Književne novine

• • Svetli trenuci • .. istorije · (sRtađ«, Beograđ, 1958) . Teme o radničkim pokretima Yrammih zemalja ođuvek su bile zahvalme i za pisce i za čitaoce. Kao čelične spone istorije mnarođa, radnički pokreti svih zemalja izbijaju u prvi plan naučnog ispitivanja i učenja savremenika o jeđnoj istoriski nuž-

noj pojavi. Treće kolo »Međunarodđni radđnički pokrete poseđuje solhdnu

- koncepciju različitih istoriskih mate-

rija i priklađno interpretiranje i

komentarisanje istoriskih događaja.

Ako posmatramo svih, đeset Kknjižica ođ kojih svaka ponaosob govori o uslovima, razvoju i vrenju različitih pojava radničkih pokreta, primetićemo da su teme znalački odabrane. U Mijuškovićevom »Čartizmu« susrećemo' se sa rečima čartističkog VOđe utopiste Loveta: »Naibolja je ona država koja nema ni bogatih ni siromašnih«. U naivnoj utopističkoj definiciji javile su. se želje koje su docnije đale više struja u samom Cartističkom pokretu. Ustvari to je politički i socijalni pokret engleskih rađnika krajem prve polovine 19 VveMa uperen protiv aristokratije vclikog poseđa. .

Zelje čartista su bile — demokratska sloboda, opšte pravo glasa i tajno glasanje. Po Lenjinu to je „..»„stvarno prvi masovni polit?čki formiran proleterski revolucionarni pokrete. Ww MWratkoj uspeloj publikaciji Damjanovića »Marks-Engelsov Savez Kkomunista« jasno su osvetljena načela i borba idejnih graditelja puta ka besklasnom društvu. i

Stevan Belić-Franić u Knjizi, »Revolucija 1848 prva krupna klasna bit“ ka proletarijatas. — imao je težak

· zađatak, jer je na 40 stranica prika-

zao međunarodnu buržoasku revoluciju koja je srušila već trošno carstvo feuđalizma. Kratkih „pasusa, konđenzovanom jednostavnošću stila FTranić je slikovito đao panoramu Evrope toga vremena.

„Vlađimir Milanović u brošuri »Revolucionarni pokret u Nemačkoj« govori o teškoj nemačkoj Krizi 1918 i 1923 gođine, koja je bila praćena revolucionarnim „previranjem, „specifičnim za ovu zemlju i njenu tađaŠnju politiku.

Citaoci su zahvalni piscima Nikoliću i Stišoviću što su Kroz »Borbu španskog narođa za slobođu« ilustrovali jednu veliku akciju međunarodne radđničke klase. Pohvalno je što su autori govorili i o španskim borcima sa našeg tla.

»Komunistička partija „Jugoslavije (1937—1941 g.) Čeđomira Đurđevića jedna je odđ stranica iz istorije najvažnijeg perioda naše Partije.

Njena svetla uloga · uoči Drugog svetskog rata je đobro poznata „dali se ovom prilikom «čitaoci ponovo upoznaju sa jačanjem i očvršćavanjem ređova Komunističke partije Jugoslavije.

'Milenko Marković pokrenuo je u »Bocijalističkom pokretu Azije« pitanja razvoja partija jednog dela sveta, koje su shodno sređini, uslovima Kolonijalne stege posebno evoluirale.

U »Radničkom pokretu Italije« Vu-

jović najviše govori o evoluciji Ro,

munističke partije Italije. I »Radnički pokret Norveške« Miljana Komatine govori o istorijatu i razvoju Radničke partije sa kojom ranije nismo bili upoznati.

putevi borbe za socijalizam« uzeo je najaktuelniju materiju Koja je bljiska i našim čitaocima. U ovom malom delu data su načela, putokazi i životna stvarnost razvitka partiia različitih zemalja. O ovoj temi uvek može da se piše i treba joj dati ši-

„ rok publicitet.

