Književne novine

| PIS,

Besmisleno je od pisca zahtevati da

u jednom delu izrazi totalitet života

- (celovitost života), kao što je neu· mesno tražiti od jednog cveta da ulepša vrt. Područje umetnosti je beskrajno, pa je beskrajha i razhovr-

mnost (dakle i brojnost i relativnost) ·

Rajenih vidova i njenih ostvarenja.

'Prigovarati piscu, recimo, da u jednom. delu nije izrazio bitnost revoluci je, smešno je isto toliko kao i verovati da on o revoluciji ne može da stvori više od jednog dela.

Umetnost nije nauka, mada njen prilaz životu ponekad liči na nauku. Umetnost ne dokazuje, ona pokazuje. Umetnost ne istražuje, ona skida koprene. Pa i kad deluje istraživački, ona samo potvrđuje. Njeno potvrđiVanje, naravno, nema smisao fotokopi je niti bilokakyvog odmeravanja. Ono je dublje, ono je punije, ono je raz| novrsnije, Ono nikad nije totalno, ali ono je uvek lično.

Jedino se za umetnika može reći da stvarno ima oči. Osim slepca, svako može da gleda, ali samo pisac (umetnik) ume da posmatra. Ono što vidi umetnik, videli su možda i drugi, ali niko to nije video onako kao on. On posmatra, ali on ume i da dočara. On ume i da izmišlia. On ume da bude iskasapljen, obešen, kamenovan, zaklan, otrovan, zadavljen, ispečen, ranjen, pregažen, spaljen, raščerečen, proklet, a to baš nije lako...

Na koga da se pozovemo ako, na primer, pišemo o obešenom? Niko od živih koji su još živi nije bio obe šem. Ali pisac govori i o obešenom, govori smelo, pa čak i bez osećanja stida, mada — grubo kazavši — sa opštava najčistiju laž. Đisac govori o svemu čega se dotakne njegova miša šta, govori to na način koji sam izabere (u skladu sa svojim bićem), m3da to ne mora da se dopadne i drugi ma. Nema nikakvog okvira u koji bi pravi pisac pristao da bude sabijen. Pisac nije slepi miš da upada u mreže koje drugi oko njega razapinju. Kad bismo priznali bilokakav okvir, umetnička dela izgubila bi ličnu boju i ličila bi jedno na drugo, što se podu dara za najnovijom kineskom f{ormulom da svako može da stvara i da bide stvaralac. Pisac nosi svoju istinu, ali njegova istina neizbežno govori i o drugima. Nije važno da se odigralo (ili se nije odigralo) ono o čemu umetnik govori. Važno je da njegova istina deluje autentično. Drugi tu istinu prisvajaju ili ne pri svWjajh, "&di drugi nemaju prava da čepakajuz po toj istini, da je seckaju na komadiće, da joj vređaju nevinost, da posežu na njeno dostojanstvo. Du žnost. drugih je da tu istinu objašnja vaju, pa i primaju ili odbacuju, a ne i da je skrnave. Ako se nađe pred izvorom, putnik može da popije gut ljaj a može i da prođe, ali ako je če-

ILI SLEPI ?

stit čovek, on ne sme u izvor da baca prašinu i blato, jer će drugi, posle njega, možda zaželeti da se okrepe baš na tom izvoru. Toliko puta su već sahranjivali Dostojevskog, ali nje gova slava kao da je tek počela da raste, a njegovo dejstvo na savremcnu umetnost u svetu danas je snažnije nćgo ikada! | Ima li među umetnicima čoveka ko ji bi mogao da se primi zadatka da u jednom delu izrazi totalitet živo“

ta (celovitost života)? Gde je taj čo-

vek? Odakle mu tolika snaga? Odak le mu tolika smelost? Odakle mu, bolje reći, toliko nepoštenje? Zar pisac nije samo vojnik na nepreglednom bojnom polju na kome se, pored njsga, bore i drugi i na kome se vodi borba neprestana? Pa kao što sudbinu bitke ne rešava pojedinac, tako i sudbina umetnosti ne zavisi od jednog dela niti od jednog umetnika, bio on Homer ili Šekspir, Tolstoj ili neko veći od njega. Sudbina umćtnosti možc da zavisi samo od mnogih dela i od niza stvaralaca, onih koji su bili kao i onih koji dolaze ili koji će doći. Tako je sudbina umetnosti neprestano u «neizvesnosti, jer dolaze novi, slabiji ili bolji, pošto oni pre njih nisu mogli da kažu,sve, jer da su kazali sve, ništa ne bi ostalo onima koji dolaze...

