Književne novine

„DVE ŽENE“

MAN ALBERTA MORAVIJE

Badđnja ovog romana đogađa se w mračnim danima Kapitulacije Italije, Kad je cela zemlja bila bačena, u vi-

Alberto Moravija,

Bor rata i bezvlašća i kađ se najveći broj ljudi našao između dve neprijateliske vojske. Tragična sudbina dvežu žena, koje beže iz bombarđowanog Rima i sklanjaju se na selo, čija okolina uskoro postaje poprište

Novi romani Abtona Sinklera i Džon Dos Pasosa

Đva veterana američke literature — Apton Sinkler sa »Diđi Musom- i Džon Dos Pasos sa »Velikim danima« ponovo su zainteresovali čitaoce za svoje Kknjiževno stvaranje.

Weć zašao u osamđeseltu pgođinu, Apton Sinkler kao da je potpuno ublažio svoju Žaoku socijalne Kritike dao jedno skoro pastoralno delo e svojoj rodnoj i sunčanoj KaliforMmiji. On odbacuje ovim romanom ranije postavke da uzrok zla mne leži wam ekonomskom sistemu i političkim iđeologijama, nego u samom čoveku, Kkoji će ga se oslobođiti ako samog Bebe preporodi. Tu se Sinkler okreće skoro ka Bibliji i postaje potpuno religiozan, Kkađ opisuje priviđenje malog dečaka sa fiarme, Koji priča đa je sreo anđela u šumi. Ovo približavanje religiji Aptona Sinklera mije usamljena pojava u svetskoj iknjiževnosti novijeg vremena.

Tema Dos Pasosovog romana »Veliki dđani« je evociranje ratnih wspomena bivših ratnih dopisnika, Koji Be slučajno „sastaju na jednom Karnevalu u Havani. Ovđe jeđdam od mjih sreće mlađu i lepu devojku, koja buđi u njemu nataložene uspo~

Romen Gari nagrađen

nagradom

Romen Gari, francuski đdiplomat, weć duže vremena se bavi literaturom. Niegovo poslednje delo »Koremje neba« najzad je dobilo priznanje, koje se m neku ruku odnosi i ma njegov raniji rađ. Kroz ovu Knjigu, pisac nam đočarava ambijent žarke i divlje Afrike. U takvoj sredini se ljuđi jedne civilizacije sreću sa praiskonskim nagonima, koji ne priznaja ništa đrugo do sam imperativ žŽiwvota, prema čijoj snazi maska civilizacije izgleda Kao paučina, koju prvi topli vetar džungle rastura, zauvek. Interesantno je koliKMew mlogu u ovoj Kknjizi ima jedna životinja, kojoj je ustvari podređenia cela radnja romana. To je ogromni slom, u kome su oličene sve odlike čiste prirođe i večne prolaznosti ži-

KNJIŽEVNE |

NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora Ćosić, „dr, Mihailo

Marković, Peđa Milosavljević,

Tanasije Mlađenović, M. Panić

Surep, Vladimir Petrić, Đuza

Rađović, Vladimir Stamenković, Risto Tošović

Urednici:

ČEDOMIR MINDEROVIĆ i' MILOŠ ” BaNDIĆ Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ List izdaje Novinsko-izđavačko pređuzeće »Književne mnovine«, Beograd, Prancuska 7. Redakcija: Francuska “#7, tel. 21-000, tek. račun: 101=707-53=208 List izlazi svakog drugog DpDetka. Pojeđini broj Din. 90. Godišnja pretplata Din. 600, p»lugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.

Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ · Odgovorni urednik: ČEDOMIR MINDBEROVIĆ Stampa »GLAS« Beograd,

; Vlajkovićeva 8

navučena,

— NOVI RO-

najžešćih sukoba, Majka i ćerka prosečne Italijanke, religiozne i po štene, posle pretrpljenih užasa, doživljuju na kraju, umesto oslobođenja, degrađaciju svoje ličnosti. Čerku siluju u ruševinama, marokanski vojnici, i ona od čestite i nevine petnaestogođišnje đevojke postaje prek' noći prostitutka. Njena majka, slom. ljena ovom nesrećom |! bedom, gubi i poslednje ostatke vere u dobrotu i u neko osećanje trpeljivosti koje bi trebalo da olakša život među ljudima. Tako je suđbina ovih dveju Žena samo tragična posledica rata koj bi možđa irebalo da buđe popravljena kasnije u miru, Moravija stoji na stanovištu da sa čitave genera' cije izgubile veru u ljudske i moralne vrednosti za vreme rata. Te preživele generacije đale su sada posle rata potomstvo, koje već nosi u Scbi sa rođenjem „RKlicau sumnje, koju njihovi rodđitelji, opustošeni ratom, me mogu da otklone iz dečijih mlađih duša. Tako je u neku ruku đegrađirano celo čovečanstvo koje mi preko odavno zaraslih u korov humki ne može da nađe mira,

Fi Ba ZO 7700 OU O O 8

mene i on počinje da joj priča svo> je doživijaje iz Mrugog svetskog rata. Opisujući sopstvenu izgubljenost posle rata, nakon ove ispovesti ipak đolazi do zakliučka da nije sve izgubljeno i da život ipak ima nekog smisla, makar i u odnosu nia lIjubav koju je ponovo osetio prema devojci koja sluša mjegovu ispovest. Džon MDos Pasos opisuje događaje živo i upečatljivo i u kontrastu sa baukom noćnog lokala gđe ovo dvoje seđi, čitalac kao dđa čuje f{ijuke granata neke bitke iz minulog rata.

* Od laureata do čistačice

Književnica i ranije potpretsednica Saveza RKineskih Književnika ing Ling koja je godđine 1953 đobila Staljinovu nagrađu za roman o Ppreobražaju Kineskog sela »Sunce se rađa nađ rekom Sangan« (preveđen i Kođ nas), Kritikovana je na plenum: Saveza zbog kosmopolitizma u njenim romanima. Ting Ling je posle toga isključena iz uprave, zabranjeno joj je đa rađi u Književnosti i sađa je — čistačica u Domu Saveza književnika u Pekingu.

Sunce se rađa, ali ovog puta je izgleda — zašilo,.. Nema milosti ni

za laureate!,..

„Gonkur“

vota. Ovakvo fretiranje jedne skoro mistične uloge divlje životinje svetskoj književnosti se možđa sreć još jeđino u »Mobi Diku« Merman: Melvila. Pretstava o Africi, o Africi džungle, toliko je upečatljiva đa či talac ima utisak da ga sa svake stranice zapahnjuje opojni miris prašume i da čuje divlje krike njenih stanovnika u tropskim mnoćima pumim mesečine. T đok se beli ljudi Wu potrazi za srećom, prevrću u svojim mrežama za spavanje u nesnosnom zujanju insekata, kao da im postaje jasno đa je ovo sve njima potpun fuđe i đa memaju iu više šta đ traže. Shvataju da su odavno izgabili svaku vezu sa prirođom i da ih ona, kao odrođene, više me prima, mađa im je toliko potrebna. O tome je i poenta i veličina ovog romana.

Po ZO 77;

„PET PENIIA U RUCI“

Maistor savremene engleske broz pružio je čitalačkoj publici novi dokaz sVOg plodnog talenta novom knjigom »Pet penija u ruci 1ITako

sam pisac izjavljuje da je pre svega

ZATO 77777

Miodrag BORISAVLJEVIĆ i

- 884 108000

Posle zamornog noćnog putovanja vozom, izjutra sedamo u čamac i plovimo niz reku. Veslam drhtureć: od jutarnje svežine i radosnog iščekivanja. A kad se iza jednog peščanog spruda u daljini ukaže istureni delić obale našeg proplanka, ja spuštam veslo u čamac i obema rukama grabim vodu i prskam je oko sebe. Žena se osmehuje, a mala, moja lovačka keruša, koja čuč: na pramcu, za časak se osvrme i pogleda me ozbiljnim psećim pogledom.