Miodrag Mladenović

JOZEF DICGEN:

Odabrani filozofski

radovi (»Naprijeđ«, Zagreb, 1958)

Pristupajući filozofskom opusu Jozefa MDicgena, potrebno je u prvom ređu imati na umu đa je Dicgen jedan od onih retkih filozofa koji su se uzdigli isključivo vlastitim ·samoučkim maporima. Istorija filozofije zna samo za nekoliko takvih »Slučajeva« Od Kojih je pored Dicgena veoma interesantan još i »slučaj« gakoba Bemea, Klasici marksizma su upravo ovoj dvojici filozofa-radđnika posvećivali posebnu pažnju. I to ni-

malo slučajno. Potrebno je samo potsetiti se šta Marks u uvodu u »Kapitale« kaže o Bemeu, a Lenjin o Dicgenu prilikom dvadđesetogođišnjice njegove smrti. Engelsovo miš!jenje je, takođe, značajno. On, naime, kaže đa je Dicgenova filozofija u poređenju s shvatanjima Jakoba Bemea «»postigla veliki napredake. Marksova ocena, Dicgenove filozofske aktivnosti je isto tako opšteg karaktera i svodi se na konstataciju da u Dicgenovim delima ima »mnogo iz-. vrsnih i — Kkao proizvođ samostalnog mišljenja jednog radnika — čak zađivljujućih misli«. Međutim, „Lenjinova ocena Dicgena kao filozofa je potpunija i Kkonkretnija. Lenjin ističe: »Da bi rađnici postali svesni treba đa čitaju Dicgenova đela, ali ni za trenutak ne smeju zaboraviti da on ne đaje uvek tačan prikaz Marksovog i KEngelsovog učenja...« Lenjinova ocena Dicgenovog filozofskog opusa je potpunija, između ostalog, i zbog toga što se Lenjin, u odnosu na Marksa i Engelsa, mnogo studioznije bavio izučavanjem „Dicgenove društvenopolitičke i filozofsko- iđeološke aktivnosti. Ovo se može potvrditi i zaključiti i iz Lenjinovog „čuvenog spisa »Materijalizam i empiriokriticizam«. Kođ nas o Dicgenu nije mnogo pisano. Siudija Bogđana Šešića v"ijalektički materijalizam Jozefa Dic-, gena« i nekoliko kraćih napisa, uBlavnom je sve. Međutim, isto tako, kod nas Dicgen gotovo.i da nije ni prevođen, Verovatno je i to jeđan od razloga postojeće neđovoline zainteresovanosti za Dicgena.

Polazeći od ove dve činjenice, ali i bez obzira na veoma česta Dicgenova zastranjivanja naročito u #dblasti gnoseologije, potrebno je ubuđuće svakom pokušaju da se MDicgenova dela učine pristupačnijim prilaziti sa mnogo manje prezervisanosti neBo dosad. Jer Dičćgena vredi pročitati i proučiti, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga da se uoči sva složenost, odđgovormnosk i „neophodnost stvaralačkog „razrađivanja stavova Kklasika marksizma.

Izdavačko „pređuzeće »Naprijedđe nas je u tom pogleđu, objavljivanjem »Odabranih filozofskih rađova« Jozefa Dicgena, mnogostruko zadužilo. Naime, »Naprijedov« izbor iz Đicgenovih spisa znalački je izveden, a pored najznačajnijih Dicgenovih rađova obuhvata i Dicgenovu »Recenziju prvog sveska Marxova

KNJIGE SA POPUSTOM 0 KNJIGE SA POPUSTOM 6 KNJIGE SA POPUSTOM

4

_ ·POVODOM DESETOGODIŠNJICE IZLAŽENJA NAŠEGA LISTA, A U SARADNJI SA IZDAVAČKIM PREDUZEĆIMA, OMOGUĆILJ SMO SVIM ČITAOCIMA DA

SA POPUSTOM

NABAVE IZDANJA IZDAVAČKIH PREDUZEĆA

»KULTURA« »PROSVETA« »R AD «

»SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA«

>»ZORA« »MATICA HRVATSKA« »SVJETLOST«

OD NAREDNOG BROJA POČEĆEMO DA OBJAVLJUJEMO USLOVE NADAVKI KNJIGA, KAO I VISINU POPUSTA KOJI DAJU NAVEDENA IZDA-

VAČKA PREDUZEĆA.

ISTO TAKO NAJAVIĆEMO I IMENA OSTALIH IZDAVAČKIH PRE-

DUZEĆA KOJA ĆE TAKOĐE. UČESTVOVATI U OVOJ AKCIJI. | U SVAKOM BROJU NAŠEG LISTA NAĆI ĆETE

KUPON KOJI ĆE

GLASITI NA JEDNO OD NAVEDENIH PREDUZEĆA TI OD ONIH KOJA NAKNADNO OBJAVIMO. SLANJEM OVOG KUPONA IZDAVAČU VI ĆETE DOBITI KNJIGU KOJU ŽELITE SA POPUSTOM !I TO IZ OBLASTI

. BELETRISTIKE — DOMAĆE 1! STRANE

BOGAT IZBOR DOMAĆE I STRANE KNJIŽEVNOSTI

POPULARNE NAUKE, . FILOZOFIJE. DEČJE LITERATURE

REČNIKE, ENCIKLOPEDIJE ITD

OMOGUĆIĆE

SVAKOM LJUBITELJU DOBRE KNJIGE DA ZADOVOLJI. SVOJ UKUS.

