Književne novine

NALIČIJE

Nastavak sa 1 strane

opštijim problemimal No neka ga. amo, otkuda sad, u ovoj situaciji baš »članak redakcije«, otkud odjednom sad ta tolika grdna probuđena savest kad je i ranije bilo nepravilnog i nepravednog dodeljivanja književnih nagrada, i mnogo čega drugog, a »Politikae je i onda bila list čija je »uloga u našem kulturnom i društvenom životu dobro poznata«•, pa ipak, tada se nije pojavio nijedan »članak redakcije« kao što je ovaj, niti se ikada u ovolikom obimu i „ovakvom intenzitetu zauzimao određen i Jasan stav prema postojećim gripama pisaca kao što je to učinjeno sada.

U »Politici« se nije pojavio ne samo »članak redakcije« nego ni majušni tračak sumnje kada je:

— roman Dobrice Ćožića »IKoreni« nagrađen desetak dana po izlasku iz štampe a da se knjiga nije čestito još ni našla u knjižarskim izlozima niti se na njoj osušila štamparska boja;

— kada je nagrađen roman Oskara Daviča »Beton i svici« koji je karikatura socijalizma, i gotovo bez ikakve umetničke vrednosti;

— kada je nagrađena knjiga pesama Milana Dedinca »Od nemila do nedraga«, gde bi vrlo zanimljivo bilo znati da li se prvo pojavila knjiga ili se prvo objavila nagrada;

—- kada se, umesto knjige, nagrađivao separat Marka Ristća »Tri mrtva pesnika«, s teškom mukom i natezanjem proizveden u knjigu.

O tome i o mnogim drugim stvarima više ili manje sličnim navedenim briljantnim majstorijama i YVeštinama književne čaršije, njenih meštara i raznoraznih žirija nisu pisana upozorenja, članci, kritički komentari i »članci redakcije«, Ćutalo se uime... objektivnosti. A sada kad se pogrešilo — i to neosporno daleko manje nego u prethodnim slučajevima — sada se udara u sva zvona, zvoni na uzbunu, puca se iz svih i iz najtežih oružja i potežu brzopleto sročene fraze o družtvenoj odgovornosti. I opet sve to, naravno, Uime... objektivnosti!

A objektivnost je, nema sumnje, ovoga pula fotalno izneverena. »Niie za sve isti zakon bio«, rekao bi veliki pesnik. Umesto da smiruje i sređuje strasti, »Politika« objavljuje svoj »članak redakcije«, za koji ona, po vlasiitom priznanju, »snosi svu od“ govornost«, kojim tendenciozno utiče na čitalačku publiku. i na njem ionako prilično odbojan stav prema našoj savremenoj književnosti, polpi· ruje stare raspre, i kojima se (svesno ili nesvesno) otvoreno opredeljuje protiv jedne grupe pisaca argumentima druge jedne grupe pisaca čija je {ilijala u liste »Mladost« već pridružila svoj glas »članku redakcije«, skoro . istovremeno, istim stavom i veoma sličnim činjenicama (»činjenicama«). .Slas javnosti reći ce slavodobitno neko. Mučno. Pre će biti da je to — glas nečije ljutite, kostobolne, intrigantske jadnosti, glas nečije pakosničke jalnosti!

Miloš |. BANDIČ

Nikola DRENOVAC

Na otkosu

Nevino i divlje okošt (To nije lajnost} Ko puška go

U leinjoj noći.

Oštra zubača u ugar, Golem požar u krv. Pitom otkrijem zakos I ležem na otkos pjan,

Gordost ko zlatno brdo, Al obenoške me prima Do buđenja u svadbi noći' Na otkosu,

Što sviće

Kad još sam pjan,

A već ozim

I sam". —>ı——=——

Tugovanka

Od bola da si i od plača, Zamrla samo, uvek ista. Slušaću možda: dva svirača Nada mnom stoje, bagrem lista,

Grcajem zoveš, svi te žude. 'Nijedna nije ko ti, ženska. Slušam: davni cigani gude, I plaču zvona vaznesenska.

Biću opet, al za trenutak. I mlad i pijan u pročelju, Gospodar“ pesmi i veselju,

Ne zavirujte u taj kutak: "Tu je sad jedno nebo svelo. Sunce je njega preletelo ...

