Književne novine

· Godina IX. Nova serija, br.: 75 |

Rea iza

Pod maslovom „Pitanje odgovarajuće slike“, u literarnom dodatku poljskog lista „Tribuna luđu“ od 17 avgusta, objavljen je odgovor na članak sovjetskog časopisa „Zvezda“.

Kao što je poznato, Sovjetski časopis „Zvezda“ doneo je nedavno opširan članak Kritičara A. Hozenpuda pod naslovom, „O neverovanju u čoveka, o nihilizmu i filozofiji očaja“, koji u celini sadrži kritiku „revizionizma“ u polj skoj umetnosti, prevashodno u književnosti i pozorištu. Pisac eseja A. Hozenpud piše o „impor= tu“ MKulturnih tekovina i ivorevi= „na Zapada u Poljsku, i negira čitavu plejađu značajnih stvaralaca. On smatra da se ts Poljskoj „i dalje širi pesimizam i neverovanje u socijalizam i da postoji pokušaj revizije osnova marksizma-= ·lenjinizma“. ·

Poljski kritičar Jan. Alfred Šćepanjski piše u svom odgovoru da se autor eseja u sovjetskom časopisu „Zvezdi“ široko raspisao o

nezdravim tendencijama u #poljskoj umetnosti upuštajući se u · dalekosežna uopštavanja. Clanak

A. Hozenpuda posmatran u celini · daje netačnu, izopačenu i crnu 'sliku savremene umetnosti a na· ročito književnosti u Poljskoj. Iz "okeana pesimizma, nihilizma, revizionizma, odgovara poljski kritičar, izdvaja se neznatna količimna-pozitivnog~ali to nije dovoljno đa se spase Sodoma: . daa. Poznato je, piše Šćepanjski, đa je iđejna i umetnička situacija u Poljskoj daleko od savršenstva ı cak od zadovoljavajućeg stanja, ali je isto tako daleko od propasti u kojoj bi je morao videti neupućeni čitalac Hozenpudovog član ka. Autor napisa u „Zvezdi“ primenjuje u mnogim slučajevfma metod uprošćavanja, trpajući u jedan džak pojave različite idejne sadržine i specifične težine. Sćepanjski zatim citira reči Hozenpuda da se u pozorištima i na filmskom platnu kao i na Kknjižarškom tržištu u Poljskoj široko rasturaju dela savremene dekađentne buržoaske umetnosti, đa se prikazuju američki gangsterski l,kaubojski“ i „detektivski“ ilmovi iz „Crne serije“, zatim razni francuski i engleski filmovi snimljeni prema pornograiskim romanima. Pri tome se, zaključuje „Zvezda“, često zapostavljaju dela velike realističke umetnosti. Šta se može reći o takvom postavljanju stvari — pita SŠćepanjski. Posetioci bioskopa u Poljskoj znaju da se američki gangsterski odnosno kaubojski filmovi —o ·ne prikazuju. Verovatno je kritičara „Zvezde“ zbunio prividan izgled Odgovarajući na primeđbe „Zvezdđe“ da se u nekim poljskim listovima u nrubrici „Uskoro na platnima“ vrši klasifikacija koja ne odgovara socijalističkom kritešijomu, | Šćepanjskj zaključuje: „Pregleđao sam savete ove rubrike za poslednjih nekoliko meseci i utvrdio da u njoj vlada Obična slučajnost klasifikacije, jer se, naprimer, WM rubrici namenjeoj poljskim ljubiteljima filma „To bi se moglo izbeći“, nalaze pored tri sovjetska filma i tri francuska, dva engleska, jedan italijanski, četiri istočno-nemačka i 6 emačkih koji se ne preporučuju gledaocima. U rubrici „Meizostavno gledajte 56 hekoliko italijanskih i francuSkih filmova i po jedam sovjetski, jski, „čeboslovački, mađarski, engleski, inđiski i tako dalje. j Da H je Fernanđelov film „Čo\ek w kišnom mantihu“ i njemu slični zaista tako twznemimio autoja Glanka. Da h se treba zbog toga kajati i smatrati da je uspeh PFernandela u Poljskoj opasan simp S ši

