Književne novine
Godina XVI . Nova serija Broj: 226. Beograd 26. VI 1964. Cena 80 d
POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE MLADE BOSNE I SARAJEVSKOG ATENTATA Vrz čir, a ZNOenasenn es.
ao da ga je pratila neka zla kob,
književni naraštaj Mlade Bosne
nije stigao da potvrdi svoje prave stvaralačke sposobnosti. Rat, čiji su početak navestili hici sarajevskih atentatora, razbio je pokret predratne jugoslovenske omladine, u kome je Mlađa Bosna bila najnapredniji i najdinamičniji deo. Razdvojeni, rašuti po svetu, zatočeni u tamnicama i logorima, izgubljeni u tuđini, gde su Živeli teškim životom, siromašne emigracije, vripadnici Mlade Bosne nestajali su u mietežu rata jedan za drugim, umirući na ratištima i gubilištima, po kazamatima i bolnicama. Desetkovan i un šten, revolucionarni omladinski naraštai ugasio se u ratnome vihoru; u gOdinama u kojima srećnije „generacije tek počinju da stvaraju, mnogi yisci Mlade Bosne zauvek su se oprostili od Bnjiževnosti i života. Dvadesetogodišnji pesnik Dragutin Mras pao je ao dobrovoljac 1915. godine kod Tekije, izrešetan komadićima nemačkog žrapnela. Dvadesetčetvorogodišnji „prevodilac i publicista Danilo Ilić obešena je početkom. 1915. godine u sarajevskom garnizonskom „zatvoru kao neposredni organizator sarajevskog atentala. Dvadesetčetvorogodišnji pesnik i krivčar Miloš Vidaković umro je 1915. god:ne šao izbeglica u Velesu. Nakon povla· čenja kroz Albaniju i neredovnog školovanja u Prancuskoj, mladome pešniWu i prevodiocu Dragutinu Raduloviću izgubio se svaki trag otkako „e ujesen 1919. godine napustio univerzitet. u Klermon-Feranu. otišavši nezna= no kuda. Jovo Varagić koji je bio na> · pustio pravne studije u Zagrebu da bi še posvetio poeziji i Žurnalisiici, poginuo je negde u Rumuniji 41916. godine kao nepouzdan i politički sum" njiv austrijski rezervni olicir, prisilno mobilisan iz logora u Arađu, gde je bio zatočen posle sarajevskog alentata Dvadesetsedmogodišnji Writičar i publicista Vladimir „„Gaćmnović umro „Je iznenadno 1917. godine u PFriburgu, u Švajcarskoj, pod tajanstvenim okolnostima i nerasvetljenom sumnjom trovanja. Sve te prerane smrti, kao i gorke sudbine pojedinih preživelih pripadnika revolucionarnog omladinskog pokreta, od kojih su neki najboije godine života proveli pomračena uma (Vlađimir Čerina, Drago Rađović) ili u. neurotičnim iskušeničkim zano-
relistavam, u Muzeju grada Sa-
rajeva, materijal koji se odnosi na
istorijski podvig Mlade Bosne, vezan za datum. 28. juna 1914. god.ne. Iz ovoga muzejskog odeijenja pruža se jedinstven pogled na ogranke 'Trebe-. vića, zarašle u gusto zelenilo mlade šume, danas pod jednom bleštavom sveilošću koja, je toliko mirna i nepomič= na da izgleda večita. Ovde, u ovom o” Jeljenju, međutim, vlada ona, melanholična muzejska polutama koja izaziva asocijacije na prolaznost svega na svetu, i onoga što je bilo najuskovitlanije i najburnije u istoriji čovečansiva. Po svima ovim stvarima taloži se, dan za danom: sve više, neizbežna pat.mnma vremena. 1
A kakav je to materijal i šta sve nema u ovim brdima hartije, već O” RkRrzane i požutele na svojim ivicama!
vi ovi Spisi razne vrste i prirode go” vore o jednom mlađom jugoslovenskom. naraštaju koji je jednim jedinim 5VOjim gestom izazvao nezapamćenu žabunu i pometnju u celom tadašnjem svetu.