Žiri za nagrađivanje članova Udruženja književnika uputio je IJpravi Udruženja sledeće pismo:

, UPRAVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE Beograd

Svojom izjavom „objavljenom u Politici od 12 jula i u Crvenoj zvezdi od 21 jula 1959 g. povodom jednog

anonimnog novinskog napisa, Uprava Udruženja književnika Srbije deza-

vuisala je odluke žirija za nagradivanje članova Udruženja književnika za dela štampana u 1957 i 1958. godini. U svojoj izjavi, koja

je prva ove vrste otkako postoji Udruženje književnika Srbije — a nadafno se i poslednja — članovi

Uprave (Stevan Jakovljević, Dušan Matić, Đuza Radović, Slavko Vukosavljević, Jara Ribnikar, Branko Miljković, Velimir Lukić)* kažu izmedu ostaloga: »Uprava Udruženja žali što nije pokazala dovoljno budnosti i

emergičnosii da i po cenu odlađanja ~

dodeljivanja nagrada ne prihvati ovakve odluke. U almosferi žurbe previdela je činjenicu da žiri nije dovoljno ušao u idejno-estetsku analizu pojedinih dela i povela se za dosadašnjom proeksom uv Udruženju da se mišljenje svakog žifija smatra merilornim i konačnim te ga je mehanički prihvatila i u ovom slučaju.«

Ostavyljajući za drugu priliku, razume se, raspravljanje o »idejnoestetskoj« vrednosti nagrađenih dela. i o nekim drugim stranama Ulpravine izjave, a očekujući da će Ulprava na plenarnom sastanku članova Udr'iŽenja, ili na vanrednoj skupštini ako pre toga ne podnese ostavku o svemu tome pokrenuti stvarnu otvorenu diskusiju, i o svojoj izjavi dati objašnjenje onima u čije ime Je takvu izjavu dala, — članovi žirija ograničavaju se žasad samo na nekocliko konstatacija koje se tiču Upravinog držanja prema žiriju, ı na neckoliko pitanja koja se iz toga držanja javljaju. .

1) Uprava se, kao što je poznalo, najpre saglasila sa odlukama žirija: ena ih je potvrdila, uputila Savetu za kulturu bez svojih primedaba, objavila ih u novinama, prirčdila povodom njih svečanu podelu nagrada i srdačno čestitala nagrađenim piscima. Ako je sve to radila u žurbi, i ako za sve lo vreme nijedan njen član nije bio budan, zašto Uprava posle toga, kad se na glas iz novina isloga časa kolektivno probudila, nije dala ostavku — 3kad već mjje bila spremna da brani žirijeve i svoje odluke» E

2) Svoj odgovor nepoznatom autoru napisa.u Politici žiri je podneo na uvid pretsedniku Uprave, smatra-

jući da će zajednička odgovornošt.

za odluke o nagradama odrediti i zajednički stav Uprave i žirija prema anonimnom novinaru. Uprava je medutim svoj odgovor redigovala mimo žirija, i — na iznenađenje ne samo članova žirija nego i čitave naše kul-

* Na sednici na kojoj je Uprava redigovala svoju izjavu nisu bili prisutni: Mira Alečković, Nikola Dreno~

vac i Mlađen Oljača,

turne javnosti — protiv žirija. Uprava je, povodom anonimnog članka, održala sednicu na kojoj je, bez sumnje, vršila idejno-estetsku analizu nagrađdenih dela(!), — ali na tu sednicu nije pozvala i članove žirija. Zašto

je Uprava. tako postupila, kad su

se pitanja o kojima se na sednici

raspravljalo ticala članova žirija bar

toliko koliko i članova Uprave. ili

zašto nije sazvala plenum članova

Udruženja, kad se pokrenuta disku\ er e

· Pismo Uprave nagradenima

Na dan 2 jula 1959' godine Uprava Udruženja književnika Srbije uputila je svakom nagrađenom knjiŽevniku ponaosob pismo sledeće sadržine: ;:

»Sa zadovoljstvom Mas obaveštavamo da Vam je, na osnovu odluke žirija koji su sačinjavali: Đuro Gavela, Zoran Gavrilović, Nikola Drenovac,!) Marjan Jurković, Borivoje Nedić i Predrag Palavestra, dodeljena jedna od šest nagrada Udruženja književnika Srbije za dela članova Udruženja književnika Srbije

objavljena u 1957 i 1958 godini.

4

UPRAVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE |

Dragi drugovi,

Žao mi je što moram da vas obavestim da sam, teška srca, odiučio da podnesem ostavku na članstvo u Upravi Uđruženja književnika Srbije. Ostavku podnosim u znak protesta protiv odluke Uprave udruženja đa se, Ssvojom. iziavom u POLITICI od 19 jula 1959, prikloni kampanji koja se, na sliranicama POLITIKE, kao i u nekim drugim listovima, vodi protiv jedne grupe pisaca.