j- Ve fya ~

„snobizme i metanisanja Za“ Sao mođi"? „Af#i zašto praviti od toga ? Jet, nema ni-

kale nesreće u bome Što ođrasla "+ mogućnosti

pogleda nekoliko đobrih, zabav-

da nih i kriminalnih filmova. J | „Bvezđa“ zamera poljskom ilu-

donosi reprodukcije hotelskih nalepnica smatrajući da je to „metanisanje pređ Zapadom“.

Ja sam protivnik snobizma kolekoionera hotelskih nalepnica„ piše Šćepaniski, i ne bavim se skupljanjem kutija od šibica, ali zar bih zbog toga trebalo da stavim na sebe oklop i da zajedno sa Hozenpudom krenem u 7đrstaški rat protiv kolekcionara nalepnica motivišući to. krupnim rečima o društvenoj misiji umetnosti i kulture? Neka ljuđi skupljaju čak i zapušače od flaša ako im to pričinjava zađovoljstvo! Zašto bi se mi mešali u takve stvari. Da napomenem uzgred da među hotelskim nalepnicama „Pšekroju“ ima

i nalepnica iz Kine, Mađarske i tako dalje.

· Primer lošeg metoda Hkritičara „Zvezde“ pretstavlja i njegovo mišljenje o poljskom pozorišnom časopisu „Dialog“. A. Hozenpud piše: „Mesečni časopis „Dialog“

bavi se propagiranjem savremene

Mramatunrgije pretežno radovima dekadentnih pisaca“. | Kakve se sve stvari događaju

u tom „Dialogu“! Skoro da su to neke „crne mise“. Stvarnost je, međutim, mnogo prozaičnija, kaže dalje Šćepanjski. „Dial-gu“ se može zaista nešto prebaciti, ali se greške ne smeju uopštavati i krilika pretvarati u opštu osudu. Mora se takođe konstatovati da „Dialog“ uvek donosi mnogo · informacija i o sovjetskom pozorištu i da je ovaj Časopis prvi u

Poljskoj objavio čuvenu raspravu Bjelinskog O Močalovu u Hamleta.

ulozi

Pesma je plod iskustva a su potrebne

liko dobrih, istinitih stihova.

možemo primiti samo uslovno. Međutim, ! 5V jedan delić istine, uzet u najopštijem smislu te reči. „iskustvo“ retko se kad spominje prilikom odrenekog umetničkog dela, _sar

skoro nikad ne misle o njegovom značenju.

neodređeni pojam divanja vrednosti . umetnički stvaraoci

Ali, da li će nas, možda,

m „bez podu

Socijalistički realizam nije isto što i umetnost u socijalizmu

Sezar:

godine doživljavanja, kaže on, Naravno, ove

BEOGRAD, 1

Insekt

Suština grešaka kritičara „Zvezde“ može se najbolje videti na primeru njegovog odnosa prema savremenim nekomunističkim piscima Zapada. Njegov stav liči na naš stav od pre nekoliko „godina koji smo danas srećom odbacili kaže poljski kritičar.

Hozenpud piše da se u poljskim neđeljnim i mesečnim listovima i „časopisima i u posebnim izdanjima objavljuju brojni prevođi romana priča, novela i komada Be'eta, Joneska, Sartra, Kamija, Simone de Bovoar, Saganove, a da ne govorimo o „klasicima“ kao što su Džojs i Prust. Hozenpud zaključuje da je tržište u Poljskoj preplavljeno knjigama koje ističu f{ilozofiju očaja, apsurda, neverovanja u čoveka i knjigama antihumanističkog karaktera. ql

