Književne novine

~ Roberf P

Atoli blizanci

en Voren

. PRASTARI HRASTOVI

IHrastovi, kako nežni i ogromni, Obrasli, a sve poleglo 'svetlo

Povrh njih treperi; i tako se pejsaž Smirio, očekujući sigurnu noć.

"Tako, čekajući, ležimo sada u iravi Pod malaksalim hodom svetlosti: "Trave, slične algama, udovoljavaju Bezimenim pokretima vazduha.

Na podu svetla i vremena, Od korala sačinjenom, bez gunđanja, Odmaramo se; mi smo, kada se svetlo povuče,

i na grebenu tame.

Vekovi odoše dok smo mi, nejasna

BOBERT PEN

Arhitektura, VOREN (Robert A wmasilje je, Penn Warren), američki pesnik, pripoveđač, romanopisac i kritičar, rođen je 1905 godine u Tod Kauntiju, država Kemntaki, Rađi kao profesor univerzišeta i savetnik je za poeziju Kongresne biplioteke wu Vašingtonu, Dobio je neicoliko američkih kmjiževnih nagrađa. Smatraju ga jeđnim od najozbiljinijih i najđarovitijih prefstav.nika njegove gene. racije, Objavio je sledeće knjige »XXXVI . pesama“ (1935), »Jedanaest pesama o istoi „temi« (1942), _»Noćni jahače i »Svi

"Tama se me

I cela ova n Kao što sav

I istorija je Naši koraci

U prozorima

–

kraljevi ljuđi« (ro-

mani, 1929 i 1906), Jli mamje od „stođije o MKolridžu i čistoj i nečistoj

. poeziji, i drugo. Ovo Mi živimo u

_ je prvi prevod Vo. renovih sjihova ma

! Da možemo naš jeik.,

Između

nastali, čas za časom: zaboravili smo sada, podapilo

Sadašnjem minu svu svoju snagu.

Olnja podneva ije nad nama prešla, Od svetlosne pomame, razbesnelog zlata, Ispružena zamka nas uznemirava, dubina,

njiče, ne šalasa, smirena,

Strast i mbisbvo, samilost, raspadanje Nasleđeno, slabašno šumiore,

. Zaglibljeni u kolebljivim potocima, polažu Osnove mašoj nemosti.

aša rasprava je nema, + naš bes, bes je kamena;

/ • “ • Alko je nada beznađežna, zatim strah neustirašiy,

tako ostala nedovršenma. ;

su jedmom ispunili pustu ulicu

Jekom dok su lampe bile wgašene

; jednom je bljesak naših farova

Uznemirio srnu koja je, skokom, utekla.

Ja te me volim manje nego što sada Zarobljeno srce kazuje bijući gvozdenim damarom

onog Što je svetlost jednom dala

A. što će postepeni mrak sada opozvahi.

vremenu iako malo wremema

I sve tako bolno saznajemo, -

sebi dozvolihi evaj čas

Da se pripremamo za večnost.

komedije

ı drame...

„Konak“. Miloša Crnja Đozorištu

Drama Miloša Crnjanskog Konak privući će pažnju raznovrsne pozorišne publike: pobudiće rado'znalost literarnih krugova imenom svoga autora; široka publika pokloniće joj pažnju zato ŠBtO priča o toliko poznatoj romansi kralja Aleksandra i kraljice Drage; najzad, gledaoci, koji u pozorištu traže niže vrste senzacija, biće privučeni dvorskim intimnostima i pikanterijama. Očigledno, drami je zagarantovan velik komercijalan uspeh, no nas, ha ovom mestu, prvenstveno zanimaju dramaturške karakteristike tog dela koje je, davno pre scenskog izvođenja, izazvalo oprečne komentare književne Kritike. “Konak priča o usponu i padu poslednjeg Obrenovića i u dramskom fokusu se nalaze deset kritičnih godina srpske istorije s kraja prošlog stoleća. Zasnovan na vetrnom prenošenju: površinskih” istoriskih čihjenica i gotovo lišem svake društveno-političke analize, Konak kao đa je ponikao iz dve protivrečne ali podjednako „patetične piščeve pobude: iz želje da se dokaže da se beogradsko društvo onog vremena nije bitno raž· likovalo u pogledu društvenih manira, stila konverzacije i osobina svojih članova od prilika koje 5U vladale u Evropi, 5 jedne stranć, i, iz težnje da se pomoću karikiranja jedne kraljevske ličnosti iZrazi istorisko otstojanje prema posmatranim događajima, 5 druge. strane. Ne ulazeći u uzroke tih pobuda, pogledajmo šta je Pproiž!Šlo iz piščevih preokupacija.

