Književne novine
nja. Izdavači
Pisci, isdavači,
i plaćanje po procentu
Poznato je da novi zakon ski propisi dozvoljavaju iz-
·. davačima da, se prilikom od,
ređivamja materijalne mak=
nade za stvaralački rad pi»
saca koriste, između osta=> log, mogućnošću plaćanja
autorskih honorara TO”
centom, od ceme Kkmjige. "aj mačin mlaćanja doveo je i inače ni iz“ daleka rešem odnos između, izdavača i pisaca u jednu, movu, Jazu oštrog Tažmimoilaženja i sukobljava=– m · gotovo
bezrezervno „?mpribegavaju,
me koristeći se rado drugim,
mogućnostima koje im, žakon pruža. Oni prenebrega=
aju dčimjenicu da ni
su samo komercijalizovame
astanove kojima u prvom planu, treba da bude zarada, nego i kulturne institu= cije čija, je uloga u širemju, razvoju i prođoru kulture prvorazredna. Oni polaze od čimjemica svoje imdividualne, poslovne matemati ke, zamnemarujući interese šž materijalnu, situaciju Tisa ca i dovođeći ih u zavisam
položaj potčinjemih i prepu · štenih, sudbini neizvesmih i
problematičnih zakona i 20, hteva tržišta. Jedma »Ylo prosta raču=
mica pokazuje da se ma O-
vaj mačim, autorski honora= ri, šonako miski u odmosw na porast prihoda mašeg čo veka uopšte, još više sm"n= njuju i da, „nekomercionalna“ književnost, poezija, esejistika, kritika i drama, najviše trpi od, ove move iz
. dovačke strasti.
Naše knjižarsko tržište je malo. Kultura čitanja još mije postala mi navika mi potreba majvećen broja ma= ših ljuđi. Noročito Kultura čitemja povzije i esojistike. Izdavači su, s druge stra me, wprkos svojim sklono=
stima da polaze sa čisto ko
· mercijalizovanih, stanovišta,
i posmatraju sve kroz zada du, vrlo slabi trgovci, jeT vode veomo, malo Yačuma O tržišnoj sudbini svoje Tobe, skoro ništa me čime da bi se ona eklamijrala, što više rasturala, da bi se tiraži ma taj način povećavali, a ce ne knjiga padale.
Kakva je situacija pisaca, a, ovim, movonastal.m okolnostima? Avansi koje izdavači nuđe viče su nego ma– 1, procemat je takođe mizak, sudbina knjige ma tržištu meizvesma, de ili tri stotime hiljada dimara u maj boljem, slučaju, naknada 20 dve ili tri godine stvaralač kog rada, a čekanje jedina, izvesmost.
· Dok jedni izdavači insisti raju ma, oDom, mo90m načimu, plaćanja, drugi izjavlju= ju da odmos pisaca i izda= vača, može da se reši dogo-
·borom ili putem kolektip-
nog ugovora ma obostramo zadovoljavajući mačin, i da visina autorskih honorara orlo malo utiče ma, stoaYnu cemu koštanja jedne knja= ge. Ukoliko izdavači, koji zahtevaju da se i dalje pla ća po procentu, ovako kako je sad počelo da se prakti-
. kuje, čorsto ostanu, na, S00-
me stamovištu, pisci se pita ju šta će oni učiniti, kakve “će mere preduzeti da se cco tiraž rasprođa i da pisac bu de materijalno potpumo izmiren. Tačno, Yeklama je skupa, ali u, ope,.kwmwom nači= nu, poslovanja dobro orgami
_ zovama reklama jedino bi
mogla da popravi, ako me i
_ da učini zadovoljavajućim,
položaj pisaca u, celini, a ma, yočito onih, koji, s obzirom
ma prirodu posla kojim se
bave, računaju ma male tivraže i slabu zaimteTesoba– nost tržišta za njihovo, dela. Pisci će, s obzirom da izdawači istupaju kao trgovci, tražiti da i mjihova poslovma organizacija bude trgovačka, a maši izdavači, poz" nato je, nisu vični osvaja= nju tržišta.
