Književne novine

i čl ,

· ) U DANA

Nastavak sa 1. strane ~ '

viji nikome nije padalo na pamet · niti je moglo “da padne na pamet :da se bori za „književno admini* striranje“- ili „birokratski pogled „na literaturu“, Jer je administraiivno upravljanje u svim oblastima · našeg društvenog života bilo odlučno odbačeno, a samim tim i prev· last, pa čak i uticaj nekih „birokratskihn pogleda ma literaturu“, Raspre su se vodile :na književnom ~ planu i one se nisu završile nikakvom konačnom „pobedom : ove ili ” one strane, jer su razlike u mno· gim pitanjima književnog stvara” laštva ostale i one i dalje postoje. Ako danas ia različita shvatanja " koegzistiraju, to ne znači da su se njihove razlike izgubile. Uostalom, i sam Džadžić priznaje da su nekadašnje polemike stvorile „Uslove za istinsku koegzistenciju vred' nosti, shvatanja i pravaca“, Očigledno je da je Džadžić previđeo razvoj naše stvarnosti, koji · je ne samo, omogučjo nego čak i tražio od pisaca da zauzmu Što otvorenije, smelije i naprednije stavove. Zbog tog previđa on je jednu grupu pisaca proglasio zaslužnom za nešto što ona nije učinila, U strasnom zalaganju da ubedi da je bilo onako kako om kaže, Džadžić je čak hvalio i samu strast polemisanja, koja je, po njemu, „neophodna da se Sizifov kamen naše Kkulture pomeri na bolje“, Doista, dobro rečeno! Ovakwim, tumačemjem - davno zamrlih polemika ne čini se " ništa đrugo nego se u našoj kulturi gura Sizifov kamem, taj simbol ' uzaludnih napora. Ali dokle ćemo gurati Sizifov kamen? Kada ćemo prestati da pripisujemo neopravdane zasluge jednima i bezrazložno - vređamo druge? Zar nemamo Dpa. metnijih poslova? Po ovom Dža. džićevom članku, na žalost, izgleda . da ih nemamo. |

UMRO ARMAN DIVAL

| TIHO," zaboravljen "6đd ae u

svojoj 86-toj godini; umro.je 31, ju-

la. Sava 3D PODA, “~Bddvokat u

' penziji, inače starijim. generacijama

" poznat pod pesničkim pseuđonimom

” Arman Dival (Armand Duval),

' Pesnik nepriznat, koga su patri-

· jarsši tadašnje književne Kritike netumoljivo izopštili i neopoživo i ne-

| pravedno prognali iz carstva poe-

TT zije, Arman Dival nije za sobom ostavio ni školu mi sledbenike. Ni ime — osim u sećahju svojih saV-

' remenika iz mlađih dana. ;

_ Jedini trag njegovog prolaska |

_ kroz srpsku poeziju ostala je jedna .

· jedina pesma sa arhipoznatim ref- .

” Tenom „Adio, Mare“. Ta jedna Đesma bila je vredna svega: postala je

' ono što i največi pesnik može samo da poželi svojoj pedmi, postala je narodna pesma u najširem, supra-folkiornom „značenju onog „Uarodna“, postala je takoreći pesma bez autora.

Save Petrovića — Armana Divala više nema. Sa retkim njegovim poštovaocima, kojih takođe uskoro: više neće biti, otići će u zaborav i ~.

. njegove pesme. Najmanje (a: možda: i najviše) što se još može učinili za . očuvanje jedne uspomene jeste kad se ponovi, na znanje mlađim gene:racijama, da je ON ispevao one ne= kolike strofe koje su ostale, među · najpoznatijim u „Ssvekolikoj našoj

poežiji.

RASPRODAJE SE BIBLIOTEKA...

... ALI NE BILO KOJA, zadružna ili opštinska, već Stojana Novakovića, jednog od najvećih umova naše kultiure, našeg istaknutog istoriologa, značajnog lingviste i književnog naučnika.