Uočavamo da je Konak raspet između čiste komedije, groteske i privatne drame 5 tragiCnim prizvukom; taj stilski hetero" gen način tretiranja materije duboko se ogleda u RkarakterisanjU ličnosti, konstruisanju situacija i razvijanju fabule, Kao rezultat takvog postupka javlja se izvesna

neopređeljenost u unutrašnjoj “vVohuciji drame, koja, u krajnjoj

niji, dovodi do promašaja U načnom efektu. Ima trenutaka kada izgleda da drama govori O tragičnom sazrevanju jedne usamljenosti; potom se učini da je delo Ustvari tragikomedija jedne slabosti koja nije uspela da se nametne Svojoj okolini; katkad ·pomislimo da je jedina piščeva ambicija da feljionski verno opiše okolnosti pod kojima se odigrala romansa nedolične kraljevske ljubavi, i, . najzad, pri kraju komađa, otkrivamo da delo karakteriše i uzaludna tragika jedne preterane strasti. Naravno, takav postupak ne sme Se

načekvo. odbaciti, jer se dobra.đra-

nskog. u Savremenom

ma neminovno mora razvijati u ne„koliko smerova, samo što je pri tome neophodno da se različiti postupci uklope u jeđinstven dijagram dela, što nije slučaj u Komaku.,., Predmet piščevog interesovanja menja se od epizode do epizode i umesto organizovanog kretanja jednom zbirnom efektu jedino se potstiče gola gledaočeva zainteresovanost za razvoj fabuie.

Drugu slabost drame pretstavljaju neđovoljno životne i nepotpume psihološk: obrazložene ličnosti komada. Doduše, kad su u pitanju epizodne ličnosti, Crnjanski uspeva, da pronađe u istoriskom materijalu autentične rečenice Ssituacije i podatke pomoću kojih u verljivo dočarava skice. stvarnih karaktera. U širokoj lepezi defiluju gemerali, politicari, policajci i obični „građani, u kojima tanano vibrira život donoseći nami dah i atmosferu jedne skućenel sredine, „tragično raspete između „potrebe da 5e duhovno pri“ pada Evropi i grube - stvarnosti

OLIVERA. I RADE MARKOVIĆ U »KONAKU«

iu „nameću preovilađujuće paOdekalhe norme. Ali kađa stvara protagoniste drame a naročito kad slika Aleksandra, Crnjanski nema uspeha. Izgrađujući, naprimer, Aleksandrov lik, autor verno iznosi mnomobrojne vladareve nedostatke, no ne uspeva da stvori istinski karakter jer ne održava ravnotežu između objektivnog i subjektivnog ugla sagledavanja postupaka junaka, (između stvarnosti koja se ukazuje gledaocu ili drugim učesnicima drame i vida stvarnosti koji pretstavlja unutrašnju istinu SHL ka), ravnotežu iz koje bi proizišlo pravo bogatstvo karaktera i nje-

PRVOBITAN GREH: PRIPOVETKA

Klimajući i lupkajući svojom velikom glavom kao tikvom,

Sa čupercima kao u morske trave prilepljene na smrdljmoj steni, Noćna mora.se spotiče o prošlost i vi je čujete

Kako nešto petlja sa vašim vratima pre nego što zaovili i nestane: Ponaša se kao stari pas koji je njuškao vaša vrata i skičao.

Mislili ste da ste je izgubili kada ste napustili Omahu,

Jer vam se tada činilo da je ona u vezi sa vašim dedom, koji je Imao bradavicu na čelu i sedeo na veramdi

Gde bi doticao dragoceno ispupčenje,

Kako je već bila njegova navika,

Koje se presijavalo na suncu kao rapavi

Granit ili bogati stari mozak koji izviruje napolje.

Ali ste je ponovo sreli u Harvardu pošto je istoriski zvonik Objavio ponoć sa užasnom galamom,

I vi ste se pitali kako je došla, jer je stajala tako blesava,

Sa praznim rukama, ponizna, sigurne bez prebijene pare u džepu: Možda jašući na metli, ili će joj deda testamentom platiti put.