Stavovi pisaca SM jasni: sa ovakvim tržištem i ODG= haom oraamizacijom prodaše, poputiarisanje i rasturanje kmjige, sa tako miskim procentima, kakve izdavači mude, stvaralački rad Disaca biće slabo nagrađem. Za to su neposredni dodiri ižmeđu pisaca i izdova“a jedini način, da Se ovai mobi problem kako tako reši.
Dušan PUVAČIC
TI tako čitam sitnim, nonpare]skim slo= vima, u dnevnim listovima: „Magazin svakodnevnih briga“ — studio Beograd, „TV dnevnik“ ili sedam dana“ — studio Beograd, filmovi jugoslovonske kinoteke,
„TV magazin“ — studio Zagreb, Ljub=
ljana. | — Čini mi se da se kinematografija uspešno uvukla wu televizijski program, Ona je postala novi dramaturški elemenat samog programa, neka vrsta „deues eX machina“. Kada nastane programska Kriza, studija se odlično izvuku nekim igranim filmom.
To je utisak jednog gledaoca koji svakako ne vara. Tako rado prihvatamo emi-> sije dobrih filmova, pa makar bili i sta-
ri, dva sata provedena pred ekranom, alto
je film bio loš, ili loše fiitlovan, što je često, ustajemo sa osećanjem da nam jo ukradeno vreme, da je obogaljen program. Briga „sastavljača programa za masovan filmski odgoj hiljada TV gledalaca svakako je za pohvalu. Naročito kada su u pitanju domaća filmska dela koja smo brzo zaboravili. Ili filmovi koji su brzo sišli sa kino-repertoara zbog lošeg kvaliteta. Takve filmske poslastice imamo prjilike da vidimo dva i tri puta nedeljno.
Lajtmotiv našeg programa svakako sačinjavaju šlageri. U eri šlageromanije to nije nikakvo čudo. Osim toga pevanjem. je lako rešavati skupe teškoće programa. Od Opatije do Zagreba, od Zagreba do San Rema, od San Rema do beogradskog Zlatnog mikrofona. I između njih sa brojnim studijskim improvizacijama. Zabavne emisije su ugodne. Njihova aroma je privlačna. Mnogo muzike, mnogo saksof{ona koji vešto uleću u kameru, mnogo „Julijana“ i drugih popularnih šlager-viceva sa izričito duhovitim i „literarnim“ tekstovima lošeg prevoda i još gore imita-=
___komentari___OMMNO vest -
| TVizgubliene večeri —
cije već loših italijanskih tekstova. I nije dovoljno da pevač samo peva, od njega se traži i malo glumački interpretiranih osećanja. Naši pevači to pokušavaju obi-
čno rukama. Ali ne polazi im za rukom...
Jer umesto tumačenja čitave skale osećanja, oni rukama „izvlače“ melodiju iz mikrofona. ;
Nedavno su se, povodom ,Zagreba 62“, čuli razni komontari. Biio je reči i o finansiranju, o snobizmu u oponašanju sličnih priredbi u svetu, koje snobovi sami finansiraju. A ko finansira takve priredbe kod nas za snobove? Neka to bude tema za diskusiju na drugom planu. Gledali smo nedavno prenos italijanskog programa iz „San Rema.,Sa obaveznim prekidom koji je usledio na glavnom stubu na Nanosu. Čuli smo kako spiker iz San Rema imenuje brojne gledaoce iz cele Evrope, čak i Čehe i Poljake. Bar pola miliona: Jugoslovena, koji su. gledali slabe pevače i slušali još slabije pesme iz San Rema, spiker je jednostavno zaboravio. Ili ih namerno nije spomenuo? Možđa je to karakteristično kao neka vrsta „nagrade“ za naš snobizam i oduševlienje sanremskog stila u Opatiji, Zagrebu i Beo-
čuti kako je San Remo poslao pozdravni
telegram zagrebačkom festivalu. Svi kažu — lep gest. Istina je drugog stila. Zagreb je (ko zna zašto?) poslao telegram san ·Remu inon: je- „ljubazno“ odgovorio na poslati telegram.
