Književne novine

o FTP air arena SCESE i # Jr ML 0 a 1. O) a) Oil 0 CMA 1 iS=a" WNAJT-P VW JMBOC O Ne i

0,

Godina XI. Nova serija, br. 119

Čedomir MINDEROVIĆ

BEOGRAD, 20 MAJ 1960

Puniša PEROVIĆ

Cena 30 din

ZA ŠTAFETU MLADOSTI Afirmaeija

Na Štafeti mladosti, koja će biti Titu predata u ruke i ove godine, na njegov šezdesetosmi rođendan, ispisane su ne samo najlepše želje naših mlađih generacija za njegov dug život i dalji plođonosan rad, nego i najplemenitije težnje svih naših ljuđi za dostojanstvom ćovekae i za dostojanstvom naroda, za pobedu najsvetlijih stvaralačkih ideja čovečanstva — ideja socijalizma, za ostvarenje slobode i iepote ljudskog života. Štafeta, iz ruke u rujku, kreće se sve bliže Bcograđu, kroz pređele preobražene rađom naših bezbrojnih graditelja koji su započeli svoj veliki pxsao u pustoši i na ruševinama — s oružjem u ruci, pod Titovim rukovodstvom, Kreće se kao buktinja i kao blistavi znamem s kraja na kraj zemlje zazelenele prolećem, i budi u nama „sećanja, stravična i jetka, i oživljuje u nama zanose Revolucije, njihovu 1!lepotu i stvaralačku snagu i vodi nas “dalje, napred, preko svih ambisa i svih uzvitlanih, surovo ustremljenih grebena. Za nama ostaju podrumi glavnjača i goveđe žile. Za nama ostaju krvave obale reke Man zanares. Razbijene. su pođivljale nacističke i izdajničke horđe — od Soče do Prokletija. Pobeđe Prve proleterske brigađe oživljuju, pobede svih brigada naše Oslo»bodilačke armije rođene iz nepokorne, stvaralačke volje naših naroda, u Evropi oborenoj u prašinu pustoši, u krv manijakalnog macističko-faši stičkog "novog poretka",

· Živi revolucionari prate njen pit,

TI naši mrtvi.

Štafeta prolazi i šuma je zašumela, i krv je zašumela, krv na kamenim bespućima Prenja, krv u olujnim gudurama Dinare, krv na pocrnelim snežnim prtinama Durmitora, krv Gata, krv pod jesenjim drvoređima građova, naše gorke radosti, naše smrti i slobode, krv u prašini druma Šuica—Duvno, krv Livna, krv Posušja, crna krv, crna prašina. .

Šumi šuma,

Nema horizonta. Kraj nas promiče maglena Ravan, kreće Trebava, pustošna, bezljudna Trebava na suncu. Kraj nas nestaju dani u prašini puteva, u hladnim, jezovito nepomičnim zvezdama Velikih Kola koje smo toliko puta gledali u svetle· avguslovske noći. Krv se pretvorila u prašinu, oči su pale i ugasile se kao dalcke zvezđe.

Zvezđe pađaju, avgustovske zvezde. Krv je šiknula, iz vrata, iz glavd, iz grudi. Usta su se napunila kivlju. Telo je zadrhtalo, poslednji put. Celo je palo u krvavu prašinu — nema zvezda, nema neba, nema avgustovske noći — mrak je tjtalan, slan, kao krv. I nema polaska, nema uspomena. Oči su poluzatvorene, nepomične. Daleko negde u građovima · „zapalile su sc svetlosti, i drvoređi „kestenova, mlađih kestenova, zašumeli su' lišćem — u prašini puteva, u koloni neko je za trenutak zastao 'ı užasnoj slutnji, kroz eksplozije teški mina i haubičkih granata kao da sc odjednom začulo neko ime, tako znano, ljudsko ime, [

Šumi šuma.

Noć je olujna. Zapadno nebo ustremilo se kao ogromni crni talas, Odbili smo poslednji očajnički juriš na naše položaje. Noć nose ledeni crmi vetrovi. Stubovi prašine avetno se kovitlaju putem. Crna mrena sve i»rže prekriva ogromno žuto oko meseca. Pomračenje je potpun». Trebava se survava u Ravan, u crnu, ledenu daljinu —/ tamo je Sava, srebro Save, tamo su građovi kroz koje nismo prošli, žijim ulicama nisu odjeknuli naši čud ni, radosni koraci. Vetar mi za'Pljuskuje ledeno čelo. More! Narcisova polja, bela, čedna narcisova P»lja. poprskana krvlju umirućih bombaša. Stada u povratku. Noćni tramvaji zvone, zvone kroz zaspale gradove. Jedra. Jedra na maestralu. Jedna ruka, jedno sunce, jeda;

osmeh, jedan talas, jedan kKvik. Kržljavi, prašni sumcokreti predgrada — turobna siva daljina u

neđelju. Oblaci. Vrhunci, Zlato jeseni. Poslednji, ledeni, kameni osmeh čoveka. Njegov vrat, njegove usne, njegove grudi, njegove oči —-

polako se '

