Književne novine

Godina XVI Nova serija Broj 215 ·'Beograd” 24. I 1964 Cena 30. din.

POPODOM 80-CODIŠNJICE ROĐENJA

Ulisak o Veliku Petroviću

eljko Petrović pripada generaciji

koja je u naš javni život stupila

u prvoj deceniji ovoga veka i unela mnogo novih, svežih i originalnih pogleda na svim „poljima društvene delatnosti. Stupajući istovremeno i u politički i u književni život, Veljko Petrović je ubrzo postao majizrazitiji predstavnik svoje generacije i na njegovom primeru mogu se posmatrati sve mene i promene kroz koje je pokoljenje kome on pripada prolazilo. Pre svega sa generacijom Veljka Petrovića, ušlo je u naš javni život jedno novo osećanje patriotizma. Posle romantičarskih iluzija o Dušanovom · carstvu, „generacija Veljka „Petrovića osetila. se pozvanijom da · ruši dva postojeća carstva nego da obnavlja stara i preživela. Posle dve decenije sitnog rada za narod, sazreli su . bili uslovi da se pređe na velika dela. U

tom smislu Veljko Petrović je počeo -·

svoju publicističiu delatnost, a takva shvatanju su ubrzo došla do izražaja u. njegovoj rođoljubivoj poeziji. Skertić :je zapazio da.je u slučnaju' Veljka Petrovića .bitno jedno sasvim movo savremeno shvatanje patriotizma. Kao nacionalni revolucionar „Petrović je smatrao za neophodno da se oslobodi svih utopističkih iluzija i da 'o svome rodu peva·smelo i krepko, šibajući sve njegove mane i poroke, ne skrivajući veru u njegovu dVitalnost i izuzetnu snagu. On je. govorio o onom svalko-

dnevnom delatniku koji. je, naročito u.

njegovoj užoj domovini Vojvodini, na svojim 'plećčima nosio glavni teret borbe za nacionalni opstanak, bio izvor otpora i snaga koja je onima koji se bore. ulivala · poverenje i optimizam . u krajnji ishođ borbe. Ratovi. ı podvizi tih svwkodnevnih delatnika pokazali su da je takvo. shvatanje patriotizma bilo ispravno. . Nastavljajući kao pesnik Zmajevu trađiciju, Veliko Petrović je sačuvao vedrinu i optimizam i možda nigde: u. poeziji toga vremena ne srećemo toliko osećanja za humor kao u lirici ovoga pesnika. Njegova pesnička dđikcija bila je izuzetna za' svoje prilike: i njegov stih razlikovao se od stihova svih njemu savremenih pesnika, Iako su se njeni sadržaji menjali, iako je vremenom pored rodoljubivog pesnika progovorio i refleksivni i ljubavni i na tom planu dao nekoliko vrhunskih „ostvarenja, fe osobine poezija Veljka Petrovića sačuvala je do danas. Pa, ipak, ako se govori o jednom pesniku koji je pisao preko pedeset godina, i alt se potraži ono što je našoj generaciji u njegovom delu naibliže, to su, svakako, njegove rodoljubive „pesme, pune gobrdog ponosa i katonske veli=

Mađa je počeo kao pesnik, iako je pisao pesme kroz sve vreme svoga književnog rada i u nekoliko izjava naglasio da sebe smatra prvenstveno i prevashodno pesnikom, Veljko Petrović je mnogo poznatiji i, rekli bismo, mnogo značajniji kao pripovedač, Kao što u poeziji nastavlja Zmajevu, tako u prozi Veljko Petrović nastavlja Ignjatovićevu tradiciju. On je slikar vVojvođanskog ” građanstva i malograđanstva iz vremena njegove prve ozbiljnije krize, kada se jedna generacija osefila istrošenom, a druga još nije imala