Rasprodaje se i rasprodđala se. U prodavnici Srpske književne zadruge. Na parče. e

Sloji podatak: biblioteku je ponudio rasprodaji iumuk velikog naučnika. Ali stoji još jedan podatak, daleko porazniji: unuk je biblioteku, koja globalno — vredi najmanje 20,000.000 dinara, mudio, za samo 5,000.000, Saveznom. izvrš-

n nom veću, Narodnoj biblioteci, U-. ı mniverzitetskoj biblioteci i PFilozof·' skom fakultetu. I niko nije hteo :'da je kupi. Da je sačuva. Za sve nas, a naročito za one koji će, da· nas-sutra, morati da otpočnu istraživanje dela Stojana Novakovića, . njegove bibliografije, njegove lektie. ; špdaa o Ma Previše je u nama, dakle, kul- · ture i svesti, pa jedno ovakvo brukanje nije na odmet: protivteže radi!!! (D. 8. u) | arta ya Bac MRLE – FL ala 2Oak, Vah:kE- SHA; Taa Aaaa 1 yVi orao: rer1a VI 2) Banra:0 (kar veteRiGaEF—

7 apps ŠTAMPE

TRI ZA GROŠ

407 % II i 45

Kosta TIMOTIJEVIĆ

članku o poeziji na mašim, malim, ekranima wašla

Tako smo Vam, eto, i mi okrnji“li vaš Hčni standard, pošto predpostavljamo, sasvim, opravdano, Oobzirom na naš tiraž, da vam, čitamje našeg lista predstavlja deo „stan“ daryda. -

(Pismo čitaocima o novoj ceni, „Svet“, 1. VIII 1965)

JEDINI JE „SVET“ smatrao za neku vrstu obaveze da se obrati čitaocima s nekom vrstom objašnjenja o poskupljenju štampe. Ostali listovi jeđno= stavno su objavili odluku Poslovnog udruženja no'vinskih preduzeća i istakli nove cene. Ko,je u 'pravii — đa li „Svet“, koji je objasnio kako je pri-

·vredna reforma ođuzela sve privilegije novinsko=

~iydavačkoj delatnosti, ili ostali, koji stu, smatrali .

| da je u vezi s privrednom reformora sve Već. jasno · M mjje lako presudđiti. Objašnjavanje zvuči kao | nBko pravđanje, a zašto bi se novine pravđale kad

se ne pravđaju mesari, GSP i električna cemfrala? S druge strane, ćutanje opet može da stvori utlisak kao da movinsko-izdavačka preduzeća švercuju nove cene listova kroz opštu gužvu opravđanog i neopravdanog poskupljenja svega i svačega. Blem, novine opet poskupeše, drugi put u ovoj godini. „To se, naravno, moglo očekivati i bez privredne reforme. Jer, kad. je ono proletos diskutovano o dizanju cena dnevnim listovima, đugo su se lomila koplja oko toga hoće li zajednička nova cena biti 30 ili 40 dinara. Prihvaćena je niža varijanta, ali je naglašeno đa je to samo privrememo rešenje, jer je stvarma proizvodna cena da-

” leko viša. Dakle, novo poskupljenje bilo je samo

pitanje vremena.

Ovog puta su se ponovo lomila koplja i đržana su duga savetovanja. (— Pa, razume se, gospođo Miler — reče Švejk, završavajući masiranje kolena.

· Evo, recimo, kad biste Vi hteli da ubijete gospodina

sigurno biste se s nekim, posavetoval.) Novinskoizdavačka pređuzeća posavetovala su se da li da jednim udarcem ubiju dve muve ili samo jedmu. Odlučila su se za jednu — što ne znači da onu drugu

neće stići drugim udarcem jer je i sada prodajna

UBI ME PREJAKA REČ j

cena dnevnih listova još uvek niža od ekonomske

. cene.

_ Činjenica đa su dnevni listovi posktipeli samo za 83,33 odsto (na 40 dinara) a ne za 66,66 odsto (na 50

dinara) nikako ne garantiuje da će se oni i posle”

Nove godine' prodavati za dva groša. Naprotiv, svi su izgledi da će cena biti zaokrugljena na 50 para

dinarskih (ili „stoparac“, ako više volite arhaičnu

varijantu). Zaključeno je, po svoj prilici, da je tako bolje iz psiholoških razloga, jer tiraž manje strada od sitnog truckanja uzbrdo nego od naglih, velikih skokova.

