Književne novine
| | OBN 4BWNLJDUMI 7 MAC — BA fav (i MIA ~ Pai JR
DANA ~
Nastavak sa 1. strane
meno razmišljala i „o svome zanafu, o tehnici svoga rada. Preokupacije isključivo estetske prirođe, nisu bile strane njenoj umetničkoj ličnosti, ali njima se bavila samo u cilju što dubljeg osmišljavanja prevoda. Bila je građsko dete no jezik joj se odlikovao Kkristalnom čistotom, raskošnim izrazima. Analitičara svog prevodđilačkog manira „umela je zablesnuti virtuoznom, „inventivnom upotrebom reči i svih vrednosti koje se u nima kriju, kao u prevodu „Čiča Gorija“, kad je izvela blistavu smoiru od šesnaest sinonima da protumači jedan jedini pojam. Ovo je ujedno i prime” kako su razno-
| vrsmost i Rkhompleksnost činjenica i · sugestija u delima koje je Jelisa-
veta Marković prevodila, podsticale njen radoznao i smeo duh i to upravo zato što je ta raznovrsnojt
bila u potpunom skladu sa njenom
živom vizijom sveta. Ali raskoš sinonima koja očarava čitaoce hnje-
nih prevoda, nije kaligrafija, ne-
potreban luksuz ni ukras. Ti sinonimi rađaju se samo prilikom stvaralačke interpretacije određene pojeđinosti originalnog teksta i nalaze opravdanje u jednom posebnom slučaju“.
POSLE SVEGA —
OSTAVKE ILI NAGRADE
SUDBĆI PO AKTIVNOSTI članova komisije za ođabiranje filmova namenjenih inostranim festivalima, zadatak ovog tela je, pored ostalog, da skriva našu sramotu. Izmišljaju se Kriterijumi, razlozi i prave vratolomne kombinacije samo đa bi u svet, na “furističko kviz-putovanje, otišao poneki autor i film. Niko od ovih izabranika nema građanske hrabrosti da prizna kako nemamo pravih filmova.
Šta tražiti od ljudi koji, bez obzira na svoje ugledne funkcije u našem „umetničkom i društvenom miljeu, nisu nikom pa ni sebi samima odgovorni. Zbog toga pađaju iz greške u grešku, koprcaju se u rukama pojedinih prođucenata, gru pa i klanova, daju svečane izjave i
„utrkuju se ko će biti. komičniji u - javnim nastupima. Ako su. uslovi za normalan rad zaista 'nemogući,
ako su pritisci neizdržljivi, ako. već nemamo filmova — valja reći istinu, pa, ako treba, dati i ostavke na fako časne funkcije. Za tako nešto ipak treba imati građanske hrabrosti, samo gde je naći? Zbog foga su u pravu filmski radnici kada, sa rezignacijom i gnušanjem, govore o rađu komisije, o načinu na koji se ljudi imenuju i o celokupnom reprezentovanju jugoslovenske kinematografije.
Umesto toga — pojedini članovi komisije obilaze pojedine festivale, predstavljaju našu kinematografiju, pričaju priče i — valjda očekuju da im neko još da i nagrađe! Pa ipak, ljudi su nešto zaslužili. zar ne?
DVOSTRUKI JUBILEJ
OVIH DANA u Zagrebu se Pproslavljaju dve među sobom povezame značajne kulturne godišnjice. Navršava se četrdeset godina od počefka rada Radio-Zagreba i dđeset godina olkako je proradio zagrebački televizijski studio.
U vreme kad se, s proleća 1926,
a etru prvi put začuo glas zagre-
bačkog spikera, na našem jeziku, broj radio-stanica u Evropi još je bio mali. a na Balkanu je vladala tišina koju su remetili jedino Morzeovi znaci vojnih i drugih +elegrafskih radio-stanica. Bilo je sasvim prirodno što su pokušaji eniuzijasta, yradio-inženjera i amatera, vršeni u više centara kod nas, našli pogodno tle baš u Zagrebu sa niegovom izrazitom muzičkom i uopšte kulturnom trađicijom. U društvenom RKontinuitetu mora se voditi računa o tome da ovih četrdeset godina obuhvataju veoma vazličite periođe u nainovijoj na= šoj istoriji. Stoji, međutim, činje-
'nica da je uvođenje radija kod nas
u vreme kad ga druge evropske zemlje još nisu imale bilo od velikog značaja ne samo kao znak vitalnosti maše kulture. nego, još više, kao stuoanie na društvenu Pozornicu jednog „MnOVOB, mođernog i moćčnog sredstva za širenje i dalje boernčenie te iste kulture.
