje za njegovo rubrici »Ođgovori čitalaca« izložem na padđdima mezađovolinih pisaca. Na kraju „svoga odgovora »Tajmsov literarni „dođatak« podvlači đa po njihovom mišljenju anonmimnost doprinosi nepristrasnosti i wnapređuje kritiku koja treba đa je »diskusija, o Kknjiževnim delima među ravnimamc.

. ee.

Povodom slogodišnjice rođenja jednog od ncoj=

ViHki majstor baleta, Serž Lifar, koji već dvađeset i pet po>”

lina rukovodi baletskom

fruponi Pariske opere,

osnovao je

aedavno u Parjzu Baletski univerzitet. Na slici: Serž Nifar sa prvakinjom „baleta Pariske opere Rlarom Mot.

ITALIJA TRAŽI OD NEMAČKE 600 SLIKA

Monska | rimska vlađa nai-

menovale su zajedničku komi siju sa seđištem , u „mestu "revizu, koja ima zađatak đa traga za remek-đelima italijanskog slikarstva nestalim za vreme rata mw Italiji.

Saveznici su već vratili meKka platna koja su zaplenili od Nemaca u povlačenju. Međutim, smatra se đa se u Nemačkoj malazi još 600 slika, a među njima dve slike Pala» jole, koje pretstavljaju »Muke MHerkulove« kao i čuveni

sPortre Ariosta« od 'ricijana,

ČKA TRILOGIJAC

ŽIL VERN | SVETSKI BESTSELER

Od 24.274 prevoda objavljenih u 51 zemlji wu toku pro» tekle gođine, 2,453 ili deset otsto otpađa na preveđena đela francuskih. pisača, Na čelu liste 'malazi se poznati autor fantastičnih romana Žil Verm, koji ie prevođen 9 puta. Q-

· Pstali francuski Mnjiževnici Su

daleko manje prevođeni od mjiega. Na đrugom mestu je. Balzak sa 50 prevoda, zatim sleđe: Dima ofac (49), Mopasan (40), Zola i Viktor Igo (37), Yıransoa „Morijak (29, Stenđal i Romen IMciolam (27), Zid i Kolet (22) i Alfonš Dede {i3h

mako je Anđre Moroa izjavwio sledeće: — Nema apselutnog mišljie-

Pol Vialar Kaže:

— Da, ženidba može biti korisna za pisca. To je Korisno iskustvo, koje se đođaje drugima. Ali ima dobrih. brakova, kao i — upropašćujućih, Woliko je talentovanih ljuđi propalo zbog rđavih brakova. Za pisca je, s druge strane, potrebna stabilnost života, koja sc dobija samo brakom.

Jedna Žeha•pisac, Luiz de \Vilmoren Kaže sasvim Kratko:

— da mislim da se književnu? Kvalitet popravlja sa... Su” protnosiima, o kojima se sa” fmnaje tek MI — braku Mišel de Sem-Pjer ljuje:

— Monterlan mi reče jednom dok sam bio još neženja, đa brak znači samoubistvo ra pisca. Međutim, sađ. mislim đa

ifjav-

se Monterlam „strašno Var. Sve zavisi ođ. tri stvari: od pisca, od žene, ali i od — Sreće, ođnosno okolnosti. Ja tcb sad malazim „zadovoljstvo tu svom rađu, baš zbog moje žene i dece. Zamislite čovekapisca pređ svojim ogromnim

delom, ma kraju SVOE života, bez

mja, Među velikim piscima , ali samog, bez žene i . Milo je oženjenih ljudi, kao dece... molstoj, ali i okorelih mneženja, kao Stendal. Brak ima tu % dobru stranu što spasava, Dpiš- , ea ođ nezgoda avantura, koja : aurus mavođe meženjene ljuđe, a, Dinos pođ uslovom đa je dok je bio na sceni neženjen nakupio đovoljno iš- . kustva mw poznavanju strasti, Poznati američki dramati-

čar i romansijer Torton Vaji--

der, pisac komađza »Martovske iđe« i Most svetoga Nujav, napisao je nov komad pod naslovom »'YTelegram objavijuje potop«, a kome se mesumnjivo prvi put u dramskoj literaturi pojawlijuje preistoriska džinovska životinla đimosaurus ma sceni. Bađa , se ovaj nađrealistički komad daje sa welikim uspehom na jednoj ođ lomdopskih pozornica. Tornton WVajIđer poznat je i »hOg sVOg nepopustljivog stava prema pisaćoj mašini. On ie sva svoja dela mapisao Gbičnim perom. Nedavno je od bio da primi jednu đivitmi bpisaću mašinu, koja mu je bila poslata na dar ođ jeđne po» znate fabrike wisaćih mašina,