·Ta se procena proletos pokazala dobra. Pad

tiraža bio je jedva nešto jači od uobičajenog re-.,

dovnog prolećnog pada (vidi „Književne novine“ br. 251 od 12. VI 1965). Sporno je, međutim, da li je trebalo primeniti proletošnju procemu i na OVO sadašnje poskupljenje. U atmosferi sveopšteg poskupljenja namirnica, kirija, struje, saobraćaja, ogreva, duvana — praktično svega osim soli i le-

. kova — pitanje je koliko čitaoci uopšte osećaju

i uvažavaju da im je stanđard nešto pošteđem time što su novine skočile samo na četiri banke umesto na pet. Možda su, ipak, u pravu bili oni koji s tvrdili da bi za tiraž bilo bezbolnije sad odmah. dići cenu na 50 dinara (ne samo nedeljnim brojevima

mego i onima preko nedelje) — pa da se. ma tome

jedinstvena cema stabilizuje za duži period.

O tome ko je bio u pravu moći će da se sudi tek kađa se upoređi kretanje tiraža od 1. avgusta prema jesemi, sa kretanjem firaža posle onog idućeg poskupljenja (sa osam na deset marjaša, odnosno sa 40 na 50 para dinarskih) negde na zimu ili na proleće, kađa druge cene budu mirovale ako budu mirovale, + :

, Petar Džadžić se ne može požaliti.đa je njegov nastup na televiziji, pređveče, 21. jula, ostao ne-

· zapažem. Sa izuzetkom „Borbe“, koja je u podužem

_ očigledno ne prihvata tezu da OON /

načina da ne pomene Džadžićevu emisiju o lirici Branka Miljkovića, svi beograđski dnevni listovi (ne računajući „Sport“ i „Privredni pregled“, koji ne gaje televizijsku kritiku) i tri nedeljna, osvrnuli su se na taj đogađaj.

Prvo je, u „Ekspresu“ (23. VII) reagovao D. Orlović, po čijem mišljenju, „uprkos ogramičenjima. usled, kYatkoće emdsije, Džadžić je svoj pošao dobro obavio. Ali ne u celini, 2a šta krivicu najviše snosi reditelj... U emisiji Eđuarđa Galića zasmetao je prizvuk patetičnosti + patništva u glasu i ponašanju Ljubice Jović i Petra Džadžića. Džadžić nije „TV čovek“, pa mu, se zato ne Ti\ože mmogo zameTiti, ali je tu, bio ređitel} da inteyvemiše“,

_ „Eksperimentalni gledalac“ u „Svetu“ (25, VID

telj. Po njegovoj oceni, „govoreći o ·

kritičar kome su sve te stvari, đabome, jako Domate i dosadne, da je gledaocu koji nije poznavao pesništvo Branka Miljkovića bilo meprijatno gledati do koje je mere u celom ovom nametamju sebe, Branko Miljković, nažalost, bio sasobim, odsutan, i nevažam.“

Olga Božičković u „Politici“ (27. VII) bokazala je da se apsoluino ne slaže sa „Eksperimentbalnim gledaocem“, a da ne deli ni mišljenje svog kolege iz „Ekspresa“: „Sa pravom, merom plemenite bate“ like, pred delom, ne samo umrlog pesnika, već i druga i bliskog prijatelja, užeo je več ma malom ekranu književnik. Petar Džadžić — veli ona. — Videla sam mnoge emisije lirike, posvećene delžma živih i mrtvih, pesnika. Ali, čini m& se, nijedna, nije bila data sa toliko iskrene predđoamosti...?