Ima ovde sudskih akata, preslušanja optuženih i preslušanja svedoka cele povorke savesti jednog vremena. Tu su poverljivi policijski izveštaji i
ostave; vojne informacije o velim austromađarskim manevrima na +8padnoj granici Srbije; tu je poslednja zapovest vojsci pisana rukom jednog carskog prestolonaslednika koji će uskoro biti mrtav. Ima tu listova svih naroda, more zasebnih izdanja sa sen” macionalnim vestima o tragičnim dOgađajima u Sarajevu. Tu su uzbudijivi lelegrami između zainteresovanih država: Beč i Beograd; Beograd ı Pe'iograd; Beč i Berlin i Rim, _Petro-
grad i Pariz i London; i svi zajedno ı međusobno u jednom nesmirljivom hkovitlacu — mnogoglasna i mnogo-bučna uvertira u prvi svetski rat.
A povod svemu tome: jedan jeiin,, sli sudbonosan bljesak na krajnjem ju gu drevne, ćesarsko-kraljevske i apostolske Dvojne monarhije, krvav ro" test malog i porobljenog jugoslovenskog čoveka protiv Sšveuništavajućeg
sima pojačanim bolešću, „hroničnim alkoholizmom i bedom (Tin Ujević)
često bez ikakvih čvršćih veza sa otadžbinom za koju su se nekada strasno angažovali i čiju su slobodu
isticali kao vrhovni princip svogSa ŽživVijenja (Dimitrije Mitrinović) rastavilć mu i razbjle književni maraštaj Mladc Bosne. lako su neki pripadnici Miade Bosne ,i kasnije nastavili da pišu .BOvivoje Jevtić, Pero Slijepčević, Miloš Đurić, Jovan Palavestra), ostvaru'uči nejednake vrednosti čiji su vrhunci priznati kao najsnažniji izrazi celo« &šupne nače literarne imaginacije i kao najznačajniji doprinosi naše stvaralačxe misli modernoj književnosti čitavoga sveta (Ivo Andrić), književni Do” \ret Mlade Bosne kao celina ugasio se u trenutku kada je, krećući se linijom „neprekidnog razvitka,
Predrag
“
TCEESEO KNJIŽEVNI · NARAŠTAJ MLADE BOSNE
međutim, upravo preko književnosti najneposrednije i nasistematičnije delovala na buđenje nacionalne svest. i podizanje obespravljenih masa, usmeiavajući omladinske snage u pravcu oslobodilačke akcije, bunta i revolta. U toj ideološkoj pripremi duhova, u vaspirivanju i razvijanju borbenog, revolrcionarnog „raspoloženja među bosanskohercegovačkom. omladinom u periodu od aneksije (1908) do ročelka prvog svetskog rata (1914), bila je. u stvari, sadržana osnovna aktivnost Mlade Bosne. Budući da mlada Bošna nije bila nikakva organizacija sa utvrđenim „programom rada i uhodanim jmnehanizmom rukovođenja, već pok;jet povezan isključivo ideološki. zajedničkim duhom i raspoloženjem, niije teško razumeti koliko je i šta je za mjenu mobilizatorsku, re volucionarnu delatnost među
uspona i silovitog i : e došao do pune stlvaralačke omladinom značio upornii plo snage, koja je, tragičnim sti- Palavestra «#donosni ideološki rad, vršen cajem okolnosti, bila prese- svim sredstvima i na sve načena i ugušena. čine, velikim delom „upravo
Posmatrana i ocenjivana prevašs- duboko angažovane književne reči. Bez
nodno politički, i to, veoma često, naročito u periodu između dva rata, bez dovoljno istorijske odgovornosti, jednostrano i neobjektivno, Mlada Bodna je ostala pred istorijom golovo sasvim lišena svoga široko razgranatog kulturnog i književnog rada, koji je, kao određeni vid ideološke pripreme revolucionarne omladinske akcije, prethodio atentatu i bio sasvim ravnopravno Sredstvo političke borbe protiv austrougarske vlasti i habzburške „civilizatorske“ misije u Bosni 1 Hercegovin'. Nemajući ni vremena ni uslova da ispolji i iskaže sve svoje ne=> gumnjive stvaralačke snage, raspeta protivrečnostima svoga ~duhovnoga raz vitka i svoje idejne neodređenosti podložena različitim uticajima i puma, neprečišćenih stavova i raspoloženja, nagrižena psihologijom šBvoga doba, Jektirom čitanom bez naročitoga reda i sistema i, povrh svega, zanešena strasnom romantikom neprevrele m.ladosti, iskreno ofvorene prema svšmu što joj je izgledalo veliko i značajno i novo, uvek u dilemama i iskušenjima, koje je pokušavala da prevlada
spremno žrtvujući poneki deo sebe,
svoji „snmova, ambicija, sklonosti i
ličnih afiniteta, Mlađa Bosan je, Borivoje Jevtić
patine vremena
· (Gemonstrativnijeg i
poznavanja i sagledavanja svih vidova te ideološke pripreme ne može se ni shvatiti ni dijalektički objasniti istorijski, politički, društveni i intelektualni kompleks Mlade Bosne. Prava ocena Sarajevsokg atentata, kao najmajborbem jeg ina „mevolucionaren akcije „Mlade Bosne, može da se d& samo ako se dovedu u vezu i u celini, kao nerazlučivo jedinstvo, sagledaju Svi vi-
Ispod
. Rukopis iz književne zaostavštine
Warvarizma jedne, tobož, „kulturtregerske“ civilizacije.