BIBLIOTEKE — ČITAONICE, — DOMOVI JNA — ŠKOLSKE ZADRUGE RADNICI — UČENICI — STUDENTI — UČITELJI — PROFESORI - OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE BROJEVE NAŠEG NISTA. KORISTITE WUPON KOJI ĆE, VAM OMOGUĆITI DA DOBIJETE KNJIGE i

(SA POPUSTOM

ISKORISTITE OVU IZVANREDNU PRILIKU I POVOLJNE USLOVE KOJE VAM PRUŽAJU NAŠA IZDAVAČKA PREDUZEĆA.

»Kapitala«« i poznato Dicgenovo DpiSmo Marksu od 5 novembra 1867 BO dine. |

Iscrpan predgovor je napisao i O--

stvario ~stuđiozan prevod Stanko

Bošnjak. | Franc Cengle “. * * *

ERSKIN KOLDVBEL:

Greta

(»Narodna Kknjiga«, Beograd, 1958)

|

Prvo i osnovno pitanje koje iskrsava pri upoznavanju novog đela jeđnog pisca, tiče se bitnih odnosa toga dela sa onima koje je pre ioga napisao. Kađ se pročita ova Knjiga, postaje jasno đa ona ne nosi Koldvelov večiti tematski akcenat. Veliki umetnik i moderni slikar ameritkog socijalnog života, kao da je načas prestao đa bogati i onako obilnu galeriju portreta — »porođice« farmera, crnaca, nezaposlenih radnika, sirotinje svake vrste. »Greta« pretstavlja Koldvelov pokušaj da psihološke đe talje svojih likova kroz sve romane — poveže i prikaže na celovit način. U prvi plan je postavljena živa, ncmirna, ustreptala fizionomija žene »sa elementarnom snagom svoje strasti«. To je obrađa savremene prostitutke, ali njen ambijent može đa bude isto tako i neki drugi Kraj sveta, a ne Virdžinija i gra/lić Junionvil, u kome Greta vodi usamljenički život sve dok se konačno ne odluči da maskira samoću životom lake kafanske žene, da bi joj to uskoro postalo jeđina navika i erotički cilj.

U poređenju sa »Malom božjom njivom«, knjigom koja je dostigla visok stepen umetničke proze, sa svim potencijalom „socijalnog kompleksa, »Greta« se čini osiromašenom. Nema snagu umetničke činjenice ođ prvorazređnog značaja, ni Živu akluelnost motiva. Ceo napor pisca kao da

i O

dramska

su apsorbovala stilizovana rešenja, mnoga suptilna lirska dočaravanja, pomalo nesvakiđašnji maniri i privlačnost glavnog lika — čiji je izraženi oblik strasti postao vodič i smisao svakog življenja.

Božo Vukadinović

* EMIL ZOLA:

Nana (»Narodna Knjiga« Beograd, 1959)

»Nana«, jeđan od najboljih romana Zolinog velikog ciklusa romana »RuBon Makari« — osobene romansijerske odredbe i ispovesti francuskog društva i francuske istorije pod Drugim carstvom, Kkada su sve sudbine ličile ili skoro bile »neodvojivo vezane jeđna za drugu«, kada je »naslcđe imalo svoje zakone kao teža ako kažemo po školskim pravilima teorije Kknjiževnosti.,

»Nana« je realistička ili već Dpotpuna naturalistička Zolina vizija »lakome buržoazije i trulog plemstva«. U »Nani« Zola je do kraja bio veran sebi, svom umetničkom stavu — »đa roman buđe sam život, prljav i čist, pokretljiv, ljigav, bučan i prazan, nesrećan i opet lep, samo život, samo čovek — istorija iluzija, svet izgubljenog neba«.

Kađa se pojavila prvi put »Nana« je podigla veliku prašinu i stvorila

aferu, više nego ostali Zolini »jereftički romani«. Sve je bilo protiv Zole, protiv »nemorala«. Međutim, Vlober je uzviknuo: »Rakva knjiga! Paprena Knjiga! Zola je genijalan čo-" vek, to „treba reći«. I danas, »Nana« ništa nije izgubila od svoje svežine, od SVOgB »uzburkanog đisanja«. Iako je Zolin umetnički metođ pomalo i staromođan, novo izđanje »Nane« 0Opet će naći čitaoce. . R: V.