Zahtevati od umetnika da u jednom delu izrazi totalitet života (celovi tost Života) znači besmislicu u istoj meri kao i verovati da je umečinosti dovoljan jedan čovek ili jedno delo, To znači poricati potrebu "beskrajnog niza stvaralačkih dela i beskrajnog niza stvaralaca, pesnika, pripovedača, romansijera, dramatičara (govorim o području književnosti), koji možda tek zajedno mogu da se prime zadatka da izraze totalitet života (celovitost života), Jer da taj zadatak može obaviti jedan čovek ili jedno delo, istorija umetnosti ne bi bila istorija nepreglednog venca stvaralaca i stvara lačkih dela, već bi to bila istorija jed nog genija ili jednog glupaka. Čovečanstvo, dakle, ne bi imalo potrebe da pronalazi i stvara nove Homere, nove Seksoire, nove Tolstoje, nove Fokncve. Bio bi dovoljan jedah od njih (svaki u svome dobu i svojoj zemlji, naravno), totalitet života (celovitost života) bili bi izraženi, (pored »Rata i mira«, recimo, neobi bilo i jedne »Ane Karenjine«), a teoreličari umet nosti, oni raniji kao i ovi novopečeni (ne znači da su i dobro pečeni), pobednički bi likovali, uvereni da su iz mislili spasonosnu formulu...

Ali toga nema, :

Jedan "Tolstoj, makakar genijalan

bio, morao je, u čitavom nmizu dela da izražava taj totalitet života (tu celovitost života), pa ipak nije isključio i jednog Dostojevskog, mada 5e ni Dostojevskom ne može poreći genijalnost. AA kakva je tek razlika meu njima, u izražavanju totaliteta života, (celovitosti života). Kakva razlika već u samom prilaženju životu i njegovim lotalitetima {celovitostima) ! Kakva razlika u odabiran;a životnih činjenica,u izmišljanju novi i nepostojećih činjenica, u raspoređivanju tih činjenica! Ali zato za jednoga kažemo: TOLSTOJ, a za drusosa: DOSTOJEVSKI. A kad to kažemo, uvek znamo sta podrazumevamo. Podrazumevamo, pre &vega,

vw. IS Mladen OLJAČA

njihovo pravo da se razlikuju, da totalitet života (celovitost života) izraŽžavaju na najličniji način, podrazumevamo njihovo pravo da kazuju samo svoju istinu o Životu, istinu koju mogu da vide i drugi, ali koju sa

mo oni, Tolstoj i Dostojevski, vide

onako kao što je viđena njihovim očima. |

Totalitet života (celovitost života), dakle, nikad ne može da izrazi samo jedan čovek, ma kako genijalan, a najmanje to može jednim svojim delom. Totalitet života (celovitost živoia) mogu da izraze samo nizovi umet

·nika, koji nastupaju zajedno, uvek

okrenuti životu, kao što se biljka uvek okreće suncu. Oni koji napadaju u-

metnike da ne poznaju život, da se

odvajaju od života, da izražavaju sa mo neke.od večnih sadržaja života, da ne poznaju našu stvarnost, pa da je čak i klevetaju jtd, ustvari šami pokazuju da su od života odvojeni i da ne znaju šta je život...

. Totalitet života (celovitost života), možda, nikad i neće biti izraženi. Jer da je moguće izraziti taj totalitet, (tu celovitost), i to čak u jednom delu, onda bi, po mom wverenju, prestali i razlozi daljeg stvaralačkog delovanja, onda bi bio doveden u pitanje i sam opstanak umetnosti... .

Dora OE NJ pet

| Tri knjiše

o omladim

Odavno se već osećala vanredna potreba za jednom kompleksnijom študijom revolucionarne prošlosti i društveno-političke uloge naše omladine, Ova potreba je došla do svog intenzivnog izraza naročito u poslednje vreme, u kome se naša om adina svestrano alirmisala u najpunijem smislu te reči i u kome se sve VIŠĆ angažuje, naročito, u društveno-političkom i kulturnom pogledu.