'xUznemireno prelistavam ove drama=tične spise iz kojih se već, nazire radđanje jednog novog reda i poretka društvenih stvari od svetskojistorijskog značaja. I, jedne nove socijalne etike koja će stare tablice života zameniti novim jedne opšte pravičnosti i jedinstvenog nedeljivog: mira u Svelu među mnmarodđima. ||
Bruje oko mene glasovi porobljenih koje su veliki kolonijalni eksploatatori
·prođavali kao mrtvu robu uz među-
šobna pijačna cenkamja. Bruje glasovi ogorčenih protesta koji su carske sudske dvorane sa dostbojanstvenim sšudiama u ljubičastim mundirima zlatom opervaženim pretvarali u Svetske tribine, a izmučene ortuženike u siroftinjskim traljama u vatrene tužioce jednog nepravičnog veilikosvetskog Ziuštvenog sistema. Bruje glasovi onih koji su, bez straha, od smrti, pod vešalima klicali slobodi.
Ovde su tomovi knjiga koje,licemerno optužuju i knjiga koje strasno brane. Ima tu knjiga hladnih | knjiga proračunatih, U njima je sve dvosmisl}eno' ođ diplomatske dokumentacije koja pravda jednu već propalu stvac do istorijskih falsifikata punih laži i obmana. A ima knjiga vrelih koje se, sa ·ednon divnom, demostenskom rečitošću, bore za istinoljubivost i r.ravđoljubivost svoga tragičnog naraštaja.
|
U knjigama hladnim, sve je hladno, a najhladnija je mržnja. Stara, ćesarsko-kraljevska birokraftija, razvlašćene jednom zauvek, nikako da shvati da je svaki čovek na svetu jednaka dragocenosšt i da je jedan „ogroman ı ıevolucionaran istorijski proces doRkončao vreme povlašćenih i manje povlašćenih i mepovlašćenih., Sve je fu suprotno onome što zastupaju i brane knjige vrele i vremenskim: zbivanjima osveštane. Izvesne stvari društveno okrenute unazad i tvrdoglavo Uuporne ı svojoj uzaludnoj borbi za večito po-
stojanje imaju, odista, svoju nemerlji-
vu ironiju. l
Posle, preriska. Prepiska moćnih, samouverena i nadmema, puna titula car skih i papskih i grofovskih i baronskin i plemićkih, I prepiska “„porobljenih, preriska narodski prosta i jednostav-
na, prepiska na smrt osuđenih. iz tam- . nica, iz žicom ograđenih logora, iz pr-
Tiavih baraka, iz internacija pegavgem zaraženih, prepiska iz živih grobova, prepiska do suza dirljiva i veljčamstvena u svojoj tragičnosti. Najzad, Totografije. Možda uverljivije i ubedljivije od svega Fisanog |! od svega štampanog, Sama suprotnost do suprotnosti, i suprotnost protiv suprotnosti. Carski apartmani na Ilidži po red Sarajeva u stilu domaće radinosti, i zlatnim krstovima ukrašene kapele za skrušene molbe svemoćnih, i boga-
covi delatnosti revolucionaynog naraštaja Mlade Bosne, bez čijeg upotnog vaspilnog, idđeološkog i agitatorskog rada i strasno angažovane književne reči, nadahnute idealom „borbe, žrtvovanja i slobode, Principov atentat ne bi mogao da bude herojski izraz i nejnezosrednije „oživotvorenje bumtovnog slobodarskog „duha i raspoloženja čitave predratne omlađine nego bi ostao stihijski, neosmišljen i ideino nemotivisam akt grupice nezadđovoljnića, Književnost Mlade Bosne, koja je, kno niukoliko inferioran i sporedan ideološki vid njeme aktivnosti, punih pedeset godina „bila zanemarena pred njenom praktičnom, političkom. dejatnošću, nije, dakle, bila jedino 'zraz revolucionarnih i ratriotskih osećanja mlade „bosanskohercegovačke inteigencije uoči prvog svetskog rata; ona Je bila sistematski megovana moralnopolitička priprema za ona velika herojska dela koja su toj zanesenoj, iskrenoj i čestitoj generac'ji pesnika i sanjara otvorila vrata istorije i več“ nosti.