* Književnik, muzičar, botaničar

Sređinom „decembra prošle gođine umro je u jednom sa»

matorijumu u MBawarskoj u seđamdeset i petoj gođini me» maćčki književnik Mišler, po” slednji „memački „romansijer čija su dela imala tiraž od preko miliom primeraka. Mišler je ođavmo Wweć bio pao u zaborav i mije se znalo da li je uopšte živ. Međutim, početkom veka mnoge nemačke čene su se ugleđale na mjegove romaniičme heroime i imena koja je em lansirao (Dijana, Beats, Marija-Blan"

ta) bila su đupo n modi. h\asnije, kada je postao bota= mičar, objavio je 65 dela na \atinskoni jeziku i, w dokoliei, komponovao je i jednu i simfoniju.

kupljae,

' HOMEROVA

Na fotografijama koje donosis

mo može se zapaziti velika sličnost između glumea Ralfa Belamija i pokojnog pretseđ« nika Franklina Ruzvelta. Bes lami (slika sa muktiklom) tud mačiće ulogu pretsednika Xtuzs velta m drami »Zora u Kanpod belue od D. Širijš,

Protest belgiskih. urednika listova

Njujorški umetnički Metr&ćs politen muzej otkupio je. w Belgiji za 375 miliona francBs skih franaka jednu sliku (tirib tih) koja se pripisuje Rober

Wampeu, VvVerovatmo izrađemwi negde početkom | petnaestom veka. :

ova kupovina, međutim, iza zvala je veoma živu reakcije u MWrugovima belgiskih umeks nika. Između ostalog i dvađed set i dva uredmika belgiskiM listova uputili su bpefićiju. »MI smo izgubili više wmetničkih đela u miru »Cgo za, wremel bombarđovanja«, ističu ori NWN MKrajn SVORE apela,

„ILIJADA&“ NA FILMU

Bioskopska „publika imam uskoro priliku da se upožhaj sa filmskoni verzijom „čuves nog MHomerovog epa »llijaded

na kome zajednički rađe grča ka i sovjetska Kkinematograd fija. Grčki Georgiš Zervos i sovjetski

vežiser

broja arheologa, drugih stručnjaka,

istoričara š, prihvatili

su se ostvarenja ovog velikoz

pođuhvata. Snimanja mKksterid Jera su već poček u Grčkoj, a enterijeri će se snimati u stuđiju »Mos-filmaas. Zasad još

·. uvek misu poznata imena mos

silaca glavnih uloga, ali se pouzđano zna da će vu ovoš koprodukciji poređ sovjetskih i grčkih glumaca, nastupiti i umetnici iz Italije i ram ecuske. ; i

pored ioger šio je činjeno nekoliko pokušaja da se ona približe cledqocima. Novu Gle više da oduševe egzaltacije prošlosti niti elegične slika starog Du brovnika, Obnovljena je dromea »Smrt j vića«, prikazma je premijera

\ publiku nisu mo nacionalno=romcntičorske

Majke Jugo= »Moškorata ispod

umefmnile Hlopkov, uz saradnju većeg

znočojnijih dramskih pisaca Hrvatske moderne Iva Vojnovića, Jugoslovensko dromsko pozorište u Beogradu prikazaće premijeru njegova ncqjboljeg dela — »Dubrovočke trilogije, Tako će slogodišnjica rođenja velikog pesnika biti obeležena izvođenjem dela kojim je Vojnović, pre pedeset i sedam godina, prviput bio preistavljen beograd= skoj publici. Istorijat prikazivomja »Dubrovačke irilogije u Beogradu počinje 891 oktobra 1900 g, kada je Narodno pozorište, sa priličnim, uspehom, prikazalo drugi deo »Trilogijes — »Suton«, Otada pc sve do dancs, sa kraćim ili dužim prekidima, izvode se golovo sva Vojnovićeva dela mu Beogradu. Najviše. uspeha na beogradskoj sceni imali su. »Ekvinocio«, »Smrt, Majke Jugovića i 3»Dubro=

Premijera cele »Dubrovačke trilogijee izvedena je 6 morta 1904. U periodu do Prvog sveiskog raia »Trilogija« je prikazana preko 18 puta, Prvi njen deo — »Allons enfoanisle prikozalo je beogradsko, Narodno pozorište i prilikom svoga gostovanja u

· Sofiji — 7 moja 1912. Na večeri je prikazan prvi

deo »Trilogije«, a. za njim neposredno — »Đido«. čilava plejada onda poznatih glumaca učesivovala je u izvođenju »Trilogije«. Bili su tu Milorad Gavrilović i Dobrica Milutinović (obojica su se istakli u. ulozi Orsata), Jelena Milutinović, Teo» dora Arsenović i dr. .

