Književne novine
Godina XVI Nova: serija Broj 218 Beograd 6. III 1964.
Cena 30 d.
PROBLEMI FINANSIRANJA KULTURE
KN
LIST
Z A
LJUBLJANSKOG „DELA“
SREDSTVA
za dugoročno planiranje
· vršnog gledanja na problem „finasi-
inansiranje „kulture u „svakom vremenu i u svim zemljama predstavlja neosporno vrlo slo·ien i odgovoran posao, čiji su putevi i oblici determinsani datim ni-
. voom i osnovnim intencijama razvoja
društveno=ekonomskih „odnosa. Istorijski gledano, razvoj našeg društvenog i privrednog sistema karakteriše .se stalnom fežnjom da se neposrednom proizvođaču, građaninu socijalističke zajednice, pruže sve veća prava, da 'se Mivaraju Sve povoljniji uslovi u kojima će moći neposrednije uticati na sve tokove našeg društvenog razvitka, Razrešenje nasleđenih i novih protivrečnosti, koje izrastaju i u okviru privrednog i društvenog razvoja na Ssocijalističkim principima, moguće je ostvariti samo u uslovima neprekidnog: usavršavanja „ekonomskog i političkog sistema, takvog sistema koji će do kraja omogućiti puni razmak snaga socijalističke zajednice. Kontinuirani revolucionarni proceSš, akcentovan najpre uvođenjem radničkog i društvenog samoupravljanja a u cilju daljeg prođubljivanja sadržine i mehanizma, jednim logičkim tokom. stvari, doveo je u nas do uvođenja kategorije dohotka i njegove raspodele prema rađu. Bilo je očigledno, da se zakon dohotka ne bi smeo ograničiti samo na ·oblast privređe, ukoliko ne želimo, đa u ostalim oblastima, dakle. i u oblasti kulture, ne dođe do protivurečnosti koje bi kočile pa čak i deformisale razvoj društvenih odnosa. Njegova primena, razume se, na. adekvatan način u oblasti kulture, bila, je neophodna, jer je nemoguće predpostaviti da kulturne institucije ostanu izvan tog procesa, utoliko pre što su njihove aktivnosti i njihov dalji razvitak najtešnje povezani sa razvojem društva u celini. Osim foga, veoma se nametnula potreba da se i kultume ustanove i kultumi radnici izjednače sa drugim institucijama i radnim „ljudima u slobodnom „sticanju dohotka; da se stvore povoljni uslovi za kulturno i umetničko stvaralaštvo. Dakle, “došlo se do zaključka da je uvođenje socijalističkog principa formiranja i raspodele dohotka prema radu i u našem kulturnom životu u imteresu vlastitog razvibka kulture i umetnosti.
Zato, kada danas diskutujemo „o finansiranju“ ” kulture, mislim da je pre svega potrebno gledati ma novi sistem finansiranja, kao na sistem koji tek nastaje, koji tek treba da dobije svoje dimenzije, svoj puni sadržaj. Još smo uvek neđovoljno učinili u iznalaženju konkretnih, kul-. turi adekvatnijih oblika primene sistema „dohotka, bilo da govorimo o takozvanoj spoljnoj ili unutrašnjoj raspodeli. I usled zaista početnih, skromnih rezultata, i zbog izvesnih grešaka koje su tu i tamo učinjene usled brzopletosti i nerazumevanja suštine sistema dohotka (na pr. u nekim scenskim „usinovama) pojavila su se skeptična gledanja na „takav sistem finansiranja“ koji počiva na principu dohotka. Nevideći i drugu stranu problema, često je ispoljena | bojazan da ćemo kulturu unazaditi i trajanje ugroziti ako se o njenim potrebama bude prevashodno brinula opština, i ako treba istrajati na putu da se i u oblasti kulture stvara samostalna ekonomska baza.