Raznovrstan i bogat književn' ıad Mlade Bosne, naročito u oblasti Mkritike i publicistike, bio je, u vel koj meri, i skren Stvaralački napor jedne generacije mladih intelektualaca Joji su više i bolje od svojih prethodn;ka csećali kretanja i strujanja u tadašnjoj umetnosti i u mnogim prilikama zauzimali mWrogrešivnjiji i folerantn:iji stav od većine kritičara onoga vremena, Zavisno od ličnih sposobnosti , sub
Nastavak ma 5. strani
LIKOVNE PRILOGE U OVOM BROJU IZRADIO BRANKO OMČIKUS
VO!
te trbeze sa jelovnicima na stranim jezicima za civilne i crkvene velikoagštojnike i gradske gavane. A odmah pored njih sirotinjska izba večito nemirnog učitelja Danila Ilića u kojoj je Gavrilo Princip odspavao svoj poslednji grozničavi san, pun Usplaniranin vizija, 1 zabačeni sobičak sa zarđalim železnim, kapcima u krčmi Branka Semiza u kojoj su se mlađi zaverenici videli na okupu poslednji put i oprostili za večnost, I dva srebrna katafalka, u sarajevskom Konaku, sa mrivim, visočanstvima pod teškom crnom
čohom, zasuta cvećem i vencima, UZ
štedro plamsanje velikih voštanica. I Principova ćelija, u koju sunce n'kad ne prodire, sa posteljom od istrulelih dasaka, u tvrđavnom zatvoru dalekog češkog Terezina.
Pa likovi velikih i značajnin i znamenitih u Tadašnjem svetu, likovi ca= reva i kraljeva i velikih knezova i nadvojvoda i vojvoda i generala i ministara i diplomata u paradnim uniformama i frakovima, sa nizov ma sjajnih odličja, nad koje se nadvija. tavnodušna senka prolaznosti, I likovi malih i beznačajnih revolucionara u robijaškim odećama, sa brojkama bezamenih na grudima, ali sa oreolom večnog trajanja. -
Pa bataljoni i bataljoni sitih ı ugojenih austromađarskih „armija koje su tukli prezreni srbijanski „opančari“ sa puškom o kanapi. Fa demol:"a– ne srpske radnje po celoj Bosni posle atentata; povorke talaca po Žželezničkim kolosecima koje je ubijao ko je hteo kao ptice u vazduhu; i svugde vešala i vešanja po ratnom pravu\u op= sednutom području — jad i čemenz g#ori od gorega. Da ova duga i Krvava pesma nađe najzad svoj pravičan završetak i svoj pun etički smisao u razvojnom procesu svetske jstorije: zlo :ađenje — gotovo Suđenje.