— njegove zvezde! Ruke čoveka! Trule ruke na putu, u prašini, ruke sna, ruke strave, ruke užasa. Ruke mraka. Ruke noći. Ruke pod granama mlađih kestenova, ruke na belom talasu, ruke na cveću, ruke u. blage prolećne večeri, ruke koje radosno mašu ma. peromima povratka.

Štafeta prolazi...

I u meni se javlja sećanje na jedan od mojih „najimpresivnijih trenutaka „Revolucije — na „moj prvi susret sa Titom,

U jeku Prve nemačke ofanzive 1941, uoči pada Užica u nemačke ruke, stigavši sa valjevskog terena našao sam se sa Petrom Stamboljćem koji me je odmah poveo u Vrhovni štab da me pretstavi dru gu Titu. Ušli smo u prostranu sobu u zgradi Narodne anke. Na jednom zidu visila je velika karta: Jugoslavije. Sto za kojim je sedeo Tito bio je potpuno prazan tako da se još više isticao jedan jedini predmet na njemu — velika okrugla bomba, verovatno novi primerak naše produkcije, kako. sam zaključio u sebi, Dok se rukovao samnom — osetio: sam da Tito već razmišlja o budučem zadatku za mopne. I taj utisak izvanredne, titovske koncentracije i dinamike, koji je zračio u tom kratkom trenutku iz čitavog Titovog bića, živi u meni i danas sa istim intenzitetom. . ) Oh ;

Štafeta mladosti pronosi, vraća sjaj te stvaralačke koncentracije i revolucjonarne dinamike. 5 kraja na kraj naše zemlje. Beonradu, na

PRETSEDNIK TITO

titovska stvaralačka koncentracija i revolucionarna dinamika i dalje zrači na naše narode, na našu epohu, na budućnost. Taj sjaj treba da razgoliti svaki pokušaj poniženja čoveka i narođa, da spreči sva ki nasrtaj na dostojanstvo čoveka i' naroda.

Mering je, u „Legenđi o Lesingu“, pisao: NB

risku ulogu u stvaranju

mladosti koju dočekuje

„Bojažljivost i dvoličnost, nenasita pohlepa za zaradom, uživanje u jagmi za profitom, a još više 'i samom profitu, duhovna samodovoljnost kojoj su dovoljne dve tri maksime pa da misli da je stekla najvišu zemaljsku mudrost, blefovi beskrajno razgranatog klikaštva i reklamerstva, neverovatno precenjivanje svakojakih zemaljskih tričarija, povijanje šije pred višima a ugnjetavanje nižih, neiskorenljivi vizantinizam, redovno prećutkivanje i najočitije nepravde, uvek razmetljivo i uvek slabićko držanje u političkim i socijalnim borbama. . ..“

„Usuditi se misliti samo napoja, znači samo napola živeti“ — pisao je Volter.

Sjaj titovske revolucionarne dinamike, svetlost Štafete mladosti, obasjavajući ove značajne opomene svakoj društvenoj zajednici i svakom čoveku, istovremeno oživljuje u nama, i u našim mladim ge neracijama, sve najplemenitije stvaralačke težnje naroda socijalističke Jugoslavije koji su, inspirisani Savezom komunista, pod rukovodstvom Tita, svečano izjavili:

„Živimo u najsudbonosnijem i najveličanstvenijem vremenu dosadašnje istorije čovečanstva. Savremena dela ljudskog uma i ruku prevazilaze i najsmelije vizije sanjara; Čovek osvaja vasionu; on praktično postaje gospođar neslućenih energija, „dovoljnih da celo, čovečanstvo oslobode svih poniže-

| nja, oskuđica i nemaština, svih do.

sadašnjih materijalno-tehničkih o-

graničenja...

•.. Da iaismo izvršili svoju istosocijali- stičkog društva U našoj zemlji moramo sve svoje snage posvetiti tome cilju, biti kritični prema sebi i svome delu, biti nepomirljivi neprijatelji svakog dogmatizma i verni revolucionarnom · stvaralačkom duhu marksizma. Ništa što je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevaziđeno i da ne bi ustupilo mesto onome što je još naprednije, još slobodnije, još ljudskije“.