Zadržaću se na ispoljenim rezer-
vama, Bojazan da će kultura biti unazađena zbog fakozvanog komunalnog Sistema ·finansiranja rezultira, po mom uverenju, iz jednostranog i Dpo-
nanja kulture“. U osnovi, ovde se radi o nerazumevanju i neverovanju u sistem dohotka. Zaboravlja se da dohodak nije izolovana kategorija, i da je, i ako stvaran u svakoj pojedinoj radnoj organizaciji, dohodak istovremeno proizvod delatnosti ljudi Koji žive i u širim granicama. Zafo njegova raspodela, posmatrana iz tog ugla, nije ništa drugo do odlučivanje građana jedne opštine o odnosima koje ireba ustanoviti između radnih organizacija i potreba čije zadovoljavanije postaje preduslov „daljeg privrednog, društvenog i kulturnog razvoja čitave komune. Sadašnja praksa potvrđuje da se izbegava politika „rigorozne i kratkovide raspodele, da. se u opštinama sa razumevanjem usklađuju disproporcije, da se kod svih kulturnih ustanova čiji je aktivitet od značaja za komunu i njene stanovnike, obezbeđuju sredstva lplektivima, Koji, usled dejstva objektivnih faktora ili usled dosadašnje politike razvoja, nisu u stanju da ostvare toliki dohodak da iz njega alimentiraju fondove za raz=voj, društven standard i lične dohotke. U ovakvim situacijama (a one su još uvek vrlo česte), opština obezbeđuje sredstva ustanovama koja one, na bazi ustanovama koja one, na bazi svoje
svoje korisne društvene aktivnosti, za-
služuju., Stvaranje i raspodela dohotka na nivou komune, odnosno: njegova disperzija na pojedine kolekfive, što
„je ,takođe vrlo .značajno, omogućuje da
se u,samim kolektivima u oblasti kul-
ture izgradi objektivna osnova: na ko-
joj će se' zasnivati njihov dalji razvitak. Kako je danas materijalna baza pojedinih opština, usled neravnomernog razvoja, neujednačena, to raspodela dohotka prema radu, u stvari, potencira. problem „nerazvijenih · opština, ali i njegovo rešavanje postav-
JIZE\
SARAJEV-
ČLANKOM ALEKSANDRA BAKOČEVICĆA „KNJIŽEVNE NOVINE" NASTAVLJAJU DISKUSIJU O.FINANSIRANJU U OBLASTI KULTURE, ROJU ZAJEDNIČKI PRIPREMAJU REDAKCIJE ZAGREBAČROG „TELEGRAMA“, SROG „ODJEKA“ I NAŠEGA LISTA, U DISKUSIJI, ROJA TREBA DA OSVETLI PROBLEME FINANSIRANJA U SVIM OBLASTIMA RULTURE, UČESTVUJE VEĆI BROJ KULTURNIH RADNIKA.
LIKOVNE PRILOGE IZRADIO ĐURĐE TEODOROVIĆ
lja na nov način. Osobitu ulogu ovde imaju raznovrsni oblici udruživanja sredstava u fondove kojima upravljaju društveni organi i preko kojih se ostvaruje politika pomoći nerazvije-
: nim i manje razvijenim rejonima.
Kada je reč o ukupnom kvantumu sredstava koja se danas izdvajaju za potrebe kulture, onda se 'na osnovu uverljivih statističkih podataka može konstatovati da su la sredstva veća i da je broj njihovih izvora proširen u odnosu na raniji period kada su sredstva za pofrebe kulture bila centralizovana u srezu, republici i federaciji,
Ako smo nezadovoljni finansiranjem ove ili one grane kulturmog života, onda moramo, na osnovama koje su opšte prihvaćene, uporno tražiti bolje rešenje. U tom pravcu, od posebncS je značaja da se u okviru svake-komune stano jača samostalna ekonomska baža kulturnih ustanova, da se kulturnim: ustanovama obezbeđuju sredstva za dugoročmnije programiranje Sopstvenog ra zvoja i da se svakoj ustanovi pravovremeno ukaže na nivo sredstava koje šira zajednica može da izdvoji, otvarajući' do kraja perspektivu svim kulturnim ustanovama da zarade što više i da samostalno mogu raspolagati svim svojim sredstvima.