PROBLEMI FINANSI ANJA KULTURE

nogostruki su aspekti egzistencije M kulture, mnogostruke su mogućnosti njenog razvoja i postojanja, Oblici njenog ispoljavanja toliko su raznovrsni (jer potiču od čovjeka, jer su izraz čovjeka) da je- nemoguće ·jednoobraznim postupkom odrediti sve uslove njenih manifestacija. Prema tome, u »finpansiranju« kulturnih djelatnosti, institucija i pojedinaca, akcija i djelovanja — rada, u elementarnim odredbenicama log pojma, nije moguće stvoriti jednoobrazan, nepomjerliiv mehanički sistem, koji bi za sve djelatnosti bio jednako dobar, jednako pravedan, sistem koji bi u svim slučajevima bio jednako društveno opravdan. Svima nama je jasno da pozorište i pozorišni umjetnici žive i djeluju pod sasvim· drugim okolnostima nego ljudi koji rađe u muzejima, na primjer, i da se priroda: njiho- Vog rada suštinski razlikuje od prirode rada muzealaca. Da se i od jednih i od drueih priroda rada naučnih radnika razlikuje u suštini svima je takođe jasno. Jasno ie i to da se rad u poiedinim naučnim oblastima, njegovi uslovi, me-

dovoljno snage da je zameni. Sa blagom ijronijom iza koje se kriju simpatije Veljko Petrović je govorio o običnom svakidašnjem „životu seljaka i malograđana, o njihovim dramama i nesporazumima sa ljudima. Velik poštovalac „klasične ruske literature, - on je od ruskih 'velik:h· pisaca primio onu nežnost i toplinu sa kojim oni govore o svakidašnjim .ljudskim dramama. Ali Veljko Petrović nije govorio samo o brcdolomnicima i ljudima sa slepog

koloseka života, Jedna od njegovih os- ·

novnih osobina kao pripovedača jeste optimizam, vera u čovekovu snagu, poverenje u mladost koja dolazi. Svedok devet strašnih „godina (1914 —

NJIŽEVNE

ZA KNJIŽEVNOST,

Predraz PROTIĆ

čan poznavalac našeg slikarstva u Voj-

· vodini, Veljko Petrović je u analizama

našeg slikarstva pokazao ne samo Vveliku erudiciju nego i istančano likovno osećanje retko i za kritičare njegove generacije. Kađa se damas čitaju neki raniji radovi ·Veljika Petrovića o sli-

' karstvu postaje jasno. đa mnogo. štošta.

što je danas opšteprimljeno mišljenje, što je postalo u izvesnom smislu naša zajednička svojina i što ponavljamo, ne osećajući potrebu da bilo šta proveravamo, pripada kao prvi sud i kao prva formulacija, upravo, Veljku Petroviću. Zaljubljen, u izvesnom smislu, u našu nacionalnu prošlost, zaokupljen problemom čoveka u jstoriji

VERLJKO PETROVIĆ

1918. i 1941 — 1945), ovaj naš pripovedač umeo je baš. u ratnim. dramama da pokaže Jepotu i snagu mladosti, da govoreći,.· naročito ·0 „zbivanjima u „po-

slednjem aiu, o 'herojsk'm podvizima '

progovori na heroja: dostojan način. „Ako bi.se ·tražilo ono novo. što 'je Veljko Petrović uneo u našu · klasičnu realističku priču,.to.bi bilo jedno. dublje i svestranije rasvetljavanje unutrašnjeg sveta ljudi.· Sa nekoliko rečenica, ili sa nekoliko nagoveštaja, Veljko Petrović ume da otkrije dramu koja se odigrava u Stipi Paštroviću, da dočara rivalstvo između Hanzija i Poldija-i da otkrije · bogatstvo dečjega sveta. Meni se čini da'je Veljko Petrović: prvi posle Zmaja umeo da pronikne u svet „malih ljudi koje ponekad nazivamo decom”, Ukoliko i nije bio