Ako je petnaest godina, koliko ie od početka yvađa TRiadio-Zagreba {i ubrzo Yadio-stanica u T.jjubljani i nengvadu) ma do početka rata DTroO*wklo. značilo u suštini stagnaciju
n ovom oliu, godine protekle poWwastavak ma 12. strani
'rala — posle poučnog primera sa
Za Arpa ae ŠTAMPE :
kd
Svoj trenmutzmnk
Božidar BOŽOVIĆ
SVAKO IMA svoj trenutak. Tako i štampa. Kod nas firaži listova ne osciliraju mnogo, ako se prate iz godine u godinu ili iz meseca u mesec, Postoji, kod većine dnevnih i nedeljnih listova (pod dnevnim ovđe podrazumevamo i večernje), manje više ustaljena blaga linija uspona koju zaustavi i povuče za neko vreme unatrag svako poskupljenje cene broja, ili opšti poremećaj u realnim prihodima građana. Postoje, srećom povremeno, kratkotrajni „bumovi“, uglavnom kad su svetske ili domaće nesreće u pitanju (Suecka kriza, na primer, skopski zemljotres i druge katastrofe). Slično pravilo vlada i kod gledanosti televizijskog, odnosno slušanosti radio-programa, samo što je to mnogo teže merljivo, i manje pouzdano, jer merilo nije precizno kao kod prodatog tiraža, i sastoji se u opštem utisku ili eventualnom anketiranju jedne odabrane grupe slušalaca (sistem uzorka). Kao što opada tiraž štampe kad poskupe listovi, tako se javi i manji broj slučajeva otkazivanja radio i televizijske pretplate kad se povisi njen iznos. Ubrzo se to izjednači, delom usled stalnog priraštaja novih pretplatnika, a delom što inat kod nas ne traje beskrajno, pa se i neki stari pretplatnici pišmane, ponovo pretplate, i otpečate svoje prijemnike. Nema pouzdanih pokazatelja, međutim, da li je nekoliko domaćih ili stranih, elementarnih ili političkih potresa uticalo iole primetno na broj radio ili televizijskih pretplatnika. " Činjenjca. je, .međutim, da su kod radija ı
levizijev ı Više OVe' televizije OR ORO ijer „BiH: i pretplate, neki. zhatno veču cebu i brijemnika., : PP; CAO o atspektakularni događaji imali direktnog, i MO Ž + nog uticaja ne samo na gledanost/slušanost poš e jećeg broja prijemnika, u privatnoj svojini i na iavnim mestima, nego baš i na povećanje broja. pri!jemnika. Takav je primer bio sa olimpijadama.
Protekle neđelje donele su PO O atiaž
ič i acij ; omena. Stampa 8 mične, ilustracije OVOB feni O apaikoća a Junajtid — Partidetaljnije zabeleži reagovanje naših građana u Vreme kad su, U Brislu, Partizanovi momci igrali protiv španskog Reala odlučujuću utakmicu za zanosnu titulu najbolje fudbalske ekipe Evrope. Svi se novinski reporteri slažu u tome da su u toku nepuna dva časa gradovi i sela ove zemlje izgledali kao da je njome prošla neka u istoriji nezapamćena čuma, ili, još tačnije, kao da je naišla najezda” neprijatelja iz svemira, jer je, iz nešto blizu milion Jugoslovenskih domova, kroz neosvetljene prozore dopiralo neko plavičasto treperavo svetlucanje. Slažu se i u tome da je preko četvrtine Jugoslovena, na ekranu, pratilo ono što se zbiva dve hiljade kilometara daleko na jednom travnatom terenu oko iedne kožne lopte, bele, pa, što bi naše majke re-
kmicom Mančester zan u Mančestru, da
; kle, na krupne tufne.