I upravo zbog toga, Proslava četrdesetogodišnjice Komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine. Jugoslavije ima izvanredan značaj, kao i sve aktivnosti vezane za nju. Jedna od takvih aktivnosti jeste i jubilarna izdavačka delatnost kojom su obuhvaćenc i tri značajne sludije revolucionarnog razvitka i uloge naše omladine. Izdavač je Komisija za isto“ rijat omladinskog pokreta CK Narodne omladine Jugoslavije, a pisci Vojo Pekić, Budislav Šoškić i Gavro Cerović. Tretirajući tri najznačajnija perioda u razvitku naprednog jugoslovenskog omladinskog pokreta, svc tri knjige pretstavljaju jedinstvenu tematsku i programsku celinu.

LEM GIŠIA: DIZAC TERETA

Knjigom SAVEZ KOMUNISTIČKE OMLADINE JUGOSLAVIJE IZMEĐU DVA RATA, koju je napisao Vojo Pekić, obuhvaćen je period od formiranja SKOJ-a do početka Drugog svetskog rata, 2 U vodu su date opšte karakteristike i uslovi nastanka revolucionarnog om'adinshog pokrela u svetu „od sredine prošlog veka. Posebna pažnja Je Po svećena analizi nastanka prvi političkih organizacija radničke i napredne studentske omladine. Takođe, obradena je delatnost socijalističkih omladinskih organizacija u vreme svetskog rata, kao i aktivnost Komunističke_ omladinske internacionale. Pisac je, polazeći s ove opšte osnove, prišao razmatranju uslova postanka naprednog omladinskog pokreta u ju·goslovenskim zemljama, zadržavši se u prvom redu na analizi okolnosti pod kojima je 10 oktobra revolucionarne 1919 godine došlo u Zagrebu do Konferencije ujedinjenja na kojoj je osnovan Savez komunističke omladine Jugoslavije.

U prvom odeljku ove studije, pored ostalog, uspešno je analizirano i ukazano na glavne karakteristike opšleg revolucionarnog raspoloženja nas wu periodu do 1921 godine, a posebno revolucionarnog raspoloženja u našem omladinskom pokretu.

Pojavom zloglasne Obznane nastupa novi period u istoriji SKOJ-a, a uslovi rada su naročito teški za vreme monarhofašističke diktature, pošle 1929 godine.

Vojo Pekić se naročito zadržava na obradi ovog perioda, ukazujući na osnovnu orijentaciju u razvitku naprednog jugoslovenskog | omladinskog pokreta kao opšte antifašističke organizacije celokupne napredne jugoslovenske omladine.

Ipak, u ovoj knjizi je najreljefnije obrađen „prevolucionami period o

1937 do 1941 godine. To je vreme

kada dolazi. do krupnih političkih ,

uspeha u jugoslovenskom omladinskom pokretu uslovlienih prethodnom reorganizacijom SKOJ-a i njegovom borbom za jedinstvo mlade generacije uoči Drugog svetskog rata.

Budislav Soškić je napisao kujigu OMLADINSKI POKRET U NARODNOJ REVOLUCIJI. Reč je o studiji u kojoj je težište stavljeno na odiedđivanje karaktera borbenosti naše omladine u toku Narodne revolucije. IU vezi s tim, posebno su oeh·adeni uslovi nastanka Uljedinjenog saveza. antifašističke. omladine jJugo-

- slavije kao opšte masovne revolucio-

narne političke omladinske organizacije. Značaj ove studije se, u prvom redu, sastoji u tome što je njome učinjen napor da se pruži komparativna analiza uslova nastanka ove borbene omladinske organizacije u današnjim narodnim republikama.

Poseban odeljak je posvećen razvitku SKOJ-a u toku Narodne revolucije. U završnom odeljku se razmatra internacionalistički karakter revolucionarnosti naše omladine u toku Oslobodilačkog rata. S tim u vezi, Budislav Šoškić ističe da je »pozivajući omladinu u borbu na život i smrt protiv fašističkih osvajača, Savez ko-