Naš dolazak prva objavi čupava Bundi, koja s položenom glavom između prednjih nogu leži u zasenku star vrbe i žmirkajući motri na barku s ribom koja se njiše pored obale. Na njen lavež iz šume dojure i ostali naši četvoronožni poznanici sa proplanka, Tu jž neustrašivi Central, mlađa kudrava Ajša, srčana foksterijerka Vidra. Njihov lavež, upočetku srdit i preteći, prelazi u rađostan ciktaj kad

se čamac približi obali.

Tada se vrata na Faldinovoj kolibi otškrinu i glava Katineni

Czviri napolje. Za časak nas gleda

0,wE MH

ispitujući, a onda se njeno usko

ršavo lice ozari radošću, Osvrne se u kolibu i viče: „Faldin, ustani! aldin!“ Popravi na glavi maramu. i potrčkujući niz puteljak žuri: nam susret. Odmah zatim, povivši se prolazu, iz kolibe izađ2 visok: kočati Faldin i dugim koracima u visokim gumenim čizmama ide prema bali. Maše nam obema rukama. i prijateljski se smeši. Poslednji izađe z svoje kolibe mrgodni Peter i ćutke se pozdravlja s nama.

Uzimamo stvari iz čamca i uz radosnu pseću graju iđemo prema našoj kućici, koja se belasa na uzbrešku. I dok užurbana Kati-neni pokazuje mojoj ženi okrečenu i uređenu kućicu, delo njene komšiske pažnje, nas trojica seđimo u dvorištu. Zapalimo cigarete i ćutk5 se

gledamo. Tu je sve jasno, pa nema potrebe za raznim zapitkivanjima.

Oko nas je veđar proletnji dan, a mi smo tu, živi. Vodostaj je povoljan, po boji vode Dunava i veđrom Faldinovom licu vidi se da je

=: e+ O

[zi

ribolov noćas bio dobar, Ali ja kažem: labo prošao“. Ćutljivi Peter ne voli šalu. On na to skupi obrve ć ljuito dune na nos, ali ništa ne kaže. On je neku godinu mlađi od mene i Faldina, ali usled njegove ćutljive i ozbiljne prirođe mi ga zovamo ika-Pera, što on prima kao nešto samo po sebi razumljivo.

„Čika-Pera je sigurno noćas

Onda drešim ranac i vadim flaše s vinom | rakijom. Znam da oni obojica više vole vino nego rakiju, ali ja uzimam flašu s rakijom i, vadeći čep, pitam: „Hoćemo li rakiju?" Peter ljutito odmahne glavom, a Faldin vikne: „Vino! Vino!" uzimam flašu s vinom i prekorno Klimajući glavom kažem: „Da, znam, da nije vina čika-Pera ne bi ni

izašao iz kolibe da se pozdravimo“. Peter srdito izusti „Hm!

1“

i po-

kuša da ustane, ali bacivši pogled na pume flaše, on ponovo seđa praveći se kao đa je hteo da se bolje namesti, dok se Faldin šeret-

ski smeši,

U šumu dođemo kađ šumske Šljuke počinju đa pristižu s juga

šumu.

kad bucov otpočinje svoj razbojnički zanat na rečnim prelivima, a grad se vraćamo kad dan počne ponovo uveliko da đuža — uvek se ađe ponešto što odlaže odlazak i skraćuje vreme ponovnog povratka

•.. Jelenska rika odavno je prošla, seoba močvarica već je za-

o O O &S

ršena, počinju hladne jesenje kiše. ena me s praga zabrinuto gledg. „E, pa...“ odlasku, kad visoko nad nama odjeknu krici divljih gusaka. Ja se rekidam u reči i. oboje gledamo njihove Klinasta kolone koje &e puštaju sa severa u ritske močvare.