Štampa nije kadra da zabeleži sve, ili se to nc radi, jer se ne radi, pa nije napisala javno da su zapuštani i neki od onih poslova koji se moraju da rade i u ovo doba,.dana to, jest večeri, da su i političari otkazivali ili prekidali sednice, da su radnički saveti odustajali od diskusije, taksi ŠšOferi odbijali đa voze, i nije isključeno da bi i struie nestalo kad ne bi bila, baš ona, neophodna da bi se ekran gledao ili Radivoje Marković „slušao. Nije zabeleženo ni to da je, na primer, dirigent u jednom. pozorištu u kome se izvodila predstava za koju je potrebna pratnja orkestra, morao da se iznenadi i neočekivano sažali nad sudbinom jednog starijeg muzičara negde dublje u orkestru: tužna
IN WIEMIORIAMI
vača
kon
slednje bež obzira na
U času kada je naš list već ulazio u štampu Sšaznali smo da je u Beogradu 18. maja umro injiževni kritičar Marijan Jurković, dugogodišnji ı izdavačkom preduzeću U iedan od prvih urednika „Knji- · ževnih novina“ i jedan od osšnlčasopisa nik". Jurković je rođen u Kraljevici 13. marta 1906. godine. Srednju školu završio je na Sušaku, a natoga živeo u kao privatni činovnik. U Dprocesu protiv 52 primorska komun!sta u Ogulinu 1934. godine, Osuden je na deset meseci zatvora vwbog svoga revolucionarnog Ya-
|_____ | r ––:–gr:g:):T TT > zI SZ S td
je stvar kad muzičar mora da počne da svira sa onom karakterističnom slušalicom aparata za gluve u uhu. Dirigent dobra srca, međutim, uzalud se ražalostio: stari orkestarski as samo je svirao svoj deo partiture slušajući na minijaturnom japanskom tranzistoru šta mu izdaleka javlja Radivoje.
Ovaj hibrid iskrenog rodoljublja (čak su se izmirili „zvezđaši“ i „partizanovci“, kao da je, ne daj bože, rat počeo) i masovnog ludila bio je dobro psihološki pripremljen i potkrepljen, u prvom redu od štampe. Mada ni radio ni televizija, kroz svoje redovne informacije i druge sportske priloge, nisu omanuli u dužnosti novinara da blagovremeno objasne i prokomentarišu ono što je bitno za predđstojeće susrete, ipak oni relativno malo prostora, to jest vremena, posvećuju sportu u poređenju sa štampom. A listovi se nisu libili da cele stranice, neki i po dve, posvete đanima unapred svemu što može interesovati makar jedan deo navijački nastrojenih čitalaca, Mora se reći da je 10 činjeno spretno, novinarski korektno, skoro bez izuzetaka. Idući za, na kraju krajeva, jednim od bitnih merila pri pravljenju lista, urednički kolegiji su pošli za onim'što znaju da je izuzetno zanimljivo za Veliki deo čitalačke publike i da će prodavati list, verovatno u većem tiražu od prosečnog u ovom trenutku (ovi redovi su pisani, da bi mogli stići na vreme u štampu, 12. maja, tj. dan posle utakmice u Brislu: podatke o prođatom firažu nije stoga bilo moguće dobiti, ali je štampan nešto veći
tiraž, a bio je pripreman' još' znatno veći ža slučaj ' "da Partizan pobedi. Iz ovoga se jasno vidi da.
je u datoj utakmici pre svega pobedio zakon tržišfa, zakon potražnje, a slučaj je takav. đa taj zakon nije morao biti korigovan i drugim zakonima, kao što je onaj interesa društva ili dobrog ukusa — na kraju krajeva bi se ipak najbolje prodavao onaj list koji bi štampao čistu pornografiju).
