Književne novine
LIRIKA U IPIRIEWOJDUJ
Dimitrova
BLAGA DIMITROVA, bpozhata bugarska pesnikinja srednje generacije, pisac je nekoliko zbirki lirskih pesama, među kojima su je. dve poslednje, „Ljubav“ i „Ekspedicija ka jeđinom danu“, stavile u ređ najznačajnijih
Blaga
bugarskih pesnikinja,
ornata je i kao prevodilac sa ruskog i poljskog, a njen prepev Mikcijevičevog „Pana Tadeuša“ visoko je ocenjen ne samo od bugarske
nego i od poljske književne Kritike.
Sama žena na putu
Brzina
R IZIK je to i meudobnost
u, oDOom, svetu još uvek muškom. Za svakim, uglom još te čeka
zaseda melepih susreta. Ulice te probadaju rađoznalim pogledima. Sama žena ma putu. Jedina ti je zaštita što si bez zaštite.
Ti misi pretvorila mijednog čoveka
u protezu, da se podupireš, u, stablo, đa sc oslomiš,
u, zid — da se pritisneš uz mjega. Ti misi prešla preko mijednog čoveka kao preko mosta i. trambuline.
Sama si pošla ma but
da bi ga srela kao ravna Yavmog,
da bi ga istinski volela.
Da li ćeš stići daleko ili ćeš pasti opaljana blatom,
· ti ne znaš,
al. si upoma.
Ako te i sruše ma bola buta, sam je tvoj polazak ipak stizanje do mečeg.
Sama žema ma putu.
Ma šta se desilo ti ideš,
ma šta se desilo ti me staješ.
Nijedam čovek me može da bude tako sam
kao što je žema sama. Pred tebe sumrak spušta zaključama vrata.
I moću, nikada me Kkveće sama žena ma Du.
A sunce kao ključar otvara ti prostramstva.
'Ali ti ideš i po mraku
i me obazireš se sa strahom. I svaki tvoj korak
čim, je poverenja
u mračmog čoveka
kojim, su te plašili dugo. Odzvanjaju koraci o kamem. Sama žema ma putu.
Koraci majtiši, najhrabYiji ma pomižemoj zemlji,
koja je isto tako
sama, žema ma putu.
"Ti AKVOM se brzinom krećem da se kilometar pretvaYa u mic
drvo — u zeleni veta”, vetar, u udar Do slepoočmici, bulka Kraj puta — w iskYu. Brzina.
Nagla se misao preobraća
u zamah Yuke, ;
a zamah vuke —
u Dpribliženu daljinu,
zora u vumem, dohvatljiv blod.
Brzina.
Čežnja za ljubavlju
vrazgori se u plamteću YGam/. Što brže tebi!
Tebi što brže!
Putevi se ukrštaju za them i vazilaze
takvom brzinom
da se susret pretvara u, Yastamalc.
osmeh — u SuW?ZU,
sam — u sećamje. Brzina.
Ja trčim, bijama, istygmuta od mateije, od teže otkovamc, pretvorena u zrak.
Ja putujem, kroz postramstva da. stignem, zemlju i i da je zagrejem
za jedam trem
u jedmoj tački
i tamo izgorim i sama.
Za visoki cilj
IO
POKOJSTVO sam tražila - „9 „ zelenoj katedrali · prirode. — Zašto ste odsečene? aupitala, sam mlađike y
koje bi trebalo da budu” goa.
— Za visoki cilj! —
u horu su'uzdahmule. | — Zašto ste zamućene? upitah olovne bare, ” | koje bi trebalo da su reke. — Za visoki cilj! — j gordo su se oglasile. , I pre vremena dozreli plod, i odgođeni smeh.
i sanemareni cvet
i vedigovamo osećamje umiriše me visokim ciljem. AMN ja se me pobojah
uopšte za mjih, mea e. wiwcici cilj.