Vraćam se prokisao iz Šume. zaustim da kažem nešto

... Oštar severac nabira sivu vođu Dimava, po krajevima rečnih

tona već se hvata dena kora, riba se povukla u đubine na Zzimo-

vanje. Istina, šuma je puna suvaraka i za vreme rđavog vremena. prijetno je čitati pored tople peći, ali vreme je da se ide. Da je još

8 j

amo sačekati prvi: sneg i koju noć provesti pored usamljsnih ritskih ezerca čekajući na mesečini vidre.

Ali sneg dugo okleva. Ne, mora se ići! Obaveze čekaju, željni smo prijatelja, na koje smo u duge jesenje večeri sve češće pomi-

jali, ; sam udice na strukovima, čamac smestio u siguran BO Ovo D-00 oko sebe i gledam šta bi jos ZOO. MOOTI pre odlaska, a iz sivog zimskog neba zalopršaju. „snežne pahu jice. Prvo retke, lelujajući u vazduhu, pa sve brže i gusce. „E, pa, „“ izustim, samo sad radosnije i upitno gledam u ženu. „Znam, znam“, smeje sa

š kovani ramac. . e )

7. ti 7 Op ae prestao i nebo se izvedrilo. Krošnje starih vrba » topola povile se pod snežnim pokrivačem, a iznad njih, visoko na nebu, blista pun mesec. Noge nečujno tonu u mekan, rastrssit sneg, a moja senka, čas mala i zdepasta klizi za mnom kao da se on nekog skriva, čas izdužena i živahna promiče između stabala upo. redo sa mnom. U zavejanoj šumi sve Je tako tiho i mimo kao da ja tu odjednom izumro svak' život. Samo lak šum grudvice Snega koja se iznenađa ospe iz rašlji žbuna zatreperi u hladnoj tišini Šume kao uzdah nekog malog zalutalog stvora... A kad na povratku, umoran + ozebao, ugledam slabu svetlost na dva majušna prozora kućice na šumskom proplanku, t. duši zastruji topla ljudska radost.

roleća niko nas nije dočekao na našem proplanku, Nije tu više OP ava Katiknehi, ni vedrog Faldina, n: mrgodnog Petera, Uzalud je Mala njuškala po obali, šarolika pseća družina n:je se po javljivala, Nikoga više nije bilo na našem. proplanku. Samo jedan. srndać, koji je bio zađanio u uvalici iza Faldinove kolibe, skočio je sa

ležaja i srdito brekćući odjur:o u šumu.

Faldin se otselio u svoju kućicu u Apatinu, gde neguje teško bolesnu Kat'-neni. Peter je prozebao ribareći za vreme zimušnjeg kretanja leđa i sad dotrajava kod ćerke i zeta. Fokster:jerka Vidra, kažu, uspešno lovi pacove po dvorištu jbdne apatinske gostionice, a kudrava Ajša otišla je zimus za jednim lovcem sa ušća Drave. Samo su čupava Bunđi i star Central ostali verni proplanku. Bundi je ugi« nula od gladi na svom starom stražarskom mestu pored prazne dotrajale barke, Onđa je Petcrov Central zauzeo njeno mesto i čekao starog ribara. O OLUJA

I sam na teretu drugome, Peter ga nije mogao povesti sa sobom, a starog olinjalog psa nije hteo niko. A kad je od jednog Ciganina kor:'tara čuo da mu je pas tako mršav da se jedva drži na nogama, a\: da još verno čuva kolibu, Petr se digao iz postelje i bolestan. doveslao na proplanak. Izvađio je iz torbe zamotuljak, kupljen u jednoj mesatnici od preostale ušteđevine, i nahranio izgladnelog psa.