MNojnovićevea režija »Sutona«

Uproleće 1912 godine došao je Vojnović u Beogrod da bi obavio poslove oko postavljcmja »Gospođe sa suncokretom« nca scenu Narodnog pozo-

rišta, On je iadg, nenadmošnoni veštinom, i čilao

na beogradskoj sceni

pred Beogrođemima ovo svoje nojnovije delo, Ali, ovaj boravak Iva Vojnovića ostao je mnogim starijim Beogrcđcemima u sećcanju i još po jednom značajnom pozorišnom događoju: učenice onda>

'Šnje Ženske škole pripremale su dromsko veče u

dobrotvorne svrhe i ceniralna tačka progroma bio je Vojnovićev »Sulton« Autor je posećivao probe oduševljenih amatera i davao mnogobrojne savete noročito u pogledu dubrovačkog izgovora, tako dc je postepeno preuzeo i režiju na sebe. Osim toga, Vojnović je mlade izvođače sa velikim simpatijoma potpomagao i svojim učesivovonjem u samoj priredbi: isle večeri je, posle izvođenja »Su> fona«, ncknadno, na zahtev publike, ubačena još jedna tačka: pesnik je, »svojom poznciom veštinom“, koko piše kriičar »Samouprave«, čilao dromsku pesmu »Smrt Mojke Jugovića«. — Među izvođačima »Sutona« su pored amcterki Donice Radmilović, Zore Price, Moge Magozinović (koja je imocla ulogu Pavle) }kili i Radoslav Vesnič (Lujo) i Bora Prodemović (Voso), Marko Murat (Scobo), dok je poznata umeinica Milko Grgurova tumečila ulogu Mare Nikšine Beneše. Pretstava je, kako beleže ondašnji pozorišni hroničari, doživela veliki uspeh, Dvorana je bila puna kao relko kod, icko je u lo vreme, zbog političkih prilika, kod publike bio noglo opao interes za pozorište,

»Suton« u operskom delu Stevana Hristića loš 1913 godine, komponujući scensku muziku

za Vojnovićevo »Lduzarevo vaskraenje«, odlučio se

Slevem Hristić de neko dreomsko delo dubrovočkog pesnika iskoristi kao literornu podlogu za operu. Sprovođenje ·te zemisli u delo prekinuo je Prvi svetski rat. Međutim, kompozitor ni posle rata ne odusioje od ideje, Dugo je razmišljao koje delo da izabere, razgovarao i sa Vojnovićem. i odlučio se za drugi deo »Dubrovačke trilogije — »Sutons. Već tada popularni kompozitor muzike ZO pozo= rišne komade »Čučuk Sicma i »Lazarevo vaskrse-

nje« ogledao se sad i na operi, Hristić je, izvršio |

i neke izmene u fekstu, pe je u libreto. ubacio i čitovu jednu Dučićevu pesmu, ne vodeći računa o neirpeljivosti između dvojice pesnika, Krcjem 1926 godine izvedenc je premijera muzičke drome u jednom činu — »Suion«, Premijeri je prisustvo=> vaoy,,i pored bolesti, stari konte Ivo Vojnović, koji

se oduševio operskim delom, Na premijeri je di.

rigovao kompozitor, a protagonisti su bili nocši poznati pevači: Ksenija Rogovskc, 'Josip Rijavec i Evgenija Pinterović, — Opera »Sutone je imala uspeha kod publike, tako da je 1931 g. obnovljena u istoj pevočkoj podeli, „Posle Drugog svetskog rota Hristić je ovu svoju operu proširio, te je 1954 ag. prikazana nova verziju »Sutona«, sada opere u

iri čina,

Obnova »Dubrovačke irilogije« 1929 goedine

Posle 1918 qg. Vojnovićeva dela se retko ncaloze na reperloaru beogradskog Narodnog pozorišta, i

. ,

no bez nekog većeg uspeha. Noc svoju šedomdesetogodišnjicu, 1929 godine, dočekao ja Vojnović ponovno prikazivanje svoje »Trilogije« u Beogradu. Tom premijerom, 27. IV. 1929, i onda u režiji Bronka Gavele, rediteliu koga je i Vojnović mnogo cenio i voleo i o kome je pisao: »Poleini režiser. „Pendent praškog Hillera, Nojmoderniji š najsmjeliji od svih...< (u pismu Milemu 'Prediću od 28. II. 1924), obeležilo je Narodno pozorište sedomdesetogodišnjicu, peshikovu, aslupio je ladcr skoro čitav cmscrmbl pozorište — kao mosiloci glavnih uloga pojavili su se Teodora Arsenović, Anka Vrbemić, Dara Milošević, Dobrice Milutin vić, Milorad Govrilović, Nikola Gošić, Voje Jovc= nović 42,00 Interescntno je ncpomenuti da je na svim dosadašnjim izvođenjima »Dubrovcčke trio-. gije« sudelovala Ana Porcnos, »Dubrovačkc irilod gija< se, i pored velitih umeiničkih napora cm samblc, koji su, kao rezultat, deli preigicvu Visod kog dometa — nije dugo održala na repertoaru Norodnog pozorištr: do kroja sezone prikozona je još četiri puta, a sledeće · sezone samo tri pula, Otadca pa sve do ove sezone »Dubrovačka trilogija« nije se prikazivala u Beogradu, · pa je njeno stavljomje na repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji istog reditelja koji je ovo delb poslednji put postavio ma beogradsku scenu, dos stojno obeležavocmje stogodišnjice rođenja velikog

pesnika starog Dubrovnikc.,

Raško Jovanović

.KNJIŽEV.NE NOVINE