Tu životnost Revolucije, tu poezilu života simbolizuje i Štafeta Beograd, koju očekuje Tito od naših mlađih generacija. Jer je ta životnost Revolucije, ta poezija života trajnija od svega — težnja čoveka i čove-

i Čanstva za napretkom. neprekidno

stremljenje čoveka i čovečamstva u vek novim horizontima, nepobediva snaga čoveka i čovečanstva da, i DO cenu najvećih žrtava, dospe do kraja horizonta iako u njemu živi svest da će tamo, sa najdalje liniie horizonta, ugleđati nove neispitane predele, da su pređ njim opet novi napori i nove žrtve, da je taj kraj puta ustvari — opet jedna etapa, opet jedan nov početak.

I da se Štafeta mlađosti, po zakonima dijalektičkog razvitka, m2)prenositi uvek dalje, dalje i da-

ra

socijalizma

Povodom Petog

Značaj Petog kongresa nije samo u tome što nam je prikazao Oogroman, ranije neviđen porast materijalne proizvodnje i društvenog stan darda, moguć jedino u socijalizmu, nego i u tome što je značio novu

·afirmaciju onog specifičnog puta

razvitka sooijalizma, onih metoda, oblika i formi socijalističke društve ne izgradnje, čiji je obrazac dala Jugoslavija, i koji je, zbog toga, postao ne samo unutrašnja pokretačka snaga samog sistema, nego i privlačan primjer za mnoge partije i pokrete u inostranstvu, koji u svome programu imaju kao zadatak borbu za socijalizam.

Na Kongresu nije glavni zadatak bilo odrediti šta da se radi, već ka ko da se radi. U atmosferi iđeološkog i političkog jedinstva, u atnosferi poleta i stvaralaštva, Kongres je trajao pet dana. Drug Tito nam je u svom referatu razvio široku mapu naših uspjeha i naših zađataka. Ostali referenti i diskutanti mo gli su samo da dopunjavaju sliku, da je zaokružuju, da je zasite onom raznovrsnošću problema koje je rađao i stalno, iz dana u dan rađa život naše bogate i složene dru štvene izgradnje.

Pogleđajte samo cifre iza čijih se spoljašnih suvih indikacija krije.po rast našeg bogatstva, uspon našeg 'svakog dana sve većeg blagostanja. Za poslednjih sedam godina prosječ ni gođišnji porast društvenog proizvoda iznosio je 10,4"%%, porast industriske proizvodnje 12,50, poljo privredne proizvodnje 8,2% itd. Sta tističari su utvrđili da ovakva stopa porasta, ovakav brzi razvoj proizvodne moći naše industrije i naše poljoprivrede spađa među najbolje, da za nama u tom pogledu daleko zaostaju i najrazvijenije zemlje svi jeta. Karakteristika našeg razvitka je i u tome što se ravnomjemo raz vijaju sve grane privrede, svi krajevi i oblasti naše zemlje, nerazvijeni kao i razvijeni. I kao uspjeh socijalističke rekonstrukcije našeg društva možemo smatrati što je poljoprivredno stamovništvo, icoje je završetkom rata iznosilo 75%, svedeno u 1960 godđini na svega 50% ukupnog stanovništva. To je

dobar indikator sigume tramsformacije našeg društva u jedno moderno, civilizovano društvo,

Kakva li se tek perspektiva otva ra pred nama, naprimjer ostvarenjem narednog Petogodišnjeg plana, o kojemu je govorio drug Tito, a prema čijim će riječima, oslvarenjem Plama, ukupni društveni proizvod i nacionalni dohođak biti povećan za 65—70%.

I kao što je sve veći nivo materijalne. proizvodnje uslov sve razvijenijih socijalističkih društvenih odnosa, tako su i razvijeni socijalistički društveni odnosi sa svoje

Kajetan KOVIČ

GOZD

Kot petek.med dnevi.

Gledam metuljev samotnih samotni ples.

Hrapava trava preganja, nestrpna kopita. Zakon črede je močno zapišan v nagon. Je obroški spomin na potoke,

ZŽawetje pred smrtjo.

Je pred očmi teme dobrotljivi zaslon,

do roba tišine,

mirno prestopajo starodavni prepad. .%

Obstal' sem. Zablodil sem v gozdi Nikjer ni videti konca gostih dreve.. Kot v pravljici Janko in Metka.