Pronađen nepoznati rukopis Puškina

Ko bi rekao da će nas, Puškin izenađiti, stotinu i više godina posle svoje smrti, novim — nepo-

znat:m rukopisima! A, eto, ipak se to dogodilo, mada je izgledalo da sa više nijedan nov, nepoznat stih ne može naći, niti otkriti pismo, nit: dodati neobjavljena rečenica ili prozni fragment... x Revolucionarne godine 1917 unuk pesnika, Grigorije Aleksandrović ' Puškin, otišao je na jedno imanje blizu Moskve, i tamo, u jednom zaboravljenom kovčegu pronašao mekakav nepotpuni rukopis Puškinov — dvadeset i dve sveščice pisane njegovom rukom. S njima zajedno i prepise, doduša ne sve, delova koji su nedostajali, pisanih nečijom drugom rukom. Bila je to „Istorija Petra Velikog", za koju se samo znalo da je Puškin na njoj radio i da se njome inspirisao za svoju novelu „Arapin Petra Velikog" koju takođa nije dovršio. Čim je Puškin preminuo, car Nikolaj I naredio je: da se ·njegovi rukopisi; objave, ali one koji se tiču Petra Velikog hteo je prvo on da viđi. Kad ih je pročitao, odlučio je „ da ne mogu bit: izdati zbog nepriličnih izraza o Petru Velikom" Savetujući se s pesnikom Žukovskim, prijateljem Puškinovim i va'spitačem earevićevim, on je najpre naređio da se neki rukopisi i pisma koja bi mogla „pomračiti uspomenu na Puškina i; uvrediti druge“ spale,

Puškin je čitao našega Orfelina

osobito revolucionarni · spisi iz, mladosti, al: je najzad ipak odlučio da se „Istorija Petrova“ sačuva. Posle toga, veliko interesovanje Puškinovih prijatelja učinilo je da se pesnikov rukopis o Petru Velikom, koji je obuhvatao trideset : jednu sveščicu, prepiše načisto i, radi eventualnog objavljivanja, :zbacisve što bi car mogao smatrati da je „neprilično“.

Ove redakciju izvršio je, savesno, mteligentno i poštujući Puškina koj liko je u toj prilici mogao, K. S. Serbinović, uzgređ rečeno, potomak onih srpskih naseljenika koji u XVIII veku hisu bili retki u Rusiji.

"Zatim je ovaj prepis pregledao još

jeđan mnogo stroži čitalac, zamr=, čivši mastilom niz rečenica da se ne mogu pročitati. |

Sad se, dakle, delo moglo objaviti, ali se nikako nije mogao naći — izdavač. Po svoj prilici niko so

- na to nije odvažio, jer se znalo da

se car mnogo kolebao razmišljajući o tom rukopisu. Tako je delo vraćeno pesnikovoj udovici koja ni sama nije uspela naći izdavača. Kasnije su neki odeljci — jedva polovina prve sveščice i dva fragmenta o postanku Petrovgrada i smrti Petrovoj — objavljeni, ali je rukop:s ustvari gotovo ceo ostao necizdat, selio se od potomka do po'· tomka, i najzad zameo u seocetu. ] da nije slučajno navratio unuk, pn

šetajući po kući opazio nekoliko

listova koji su pokrivali krletku ka narinke, rukopis bi možda propao. Ali je Grigorije Alek sandrović (začudo!) bio od onih retkih unuka koji su znal: dobro dedine tekstove pa je video da je ovo nešto novo, i tragajući dalje, otkrio u kovčegu sve što još nije bilo razvučeno od tog rukopisa, već progriženog miševima. To je iznosilo otprilike tri četvrtine od svega što je Puškin o Petru Velikom nap:isao.

Mi ovde nećemo izlagati sadržinu „Istorije Petra Velikog“ ·'koja se sad odnedavna može čitati: u potpunim i kritičkim izdanjima Puški novih dela. Napominjemo samo .da je tekst u njoj dvojak: neki delovi su sasvim Puškinov:, a drugi nedorađeni, kao. priprema, zap:isi konspekti prilikom čitanja poznatog i opširnog dela I.L. Gol:kova o Petru Velikom s konca XVIII stoleća. Naravno, ni to nisu obični izvod; i prepisi pojedinih mesta, nego zapisi, protkani mislima i zaključcima · Puškinovim. U svakom slučaju zanimljiv: i toliko važni đa su nedavno objavljen: u sabranim delima pesnikovim. :

Za nas je najinteresantnije da je radeć; „Istoriju Petra Velikog“, Puškin čitao i jednog srpskog Ppisca — Zahariju Orfelina, i da je iz njegove knjige „Žitije i slavnija djela gosudarja imperatora Petra Velikog" uzimao podatke.