Istoga dana „Video“ je u „Ilustrovanoj politici“ uspeo i da podrži koleginicu iz matičnog lista i da se donekle distancira ođ nje: „U emisiji lirike Đosvećenoj Branku Miljkoviću briljirao je esejista i kritičaY Petar Džadžić; On, je znalački i toplo govorio o Miljkoviću i njegovoj poeziji ne izmebverYa= uvajući vizuelne zahteve malog ekrana. Smaftramo da su poetske vrednosti Miljkovićeve ličnosti značajnije i interesantnije za TV gledaoce od mjegove tragičme smrti i da im, je trebalo prići s više ljudskog zamosa, a s manje patetike. i crnog pesimizma.“

D. Pekić u „Večernjim novostima“ (takođe 27,

:TIV. redi~

pokojnog Branka Miljkovića, Petar Džađžić se tako · trudio da izgleda što muđrije + znonstvenije i kao

VII) hašao se negde na pola puta između ocena ·

D. Orlovića i „Eksperimentalnog gledaoca“. Po

njegovom mišljenju, „smefala je patetičnost Petra Džadžića u predstavljanju Branka Miljkovića. Džadžić je ostavljao mogućnost da se fnanje „eruje

njegobom. fo m u prikazivanja, a više saroj ĐOe- '

ziji koja u toj meri me dovodi u zabludu.“ Tako zatvoreni krtig, „Sbektator“ je tu „TV no-

vostima“ (31. VII) ponovo otvorio postavljajući pi-

lanje odgovornosti: „Pitamo se samo da li je od Džadžića to zahtevao urednik Radtuhnog sektora Televizije —ili je on.sam. tako hteo — đa o tragično preminulom pesniku govori tragičnim, zagrobnim, glasom... A nije nevažno pitanje đa MW je to on sam smatrao za umesno i potrebno, ili su. ga pođučili stručni savetnici za dikeiju i imtonaciju. Jer, ako je taj lemto lugubre bio po njegovom sopstvenom izboru, RTB (valiđa je mislio na RTZ) bar

u ovom slučaju može da opere ruke.“

"Time se, zasad, završava serija osvrfa, ali đosije Džadžić — Miljković možđa još nije zaključen. Pored „Borbe“, čiji je kritičar indirektno dao na znanje đa o toj emisiji ne želi da se izjašnjava, još nismo videli šta.o njoj misle Žika Bogdanović (NIN) i neko od, autora hronike „Neđeljomi otvoreno“ („Beogradska neđelja”. „Ma šta, međutim, oni mislili i mapisali u nekom enventualnom na+ knadnom osvrtu, ovo nekoliko citiranih ocema daje nam već za pravo da s olakšanjem i zadovoljstvom konstatujemo kako nam televizijska kritika nije uniformisana. Imamo je za svačiji ukus.

· Ve vrednosti, naj

ŽIVOT OKO NAS

ıuihi

Ljubiša MANOJLOVIĆ

Uspeti

ISPRED užičke pijace viče onomađ prodavšdc noviha (imao sam prilike da ga čujem):

— Nove mere za Kre! pi

_ Jedan građanin (svakako Era), nailazeći sa nepretovarenim zembilom, odmahnu rukom. Neće novine, : )

— Pročitao sam — kaže — sve sađa na pijjaći,

U toku samo jednog ili najviše dva ap tag na užičkoj pijaci (razume se, ne samo užičkoj) bile su skočile za pedeset odsto. Sliku koju su videli po izlozima seljaci su jednostavno prifmenili na svoj sir, kajmak, jaja. I pošto ne znaju raun tako đobro kao stručni trgovći, pošto nišu do te mere pismeni (u trgovinama su cehe od 500 skočile, recimo, na 859 ili od 8.000 na 12.841 dinar), seljaci su to zaokružili, pa je od hiljadarike kajmak porastao na hiljadarku i po, a jaje od dve i fA e. r?E MAakede Mal MACALPA

elovanjem starog dobrog ona ponude i tražnje na seljačkoj pijaci se u kratkom toku ovakvo stanje malo i menjalo, ba še tek kajmak VO za PRRN:dva i jaje za celu banku, Ali u našem so stičkom izlogu ono čudo od 12.841 (baš i Naanl dinar često bez sto i jedne konferencije neće da se smakne ni za taj jedan dinar,

Posle saznajemo da su mnoge ođ najparatelnijih cena fresnute brzopleto (glavno da slučajno ne bude manje, a više neka bude koliko bude), Tako nove privredne mere, čija bi &uština morala da bude u pokretanju rada i Pp vanju njegove pra~

ednom nas uplaše kao bauk ce« nama kojima se u mnogo slučaj za sveću i pokriva nečiji nerađ.