U svemu tome, prošla je bez mnogo bure činjenica da su najzad zvanično obelodanjeni puni iz“ nosi svih primanja nekih naših fudbalera. Ti podaci, inače, nameću dve vrste komentara. Jedan je taj da je bilo krajnje vreme da se i ovde skine zaresa koja je stvari sakrivala od oka javnosti, pri čemu je prisutna i relativno jasna logika i neka mera demokratizma u raspodeli tih svota novca na pojedince. To, znači, freba pozdraviti. Karakteri stično je da, za sada, u javnosti, to. jest u štampi i ostalim organima informisanja, nije dignuta povika oko visine tih iznosa. Poneti i obuzeti oduševljenjem ljudi nisu stigli da prave poređenja. Makar i takva da, ako su u pitanju izuzetne okolnosti i izuzetni pojedinci, onda treba da se, koliko toliko, porede sa drugim izuzetnim pojedincima i izuzetnim delima. Na prime, sa iznosima nagrada za životno delo Jednog izuzetnog naučnika ili umetnika, kakve sc primaju jednom u životu, i to pri njegovom kraju, a ne u trećoj deceniji. „Naravno, pitanje može da glasi dvostruko: nisu li jedne nagrade ipak neshva{ljivo previsoke, ili su druge, neshvatliivo, preniske. A i jedne i druge, na jedan ili drugi način, direkino ili posredno, finansiraju se od one opšte sume vrednosti koju su stvorili građani ove zemlje.
Drugi je zanimljiv zaključak da će sigurmo i dalje kod značajnih događaja one neprijatne vrste, koji uzbude najširu javnost, štampa imati, ako sme iako da se kaže, korist. Kod događaja ovakve, Vedrije vrste, to je ipak marpinalno, dok radio i televizija pokažu ogroman značaj i mogućnosti onoga što su njeni aduti. i svoj sve veći uticaj i širi krug delovanja,
urednik u „NOJIU“, eseja i
„Savremenik“. ·
Zagreb'i
kog vremena,
da. Od 1937. bio je član Kknjiževnog odbora Hrvatske naklade, a od 1939. do 1941. član redakcije književnog časopisa „Izraz“, Učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi. Pored više knjiga priređenih za štampu, Jurković je objavio monografije o Vjenceslavu Novaku, Anti Kovačiću i Augustu Cesarcu, kao i knjigu eseja i kritika „Nad porukama tuge i porukama nade“. Ovih dana u „Nolitu“ le dovršena priprema izdavanja njegove nove knjige eseja „Ogledi i kritički dnevnik“.
Iznenadno obolevši pre-kratJurković je po-
ŽIVOT OKO NAS
(ala Ua
Ljubiša MANOJ LOVIĆ
Generalnom direktoru · Jugoslovenske zajednice
| OŠTOVANI druže Vasiljeviću,
VR OLD se slobodnim da Vas uznemirim obave. štavajući vas o drastičnom slučaju iz Vašeg resora:
Jedna bivša univerzitetska nastavnica, koja je četrdeset godina cepala grlo sa katedre, primetila je da poštar njenoj susetki penzionisanoj kafe-kuvarici donosi dva puta veću penziju nego njoj.
Čim je ustanovila poraznu pojedinost, Uuniverzi. tetska nastavnica je odmah poštaru obustavila davanje uobičajene napojnice od 100 starih (srećom, ne
inskih ) dinara.
PiDraže Vosdjeviđu, smatrate.li da je time dovolj. no kažnjen dostavljač novca koji pričinjava toliku društvenu nepravdu? I da li PT'T protivu takvih pre. duzima oštrije mere? E
Vi ćete, druže Vasiljeviću, verovatno utvrditi da su moja pitanja smešna. Svejedno, pokušajte da na njih odgovorite ozbiljno. Ili smatrate da je celo ovo pismo pogrešno upućeno. U tom slučaju, molim vas kao generalnog direktora naših pošta da budete na visini svoga zadatka: shvatite me kao malo aljkavı mušteriju i mome pismu pronađite tačnu „adresu! Uostalom, možda će tako biti najbolje. Jer čak i meni se čini preterano tvrđenje da su poštari kod nas krivi za sve.