Drvi posle Zmaja, Veljko Petrović: je „ svakako najdalje -od svojih savremeni-

ka' otišao. u. otkrivanju tog: čudesmog

dečjega: sveta: Nije samo reč'o' litera=

'turi napisanoj:· za decu i namenijenoj

deci, nego i onim dirliivim pasažima · njegovih ·priča.za odrasle· koje spadaju ·

u klasične obrasce naše pripovetke. Kada se govori o p"scu kao što je

Veljko Petrović, o. stvaraocu koji je” 'prisutan '

gotovo šest decenija stalno u našoj literaturi, onda se neminovno

dolazi u situaciju da se neki značajni radovi · takvog pisca ili, prećute „ili sa- -

svim uzgredno.i usput pomenu, Odli-

Finansiranje – ili pravo na ostvarivanje

todi, materijalna, baza itd. itd. suštinski · razlikuje, Mi možemo da nabrojimo sve poznate i priznate kulturne djelatnosti (prihvatajući pojam kulture najšire i najdublje) i da običnom komparacijom uočimo tolike i takve razlike u prirodi rada koji se u domenu kulture, obavlja da će „nam veoma brzo postati jasna nemogućnost jedinstvenog ocjenjivanja i vrednovanja svakog od tih radova u

njegovoj posebnosti. Oni se ne obavlja-

ju pod istim okolnostima, sa istim na-.

. mjenama, „oni nemaju. isti ·odnos. prema.“ javnosti, hisu podjednako komunikativni, u sebi nose , različite ~ pretpostavke.

prema konsumentu i društvu, postavljaju različite zahtjeve čovjeku koji treba da ih prihvati ili odbaci, itd. itd. Na

. kraju, 'Đostavljaju različite moralne i

materijalne zahtjeve društvu u obezbjeđenju prava vlastite egzistencije. U takvom stanju stvari (koje nije od juče) i u našim društvenim odnosima (koji se. još uvijek formiraju nalazeći prave ob-

like afirmacije socijalizma i-čovjeka u.

socijalističkom . sistemu), · postavlja se

imperativan zahtjev da se r a.d uobla-

u onoj istoj meri u kojoj je zaokupljen čovekovom istorijom, Veljko: Petrović je-sa ljubavlju i neprikrivenim -s'mpatijama govorio. upravo'o -onim : našim piscima iz prošlosti Prema kojima su savremenici nepravedmo postupili i na– ša jh sredina! maćehinski odbijala, A takvih pisaca bilo je.u našoj prošlosti puno, što znači da je Veljko Petrović morao da spasava od zaborava i brani od nepravdi mnoge nše pisce. Niepova sećanja #Na „Lazu Kowtića, njegova nastoianja da odbrani Zmaja od omoga za šta su ga drugi prekorevali, gotovo nežan' odnos prema, Simi Milutinov*ću Sarailiji gvedoče ne samo o jednom istančanom ukusu koji ume da otkrije vrednosti koje nisu uvek vidljive, O smislu pomoću· kojeg ume da- objasni

. zašto su neke neravnine, slabosti i ma~-

ne sasvim prirodna posledica određene sredine i određenog {iremutka, govore ne samo O izuzetnoj, obaveštenosti, i erudiciji nesvakidašnjoj. za · naše

· prilike, već i·o lepoti· jedne, 'kako'bi to

romantičari' rekli, izuzetne duše.

.Jednom je rečeno za Zmaja da je pesn"'k „od rase barda i rapsoda“, DruBi put, da je dragocenu rudu svoga talenta raskovao u zlatan novac i.razbacao ga po celom narodu. I po. jednome i po drugome Veljko Petrović nije samo Zmajev sledbenik, · nego i Zmajev naslednik, )

sti kulture, sa svim njegovim pbosebno=

stima, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim oblicima rađa, a čovjek koji taj rad ostvaruje sa ostalim članovima. dru-

· Štvene zajednice. Princip prava.na rad

u stvari je princip prava.na sticanje sredstava za rad u šta su uključena i sredstva za egzistenciju. Drugim riječima, postavlja se imperativan zahtjev da radnici u oblasti kulture dobiju mogućnost da svojim radđoms stiču sredstva, da ostvaruju prihode potrebne za rad i egzistenciju. Klasici marksizma govorili su o »parazitskom« odnosu kulture. prema proizvodnji u