Prepev Mira ALEČKOVIĆ
·
PIŠU: ALEKSANDAR POPOVIĆ, GANČO ŠAVOV, MIODRAG SIBINOVIĆ I LJUBIŠA DIDIĆ
Sunenu eeeanunienaanmnarnuurunuue ur aanusmannuuu u iinrerssnaI uneo anuaLI_. neue ———
HID
Kritika i antologija
U ŠESTOM BROJU ovog našeg mađarskog časopisa odštampana je rasprava Lasla Vegelapod naslovom „Kyvitfika i antologija“. Beleškom u fusnoti uredništvo se ograđuje od Vegelov:h postavki, govoreći o njima da su, doduše, namenjene Mkrtici, ali da se o njima može diskutovafi zato što su u mnogo slučajeva formulsane preterano i polemički oštro. I pored svih primeđbi stavljenih tim postavkama, uredništvo je raspravu objavlo u nameri da nekajko razbudđi ovaj „rod“ polemike, koji kao da izumire na stupcima časopisa, i da suočenjem najsuprotn'jih mišljenja doprinese raščišćavanju „stavova na jednom nadasve zanemarenom polju, na polju kritičkog odmeravanja i ocene jugoslovenske mađarske poezije, kriterija koji se pri tome primonjuju, kao i na polju literarne kritike uopšte.
O anmtologijama, a posebno o. antologijama lirke, dosta se piše na stupcima inostranih literarnih časop'sa, a i naših, pa neće biti naodmet da se upoznamo i s nekim Vegelovim mislima o tome, koliko nam prostor to dozvoljava. Poznajući današnji položaj kritike — kaže Vegel mirne duše možemo ustanoviti da je veoma osetlj:v i težak zadatak urediti danas antologiju u Vojvodini. Naime, kad je reč o jugoslovenskoi mađarskoj poez'ji, nailazimo samo na improvizacije kriličara. O toj poeziji neđostaje sintet'čka kritička slika, I zato je amtologičar u svome radu osuđen na „usamljenost, jer nema prethodnih studija, sudova, stavova, pomoću Kkojih bi lakše formirao one krifterje koji su preko potrebni za ocenu. pojedine antologije. TI zato se, on uvek čuđio oDima koji su se hrabro prihva-– tili . uređ vanja „antologije, ne osećajući potrebu za tim ama–
lizirajućim Kkritčkim radom. Ako. pogledamo tri-četiri postojeće antologije jugoslovenske mađarske poezije onda, po mišljenju Vegelovom, ınoramo sa Žžalošću konstatovati da su one sve kratkog veka i da nisu imale neki veći uticaj mi na poeziju, ni na estetsku kulturu, ni na estetsku zamisao, a ni na kritiku poezije. Kao da je uređivanje antologdje pre profesije, negoli estetsko ispovedanje, revolucija ili, pak, obračun s pesničkim krivoverstvom i prprema za jedan „značajniji period. · Tražeći zajedničku crtu kod postojećih antologija, moglo bi se reći — tvrđi Vegel da su one u prvom redu Drotokolarne i eklektičke. Pri njihovom sastavljaniu pravac su davala dnevna literarna (i taktička) načela. On ne želi da porekne vrednost postojećim amtologijama, jer ih Ima tako malo da već i samo njiihovo postojanje predstavlja neku vrednost. Govoreć naročito o antologiji Ištvana Selija. Vegel ističe nedostatak kritičkog rađa o jugosloven-
·'slkoi mađarskoj' poezji i eklek
tičnost mađarskih · antolog:ja. koje su pre mehaničke zbirke pesama, nego li izrazi estetskog pbosmatrania i koje nisu značile „estetski Ogled“, kako je to M. Pavlov'Ć primetio u predgovoru svoie Antologje srpskog pesništva. koia je izazvala veliku polemiku.
Svoju opširnu, svestranu, a katkad i veoma domišljatu i dokumenftovanu raspravu o Se ljevoj antologiii Vegel završava ovako: „Velikim manjikom antfologije smatramo to što ona ne sadrži obuhvatni je upoznavanje s jugoslovenskom mađarskom poeziiom. S uzrocima ovoga Dpozabav'li smo se već u našoi raspravi, ali smatramo nužnim napomenuti da bi ieđan cbuThvatniii sastav bolje omogućio da antologija odgovori svoioj nameni, Tu mislimo na to da bi time jugoslovenslo literarno javno mžšiljenje intenzivnije reagovalo na amfologiju i ona eventualno izborila seb' ftrajnjie infteresovamie urednika. časopisa i kY'-
tičara“. (A. PJ.