TPinale San Rema imao je i svojih redovnih specifičnosti emisija takve vrste. Ako je slika dobra, ton se ne čuje. Alo čujemo ton, slika je loša. "ada, zavisno od atmosferskih prilika i neprilika, prijemnici puštaju šum, nalik na sipanje soli iz vreća, Takvi šumovi propraćeni 54 i vizuelnom mlečnom kašom. I tako „pOsoljena mlečna kaša“ traje sve dok se ckran ne smiri i opet ne ugledamo simpatičnu spikerku, koja se vrlo redovito izvinjava. zbog tehničkih smetnji. Dešavaju se te smetnje gotovo uvek kađa je program najinteresantniji, jer ima i zanimljivih . programa. Kao da je to postao Običaj. Ali i da ne govorimo o striktnom pridržavanju programa. Gledđalac ostaje kod kuće dan gleda najavljeni film. Zatim prima izvinjenje, jer drugog izbora ne ma i ljutito zatvara televizor.
Pre finala San Rema studio Beograd dao je uobičajenih „sađam dana“, koji se može ubrojiti među bolje emisije, kao i "TV dnevnik, iako su po obliku i načinu plasiranja materijala precizna kopija italijanskog programa. Globus, helikopter, geografska karta.iza spikera, kao i mnoga scenografska i mizanscenska rešenja u zabavnim emisijama, đoputovala su u na ša studija bez pasoša. Tačno je da je bolje dobro kopirati, nego loše izmišljati. ali čemu onda eksperimenti, kađa je to u nekom inostranom programu provereno
dobro,
naši
dna od kopiranih navika Samo su vrlo često preterane i baš one pokazuju neinventivnost
T pauze su'je našeg programa.
sastavljača progorama. Ima ih nekoliko vrsti: „planirane pauze“, zatim „nužne pa». uze“, „kraće ihi duže, Planirane” pauze imaju obično nepredviđenu dužinu, jer je trajanje pojedinih emi= sija teško predvideti. Nužne pauze traju obično petnaest i više minuta. Toliko su neočekivane da ih u studiju ne mogu pokratkim crtanim filmom, fotogra> fijama, dobrom reklamom i još boljom za=bavnom muzilcom. Zato često sa napetim interesovanjem pratimo veliku kazaljku na satu kako se uzbudljivo. okreće i postajemo njeni vatreni navijači. Pružamo joj podršku u nastojanju da“ što prc dođe do cilja i skrati naše vreme čekanja. Ali, na žalost, vreme neumoljivo Sporo Pprolazi. J
· Subotom se program lako rešava uz
obilnu pomoć italijanskog „programa. “Wu popularnim sportskim prenosima ima često neprijatnih iznenađenja. Najave prenos neke važne utakmice i svi pohrle pred televizor. Poziva se i društvo, skuvano. je dosta kave, kad — program Je izmenien i umesto važne fudbalske utakmice _gledamo — kako se u RBingloskoj igra kriket,
Možda smo, izbegavajući i dobre emi= sije, suviše 'kritički raspoloženi. Možda treba uzeti u obzir da se ioš uvek nalazi mo u kratkoj (trogodišnioi) eksnerimen= talnoj fazi. Za eksperimente plačamo hi= ljadđu dinara mesečno. Svaki pretplatnik je pomalo i mecena naše televiziie. UskoTo čemo, izgleđa, sve te lepe probe gle dati u koloru i naši „eksperimentalni“ televizori zastareće. pa ćemo kupovati nove. Stare nećemo žaljifi. iako čemo i dalje vrlo
rado ići u pozorište. i Vladimir ROLAR
gradu. Na TV ekranu mogli smo videti i dg Ama
Krivulja popularnosti
POVODOM 150-GODIŠNJICE DI KENSOVOG ROĐENJA
Danas, vek i po od rođenja Čarlsa Dikensa (rođen 7. IH. 1812) ne može više biti sumnje u
čene Dikensove slave kod bilo je pisaca koji su za njega imali pravu reč:
publike, a i docnije,
njegov književni značaj, MDikens, nesumnjivo, Metju Arnold, Svinberm, Džordž Gistmsp, Čespripađa uskom krugu najvećih engleskih ro- terton, Santajanan, Kipling. Konrađ, Kafka, T. 8. mxunsijera i niyjznačajnijih predstavnika reali- Kliot. So ga je čak proglasio „nađaleko majve-
stalni.
štampan
„Teških ekonomiste i bili dom na
izveštačena,
še“. Pri kraju
vatskoj Kkmjiževnosti, Jan vjee %bicki o poljskim đokumenti-
stičkog romana.