Orfelin, zagonetni i još sasvim

neotkriven:, veoma daroviti, učeni ı vredni Orfelin, pored Dositeja naj veći pisac u XVIII vcku, objavio je 1779-–ge godine ovo svoje delo na tadašnjem rusko-slovensko-srpskom jeziku kojim smo se tada služili u književnosti. U dva golema toma velika kao dve. sveske naše najnovije enciklopedije, sa bakrorezima, na dobroj hartiji, divno štampano prekrasno rezanim “ćirilovskim slovima, ovo delo bilo bi i danas remek-đelo grafičke veštine. A ŠiO "se tiće sadržine ne verujem da bi se našao jedan, samosam, čovek koji bi ga napisao: rađio bi to institut sa dvađeset saradnika! Sve je to, međutim, uradio u tuđoj i 'neprijateljskoj sredini siromašni Orfelin: bez honorara ili redovn? plate „današnjeg naučnika on je izrezao bakroreze, same sobom sva ki umetničko delo, prikupio činjenice i podatke iz Rusije i od ruskih naučnika, i dao najsolidnju monografiju o Petru Velikom do tog časa. U Veneciji! ; ; Čak i Golikov, usred Rusije, i po red izvora iz prve ruke, pišući svoje delo, morao se obazreti i na Orfelinovo delo, veličanstveni spomenik tadašnje naše kulture i srpskoruskih veza u XVIII veku. Tako je neznani i na delu nepotpisani Otrfelin (bojao se Austrije, a možda i mitropolita u Karlovcima) prevazišao Petrove slavioce pre sebe: slavnog Teofana PrPokopovića, sa-

vesnoga Antonija Katifora; preslav noga Voltera čija je knjiga „Istocija Rusije pod vlađom Petra Vel;koga" bila evropski bestseler. Razumljivo je što su u Rusiji odmah, već 1774," preštampali Orfelinovu knjigu, izmenivši ponešto u sadržini i očistivši onu pregršt slučajnih srbizama, ali, uzgred rečeno, ovo drugo, rusko izdanje ne može se ni grafičk: ni redaktorski porediti s prvim autentičnim izdanjem koje je u mletačkoj grčko-srpskoj štampariji slagao, rezao, pisao, koregovao genijalni Orfelin — na dug kod štampara, valjda...

U Puškinovoj biblioteci, u Institutu ruske literature, nađen je drugi tom Orfelinova dela. S tragovima Puškinovih očiju,

IL. Fejnberg, u svom savesnom i u svakom pogledu odličnom spisu (Nezavršenie raboti Puškina, Moskva 1958) pokazao je šta je Puškin uzeo iz svoga Orfelina, iz te druge, sveske koja je do danas sačuvana. Vređelo bi, međutim, posebno, minuciozno poređiti Puškina i Orfelina, i to oba toma Orfelmova dela.

Veoma učen i rađoznao, Puškin je dosta čitao o nama i znao. (Da li je u tom interesovanju bilo i sećanja' da je njegovog prađeđa, Etiopljanina Hanibala. kupio kao đečaka na carigrađskom trgu robova naš Sava Vladđislavić i poslao na dar Petru Velikom?) Posle njegove smr

U wu.

Prvog:

'ših ljudi u Rusiji;

munističke. omladine Jugoslavije

lazio... toga da ta borba ni samo uslov nacionalnog i adeljajia: oslobođenja naših naroda, već, NU vremeno, 1I dragoceni doprinos both antifašističkih snaga u svetu« (117),

Budislav Šoškić se zadržava i ie analizi značaja brojnih posebnih iii nacionalističkih akcija naše, ada n toku Drugog svetskog rata, Pored ostalog, on, takođe, ističe' Učestvo. vanje naših pretstavnika na antifaži. stičkim mitinzima sovjetske omladin u Moskvi, stupanje u kontakt s M. đunarodnim studentskim kongresom održanim 1942 godine u Vašingtonu povezivanje 5 engleskom i išališana skom omladinom, a posebno je na. glašena i saradnja našeg revolucio. narnog omladinskog pokreta sa Sve. skim omladinskim većem, kao i om}a. dinom balkanskih zemalja,