Tada ste bili skoro ljubazni, u važoj prvoj čežnji za kućom, Dok je ona mučila svoje ukočeno lice, da progovori,

No jedva da je mauknula; ;

Od tog vremena ste iživeli svu vašu čežnju xa kućom,

Ali ste nju sretali na mnogim neočekivanim mestima:

O, ništa nije izgubljeno, za uvek

izgubljeno! na kraju ste shvatili.

Ali ona nije nikad dolazila pri punom sjaju sunca

Da vas posrami pred vašim prijateljima, i nikakve veze

Nije imala sa vašim javnim iskustvom i ličnim reformama: Za nju ni jedam krevet nije bio previše uzan —v

Stajala je sa iskrivljenim ustima

I tužno tresla svojom velikom glavom kao apstrakmi Jevrejin,

Nikad vas nije saletala na otrovno lirskoj livadi Kada se deca dozivaju a vaše srce postaje kamen u grudima;

U) voćnjaku vas nikad ne muči, niti donosi užas,

Koji bi bio skriven u breskvi, ili požudu u vidu sočne šljive.

Ne učestvuje u vašoj klasičnoj razboritosti ili omiljenom aksiomu., Niti je bila kada ste objavili: »Kobna slava momskih vrtova, Sunca koje kinji.belovrate talase izdala je madu Mora da postoji neka mova čednost koja će ostati sa nama«. Ali ona je bila prisutna posle svih predavanja, svih planova, U sumračnom zveckanju onog uvek, uvek, ili

možda.

Često ste se selili i niste uvek ostavljali adresu;

Vesti o smrti vaših prijatelja saslušate sa podmuklim zadovoljstvom, Osećanjem čišćenja i nade, koja procveta iz bola;

Ali ona ne umire, dolazi, sa dečijim rukama, nesigunim,

Nudi čokoladu ili igračku, koju ste nekad voleli, kao mito.

Pritiska kvaku, čmjete to pomalo samjivi: Nema ničeg naročitog u zvuku na vratima, Kasnije je čujete da tumara po mračnoi kući Kao majka koja se diže u noći da potraži Neku sliku iz svog dehbmnjstva; Ili odlazi u dvorište i tamo stoji kao ·Ravnodušni stari konj na pašnjaku. (Preveo Nikola PRERADOVIČ)

Miloš CRNJANSKI

SINOP1O

za film o. drami,

i komediji, pod naslovom „Konak“

a: Uvertira, Ext. Kamera: Proleće na ušću Save u Dumav. Procvale voćke.Stare zidine grada. Sahat kula Kalemegdana. Vreme: Podne meseca marta, 51, 1895. Sunčano. Sat odbija podne. Golubovi. Par golubova, na satu. Vod konjičke straže, na avliji građa, polazi da smeni dvorsku stražu, Pešice. Marš, noge, čizme, dolame, isukane sablje. Mlađi oficiri, šapke, rajerovo pero. Muzika Čajkovskog „Slovenskog Marša”. Srpska pesma „Sunce jarko”. . Taj motiv samo, kroz ulice onog doba. Deca trče za muzikom. Konak (minijatura iz daleka, sve bliže). Park dvora, Smena straže. Oficiri se dogovaraju. Ulaze u ađetamturu. Zavera! „Večeras!”

Int,

Studio.

Večera u dvoru u oči prvog aprila. Aprilili!

Gosti, članovi Regentstva kralja, koji je maloletan, stižu. Stižu i članovi vlade, Niko ne zna zašto su zvati na večeru. Večera. Kralj drži zdravicu. Proglašava sebe punoletnim, i ako mu je tek šesnaest godina. Pandemonium.

Uhapsi u dvoru namesništvo i vladu.

Oficiri se smeju u pretsoblju. Aprilili!

5. Ext. i Septembarsko popodne, u, vili kraljeve matere, u Bijaricu. Kraljeva mati, Natalija, živi odeljeno od kraljevog oca kralja Milana, koji se nalazi u Parizu, Njen sin, kralj Aleksandar (20) nalazi se u gostima kod matere. Kraljica Natalija, ruska lepotica ima četrđeset godina. Mčler 4 lt. P : Završen ručak i gosti se praštaju, Ostaju samo kraljica mati, kralj, ađutant, i dvorska dama, madame Draga Mašin, u koju je mlađi kralj zaljubljen, očigledno. Oni odlaze đa se kupaju. Kupanje u talasima Atlantika. i Nepoznati čovek davi se. Kralj ga spase, ali se umalo i sam nije uđavio. Jako je kratkovid, Unose ga u vilu. Dvorska dama otkriva svoju ljubav. Ljubavne scene. Kraljica mati interveniše i isteruje iz svoje kuće dvorsku' damu. e

Kralj ima scenu sa majkom i poziva Dragu u Beograd, |

NATAN OLIVERA (SAD): KOMPOZICIJA __ | ———___ PP 4.

jBahMa

Studia.