Ne smatram, odgovara Sćepanjski, da je prevođenje i štampanje knjiga Prusta, Kamija, Sartra i drugih zločin protiv jačanja SOcijalizma u Poljskoj. Ostrakizam je loš metod, a takođe i začaurivanje u kulturnu autarhiju. Nije ispravno ako se odrasli čitalac tretira kao dečak kome se zabranjuje „nepristojna“ ili „suviše te~

|Ška“ lektira. Isto tako nema smisla „zabnanjivati“ Sartra samo zbog toga Što se nama mnoge hnje"gove stranice ne dopadaju. Naravno, niko neće tražiti da se da sloboda antiljudskoj umetnosti, onoj koja naginje fašizmu, ali valjda isto tako neće nazvati fašistima Kamija i Sartra, Foknera, i Koldvela, Moraviju i Diremata, pa čak ni takve zanesenjake kao što je Beket. To bi bilo suviše Uu-

ne osećanja, pisao je Rilke. Možda da bi se napisalo nekoRilkeove konstatacije u njima, svakako, postoji Taj veoma

Verovatno da i sami

bliža odredba tog pojma uvesti u

jedan nepoznati svet odmeravanja ljudskih vrednosti? Jer, koliko

li smo se puta začudili nečijem oduševijenju prema

naglom i reklo bi se bezobzirnom.

izvesnom za nas beznačajnom ili besmislenom

postupku. Naročito, kad su u pitanju uzbuđenja velikog broja ljudi

usmerena u jednom jedinom pravcu,

onog koji kao umetnik, estetičar

— to postaje problem za svakog

ili etičar, traži smisao valorizacije

pojedinih vrednosti u međusobnim ljudskim odnosima. Neki maili,

naizgled nezanimljiv događaj,

vanja, čija dramatika zahteva definiciju. | iu tim čudnim, izvanrednim

može tađa dobiti punoću epskog zbi-

konkretnu imetničku ili kritičku

trenucima, različita iskustva nailaze

na otpore, i sukobi među pojedincima, bili oni intelektualne ili emo-

cionalne prirođe, neminovno “umetnički ili sportski podvig,

dolaze do izražaja, Neki neobičan naučni, jedan. bizarni roman, izvesna tajan-

stvena pesma, mogu svačijem iskustvu dati jedan do tada nepoznati

smisao, Ali što je najvažnije — ovakva zbivanja postaju nova i autentična iskustva, bez obzita da li ona imaju pozitivan. ili nega~

tivan karakter.

Kađa su se pojavila prva dela impresionista, naišla su na

pravo zgražanje publike i kritike, a takvih slučajeva inače ima bez-

ii _— „_____________ II O ucena rana a eu eaue nea an an _

pzzruu.aCGII„uLR ar aIN__A naranai grana sa eORimia

ISKUSTVO I UMETNOST

2 SEPTEMBAR 1958

Pača

· Zlatko TOMIČIĆ

A zar nije bilo ljeto?

Teska Pra

A. NOSA

0 Ceha, 30 din

| id e. '.

A zar nije bilo ljeto? Zar ne cvrčaše cvrčci cijeli dan ~

prošćeno. Uostalom, zaključuje Ščepanjski, knjige ovih autora pretstavljaju samo mali procenat izdavačke projzvodnje u Poljskoj. Taj broj ne prelazi nekoliko desetina, između hiljada drugih. Ubrajam tu i dela takvih autora kao što je Hemingvej, koja smo ranije bezrazložno izbegavali u na-' šim izdavačkim planovima, a kčja neosporno vređi štampati. Autoru članka u „Zvezdi“ ne sviđaju se „Tramvaj zvani želja“ od Vilijemsa i „Port Rojal“ od Monterlana. On. prebacuje poljskim pozorištima što su prikazala ove komade, a isto tako zamera i osuđuje prikazivanje dela Beke= ta i Joneska. Ja ne delim to mišljenje, piše Šćenanjski. Takva dela kao što je naprimer „Tramvaj zvani želja“ potpuno 8realistički prikazuju mrak i naličje života u kapitalističkom društvu.. Što se pak tiče komađa takozvane pozo- . rišne avangarde, mođa „beketbzma“ je vladala sve dotle đok se publika nije na bini upoznala sa Nastavak na 4 strani

Ž. JANKOVIĆ

na gnus vučji? ;

nije?” A zar nije bilo ljeto?