Svinjski problem
PRE RATA, dok je u našoj zemlji bilo i pripad. nika nemačke nacije, znalo se đa mi više govorimo o ženama; Švabe više o svinjama. U pogledu bogatstva stokom, to je značilo poen za Švabe.
Otada, mnogo se štošta izmenilo. Jedno nije: mi i dalje uporno govorimo više o ženama.
Rešenje
U MOJOJ OPŠTINI su poverovali da se dete danas rađa sa fakultetom. Zato valjda tako malo brinu da deca završe osnovnu školu.
Odgovor čitaocu Radomiru
PITAŠ ME, palo ti na pamet pa me pitaš, da li ću i dalje ispravljati krivu Drinu.
Ti si, čitaoče, đobro predvideo da će moj odgovor biti potvrđan. Zanima te zato potonji razvoj stvari. Pitaš, ako se i dalje budem petljao oko Drine, hoću li je ispravljati i sa jedne i sa druge strane ili ću se ograničiti samo na obalu koja je okrenuta prema Kragujevcu.
Dragi moj čitaoče Radomire, ja te veoma poštujem (vidim čak i da si inženjer), ali si ti tu ipak nešto pobrkao. Nije stvorena niti se stvara nužda da poričemo činjenice. Greške nema — za toliko sam i ja inženjer — Drina, Je sa. obe strane kriva. snsD #
at, MsaA yAyana waagia 0 87% 40 + + 81 #2A5taGI Kako živimo. O O 04 ı KAŽE SE da dobro nije.dobro tamo gde se očekuje bolje. Šta onda da ·kažemo o svom životu kad znamo koliko je tek lepo, koliko blistavo ono bolje koje mi očekujemo.
Poznanik
ON ZAUZME novi stan, pa onda opet novi. Ugrabi novu limuzinu, pa opet novu, poslednji tip. Sagradi i novu vilu na moru, i novu vilu na planini. Kad je u pitanju novo, ne zna šta mu jie dosta. Dok je u širokom krugu oko njega znatno drukčije, na njemu je uvek sve novo, čak i pod njim. Po svemu novi čovek. Ima o tome čak i crno na belo. Ji Samo, oprostite, takvog čoveka kao da smo mi negde ranije sretali. Dabome, to beše nekako u vre me kad smo se borili protiv starog čoveka, Doduše, onaj pre je govorio stare reči: ovaj govori nove.
Kroz nagaravljeno staklo
OVIH DANA, kako nas obaveštavaju odgovarajući naučnici, biće pomračenje Sunca. To je uvek zanimljiv spektakl. Zato se zabavljajte gledajući. Ali ne dugo. Jer i takvo Sunce može da vam pokaže ~
belu zoru. i
Tata, čuvai se REVOLUCIONAR poslao sina u koledž. Tata rev“ lucionar trlja ruke. Stvar je veoma perspektivna, njegov đečko će tamo naučiti sigurno više nego deca u socijalizmu. Razume se da će naučiti, Naučiće, između ostalog, kako se pravi kontrarevolucija, Nama, razume se, ne treba takva vrsta stručnjaka. Može dobiti samo po nosu. Ali on će morati negde nad nekim da istutnji svoje znanje. I istuinjaće 88. Nainkše kod tate. Najviše nad tatom.
Tata, čuvaj se dobro! Nemoj posle da kažeš da ti nisam rekao. i
slednjih nekoliko dana, pošto se bolest pogoršala, proveo u bolnici u beznađežnom stanju. Smrt za je zadesila u godinama u kojima se svode računi književnog ada, koji je, ovom smrću pre vremena prekinut. Kao jedan ol naiboljiih poznavalaca novije hrvatske MKnjiževnosti, „Hrvatske Modeme i predratnos nokreta socijalne kniiževnosfi, čiji je UXesnik bio, Jurković je ceo svoj Život posvetio književnosti, ostav ljajuči za sobom svetao prime angažovanja pisca u borbi za nobedu progresivnih humanisličkih ideja.
KNJIŽBVNE NOVINE