I dok je Central, poslednji put u životu sit i srećan, spavao na” pretprolećnjem suncu kraj njegovih nogu, Peter je pušeći dugo sede, pred kohbom. A onda je pozvao psa u čamac i, zaveslavši prema sre dini reke, vezao mu kamen o vrat i bacio ga u vodu. Njegovo mrko, mršavo lice ostalo je miro i hladno i onda kađ ga je pas, dok mmi j» on vezivao kamen o vrat, rađosno lizao po rukama. Samo kad je posle uzeo veslo u ruke, on dugo nije znao šta će sa njim, te ga je struja nosila daleko niz reku. 1 _ A jedan pecaroš, videći kako neki starac, poguren tb Čamea, vezuje kamen o vrat psu i baca ga u reku, ljutito je doviknuo drugom pecarošu zagleđanom u plovak svoje udice: „O, bezđušnog čoveka, sunce mu božije!“ Čovek je bio iskreno ogorčen 1 želeo j» đa svoja humana osećanja još s nekim podeli. Ali to mu nije pošlo za rukom, jer je baš u tom trenutku njegov drug izvukao iz vođe ! trećeg Šarana, dok on još ništa nije bio uhvatio, te je njegovo ogorčenje začas skre= nulo u drugom pravcu.

Bliži se veče. Sunce se polako spušta iza šume na drugoj oball reke nad kojom lebdi laka izmaglica. Drveće u podnožju postaje sve tamnij2, dok su krošnje još svetlozelene. A malo posle, kad velika sjajna kugla utone iza njih, kroz tamu šume zasvetlucaju blistave iskre. S druge strane proplanka čuje se lako pucketanje suvaraka. To se jeleni prikrađaju proplanku, na kojem prekonoć pasu mladu prolećnu travu. Uznemirena Maa, čas besno laje prema šumi, čas osluškuje i njuška vazđuh, |

Ja 1 žena sedimo pređ kućicom. Gledamo oronule kolibe naših. prijatelja i razgovaramo o ljudima Koji su u njima proveli život... ljudima kojima ribolov nije bio zabava, razgovaramo o njihovim ma lim ljudskim rađostima i brigama koje su tu ostale iza njih. A odd zaćutimo skrivajući jedno od drugog jednu misao koja se tako svi- ~. repo nam:će. i

Gledam sa strane u setno lice svoje žene, gledam njenu pro sedu kosu koja u sutonu šume dobija plavičastu boju. Rađ bih bio da joj kažem nešto toplo, rađosno. A onda mi pogled padne na nežno rumenilo neba koje se širi žmad šume za kojom je sunce zašlo | ja kažem: „Vidi kako je onđe gde je sunce zašlo nebo još lepo“,

Tiuestracija Slavoljuba Bogojevića

pesnik i da prozu piše samo da bi SA OAZA AAA JAVA AAA AA VV ZAPAO ZA AA ZAO AAA AAA AAA ZA AVAVIAZ AAA ZBIVA ZA ZA AAAVAZAV/Z/AAAA/AAZAAAAAZVIAVI0) |

izdržavao svoju mnogobrojnu DpOoro> dicu, ta proza je ipak cenjena i rado čitana. Našoj publici Grejvz je DO” znat po romanima iz klasične istorije kao što su: »Ja, Klaudđije« i »Zlatno runo« romanima koji ostaju uzor 28 romane 54 istoriskom temom, Njegowa, poezija je manje poznata od proZe kod šireg kruga čitalaca, a i sam pisac povremeno uništava sve Desme koje mu se ne sviđaju, tako da do javnosti dolazi tek najmanji broj.