Aleksandar BAROČEVIĆ
VNE N
UMESITNMOST
ĐANA
Sud časti — u granicama nadležnosti
U POSLEDNJEM BROJU „Naše štampe“ objavljena je odluka Suda časti Udruženja novinara Srbije, kojom je u izvesnom «smislu stavljena tačka na jesenašnju pulsku aferu:
„Sud časti [...] podobrno je pretresao slučaj drugova Miće Miloševića i Džavida Husića, koji su bili posebno — iako nedorečeno — naglašeni u poznatoj izjavi Ratka Draževića, ge-' neralnog direktora „„Avala-filma“ na filmskom festivalu u Puli, i doneo ovu
ODLUKU
da povodom ovog slučaja ne treba pokretati sudsku raspravu, jer nema dovoljno očevidnih i konkretnih dokaza koji bi upućivali na zaključak da su drugovi Mića Milošević i Džavid Husić „primili mito“, niti da su bili „potplaćivani“ — kako se to moSlo zaključiti iz pomenute izjave u
· Puli“,
Suđ časti je, naime, „konstatovao da aranžmani koje su ova dva filmska kritičara imala s pojedinim filmskim preduzećima ne predstavljaju dela za koja bi ih trebalo pozvati.na odgovornost i kažnjavati. Sud je, međutim, došao do uverenja da treba preispitati aranžmane u koje novinari mogu stupiti van kuće gde stalno rade i preporučio da se filmskim kritičarima listova u principu zabrani svaki honorarni rad za filmska preduzeća. Slična zabrana odnosila bi -se na sportske novinare u pogledu honorar– nog rada za sportska društva i na novinare privrednih rubrika u pogledu sklapanja bilo kakvih poslovnih odnosa 5 privrednim organizacijama,
· 'Regulisanje . i pitanja Sud ·je smatrao za, toliko hitno, da· je preporučio · Predsedništvu Saveza. novinara Jugoslavije da o tome'' „donese hitnu. odluku: ne čekajući završetak izrade novinarskog kodeksa čaSItEĆ, O Ratku Draževiću i „AvVvala-filmu“.— sa čije je blagajne samo u 1960. i 1962. godini raznim „beogradskim novinarima isplaćeno 4,378.000
BLISTAVI IZDANAK.
KRITIČKE
TRADICIJE
Bogdanovićevom stavu i odnosu
prema poeziji . postoji čitava
mala legenda, Čak i oni koji sebe ne smatraju vatrenim poklonicima njegovoga dela priznaju mu da je imao istančano čulo da oseti dobroga pesnika i dobru pesmu: čitav niz pesnika, koji su svojom pojavom obeležili zvezdane trenutke međuratne , književnosti, njegovoj podršci duguje bar delić slave koja im je priznata. U tome imn
'istine,, Milan Bogdanović je mao.,. da
razlikuje autentične poetske tonove od makar i najveštijih opsena i da nasluti zdravu žilu i iskren stvaralački dar. On je imao jedan kod naših Kritičana redak i zakržljao talenat: umeo je- da se oduševi dobrom poezijom 'i njemu, dok su još bili na početku svoje književne karijere, nisu promakli ni Crnjanski, ni . Ujević, ni Andrić, ni Krleža, ni Drainac. Podrška koju·je na samom početku svoga Kkritičarskog rada pružio novoj poeziji bila je prava borbena afirmacija „revolucionarnog pe-
sničkog zamosa, Koji“ je ·kidao sa pre-.
živelostima-i tragao za- svežijim, boljim, savremenijim poetskim., izrazom nepoznate čovekove mnogostrukosti. Najsvetliji kritičarski trenutak Milan Bog-
danović je doživeo upravo u tom 'pr=" vom periođu svoga rađa, kada se sa' strašću i srčanošću odlučnog borca m
nove vrednosti u poeziji i životu opredelio za mnone tendencije u književnosti koje „imaju ·literarno prevratnički“, revolucionaran kanalkter, i. koje,
U NOČI IZMEĐU 27. 1 28. FEBRUARA UMRO JE U BEOGRADU ISTAKNUTI KNJIŽEVNI KRITICAR MILAN BOGDANOVIC, JEDAN OD RANIMIH UREDNIKA „RNJIŽEVNIH NOVINA“. NJEGOVOM SMRCU NAŠA RNJIZŽEVNOST JE IZGUBILA JEDNOG OD NAJDAROVITIJIH KRITI-
CARA. U NOVIJOJ ISTORIJI,
PIBCA ROJI JE SVOJOM: POJAVOM TI
SVOJOM REČJU OBELEŽIO ČITAVU JEDNU LITERARNU EPOHU. MILAN BOGDANOVIC SAHRANJEN JE U BEOGRADU NA NOVOM GROBLJU, UZ VOJNIČKE POČASTI, 1. MARTA PRE PODNE.