LITERATUREN FRONT
Rehabilitacija 'kriminalističkog žanra
DUGO GODINA u mBugarskoj niko nije izdavao detektivske i kriminalističke knjge. Bo je to jedan zapostavljen i nezvanično zabranjen žanr, nestao neposredno bposle rata, Pre nekoliko godina poznati bugarski pisac Andrej Guljaški ponovo je otvor:o puteve fie literature svojim knjigama, u kojima je glavnu ulogu igrao bugarski Šerlok Holms-=Avakum Zahov. Svojom prozom Guljaški je dokazao da kr'minalistička (u njegovom slučaju kontraobaveštajna!) literatura može da bude ume{inička, a ne samo da služi kao jevtina literatura za razonodu. Njegov junak je intelektualan tip, lik jednog savremenog kontraobaveštaica, a njegove knjige se mosu nazvati. psihološko-intelek tualmom kriminalističkom, po svojoj sadržini predstavljaju nešto novo u foj literaturi.
Uspeh novog žanra pokrenuo.je i opširan, nužan razsovor na stranicama bugarškog književnog neđeljnika „Literaturen front“ o kvalite tima kriminalističke literature i o njenoj korisnosti. Svi koji su prihvatili poziv redakcije da učestvuju u razsovoru — atosu bili poznati Tnjiževnici — podržali su shvatanje da kriminalistička literatura, kao i svaka druga literatura, može biti dobra i 'TGBaC RAI e
Mladen Denev, koji radi kao urednik kriminalističke biblioteke . „Zrak“ (izdanje Vojnog izdavačkog preduzeća; u njoj se štampaju novele wiemoairskog, 'kontraobavsštajnog. i kriminalističkog karaktera), kaže da prema jednoj anketi koju su oni pravili, 80 procenata učenika u nek'm gimnazijama, čitaju najradije Kriminalističku liraturu. Stefan Gečev smatva da se vrime krimmalističke lterature svode ma sledeće. Krminaln roman 7Z7azadovoljava najneposednije
i MWmajpotpumwije | „osećanje pravde urođeno kod «čoveka; „zadovoljava čovekovu težnju za ispoljavanjem vrlina, kao biće koje logički msili; odgovara težnji ka pustolovini, tj. uzbudljiv m doživljajima u neobičnim i opasuim situac'jama: privlačan je svojim polatizovanjem dobra i zla. .
Govoreći o potrebi ovakve literature, mladi p sac Ljuben Dilov argumentisao je . svoj stav ovako: „Civilizacija Je otela čoveku mogućnost da nalaz: pustolovine u prirodi, sem ako nije pošao da ih posebno traži. Ali na račun toga Ona je uzvratila čoveku svojim Scilama i Har'bdama — pojavila se totalna Špijunaža i gangsterizam. Tako su Odisej i 'Robinzon Kruzo dobili nova imena kao simboli ovog veka — Šerlok Holms i dr Zorge. Oni su potrebni kniiževnosti koliko i sam život, kao primer za hrabro i odano služenje jednoj huma-– nj “deji“. Poznati pozorišni kritičar Vladimir Karakašev kaže: „Samo dosadno-ozbilini ljudi mogu da negiraju iriminal'stičko-pustolovnu literaturu!“ ·
Bogomil Rajnov, jedan od ijstalknmutih bugarskih pripovedača kriminal'stičke literature i poznavalac iog žanra, u svom opširnom izlaganju o svim najpoznatijim tokovima i junacima „Kkriminalist čkošpijunske“ literature na Zapadu kaže da „specif ka te literature nije neutralna prema klasnoj pozicij“. On smatra da se bugarska kriminal'stička literatura mora nužno obogatiti sasvim novim umet-
ničkim sredstvima, a ne pre-.