Kosmopolit bo poreklu i shvatanjima, Robert Grejvz se lako upušta } uživljava wu najrazličitije sredine i shvatania, što se dobro viđi i iz nje- . gove nove knjige »Pet penija u ruci«. "o je ustvari čitava zbirka neobjavljenih i objavlienih skiea, opažania i kraćih priča, koje je pisac povezao m jednu celinu i koja treba da pretstavlja neknm vrstu sopstvene Nterarne biografije i reviju njegovih pogleđa na svet i književnost, Kao specijalni dođatak ovoj šarenoj Zbir· ci, Grejvz je đođao i dvađeset od svojih najnovijih pesama fako da će čitalac stvarno imati lep uvid u njegovo stvaranje,

PISMA GETEA ! KAFKE PO 20.000 FRANAKA

Ww Marburgu, Zapađna MNMemačka3a, jedan švajcarski Kolekcionar platio je pet hiljađa maraka za kolekciju od triđeset pisama i dopismica Koje Je napisao Književnik Franc Kafka iz" među 1908 i 1923 godine, Proizilazi đa je jedno pismo plaćeno oko 20.000 francuskih franaka,

Istoga dana neki dragi kolekcionar Kupio je za·ista sumu dvanaest Geteovih pisama.

Mluzički festival u Svedskoj

Na šestom muzičkom festivalu u Stokholmu, koji ovih dama treba da se završi, dosad je zabeleženo nekoliko vrlo zanimljivih ostvarenja, Muzika Baha i Mendla izvođena je na instrumentima sa početka KVIIHI ve-

ka, a opere Givuka i Skarlatija, prikazane su u autentičnoj verziji na Sceni dvorskog pozorišta wu palati Đrofninghoim, Poređ ansambla i 50lista Švedske Kraljevske opere, ma ovom festivalu učestvuju i gosti iz drugih zemalja: Pilađelfiski simfoniski orkostar, Borodinov kvartet iz Moskve, muzički ansambl Radio Kelna i drugi.

Meteorski uspeh

'Šelag Đelanej, Engleskinja stara 19 godina, otišla je prvog maja ove gođine prviput u pozorište sa svojim verenikom. Po završenoj pretstavi re•

kla je: »da to mogu bolje napisati«, Nakon đeset dana oma je napisala »HKap međa«, ljubavnu priču o jednom crneu i jednoj beloi ženi. Jedna Jondđonska pozorišna kuća primila dje za izvođenje Rkomađ ove početnice, i ona je napustila svoje zanimanje fotografske pomoćnice!

mja za zlom«e u kome nastuba i po-

izdala »vizu« zato što u filmu ima } |

NEP OZNATE Scena u kojima sa prikazane orgije i BAJRONOVE POEME uživalaca. droga, y

i Sovjetski profesor Lublinski izi- |zyiždam komad Agate | vio je neđavno da se u ruskim ko- . Kristi

lekcijama. poređ oko sto neobjavljenih Volterovih pisama nalaze mePoznata engleska romansijerka Aga" ta Kristi, čuvena po svojim krimi-

ka pisma, kao i dosad neobjavljene

poeme engleskog romantičara Bajromalnim romanima, koja je znala 54” mo za uspehe od kako je počela da

ma. Ove rukopise otkrio je Mihail Aleksejev, član Sovjetske akađemije nauka, u arhivama pesnika Vjazem-. PPiše 1913 gođine doživela je svoj prvi skog, i hneževa AleMsandra Menči- fijasko. Njen pozorišni komad »Odkova i Orlova. Kopija jedne poeme luka porote« izviždđan je nedavno na posvećene 'omast Moru pronađena jednoj londonskoj 5cemi, je u albumu poljske pijanistkinje Šimanovske. n aa IJ" Od ovog broja „Književne novine“ imaju novi broj tekućeg računa:

|__U FRANCUSKOJ ZABRANJEN FILM ORSONA VBHLSA

. Posleđnji film Orsona Velsa »Žuđ- 101–=707-5-208

Molimo naše revizore i pret-

mmata stara glumica Marlen DĐitrih | pi platnike da ha to obrate pažnju:

zabranjen je za prikazivanje u Francuskoj, Francuska cenzura mu mije'

TA ABM : e“