ANRI VADON:

x ” • • Od čina do misli (»Naprijeđ«, Zagreb, 1959)

Anri Valon je jeđan od onih sa” vremenih naučnih radnika Koji se ne odlikuju samo Svojim izrazito ' progresivnim i plodnim naučnim praktično-teoriskim lumenom već i izuzetno doslednom materijalističko= dijalektičkom metodđološkom orijentacijom. Drugim rečima, govoreći o đelu Anrija Valona, ne misli se samo na Valona kao vanredno autoritativnog stručnjaka za mnogobrojna pitanja ·đečije psihologije, nego i na Valona kao poznatog stručnjaka za pitanja

W

_–

materijalističko-dđijaiektičke gnoseologije. O tome, poređ ostalog, najeklatantnije sveđoči kod .nmas nedavno preveđena lucidna stuđija «Od čina do misli« u kojoj se Valon bavi iscrpnim „mopštavanjem svog bogatog — nekoliko decenija sticanog — kliničkog iskustva. Međutim, idući linijom „uopštavanja svog životnog naučnog iskustva, Anri Valon u knjizi »Ođ čina do maisli« čini, ustvari, jedan — u teorisko-filozofskom i sociološkom pogledu — veoma alktuelan i konstruktivan napor. Suprotstavljajući se idđealističkoj i pozitivističkoj, orijentaciji u psihologiji i gnoseologiji, on vanredno velikim brojem konkretnih činjenica i izuzetno luciđno fundiranom naučnom metođologijom uspešno rešava pitanje primarnosti fizičke aktivnosti i sekunđarnosti intelektualne aktivnosti u životu deteta, ođnosno u životu čoveka. Time, Anri Valon, u Osnovi, definitivno opovrgava čitav niz intelektualističkih i apriorističkih psiholoških teorija. Ali, na taj način, on istovremeno u okviru jedne posebne naučne discipline međvosmisleno i očigledno afirmiše i opŠte principe materijalističko dđijalektičke metodologije naučnog istraživanja. Više ođ toga, on, tako, af{irmiše i samu psihologiju kao nšuku i određuje njeno mesto u odnosu na društvene i biološke nauke uopšte. Polazeći od ioga, Valonov doprinos uobličavanju i metođološkom izgrađivanju psihološke nauke upravo je neocenjiv.

Ovo je, između ostalog, očigledno i iz kratke Valonove studije »Psihologija i dijalektički muaterijalizam«, objavljene" kao poseban prilog Kknjizi »Od čina do misli«. U ovoj Kkratkoj raspravi Valon, raspravljajući o »hibridnom karakteru psihologije« što je »često razlog đa... „psihologiju manje ili više smatraju nepogodmom za naučnu Klasifikaciju« (199), zaključuje:

»Naročito „marksistička „dijalektika... ukazuje na to da je psihologija istovremeno biološka nauka i društvena nauka, poništavajući na tai način jaz, koji je spiritualizam želio postaviti... između spoznaje i predmeta (202).

Studiozan, ali ipak pretežno informativan pogovor napisao je MHudi Supek; a odličan prevod ostvarile, su Vesna Kolarić-Kišur i Dora Wii ski uz ređakciju Ruđija Supeka.

BG,

* * * DRAGOLJUB MARKOVIC:

Razumljive strofe (Piščevo izđanje, Beograd, 1959)

Ovaj pesnik, skromne snage ali iskrenog zanosa i Oduševljenja za leDO i uzvišenmno, produžava ·itrađiciju istina đanas zastarele, ali još uvek Žive deskriptivne i emotivne poezije. Njegova zbirka puna toplih sZŽhova, više ili manje uspelo isklesanih, deluje prijatno, i svi koji vole stihove sa zvučnim rimama, oblik soneta i trađicionalnog Kkvatrena, naći će u njima svežine i emocije. „Nekoliko dužih pesama sa rođoljubivim temama imaće takođe svoje čitaoce, Dua nije izvesnih stihova u kojima pesnik nije mogao đa izbegne prozaičnost, zbirka bi đavala mnogo bolji utisak, .