„prema tome, znače ne krajnju tačku opadanja, već prvu, polaznu ~t#ačku jednog novog penjanja“. Kao što je člankom „Pisci i kritičari“ . nekoliko godina docnije (1928) objasnio neka načela svoga kritičkog programa, on je ogledom „Nova poezija“ (1921) objavio svoje pripadništvo {mljiževnoj avangardi, STAA ei; borbu za njeno priznavanje. Nije tad bila u pitanju samo odbrana novć poezije nego i odbrana
"novog: đuha, novih pogleda na svet, odbrana novih vrednosti, koja, gled. .
na u lstorijskoj perspektivi, za razvoj naše moderne litemature ima značaj ravan. Crnjanskovom „Objašnjenju Sumatre“. „Zar je — pisao, je tada Milan Bogđamović —KRsprečavati čoveka da što rasvetljenije kaže svoju tajnu? Omni koji, u principu, neće da čuju nove pesničke izraze, u stvari ne dopuštaju nikakav napor da se ode dalje od mesta na kome se stoji. Mesto toga, treba imati široke grudi i pronic'ljiv pogled, i svakoj, ma i najfantastičnijoj umetničkoj manifestaciji, naći po-
bude. iz kojih je ponikla, Sa dobrom ·
voljom se. da. pojmiti sve ,što je pojmljivo, a prema onom sfarom ·slovu, raumeti znači i pola ,oprostiti, što će reći upola i primiti. Taj simpatičan stav prema svemu što je novo prvi je uslov za pravilnu evoluciju svake umefnosti“, : / “ \ :
Dobra volja i simpatičan stav bile su fundamentalne tačke tadašnjeg Bogdanovićevog odnosa prema poeziji. Svedok i saučesnik ' jedne veličanstvene i plodonosne fermentacije ideja, sin svo ga doba i tumač vižionarskih | žudnji
književne generacije kojoj je pripadao,
WOTEA, o?
i 2, % O
Milan Bogdanović je u godinama revolucionarnih umetničkih pokreta i velikih intelektualnih kriza posle Prvog
raščišćavanje Ovog.
NOV
DRUŠTVENA
svetskog rata bio možda majdalje od.
svog učitelja Jovana Skerlića, koji ni
nepunu deceniju ranije mije imao ni
sluha ni razumevanja za mračne disovske ·magoveštaje jednog poetskog senzibiliteta kome je njegov najbolji, najmiliji učenik pružio ruku prijateljstva i dobre volje, U tim. godinama, kada su jedna za drugom polretane avangardne i modernističke Kknjiževne revlije, kada su se na svakom konaku, svakoga dana, rađali novi književni i umetnički pokreti ambicija i kratkoga veka, Milan Bogdanović, je bio prevashodno čovek in-
očajničke,
ogromnih
· telektualne akcije, pisac koji je odlu-.
Čno primenjivao i širio svoju kmjiževnu ideologiju. Zalažući se za estetički kri„ terijum u umetnosti, Bogdanović je tada. bio vrlo bligak idealnoj koncepciji
impresionističke kritike, što je i uslo- | vilo sumnje nekih kritičana o još ne= . rasvetljenim vezama Bogdanovićeve ·
.knitike sa kritikom Branka Lazamevića. Te veze nisu, međutim, ni izdaleka tako izrazite da bi zasluživale ozbiljni-
ju studiju. Ubrzo ' posle odbrane nove ·
poezije i pokušaja da'se shvate i opravdaju Milan Bogdanović je pred pesnike poL ~ Nastavak na 5. strani
Predrag: PALAVESTRA
nova pesnička nastojanja, ·
INE
PIO AUN A,
dinara za takozvane „otlpisane scenarije“ — Sud časti nije se eksplicitno izjašnjavao. Direktor „Avale“, uostalom, i ne potpada pod jurisdikciju novinarskog suda časti.
Implicitno je, međutim, izrečena oštra osuda prakse zaobilaznog, formalno nekažnjivog, korumpiranja novinara i svake intencije takvog korumpiranja. Na pulsku aferu, kao što rekosmo, stavljena je tačka — samo u izvesnom smislu.
e Ko se čime bavi
NEDAVNO JE jedan ugledan list objavio komentar o tome kako vešti ljudi zarađuju svoj hleb i ono prcko hleba. Pisac članka naveo je nekoliko slučajeva koji su pobucili njegovu paŽžnju i otvoreno posumnjao u čestilom: nekih poslova kojima se pojedinci bave zarađujući, kako on reče, Vveiike svote za male stvari. ; ·
U pitanju nisu bili nogometaži, ni pisci scenarija za filmove koji se nikada neće snimiti, ni kockari, ni deiraudanti, ni akviziteri. Pisac članka je navodio slučajeve koji ne spadaju ni u kakav kriminal, ali koji po njegovom mišljenu nisu na mestu.