Na kraju knjige, Budislav Soškič nopšteno ističe zasluge USAOJ.a toku Narodne revolucije i podvlači značaj Narodne revolucije. po dalji razvitak naših mladih „vgeneracija,

RAZVITAK. OMLADINSKIH ORGANIZACIJA U POSLERAT. NOM PERIODU jeste. naslov. treće studije čiji Je autor Gavro Cerović, Ona se karakteriše svestranim. ulaže. njem u složenu problematiku života” i rada naše omladine u periodu od završetka rata do danas. U oshovj pisac je preokupiran tazmatranjem triju [aza posleratnog razvitka jugo. slovenskog omladinskog pokreta, pa je shodno tome i podelio svoj teks,

Prvi odeljak je posvećen aktivno. stima naše omladine u obnovi zemlje, u drugom, odeljku se analizira delat. nost naše omladine u uslovima tako. zvanog administrativnog socijalizma, a treći odeljak je obuhvatio analizg aktivnosti naše omladine u uslovima društvenog upravljanja. U odnosu na prethodna dva, najobimniji je treć odeljak ove studije. U ovom odeljku se uloga i učešće naše omladine u sistemu društvenog samoupravljanja cdređuje kao osnovna karakteristika društveno-političkog angažovanja Na. rodne omladine Jugoslavije u dme štveno-političkom živolu i socijalisičkoj izgradnji našeg novog društye-. nog mehanizma. n

Značajnu pažnju je autor posvelip. analizi stila i metoda rada omuladinskih' organizacija u posleratnoj obnovi · i izgradnji zemlje i društva. Između ostalog, analiziran je i vaspitni zna». čaj i karakter omladinskihrradnihyalen cija. u pogledu razvijanja bratstaj jedinstva. upoznavanja s- bekovina#%6 savremene nauke i tehnike, negovanja. duha socijalističke solidarnosti i pro. leterskog internacionalizma, razvijanja. kulturno-prosvetnog i zabavnog živo. ta naše omladine itd. ,

opšle uzev, trima studijama nije samo uspešno obeležena jubilarna četrdeseta godina od osnivanja Save za komunističke omladine Jugosla: vije, nego je — istovremeno — ući njen vrlo značajan prilog naučnog karaktera u pogledu stvarania orijentacione, programske i dokumentaciont osnove pretstojećeg obimnijeg i iscrp“ nijeg izučavanja istorije razvitka naprednog jugoslovenskog omladinskog pokreta. . Božidar KOVAČEVIĆ

ti nađen mu je u kabinetu čitav raf knjiga o Srbima. Njegove ljubavne pesme gospođi Riznić, supru za bokeljskog i tršćanskog bogataša i pretsednika Odese; njegovih dvadeset pesama 5 našim motivima; njegova pripovetka | „Krdžalija · rijegovo pominjanje Vladislavića Raguzinskih, S:monića i drugih načitanje Vukovih pesama | proučavanja srpskoga je“ zika na njima; prikupljanje putopisa i monografija o Srbiji : JUŽnim Slovenima, — sve to Puškinovo · interesovanje za nas, potvrđeno je evo, još jednom činjenicom: Veliki Puškin čitao je našega Orfelina, ko ristio se i njime za svoje delo 0 Petru Velikom...

Trebalo bi „pre;spitati“ sve OVE dodire Puškinove s nama: od tra” gova u njegovim spisima do su src“ ta s izbeglicama iz našega prvoga ustanka u Besarabiji i one devojke koja mu je pevala naše pesmice, 3 on ih beležio. Stamo mi se čini da bi se u ovom krugu njegova inte" resovanja našle i druge potvrde, To ne bi olakšalo našu žalost: Ne bi odlanula tuga Što nije dovršen

„Arapin Petra Velikog“. Što nije

napisana „Istorija Petrova“, ali bi nam Puškin, kojinas je toliko VO" leo, bio još bliži.

da li

Najzad, trebalo bi pogledati se štogod nalazi i kod-Nikolaja A“ leksandrovića Puškina, brata pro“ nalazača gore pomenutih rukopis, koji, živi u Brislu, nadam se jOŠ kra pak. On je naslednik svoga brata ukoliko se tiče porodične arhive:

Božidar KOVAČEVIĆ, ;

'KNJIZEVNE NOVINE.