Kuća madam Mašin. O trošku Aleksandrovom.

Dvorska dama je sad njegova ljubaznica i Beograd to. zna. On joj dolazi u posetu. Ona se meša u politiku. Nagovara ga na tiransko vladanje Srbijom. Uverava kralja da mora u Pariz, svom, ženskom, lekaru, da ne bi imala vanbračno dete, Laže. Maže: njena je čast u pitanju. Komične scene.

Aleksandar veruje: 'Zaprosi njenu ruku!

Aleksandar putuje po Srbiji da se populariše.

Varošice po Srbiji, Govornici, pozdravi, banketi, planovi za zidanje puteva, bolnica, škola. Komedija.

Dolaze deputacije, igraju kola.

Knalja postavljaju kao Sv. Đorđa. Kao Sunce koje obasjava -· zemlju. o i Aleksandar, jako ređu.

Vraća se u Beograd triumfalno. Dragi.

kratkovid, ljuti se na nužnike, koji nisu u

6. Int. Studio. Dvorane u Konaku. Dan. Juli 8, 1900. Popodne, Kralj otac, Milan, koji je godine 1889 abđicirao i sad služi sinu kao armijski general i komandant vojske, želi da oženi Aleksandra. Putuje u Beč, da isprosi mlađu, koju je za Aleksandra izabrao austrijski car, Franc Jozef. U otsustvu očevom. i pretsednika vlade, Aleksandar obavesti dvbr i generale, da je verio Dragu Mašin, udovicu. Panđemonium. Oficiri se više ne smeju. Kažu mu Draginu. E Vojska želi da se kralj Milan vrati u zemlju. Aleksandar naređuje da se na njegovog oca puca, ako pokuša da pređe granicu. Pretstavlja, ceremonijalno, svoju verenicu generalima. Kumuje Rusija. Nikola 11. Ulizice, generali, pristaju. \

prošlost

Int. Studio. Dvorane Konaka, Dan. Maj, 4, 1901. Kralj je sretno oženjen. Kraljica, tobože, očekuje bebu. Dvorski savet! Kralj stvara „kraljevu” partiju. Kralj ukiđa ustav i preti ministrima koji ne pristaju. Karikature parlamentaraca i političara, Srbijanske varošice šalju kolevke na poklon kralju. i Ruski dvor, obavešten od kraljice majke da Draga ne može -rođiti bebu, šalje lekara, da utvrdi istinu, Draga pravi scene kralju.i neće pregled. Ona smatra da su DVOJE, ako ,se„yple. dosta za sreću u životu. es? ' 2 la: Aleksandru treba datum rođenja prestolonaslednika, jer prestolonaslednik je uslov za posetu na ruskom, carskom dvoru.. Pregled, i Snjegirev utvrđi sterilnost Draginu. Kao poslednju nadu pre- · poručuje jahanje. Beograd je pod utiskom lažnog materinstva Drage. i

Int.

Noć u oči 29. maja 1905, u spavaćoj sobi kralja u dvoru.

Sa jednog koncerta u parku, kraljevski par se vraća u spavaću sobu.

Kralj usamljen.

Vlada podnela ostavku. Generali ga napuštaju.

Draga primećuje da je dosadila mužu.

Meler 4 PEXxt.

Noć. Konak opkoljen stražama. Kafane pune u Beogradu. U Oficirskom domu zaVerenici igraju i pevaju. Šapuću: „Noćas će Draga da igra sa nama kolo!” .

Mćler 4 Int.

Draga koja sađ ima četrdeset godina ljubomorna je na sestru. Aleksandar joj kaže štd zna o zaveri da ih ubiju u dvoru. On dugo gleda materinu sliku. Sad su sami ma svetu. i Sahat kula u dvoru odbija ponoć.

Meler & PExt,

Kolo se prekida u Oficirskom domu. Zaverenici počinju akciju. Sa Banjice polaze pukovi prema dvoru. Zaverenici streljaju kraljičinu braću. Opkoljavaju dvor i otvaraju kapiju. Napadaju, Muzika slavenskog marša kod jedinica na maršu.