Skulptura w pejzažu — Ana Bešlić: Kompozicija

broj u istoriji umetnosti. Dosta je vremena trebalo da protekne đok impresionizam nije postao određeni pojam svakodnevnog iskustva. A kad se to desilo, kritičari i istoričari umetnosti počeli su da iznose svoja, na tradiciji već oformljena iskustva.Iza njih ili s njima zajedno, međutim, nastupali su izv. umetnici, koji su svojim epigonstvom stvorih jedno novo iskustvo dosadnog, ali široko primljenog shvatanja o lepoti i vrednosti umetnićkog, odnosno neumetničkog slikarstva.

O sličnim pojavama neprekidno se raspravljalo, i tom prilikom se dokazivala\potreba jednog šireg i objektivnijeg Kritičkog duha. Neophodnost kritike nije se mogla osporiti, samo se redovno zaboravljalo da je i kritika nužno rezultat raznovrsnih iskustava. Znači — ukoliko se njena važnost. kao odlučujućeg arbitra precenjivala, utoliko se i potcenjivala zbog logične nemogućnosti da se bilo šta jedanput za uvek konačno fiksira.

Otuđa onoliko žustri i nepravedni napadi na kritičku delatnost koja je nekiput nosila u sebi više umetničkog iskustva od onih dela kojima se bavila. I ne samo to: zaboravljalo se i zaboravlja se da su mnoga veoma cenjena ostvarenja vrlo brzo gubila svaki realni iskustveni značaj, .

Ovako postavljen problom navodi na misao o dvosvwrukom, odnosno višestrukom iskustvu životnih potreba: nikada ne možemo poreći potrebu za definisanjem iskustva jednog određenog trenutka. To je neophodno, jer to. zahteva i Wogika samog života.

Ali, takođe, jedno opštije i celishodnije iskustvo kazuje uvek odlučujuću reč, naročito kad su u pitanju velike ličnosti ume:ničkog stvaralaštva. Zato rešenja naših odnosa prema živom toku umetnost: moramo tražiti u isRustvenom saznanju bitnih problema vremena u kome živimo, Pređrag S. PEROVIĆ

iz irave tajnovito? Zar vjetar nije u strastvenoj tronutosti valjao travu? Zar luk divlji nije rastao uspravan? Zar ljubav ljubica ne ostade u zvijezdama? Zar nije cvao usamljeni mak ' turčinak? Zar nije oštri šljunak na suncu sjao? Zar nije kukac beskrilni bio na stazici? Zar nije trčka trčala u žitu? Zar radič ocvjetali ne izradi svoje razloge? Zar nije na obali potoka bio vreli, bijeli oblučac? Zar nije tropos smeđi bio posut kraj bagremova panja? Zar nije cvjetao čičak? Zar se nije svlačila žena .nečisnica pred grmom lijeskovim, otkrivajući bladno nebu svoj trbuh, grudi, koljena? Zar sljez ne bi nebeski sljedbenik? Zar ne zaudaraše u jaruzi, tješnjaku poljskom lešina psa lutalice, koji dobolje svoju smrt, jarić grizući brčji? Zar muhe glasno ne zujahu? Zar ose glasno ne zijevahu? Zar mravi travama ne zapovijedahu? Zar psi mučaljivi ne njuškaše međ nama? Zar ljiljani sveti, svoj miris ne ispoljavahu? Zar ne mišljaše ljubavnik na ljubav Ljiljaninu? Zar ne razodjevaše Ljerku među lijerovima? Zar ne kosiše tri kosca, vođirima opasana, zelenu i žutu rascvjetalu, tužnu travu, koja je kasnom noćnom prolazniku s nježnom namjerom lice i tijelo svojim. slijepim mirisom umatala? Zar cvrčice ne ošutješe na cvrčanje rascvrčalih. požudnih cvrčaka? Zar po plućnjaku prostranom ne puzaše puž prašumski? Zar trine od kostiju i mesa usnule eje ne ostavi u rasutom perju lisica? Zar zerđav ne zijevnu