Kao što znate, naša Uprava je na vreme dobila listu književnih dela predloženih za nagradu, kao i obrazloženje žirija. Na sednici od prvog jula 1959, Uprava je raspravljala o ovoj listi. Primedaba nije bilo. Nijeđan član Uprave nije se izjasnio protiv pomenutog predloga, pa je lista predložen:h dela usvojena: jednoglasno. Istaknuto je da su ovogodišnje književne nagrade, za razliku od nekih ranijih, pođeljene pravoednije. Sekretar Udruženja Slavko Vukosav ljević, naglasio je da je veoma zadovoljan odlukom #džirija, · jer smatra da su nagrade podeljene vrlo dobro. Tako je odluka žirija dobila apsolutnu podršku Uprave,

Nagrada, koja iznosi 100.000 dinara dodeljena Vam je za delo...«

Pismo su potpisali pretsednik Udruženja književnika Srbije Stevan Jakovljević i sekretar Udruženja književnika Srbije Slavko Mukosavljevića, -

Sedamnaest dana kasnije na dan 19 jula 1959 godine Uprava Udruženja ·književnika Srbije ogradila se m »Politici« od žirija a pretbostavljamo i od ovog pisma u kome sa »zadovoljstvom« čestita nagrađenim piscima.

koja je zatim o tome obavestila ı nadiežne prosvetne organe,

Onda je u POLITICI ;od 12 jula objavljen napad na listu nagrađenih dela. Pisan bez argumentacije, grubo i noeistinito, ovaj članak ne zaslužuje pažnju. Utoliko je čudnija odluka Uprave udruženja da se prikloni napadima koje je ovaj članak pokrenuo.

Znam da, u principu, svaka uprava, pa i naša, može menjati svoje ranije odluke, ako su bile pogrešne. Ali moram da upitam članove Uprave: na osnovu čega su izmenili wvoja ranija shvatanja? Ko ih je to ubedio? Kakve su argumente otkrili u POLITIKINOM članku? Kako se desilo da autor toga članka, prikrivdn velom tajnosti, bez obrazloženja SVO jih negat:;vnih sudova, tako brzo uveri članove Uprave Udruženja

"književnika Srbije da okrenu leđa.

svojim drugovima, kojima je ranije ukazano najpunije poverenje? Zar šestorica članova žirija, bar u trenutku dok se ne saslušaju i suprotni argumenti, nisu bili dovoljna garancija da je prvobitna odluka Uprave prirodna, ako ne i pravilna ?

U pomenutoj izjavi, Uprava Udruženja „žali što nije · pokazala dovoljno budnosti i energičnosti da... ne prihvati ovakve odluke žirija“, jer je, navodno, „ u atmo

sija odnosi ne samo na nagrađena dela, nego i na rad svih članova Udruženja, svih naših pisaca, i ne samo na njihov dosadašnji nego i na njihov budući rad? i

, 3) Uprava priznaje da njena izjava nema presedana u prošlosti Udruženja (»povela se za dosadašnjom praksom u Udruženju da se mišljenje svakog žirija smatra meritornim

_ i konačnim«); ona priznaje da i naj-

važnije odluke u svome radu donosi mehanički, nedovoljno budna i nedovoljno energična. I pored svega toga, ona se još ničega ne doseća: ona i dalje vrši svoju funkciju, očevidno u uverenju da je svojim pokajanjem prebacila »krivica« na članove Žirija.

Beograd, 25. VII. 1959 Žiri za nagrađivanje članova

Udruženja književnika za dela

objavljena u 1957 i 1958 g.

ećimši ostavke”

sferi žurbe previdđela činjenicu da žiri nije dovoljno ušao u estetskoiđejnu analizu „pojedinih dela“. Pitam članove Uprave: na osnovu kakve su to estetsko-idejne analize naknadno utvrdili da je Uprava „previđela činjenicu da žiri nije dovoljno ušao...“, itđ.? Gde je ta analiza objavljena? Zar žurba nije ispoljena upravo u Ovom

JEDNE NEODGOVORNOSTI... __

drugom slučaju? Jeđan tekst u ćen je javnosti u ime jedne toritat:vne, Književne '., ugst, Mu mada sa tim tekstom nisu u znati svi članovi Uprave, a

čito ne oni protiv kojih je. tekst i direktno uperen (Nikol Drenovac i Mladen Oljača), To 9 moralo učiniti ako ni zbog & ono bar da se izbegne zabuna, je su nagrađeni pisci, samo petnae. stak dana ranije, od te iste Uprave primili svečano pismo, u kome ih pretsednik i sekretar Uprave (Sta van Jakovljević i Slavko Vukogsay. 'ljević) „sa zadovoljstvom" obave, štavaju o dodeljenim nagrađama

Zac ovakvi postupci ne deluji žalosno ?

Mislim, dragi drugovi, da svaki pisac, pa i član Uprave Udruženja književnika Srbije, može da menja svoja uverenja, ali sam isto tako, siguran da pravi pisac nikad n sme da ostane bez svoga ljudskog dostojanstva.