Jedna velika pouka i jedna velika uteha ovaj zbir raznovrsnih stvati i bilanja i odgovora na sva ona čudešna zbitija pre četrdeset godina na koja već pada mirna patina vremena,
NOVIN
“
I:IORUŠTVENA PITANJA
NASTAVLJA SE
| DANA — ~
Nagrade „Fonda Vladimir Nazor“
VEĆ PETU GODINU dodeljuje se ugledna · „nagrada iz „Fonda Vladimira „Nazora", koja se dodeljuje za najbolja . izvorna i reproduktivna ostvarenja na području „književnosti, muzike, likovne, pozorišne i filmske umetnosti. Dosadašnji popis umetnika koji su dobili ovu nagradu sastavljen je od imena umetnika sa najvećom reputacijom i govori o veoma oštrom kriterijumu komisija i odbora, o studijskom radu na proučavanju i pozna=vanju dela onih umetnika koji će biti nagrađeni. Ohud nije ni malo čudno što u kulturnom i umetničkom životu Hrvatske ova nagrada ima toliki odjek i što njeno dodeljivanje izaziva toliki interes, Ovogodišnje
nagrade iz „Fonda
Vladimira Nazora“ dodeljene su u okvi- ~
ru petnaestogodišnjice smrti pesnika i borca Vladimira Nazora, tako da imaju i izuzetan značaj kao oduženje uspomeni na pesnika. Dobitnici nagrade su: za životno delo — operski pevač Josip Križaj i slikar' Marim Tartalja, a godišnje nagrade — filmski režiser Branko Bauer, za film „Licem u lice“ dramski glumac Emil Kutijaro, za ulogu Mendelja Krika u Babeljevoj drami „Sumrak“ izvedenoj na TV Zagreb i za ulogu Joleta u Budaekovoj „Mećavi“, i operski pevač Vladimir Ruž| Da li je Atelje 212 dočekao svoga Godoa' BEOGRADSKA AVANGARDNA sce= na Atelje 212 završila je ovogodišnju sezonu ma veoma spektakularan način: izvedena je predstava Beketovog komada „Čekajući Godoa“ koja se na repertoaru malazila punih osam godina. Ujedno ova prilika je iskorišćena i za oproštaj sa Starom zgradom, pa su u pauzi podeljene pozivnice. svim gledaocima da ansambl posete u novom zdanju i tom prilikom odaberu po dve predstave sa repertoara koji žele da besplatno vide.
Ceo događaj ima simbolično značenje jer se njime obeležava konačna afirmacija modernog teatarskog izraza u našem pozorišnom životu. Zato i zadovoljstvo ma licima svih onih koji su zajedno sa ovom predstavom preživljavali njene prve nastupe kod publike i javnosti. U ono vreme ?postavljanje Godoa izazivalo je mnogobrojne polemike i otpore pa tako entuzijasti koji su se za njega zalagali nisu mogli da naiđu na podršku mi na svojoj matičnoj pozornici, koja je bila u Beogradskom dramskom pozorištu, a koje se izdavalo za moderno, nekonvenciomal– no i rasterećeno predrasudama svake vrste. č
Danas, kada se približava “ stote predstava — Godo nimalo me izgleda tako sablasno da bi plašio đuhove. Teatar epsurda odavno se odomaćio u ovoj sredini kao potpuno v#verificiran scenski izraz pogodan za 'tumačenje problema koji obuzimaju „savremenog čoveka. On takođe nije narušio tradicije našeg teatra već ih samo osvežio novim impulsima bez kojih je nemogu– će pretendovati na savremenost i potpunu istinitost scene. Ništa manje nije važno da je Godo uspeo da dođe do Bvoje publike u raznim „generacijam&a pa nije ni čudo što je poslednja predstava igrana u prepunoj dvorani čiji su čak i ulazi bili zakrčeni oduševljenim entuzijastima. A ta publika, koja predstavu prima sa osećanjem je Godo kojeg je Atelje sasvim „sigurno mašao.,
; (P:2V:)
Ne potpisujte prepisano!
. SA VELIKIM interesovanjem pročitali smo, u „Ekspres-Politici“ od 6. Juna, zanimljiv članak P. Lukača, posvećen dvadesetoj godišnjici savezničkog iskrcavanja u Nopmmandiji. lako je mncgo što-šta o tome već poznato, uvek je lepo pročitati novu #veziju., Citajući ovu, u „EBkspresu“, učinilo nam se da sadrži mnogo podataka upravo objavljenih u minhenskoj „#eviji „Quick“ (broj od 7. juna 1964), da se podudaraju cifre, ocene, čitave. rečenice, pa čak od reči do reči i čitavi pasusi. Pažljivim poređenjem telwtova
u „Ekspresu“ i „Quicku“ utvrdili smo
#
\*