Sve je to veća opasnost nego led izgleda, Uzalud ćemo mi preko naših novina i ostalih oblika javne reči moralno osuđivati razne „Naprijede“ i „Bežanijske kose“ koji sa svojim ofrlje-cenama idu da nas unazade i pokoše. Ne. štampana reč pađaće na druge glave. Trenutak je da toga budemo svi vrlo svesni, ·

Ne bi valjalo ako bismo posle samo ; #&. solidnom teorijskom osnovom, umeli da objašnjava~ · mo zašto nam ovo ili ono nije uspelo. Uspeti, ovog puta je Više nego pitanje časti. Jer će biti đoista nemilo ako se i ubuđuće o našim važnim lustanovama, makar samo i ı vicu, bude govorilo da su to — škole učenika u privredi,

· Kako to

PRIMALI mlađića u Savez komunista, O mlađom čoveku niko ništa loše nije imao da. kaže, Neko uzgred primeti: — A kad se obraćaš ljudima, reci „druže“.i „drugarice“! : : Š JA .— Tako'im i govorim. . — Kako govoriš Tkad-:sam

• RijiJIJA

čuo iđa” 8Včid šefu

| Milanu i rukovodiocu odeljenja Persi, koji su.još'

i članovi našeg Saveza, kažeš pođo“?!

Mladić obori pogled:

— Pa, kad im kažem „druže“ i „drugarice“ — reče — oni se ljute.

„gospodine“ i „gos“

Ne želimo

ISPOSTAVILO se đa crni hleb, koji je najjeftiniji i koji baš zato ljudi u ovom trenutku najviše traže, sada skoro nigde ne može da se kupi. Zašto? i Dajte'nam hleb kakav tražimo! Prosto-naprosto, ne želimo da buđemo ma belom hlebu. ; . ?

Vodi se računa

POSLE RAZNIH nameštenica i srednjoškolki u ranijim gođinama, „Svet“ je za lepoticu 1965. ižabrao Nadeždu Vujanović, rađnicu,

Možda nam je socijalni sastav tu i tamo ovakav ili onakav, možda nema dovoljno radnika, Ali nam še zato očigledno, i to odjednom u velikoj meri, ovim popravio socijalni sastav lepotica.

Onako uzgred

- SOLITE mi pamet, solite, so hije poslcupela!

Moderne jagostovenske pripoveike u Americi

„Smrt jednostavnog diva i druge mođeme jugo slovenske priče“ zove se kolekcija izabranih jugoslo« verskih novela koje je za izdavačku kuću „VanMardđ“ priredio Branko Lenski. Prema prikazu koji je u časopisu „Saturđay Review“ objavio 'T.S. Lindstrom može se zaključiti da je u ovu knjigu ušlo pelnaedt priča savremenih jugoslovenskih pisaca „NWhoji su po glavito preokupirani neđavnom istorijom koja je ođ njihove. domovine "stvorila mođernu naciju“. Među petnaešt· objavljenih priča kritičar poimence pominje dela objavljena pođ naslovima: „Smrt jednostavnog điva“ Cirila Kosmača, „Pasfirića“ Mihaila Latičća, „Pe Deo" Rahka Marinkovića, „Sakupljač insekata” Ivama Đončevića i „Ljubavnici“ Miodraga Bulatovića, Poved njih poimence su pomenuti Branko Ćopić, Vla» đan Desnica i Prežihov Voraneć, Suđeći po ovoj Rji“ zi, 1 po samo prikazu. jugoslovenska Kkmjiževhost sve više "počinje da izaziva pažnju američkih izdavača.

KNJIŽBVNE NOVINE