U Beograđu, 50 jula 1959 Mladen OLJAČA

* * *

UPRAVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA. SRBIJE

Nisam „prisustvovao sastanku Uprave Udruženja književnika Srbije na kom je donesena izja čiji me je sadržaj, objavljen w „Politic:“ 19 jula o. g. veoma ne„ prijatno iznenađio, Čemu taj po kajnički i sebeponižavajući ton?

Zašto, zbog čega se Uprava U. druženja književnika posipa pepe« lom pokajanja? Čega se ona to us plašila? ć

Smatrajući đa ta izjava duboks vređa ugled i dostojanstvo pisaca kao i samog Udruženja, a obzis rom da je domesena bez konsul. tovanja sa mnom kao sa članom Uprave, izražavam svoje mneslaganje 85 tom Izjavom i podnosim o. stavku na članstvo u Upravi.

U Beograđu, 50 jula 1959. Nikola DRENOVAC

* * *

_ UPRAVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE

Pismo Uprave Udruženja objavljeno u »Politicie 19 ov. m. t. g. me može ·da služi na čast,.,-.ni „jednom, članu Uprave. Međutim, to pisma predao je »Politici« sekretar UdruŽenja bez konačnog prislanka člano

· va Uprave, koji su zahtevali da na-

kon 24 časa budu ponovo konsul· tovani, a što nije učinjeno.

Zbog toga molimo Upravu Udru ženja književnika Srbije da uvaži našu ostavku u lJpravi.

Beograd, 28. 7. 1959 god.

Branko MILJKOVIĆ Velimir LUKIĆ

Važnije kritike i članci 0 nagradenim delima

LALIĆ MIHAILO: Lelejska gora, roman. Izdanje »Nolit«, Beograđ 1957, str. 302, LIT.; Bulatović Božo, najbolji Lalićev roman »Lelejska gora«. Stvaranje 'knj. XIII, br. 2, 1958, Str. 160—#166. Bjelić. Miloš, Mihailo Lalić, Lelejska gora. Invalidski list 7.X11,1957, — Bandić Miloš I, Mihailo Lalić, Lelejska gora. Književne novine br, 57, 13. XII. 1957. — Velmar Janković Svetlana, Poema o stradanju, Mihailo Lalić, Lelejska gora. Izraz III, 6, 1958, 666670. Vojvođić Radoslav, Mihailo Lalić, Lelejska gora. Vidici bt, 32, decembra 1957. — Vukičević Miloš: Lalić u »Lelejskoj gori«. Susreti VII, 1, 1959, 4—47. — Gavrilović Zoran, Prodor ka unutrašnjem, Mihailo Lalić, Lelejska gora. Borba 190. XII. 1957. — Gligorić Velibor, Povest o zagubljenom ustaniku, Lelejska gora Mihaila Laliča. Savremenik VII, 1, 1958, 86—989. — Danojlić M., Mihailo Lalić, Lelejska gora. Radnik 19. XII. 1957. — Disorpa Nikola, Mihailo Lalić, Leleiska gora. Mogućnosti V, 1958, 151—156, — Đokić Radđosav, Neke strane Lalićevog romana, Mihailo

Najnoviji i

Lalić, Lelejska gora. Stuđent 11, TL.

1958. — Ivančević Milivoje J.: Regilonalizam u romanima Mihaila Lalića (Svadbe, Zlo proleće, Raskid, Lelejska gora). Književnost i jezik V, 6, 1950, 273—275. — Ivanji Ivan, Stena sred magle, Mihailo Lalić, T,elejska gora. Mladost br. 65, 8. I. 195B. Jovanović R., »Lelejska gora«, „novi roman M. Lalića, Vjesnik, 17, XI. 1957. Prnjat Branko, Stvarnost i vi· )

zija, »Lelejska gora«, roman Miha" ila Lalića. Komunist br, 47, 28. IL. 1058; Čovek u revoluciji (Povodom novog romana Mihaila, Lalića »Lelej„Ska gora«), Pobjeda 1958. — Penčić iSava, Mihailo Lalić, Lelejska gora, Letopis Matice srpske 4381, 2, 105, 197—198. — Perović Olga, Mihailo La" l1ić, Lelejska gora. Susreti VI, 4 1958, 389--393. Trifković Rista, Ukleta samoća Lada 'Tajovića. Mihailo Lalić, Lelejska gora, Život X, 1958, 980—92. — Džadžić Petar, Miha" ilo Lalić, Lelejska gora. Delo V, 1058, 335—338.

%

MLADENOVIĆ TANASIJE: (Pod pepelom zvezda, pesme. }” danje »Nolit«. Beograd 1958. str. M.

LIT.: Anonim, „Pesme Tanasija Mladenovića »Pod pepelom zvezdas Politika 6. IV. 1958. — Bandić Miloš T., Jedna slutnja mištavila. Tanasije

Nastavak na 10 strani

KNJIŽEVNE NOVINE