Int.

Spavaća soba kraljeva iz drugog ugla. ' Ađutant general Petrović u rukama zaverenika, koji traže kralja u dvoru, pred tajnim vratima garderobe. Mišić, Mašin, oficiri, lampe, sveće, revolveri.

Gde su Aleksandar i Draga? ; Petrović odbija da kaže, puši, ćuti. | 7 Potporučnik otkriva tajna vrata. Zaverenici se spremaju da ih dinamitiraju, ako kralj ne otvori. Petrović plače i poziva kralja da otvori vrata. Aleksanđar i Draga kad se vrata otvore, kao u Panoptikumu.

Pucnjava.

uzalud

10; Ext. Int. . Crkvica Svetog Marka u Beograđu. Dva sanduka. Opelo.· ; Stari sveštenik svršava obređi'i poziva prema ritualu: Pristu~

pite poslednjem celivanju! Ne pristupa niko, Kamera. Crkva je

prazna!

ski samo kroz dramsku akciju iJustruje negativne Aleksandrove Oosobine poznate gledaocu iz istorije. Pisac tako stvara bednu kreatura lišenu svakog dostojanstva i vrlo često ispod nagomilanih činjenica proviri silom nametmuta shema. i

No Konak ima i svetlijih strana. Tako je, naprimer, u četvrtom činu izvrsno primenjen jeđan klasičan dramaturški princip i obrazovano jezgro tragedije: dok publika unapred zna tragičan ishod, junacima nedostaje svest O

njemu, i njihovi postupci i. reči dobijaju neko kobno predosećaju- | će značenje. Dve ljudske sudbine

konačno su sjedinjene u nesreći i suprotstavljene neprijateljskom sve tu, koji ih okružuje. U tim trenucima, gleđalac se približava katarzi i gotovo zaboravlja slabostivdra-

*- me--hkoje:,je ranije uočio.

U vrline dela svakako se mora ubrojiti i dijalog, koji tačno ocrtava ličnosti i atmosferu; jezik jma šarma a njegova osnovna vredmost je fraza koja zvuči prirodno i u salonskim. scenama ne odđuzimajući pri tom nacionalno obeležje Wredini, što je vrlo redak shičaj u srpskoj dramaturgiji.

Ređitelj Predrag Dinulović izvršio je znatno skraćenje Crnjanskovog teksta u nameri da jasnije odredi centralnu dramsku liniju zbivanja. Konak je koncipiran kao povest o laganom sazrevanju kroz patnju do nesreće jednog infantilnog kralja, koji je u vihorima istorije izgubio svako osečanje mere i samokontrole. Osim toga, reditelj je, da bi pripremio Aleksandrov tragičan i u izvesnom smislu ljudski kraj, težio da ga doveđe u odnos sa ženom čiju prirođu

ne određuju mmeh -ihi mšiski raćeni,

već neko humanije osećanje. Zato

je lik kraljice Drage — u tumačenju Olivere Marković — zamišljen u suprotnosti sa istoriskim činjenicama i u njemu je preovladala istinski doživljena strast i izvesno mučeništvo. '

Ali, težeći za spektakularnim efektima i jasnim izražavanjem kri-

·tičkog odnosa prema posmatranom

istoriskom periodu, reditelj je istovremeno zaoštrio humorne i groteskne elemente. Konaka i poveo pretstavu putevima burleske. Tako je osćtno produbio jaz između suprotnih stilskih obeležja dela i još više otežao zadatak Radeta Markovića, koji je igrao kralja Aleksandra. Rade Marković se našao pred problemom kako da objasni zašto se u četvrtom činu u lakrđijaškoj Kraljevskoj Kkreaturi začinje tragična svest o krivici i Ezokoanoski, Sa instimiktom veliko

glumca pribegao je najuverljivijem rešenju i prelomu dao obeležje poraznog psihološkog sloma, posle koga zamire celo biće a iz patnje se rađa jedna gotovo nova ličnost,

koja se pokorava drugim — P5ihološkim i artističkim — zakonima. ·

U dočaravanju istoriskog spektakla vidnu: ulogu su igrali odličan dekor Andrije Ekla i bogati kostimi Danke Pavlović, a redđite-

lju se mora odati· priznanje za ra zigranu igru mašte u burlesknim scenama i uspešno prigušivanje naturalističkih elemenata koji se slute u finalu Konaka.

· Vladimir STAMENKOVIĆ