· uslovima podjele rađa. Međutim, oni su

govorili i o otklanjanju tih razlika u socijalizmu i njihovom potpunom uni-

. Šštenju u komunizmu. Stvaranjem orga– na društvenog „upravljanja, istinskim” podruštvliavanjem kulturnih 'djelatnosti,

rada u oblasti kulture, mi rušimo 'pa-, razitski odnos kulturne djelatnosti Dre-· ma proizvodnji. I mada se kultura. formira na materijalnoj bazi viška Tada, mi već sada uočavamo njen značaj u rekreiranju proizvodne moći subjekta u

X NC

OMETNOST

II ORUŠTVE

|| DANA ~

„DA BI SE DOBILA jasnija” slika stanja i ftendemcija u“ oblasti međusobnog prevođenja literature 'na jezike jugoslovenskih naroda i narodnosti, navešćemo nekoliko podataka. Godine 1960. na srpskohrvatski jezik prevedeno je samo 31 delo sa slovenačkog i 7 dela sa makedonskog jezika; 1961. pre= vedeno je sa slovenačkog 36 a sa makedonskog 3 dela; a 1962. prevedeno je 39 slovenačkih i 3 dela sa malkedonskog. U prevođenju wa slovenačkog i makedonskog beletristika je najbrojnija. Međutim, podaci govore da su, kada je reč o prevođenju·sa slovenačkog, u pitanju-pre svega dela onih pisaca. koji inače ulaze u obaveznu školsku literaturu (Levstik, Voranc, Cankar, Prešem, Župančić, Aškerc), dok je minimalam broj dela izvan tog okvira. Što se tiče prevođenja sa srpskohrvatskog jezičkog područja na slovenački, podaci pokazuju da se mnogo više prevodi. Godine 1960. prevedeno je sa srpskohrvatskog na slovenački 51 delo; 1961. — 48 dela a 19632. — 52 dela, Najveći broj prevoda čine i ovde

beletristička dela. Međuthim, ovi' prevođi često ne odražavaju pravo stanje literature koja se stvara na srpskohrvlatskom. jeziku, jer se dosta. često ne prevode najbolje stvari, tako da se znatam broj prevoda odnosi na neke zabavne romane. I u prevođenju naučne i stručne literature ima dosta slučajnosti. Tako, recimo, od 10: dela -prevedenih za tri godine, njih 5 su brošure i knjige sa pedagoškom · problematikom, zatim Šahovska. početnica,. 3..dela iz ekonomije!i jedno značajnije naučno delo. i i Na makedonski jezik prevodi · se najviše sa srpskohrvatskog jezičkog područja. Godine 1960. prevedena su sa srpskohrvatskog 64 dela; 1961. 94, a 1962. — 78. Međutim, u ovom broju. prevoda - naizastupljeniijji · su. udžbenici, a znatno se prevode i dela- političke literature. Srazmerno malo: se prevodi naučna i stručna-literatura, kao i, beletristika. rj Podaci govore da je u prevođenju: na jezike: narodnosti najzastupljenija udžbenička literatura, omladinska i dečja proza i politička literatura.· Brojni statistički pokazatelji, dođuše, osvetljavaju samo opšte tendencije koje se ispoljavaju u prevođenju literature na jezike jugoslovenskih naroda. Ali bilo bi, neosporno, interesantno i korisno. ako bi se u sadašnjem: trenutku poveli i širi javni razgovori'izdavača, pisaca, društvenih i kultumih radnika i o politici i kriterijumima međusobnog · prevođenja. Ovo. tim. pre što smo na početku jedne izdavačke godine od Koje očekujemo nova dela i nova poznanstva.“ (B. P.) i Ke: N:BO:0 („Komumist“, 16. 1 ~1964) Nastavak na·?2. strani

Spojiti nužno i korisno, plemenito i zabavno:

Povodom plenuma CK SK Srbije o omladini

edavni plenum Cenimnalnog· Wo-

miteta SK Srbije pokrenuo je:

pitanja koja su zaista bila sa-. zrela za·ozbiljnu i odgovornu diskusiju. Nije, naravno, razlog tome što se znalo da čuje, tu i tamo, mišljenje nepovoljno o našoj savremenoj omladini, nepromišljena ocena na osnovu Ssporadičnih i perifemih primera. Takva je mišljenja i ocene lako pobiti i onim što današnja omladina daje i onim što je prethodna generacija, podložna gorim uticajima,- u sasvim drugačijoj situaciji, i u mnogo manjem broju organizovana, dala u kritičnom trenutku istorijske prekretnice u sudbini. naših nanoda. i

U svom obimnom i metodično pri

premanom referatu Milojko Drulović je pokrenuo jedno pitanje koje je trenutno od bitnog značaja za rad omladinskih organizacija. To je izvesni praikticistički, „akcijaški“ duh rada, stavlja= nje akcenta ne na direktnije učešće u društvenom, političkom, intelektualnom i kulturnom životu, već na korisne, ali mnogobrajne, organizacione, zabavne, praktične, sportske i slične .manifestacije.i akcije, e . Š

Jvan FOGL prihoda

oblasti proizvodnje, već sada osječamo njenu »materijalnu« snagu. Osjećamo ono kretanje izjednačavanju umnog i fizičkog rada, ka~preplitanju~i, prožimanju ta”dva osnovna-fenomena čovje= kovog ispoljavanja. Upravo zato što umni rad nema više tlačiteljski odnos prema fizičkom radu već je usmjeren ka olakšavanju fizičkog rada, što se kreće linijom izjednačavanja (to je jedan od osnovnih imperativa socijalizma ozakonjen i u našem. Ustavu), javlja se nužnost postavljanja umnog rada.u približne relacije, po pravima i obavezama, fizičkom radu. Osnovno pravo jeste pravo sticanja, i, nužno, pravo raspodjele. Kod nas još uvijek postoji nesocijalistički i uvrjedljiv odnos prema kultur-. nim djelaišnostima,- i kulture. Kod nas je ustoličeno shvatanje"

da se za kulturu-d.a ju sredstva. To

shvatanje počiva na načinu finansiranja. Već danas, iako način ostvarivania.sred'stava u oblasti 'kulture?niije riješenp u ovoj zemlji niko nikom ništa ne, daje po

Nastavak--na 10. strani

rema radu u oblasti \ ·

Činjenica je đa su razne 'Bikcije, oso– bito velike radne akcije kao što je poslednjih. godina bila izgradnja , autoputa Bratstva i jedinstva, od·izuzetne koristi za mlade. učesnike, a ne 'samo za zajednicu, način života i rada na njima ·je takav .da· predstavlja idealan spoj neposrednog, korisnog rada. najpraktičnije moguće vrste sa bogatim društvenim, političkim, kulturmim i zabavnim životom; spoj želje za izlivom mladenačke energije, ša mogućnostima, obilno konišćenim, za uklapanje u društvo na jednom višem planu. Ima međutim i akcija koje sadrže u sebi izvesnu pomerenu razmeru ovih, elemenata, nedostatak · ravnoteže- između ova dva elementa. · a ep

Nema nikakve sumnje da je „rad svih organizacija koje su. i masovne i agilne od velike i višestruke :koristii za omladinu i za zajednicu. To:se podjednako odnosi na, recimo,! pokret- goraha, kao i na sportske ili izviđačke .orga– nizacije. Da li, međutim, omladini (koja danas ima zaista mnogo. i da! uči!) ostaje dovoljno vremena 'za- puniju suštinsku društvenu aktivnost, za političko i kulturno ,obrazovanje,,„kad ·je raspeta' između 'škole,“sporta' i 28ba– ve? Drulović u referatu ovo pitanje.sasvim umesno formuliše na sledeći na-

Nastavak na 5. strani ||

Božiday BOŽOVIĆ ~

—:

SLAVOLJUB BOGOJEVIĆ: VINJETA