Naveo je primer jednog mladog intelektualca koji je napustio svoj posao i kupio presu na kojoj od mentiu . proizvodi eterično ulje i tako godišnje zarađuje oko pet miliona dinara; pomenuo je čoveka koji je napravio farmu puževa i svoje proizvode po SškuDe pare prodaje u inostranstvu; Opi&ao ije poslovanje dvojice studenata koji su od mesinga i kaučuka izrezivali slova i pravili natpise u novozradđdnjama (prizemlje, I sprat, podrum, nastojnik) i tako za dve neđelje za”adili tri stotine hiljada dinara, aakle nekih fridesetak mesečnih stipendija: pomenuo je i nekog elektoinženjera ko ji ima farmu Kkokošaka i prodaje jaja !po tržnim cenama.
Po mišljenju pisca članka, svi ti poslovi samo su naizgled u redu. Drugim rečima: s formalne strane, jer je porez plaćen. Ali s moralne...
Međutim, zar se bar doneklis ne tnože razumeti intelektualac Koji svojim rukama cedi ulje, ako mu to ceMdenje donosi više sredstava za život nego intelektualni, recimo profesorski rad? Zar nije u redu da elektroinžonjer pored tog posla uzgaja i piliće aho mu to obezbeđuje bolje uslove živofta nego da se u doglednom vremenu bavi na primer, naučnim radom? Zar studenti, koji od svoje stipendije ne mogu živeti, ne smeju da se dosete nekog unosnijeg posla „od raznošenja mleka?
Ili bi bilo moralnije da ne rade ništa nego da skrštenih ruku čekaju da se njihov položai npop"avi sam od sebe? Ili, možda, da kradu?
Ka samoupravljanju u naučnim institucijama
NAJNOVIJI. BROJ „„Telegrama“, od. 28. II..1964, donosi dva teksta koji se uklapaju u zajedničku anketu o !i- . nansiranju u kulturi koju vode redakcije ljubljanskog „Dela“, zagrebaćkog „Telegrama“ sarajevškog „„Odjeka“ i „Književnih novina“.
Težište problema koji koči pravilan rast naše nauke, a o, kome govori hrofesor dr Borivoj Jakšić u članku „Sveučilište i samoupravljanje“, leži u medostalku visokokvalitetnih naučnoistraživačkih kadrova, u neadekvatnoj organizaciji naučnih ustanova iz kojih ti kadrovi, izlaze. Profesor Jakšić izlaže jednu novu koncepciju organizacije naučnih ustanova koje treba da orga jaju kompletnog čoveka, a ne uskog specijjalistu „zatvorenog u svoj krug. problema i ličnih ambicija“, i kaže:
· Prekretnica u ovoj situaciji, a ı povod za sve ove diskusije, jeste donošenje novog Ustava, koji princip samoupravljamja „u svim djelatnostima stavlja u prvi plan. Naučni i kuikurni' radnici, kao proizvođači naučnih i kulturnih vrijednosti, imaju na osnovu Ustava neotuđivo pravo na samostalno odlučivanje o Svim mjerama pottebnim za unapređenje tih djelatnosti, pianiranju, izgradnji kadrova, financivanju, itd, uz društvenu kontrolu samo na najvišem nivou i reduciranu na opće probleme.i smjernice razvoja. No Ustav daje samo idejni okvir samoup-
· ravljanju, pa je konkretni · problem ,
Drovođenija principa . samoupravljanja na, sveučilištu i naučnim institutima ioš stvar diskusije. Stoga će biti ko-: Tisno iznijeti ovdje neke ideje o samoupravljanju na sveučilištu u olvivu opće problematike naučno-istraživač- kog rada kod nas. . Polazna, tačka. ovih razmatranja je-. ste teza „da sveučilištu treba dati status istaknutog naučnog centra koji ob-. jedinjuje sva fundamentalna istraživa– nja, status kakav.ono ima u svim že-. mljama gdje je razvijen naučni rad. Bez toga, a to jie uglavnom naša stvar nost, sveučilište je škola stručnih i nastavnih kadrova. a ne i odvojni cen=
, tar. naučno-istraživažkih Radrovn. Ko.
ji'se mogu školovati samo intenzivnim - „Nastavak na P,.strani