Ali, kritičke ocene o Dikensovoj vrednosti i njezova popularnost kod kublike nisu uve bili
U zemlji gde je 8.000.000 ljudi znalo da čita mesečni brojevi „Pikvika“ prodavali su.se u 40.000 primeraka, a nedeljne sveske „Stare prodavnice retkosti“ u 100.000 primeraka. „Dombi i sin“ „Protiv ovakve snage ne može 56 pisati. Čovek više nema šansi“. Iako je tokom 1850. broj Dikensovih obožavalaca bio sve veći, publika iz viših klasa okretala se protiv „njega. vremzn”“
alarmirani ne?rikosn>vVoeno đikali izazvani njegovim odbacivanjem ekonov= skih dogmi. Uz io, sjaj novih Mniiževnih idoia, učinio je da Dikens izgleda grub i staromodan, njegov bDatos senjimon'a!an, a njegova drama Već za vreme njegovog taoci koji su se smatrali intelektualcima prihvatali su stil Džordž Hliot. Potom su došli poslovični aforizmi i lavirintska altuzivnost Merađita, mračno postdarvinsko očajanje Hardijn i rusko „otkriće du-
zbačen sa svog prestola, a u prvih četrdeset gođiny ovog veka sve Vvoći pres'iž Hon:ija Džžimsa i niegove sasvim različite koncepciie umetnosti romanı polismuli su nadir. Međutim i tokom OVOB vremena pomra=-
Kađa je '"Tekeri je uzviknuo:
Posle imao j*»* „proliv sehe konzervativoi su ofirim „mapa. ra=
političare: Dikensovim institucije, a
života čiTekerija i bsiho!oške analize
viktorijanske ere Dikemns je bio
Đikensovu slavu u niem
NOVE NEDAČE ORO
MILEROVOG „JUŽNOG ševnosti,
ćim čovekom koga je Ensleska stvorila“. Prava poplava apo ogetshih oona, međuftim, počela je \Wilsonom, koji je slabljznje interesa za Đikensa smutrao ' grupa Dostotevskom ganemarivala lja Dikensa“... liuđi koji su b'li fascinirani „Sim“ bolima Kafke, odbijali da notraže nešto slično n Dikensu“. O· tada. krivulja , parabole. sve je. više rasla: čitav niz sjainih komentatora (Džordž Orvel, Hemtfri Maus, Gream Grin. čet, Morton Zejbi) sansi. Pod njihovim uticajem intelektualci su se pridružili masama. Čitaiući Dikensa novim očimuy oni su bili zaoanjemi man i blistavošću. Nije više cati Dihkensovu m9o6 portretisan?a mađ>rnom dru-
za W borbi za Slobodno tre» tiranje pitanja seksa u knji>
'od Šekspira u naše vreme sa pBamuaundom snobizmom i neukošću: „MBlumsberi (oko Virdžinije vulf) koja je govorila o ie njemgovogr učite-
Mana i Džojsa obeshrabreno su
Lajonel Triling, V. 5. Pri= doprineli su njegovoj rene=
nisgovim dubinabilo pofrebno isti-
štva niti ozbiljnost niegove kritike života, Ostala je potreba da ljudi nauče da ceme. bogatstvo niesove noe“ske slikovitosti, onanlnih jedinstvo strukture, snagu psihološkog pronica> nja. Čak se i niegovi zapleti, razvijeni u mnogo tokova, sada posmatraju kao komnozicije koje se, rijacije, okončavaju razgrešujučim akordima završetka. Dikensova književna slava, koia je pre izvesnog vrememn bila pomračenn udarima raznih doktrina, preživela je sve bure. Sto pedeset godina posle ničgovog rođenja nn MDikensa 6 ponovo gleda kao nu jednog ca, svetske književnosti.
modtilneife eToci-
tonova, tananost zapleia., kompleksno
velike simfonijske
prolazeći kroz teme i va-
oti nuyjvećih bisa(D. P. — B. A. P.)
daju Wmjige. Nesumnivo đa će se svi ovi „slučajevi“ Za vršiti pređ Vrhovnim sudom
Jugoslavija u poljskom slavističkom časopisu
organ Komiteta slavistike Poljske akademije nauka u \waršavi, „Slovenski spomenik“, u svom IX tomu 74 1961. godinu, koji je DOosvećen osamdđesetogodišnjici mestora poljske slavistike i ju-
goslaviste akademika 'rađeuša .