, T..N. * EMIL ZOLA:

Radost života (Matica Srpska«, Novi Sad, 195%

„Sve radosti i sve tuge jedne b„ržoaske porodice na jugu Francuske, upravo slika i Život periferije i francuske provincije, ljudske patnje i nađe, simboli propađanja i prolaznosti, realnosti svakodnevice i irealne čovekove vizije, iluzije snova ii svet sećanja i samozavaravanja to su odredbene varijante i osnovne tematske komponente koje čine sadržaj i fematsku „određenost oVvVOg Zolinog romana, U ličnostima Šantoa (koji je u nekim trenucima »izgubio svaku mnađu«), Poline »ustreptale od rađosti i zdravlja« Veronike (koja se obesila »jednostavno o učkur stare kuhinjske Kecelje«), Emil Zola stvaralački nađareno i »naturalistički« vispreno ispoveđa ljuske sudbine, strasti, zablude 'i istine, je-

\

đan život i jedno vreme. Ispoveđe jući tako čoveka, njegove intmme, trenutke i situacije u kojima

Bmil Zola stvara osobeno, suptilne stranice, psihološki iznijansirane ' reljefne. U najboljim delovima »Ra= dost života« čita se kao uzbuđijiva povest, koja zanosi i koja „pmajviše đeluje na čula.

Siroki krug čitalaca Zolu vrlo ra. do prihvata. To se primećuje i po našim Knjižarskim izlozima: skoro u

' svakom ima po nckoliko Zolinih ro-

mana. Izdaju se u više hiljađa primeraka, preštampavaju. I /»Radđost života«*ulazi u taj krug, Po mnogo čemu, ovaj roman se odvaja od osta. lih đela velikog »prvaka naturali. zma«, a prvo po tome što mu tema nije: Pariz. Oni koji vole i rađo čitaju Zolu, ovu Mnjigu. prihvatiće srđačno, kao nešto ođavno poznato i drago, što se ponovo doživljava. Zolina »nemodernost« neće smetati.

R. V.

DŽEJN OSTEMNM:,

Katarina (»Džepna Mnjiga«, Sarajevo, 1959)

Cudđnu je sudbinu doživeo roman Džejn Osten »Katarina«, jer je pisan . i prerađivan u toku dugog razđoblja ođ 1798 do 1818 godine, kada je prvi put objavljen. Multiplikacija satire i iđeje o osećajnosti jedne mlađe Engleskinje koja »otkriva život u svoj njegovoj jednostavnosti« je fino istkana romansirana istorija.

Naizgled, to je zabavna i laka priča o Katarini, đetetu jeđnog Ssvcštenika kome žena prilikom porođaja umire. Katarina živi usamljeno gajeći kanarince i ruže. Poseduje dar za muziku, igru i poeziju ali njeno đevičanstvo Krije »lepotu duše«, Hiage nijanse oivičavaju profil mladića Kkoga je ona zamislila i koji već posle nekog vremena ulazi u njen život.

To nije tema samo Džejn Osten, jer dovoljno je da se setimo kKlasičnih likova »Pavla i Virginije«, sentimentalnosti i ružičastih ljubavi, još nežnijih pera spisateljki, pa đa ođamo priznanje Džejn Osten, jer je njena parodija prefinjena, jer je ona od jedne takve istorije napisala najjednostavniju istinu o običnom u Ži-• votu.

Ipak njeno pero pristrasnije gradi lik, heroine, nosioca rađnje, nego 0stalih ličnosti u Knjizi.

Zbog svega toga, zbog jedne lepo ispričane istine o jednom đobu i prošlom životu, trebalo bi pročitati »Katarinu«. Mapominjemo da su dela Džejn Osten »Gordost i predrasuđa« · i »KEıima« već stekla poverenje čitalaca širom sveta.

Miodrag Mladenović

NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Redakcioni odbor:

Bora Ćosić, Slavko Janevski, dc Mihailo Marković, Slavko Mihalić, Peđa „Milosavljević, Branko „Miljković, „Tanasije

Mladenović, Mladen „Oljača, Vladimir Petrić, Đuza RadoM} vić, Izet Sarajlić, Vladimir 3 Stamenković.M; Direktor: 2 TANASIJE MLADENOVIĆ 0 Urednici: ; MILOŠ I. BANDIĆ vj PREDRAG PALAVESTRA i Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIC ' List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Prancuska “. Redakcija: ' Francuske “, tel. 21-000 tek. račun: 101–707-1-208

List izlazi svakog drugog pet

|| ka. Pojedini broj Din. 30. GO-

dišnja pretplata Din. 600, r-lu· uodišnja Din. 300, za inostran· stvo dvostruko. Rukopis! se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC

Stampa »GLAS.a., Beograd. Vlajkovićeva 8