Zar ne bijaše tu lje lice jedno, zar ne bijaše, potpuno pod planinom, pred nevjernom nebeskom prosjekom nijeteći se, mijenjajući oči svoje, u nenaučljivoj ljubavi „,viđeći se u vodi, lišću, oblacima, liiježući tijelo svoje zemljom, travom, ne prežući pred paučinom wu požudi neprijepornih ljetnih pauka, koji po:zraku i stablima, u vjetru nepovvatnom, nestrpljivim čeljustima svojim čaraju? A zar ljeto ne bijaše? A zar luđost ne . bijaše? A zar radost pred divom đivnim što se buđi zbog strasti u pećini gorskoj, u izvoru gladđnom, zar ne bijaše? Zar ljeto ne bijaše? A zar ne bi? A zar nije bilo? Ljeto, ljeto, a zar

_ Miloš N. ĐURIĆ

|- Značaj

Aristotelova sistema

Aristotel je bio najuniversa!niji genije Starog veka, jer je Filoso= fija za njega celokupnost znanja, celokupnost koja obuhvata i Nauku: on se ne samo bavio najraznovrsnijim disciplinama kao Fizikom, Meteorologijom, Botanikom, Zoologijom, Estetikom i Naukom o društvu i državi, nego je u svakoj od njih i raspolagao čudesnim izobiljem pojedinačnih znanja, a taj mnogostruki rad bio je mogućan zato što u njegovo vreme Filosofija i Nauka još nisu bile odvojene. Filosofija koja je ranije pretstavljala celokupnost duhovne akftivnosti i sadržavala u sebi zametke Matematike, Astronomije, Fizike, Psihologije i drugih nauka, tek je njegovim radom «izgubila onaj opšti karakter i rasturila se u pojedine naučne discipline.

Svojom zapažačkom i dijalektičkom obdarenošću, mnogostranošću svoga naučnog interesovanja i proučavanja, oštrinom i strogošću svoga naučnog mišljenja. i, uopšte, svojom neumornom naučnom ak~

tivnošću, Aristotel je mnoge nau-

ke i osnovao. Tu je, pre svega, Logika, kao samostalna i sistematska nauka, koju je današnja prestigla tin=e što je kateqoričkom zaključku dodala hipotetički i disjunktivni, a prvim trima oblicima zaključka i četvrti. Aristotel je klasičar logičkih oblika, i njegova logika ostaje najbolje i najtrajnije delo njegovo. Mađa je Kant za nju rekao: „Sve od Aristotela nije smćla učiniti ni jedan korak natrag... niti je dosad mogla učiniti korak napred, te se sasvim čini da je zakijučena i dovršena”, opet njegovo tvrđenje ne može danas važiti doslovce, jer je nesumnjivo da napredak „postoji, a i svojom svestranom probiematikom Aristotelova logika „neprestano potstiče na razmišljanje i traženje novih

rešenja starih problema, Aristotel

je osnovao i Biologiju, koja pretstavlja najpozitivniju stranu njegove naučne delatnosti, zatim Zoološku sistema tiku, Anatomiju (naročito Upored« nu anatomiju i Fiziologis ju), Empirisku psihologia ju, Estetiku, Političku e konomiju. Proučavajući struk« turu, principe i postupke matema« tičkih nauka, kao i prirodu pređ=

Maptavak. ma 4 strani

WOTČAA.