Stanjislava . GraboV5kOE, ob javljuje nekoliko rasprava i članaka iz oblasti jugoslovemske književne kulture.
Wu rubrici „Rasprave i član> ci“ dva naša zemljaka javljaju se vređnim đoprinosima. Stojan Subotin objavljiuje đokumentovani i savesno obrađeni napis „Julije Slovac ki među Srbima i Hrvatima“, a Fran Petre raspravu „Razz“ vitak nauke o literaturi kod Slovenaca u razdoblju, između dva rata“. duljuš Kijas govori O dosad nepoznn“4:n romanu „Bosna“ poliskog knji ževnika | Mihala ČajkovskoB (1804 — 1866). Barbara Jankovska opširno prikazuje zbor nik izdat u Pragu u čast češkog Slaviste Franka Volmana, u kome je naš slavist dosip
Badalić objavio napis o češ .
kim i slovačkim dramama na scenama jugoslovenskih pozorišta od 1802 — 1952. godine. Makedonski Slavisv Haralampije Polenaković piše O polj-
KNJIŽEVNE
NOVINE
skoj beletrizovanoj biografiji Konstantina Milađinova, Milorađ Živančević o pitanju autorstva prvih pesama Pprevoda Mickljevičevih dela u hr=-
KONGRES EVROPSKE ZAJEDNICE PISACA
u Firenci će se od 11—16 marta „ove . godine održati Skupština i Kongres Evrop-
ske zajednice pisaca. Kongres će veći deo svoga rada posve” titi odnosu literature, radija, televizije | filma, kao i nizu organizacionih pitanja. Pored većeg broja pisaca iz mnogih evropskih zemalja, „Kongresu će prisustvovati više istaknutih filmskih radnika, reditelja i scenarista.
Wu rađu Kongresa učestvo-
vaće i jugoslovenski pisci i filmski radnici. Našu delegaciju predvodi Tanasije Miadenović kao člam upravnog odbora Zajednice a sačinjavaju je Vladan Desnica, Slavko Janevski, Ciril Zlobec i film-
oprema:
dr Milan Đamnjanović. Zoran Gluščevi kič, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, Du dimir Stamenković, Pavle Slefamnović, Dragoslav Stojanović-Sip.
e Direktor | odgovorni uređnik: Palavestra. Sekretar ređakcije: Bogdan A Popovi Dragomir . Dimitrijević. Ređakcioni odbor:
ma i pismima u zagrebačkim arhivima, „akademik Teđuš Ler-Splavinjski o naučnom daoprinosu u slavistici 1960. EO” dine i Vladimir Pjanko o po» Monikama m književnoj i sovi jalno-kuiturnoj makednoskoj štampi m godinama 1945—1960.
ski ređiteli Radoš Novaković. Rongresu će prisustvovati još nekoliko naših pisaca. članova Wvropske zajednice,
ML LJ
NOVI MAJEROV LERSIKON
Bibliografski institut u Lzdjp cigu pokremuo je izđavanje „Majerovog novog leksikonać u osam SsVvezaka. Nedavno je objavljen prvi deo toga dela, dok se računa da će celo iz. danje izići do 1904. godine. U njemu će biti obrađeno Oko 100.000 pĐoimova na oko 7.700 stranica, sa preko 8.000 slika u tekstu i sa oko 100 karata. iLeksikon obrađuje najnovije tekovine prirodnih nauka, tebnike, društvene ekonomije i kulture. Uz BrokhauzoV leksikon, Majerov Meksikon je
najpoznatije nemačko enci-
klopedijsko delo,
Tanasije Mlađenović WUwređnik: Predrag ć. Tehničko-umetnička Miloš IL, Bandić, ć, Slavko Janevski, velimir 1! ušan Puvačić, Izet sarajlić, Vla-
POVRATNIKA“
U junu. prošle. gođine izda» vačka kuća „Grov-pres“ objavila je prvi put u Amorici roman Henri Milera „Juž“ ni povratnik“, kome sU, na vodno zbog pornografije, dugo bila zatvorena vrata amece” ričkog Kknjižarskog tržišta. Najnovije vesti iz Amcerike
govore da OVO delo nailazi
na ogromnu opoziciju zvanih i nezvanih cenzora širom Amerike. Mada je štampano 2.500.000 primeraka ove knjige, nju je nemoguće kupiti “u najvećem delu SAD, U mno gim velikim građovima ona se uopšte mne prodaje (Los Anđelos, Čikago, Filadelfija, Atalanta itd) dok je veliki broj primeraka prodat samo u Njujothu, San Franzisku i vašingtonu. Ovce nainovije ne» zgode oko „Povratnika“ „pred stavljaju novu i Kkritičnu fa-
(01-20-1 -208,
i
e List izlazi svakog dru
808 petka. pretplata Din 600, polugodišnja Din 3 e ist izdaje NMovinsko-izdavačko preduzeć grad. Franpuska 7. Redakcija Francuska .