Sami gredo le volkovi in ranjeni sloni · tihe, samolne doline smrti iskat, Do. roba polni spoznanja,

Dve pesme

Obstal sem v temi. Je zavetrje blizu? Nekje je čistina in voda in sončni prod.

Napil se bom luči kot mleka. Kot sladke nedelje. || Gozd me obkroža kot velik, sovražen plot.

ZELENA PESEM

List se nagiba k listu, trava. k iravi, v gozdu mesečni jelen košuto sledi, prožno telo je lađa v zeleni poplavi, v žilah šumijo potoki smaragdne krvi.

Močno in sladko dišijo presna zelišča, kose in škorce napaja godba vrtov,

prmi so vodometi zelenega blišča, .

Zrak Jelen

reke kipe med koleni napetih bregov.

Šipek poganja rožnate bradavice. 7 je ženitve v bukovih krošnjah pijan. beži po sveži sledi samice in po kopitih ga tolče zeleni dan.

Titove ruke, na Titovo lice. — da. wwwwwwwww==|uuwuunuunuuAIIur u tum mup ru uuu zu InuIE u runuunnamuumuy auuu punu ai yar a eu uuupuumumatsm! „ranama rupu run iuuIruilnii

kongresa SSRNJ

strane stimulator uspješnijeg razvitka proizvodnje. Peti kongres. je upravo i pokazao koliko se kod nas vodilo računa o ova dva uzajamna faktora i koliki su društveni rezuitati, ostvareni na osnovu njihove usklađenosti i međusobnog dejstva.

Neumoljiva praksa života potvrdila je ispravnost našeg socijalističkog puta. Ona je demantovala sve kritičare i prognozere koji su, nošeni bujicom lažnog patosa i dušebrižništva, „predviđali neuspjeh našeg sistema, slom naših revolucionarnih nada i zanosa. Naša socijalistička demokratija, sa radnjčkim savjetima i komunama u svojoj osnovi, sa svojim slobodama i svojim humanizom, sa svojom brigom za ljude i ljudske uslove života, — konačno je, u praktičnoj provjeri istorije, pokazala svoju životnu snagu, svoju neizbježnost, za naše uslove, kao sistema preko koga se ostvaruju viši oblici društvenog života,

A što se tiče naših današnjih i budućih zadataka u ovoj oblasti, mi, kako je to na Kongresu podvukao drug Karđelj, nemamo šta da izmišljamo, Osnove su već tu i sa-_ da je na nama da svoj socijalistički sistem dalje usavršavamo. Život i potrebe ljudi svakodnevno se razvijaju. Naučni i tehnički progres pruža neslućene mogućnosti za da~

Nastavak na 4 strani

Vlatko PAVLETIĆ Domovina

u SPCU

(Odlomak iz putne bilježnice)

Bila je hladna vjetrovita subota kasne zime, na tršćanskoj stanich gdje sam s nestrpljenjem očekivao da kompozicija Balkanekspresa zauzme svoje mjesto na polaznom kolosijeku.

_ Zbog renoviranja, . pregrađivanja i nadograđivanja, koje je upravo u toku, sve ovdje djeluje nekako šturo, kaotično, prljavo... Prašina i ruševine, bezobličnost i praznina...

Kad se ruši staro i na istome mjestu podiže novo obično nastu-. pi jedam tremuatak neodređenosti (u inače sasvim određenoj fazi istrovremenog rušenja — građe nja!), pa se ne može pravo zna= ti, da li su to napuštene ruševine, koje valja raskrčiti, ili temelji i konture nove, veče, ljepše gra= đevine. Možda je teško i besmi. sleno nagađati

„. Kad je riječ o kolodvorima, onda ima smisla govoriti o novome i mođernome, ;

· jer su kolodvori diljem svijeta

većinom bezoblični, sivi, odbojni.., Kolodvori su ružna i tužna Oto: sta na kojima se ne želimo zadržati ni trenutak više no što je to

nužno radi prolaza i prelaza, a

tršćanski odvor one zimske subote na povratkri, sam ga zauvijek / zapamtio, predstavbuy, je upravo oličenje sumorno-

Razumjivo je, dakle, da sam poželio što prije ući u vlak i otputovati, Poželio sam da otkrijem barem neko kretanje u ovoj izuzetnoj praznini, i da začujem što prije reski pisak lokomotive, da vidim ljude i njihove čudno .razmahane ruke, da začujem . Jjudski govor, da konačno započne vožnja koja će me vratiti na. polazište, u dragi kraj, koji na odlasku, zovemo geografskim imenom, a na povratku — domovinom... eu

Nastavak na 6 strani ,

E- Mofy U