Posle drugog svotskog rata američka. cenzura · postala jemnogo tolečrantnija nego Što je bila ranije. Ipak bila je potrebna intervencija madležnih organa da se rukovođeći amcerički poštanski forumi privole da obave tramsportovanje Milerove MWnjige. Kritika je ovom đelu našla mnoge zamerke, ali su svi Kritičari bili u svojim sudovima u ijed nom nedvosmisleni: „Južni povratnik“ je ozbiljno umetničko delo. Danas, međutim, izđavač se suočava sa jed nom za mjega poraznom situacijom, materijalno poraz= nom: od milion i šest stotina hiljađa primeraka broširanog izdanja ove MWnjige Dposlatih širom SAD, šest stotima hiljadđa je odmah vračeno, jer Wknjižari nisu hteli da ih prime, najčešće zbog pritiska koji vrše oni koji nemaju veze sa zakonom, „Povrat» nik“ je sad glavni krivac za oko peđesešb sudskih procesa: optuženi su knjižari koji su knjigu prodavali i rasturali.
Mstini za volju treba reći da mnogi predstavnici zako· na zabranjuju prodaju knjige u oblasti u Kojoj su na vlasti.
U državi Bod Ajlend sudski organi su zabranili njeno rasturanje. Izdavač
sudskim putem pokušava sada da reši slučajeve tih, s obzirom ma dozvolu vrhovnih organa, nezakonitih zabrana i traži malerijalnu naknadu od" onih Moji su zabranili pro
00, za
ı da će, po sadašnjim stan đarđima, „Južni povratnik“ ipak pobeđiti, No bez Oobzira kakva bila odiuka vre hovnog suda, ova široka na" cionalna podeljenost u sluča= ju „Južnog povratnika“ pruža novu sliku o stavu savremee nog Amerikanca prema litee taturi i moralu,
* ·* *
NOVOPRIMLJENI „ČLANOVI UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE
Tokom ove godine, na sednicama uprave | Udruženja književnika Srbije, za redov ne članove Udruženia primljeni su ·sleđeći pisci: Bras* lav Borozan, Jovan “Ćirilov Milenko Misailović, Vuk Vučo, Sulejman „MHivzi, 'Tajar MHatipi, Vladeta Vuković, Ve" hap Sita, Sinan Masani, Ha” dislav Nikolić, Enver Đerče• ku, BWamiz MRalmendi, Masan Mekuli, Anion Paska, Arzem Skrelji, Maksut Šehu, Vladimir MPunjac, Mirko Milgjko“ vić, Vladimir Stamenković, Bora Glišić, Dragiša Vitoše” vić, Branislav Crnčević, Milo rad Pavić, Tode Colak, Zuko Džumhur, Živorad Mihajlović Aleksandar. Vojnović, Kosta Dimitrijević, Ante Mtianičić Vuk Filipović, Miodrag Šija“ ković, Zoran Joksimović, Mir” ko Petrović, Zlata VidačeM» Živojin Marić i Dragoslav Nikolić — Micki.
jedini broj Đin. %. Godišnja inostranstvo dvosiruko, „Rnjfevne novine“, Beo"Tel. 21-000, Tekhući račum e Btampa „GLAS“, Beograd, Vlajk ovićeva #8,
;