pisati povtišne sheme postoiećeg u svetu pustolovnog i Wriminalnog romana. SO
. Jedini koji je u razgovoru pokazao više rezervi prema kr'minalistčkoj literaturi bio je Prvan Nelov, psihopeda= gog, koj' smatra da je spoecifika fe literature „veoma delikatna“ i zato štampanju fe lterature treba da se pristupa. uz „najstrože odabiranje“. _ Sađa se u Bugarskoj. objavljuje dosta Knjiga Roniraobaveštainog i Wpustolovnog karaktera i pisanja takvih knitea pr'ihvataju se najistaknutiji p'sci. ({G. S)
IZLOG
CASOPISA
LITERATURNAJA GAZETA
Sve sam reakcionar LIST SAVEZA PISACA SSSR u broju od 9. avgusta ove gOdine donosi izvode iz napisa kineske štampe o kulturnom nasleđu. Karakteristično je da se u njima čitavo nasleđe svet ske i kineske književnosti i umetnosti ocenjuje negativno. Ne štede se ni kineski knjiŽževnici kao što su Kon{ucije, Li Bo, ili Tu Fu. U uvodniku vojnih novina “Cefancjun bao“ kategorički se izjavljuje: „Neophodno je da se prekine sa slepim verovanjem u kinesku i stranu klasičnu književnost“.
„Zar Su Dun Po može da nas nauči kakav treba da bu-
de komunista?“ — piše „Gu-
anmin Žžibao“ o piscu koji je živeo od 1036. do 1101. godine. — „Sasvim je jasno da je to nemoguće... Mi više ne= ćemo poći putem na koji je ukazao Su Dun Po“. Sao Sue Cinu piscu iz XVIII veka, Zamera se što je za njega bilo lepo ono što je đanas već pre vaziđeno, i što su „metodi borbe“ njegovih junaka protiv feudalnog morala, njihovi ideali i „suština njihove ljubavi... pokriveni gustim Slojem eksploatatorske klasne bo je“. „Zar je dopuštivo“ — pita se dalje autor ovog članka „da se zajedno s takvim junacima 'pati i rađuje, da se zajedno s njima 'očajava i 'tu guje'?“,
„Ženmin žibao“ 6. avgusta ove godine, kritikujući Cžou Jana, zamenika šefa Odseka za propaganđu CK KPK, okrivljuje ga zbog propagiranja klasične kulture: „Čžou Jan je... hvalio feudalnu i kapitalističku kulturu i njene predstavnike. Od stranaca je uzdizao Šekspira, Tolstoja, Gogolja, Belinskog i ostale, a od starokineskih kulturnih radnika isticao je Konfucija. Lao Cija. Dun Čžun Šua.:Ci Kanav
seksa i indiviđualizam?“ Kla„ sični balet, takođe, „Opija o_ mladđinu“ i „propoveda pomi. renje klasa“. Redakcija „Li. teraturne gazete“ smatrala je da ovim „nepobitnim činje. nicama“ nije potreban nika, kav komentar. (M. 8)
A“... | ||–-z' II Š'rOmKđwekezrzzonizdqNRH
PROBLEMI
>” –—D: HOR
Motiv koncentracionog logora u slovenačkoj
literaturi
\ TOMA KONCENTRACIONIH logora u Sslovenačkoj literaturi kao da nije prestajala u svojoj kontinuiranoj niti od rata pa sve do danas. To je svakako i pobudilo Trance Tilipiča đa u svom Ppilogu objavljenom u julskom broju „Problema“ obuhvalnije re. gistruje i objasni ovu pojavu, Ako danas pogledamo bibliografske podatke o slove. načkoj književnosti sa tematikom i motivima koncentiracionog logora, kaže fFilipič, možemo na prvi pogled opaziti da se deli na tri sasvim različita perioda. Prvi obuhvata ratne dane i završava se 1950 g#. objavljivanjem dela Prežihova Voranca. Taj period je dostigao Svoj vrh i rascvat u prvim godinama po oslobođenju, a posle 1948. može se primetiti naglo opadanje. Veoma snažan period za slovenačku literaturu sa ovom tematikom dalo je Yrazdoblje između 1950. i 1958, Kao kamen međaš na kraju stoji roman RmBorisa Pahora „Onkraj pekla so ljuđe“, koji je začetak irećeg perioda koji
fraje do današnjih dana. Prva pesma koja je S'ovencima dočarala atmosferu koncentracionog logora bila je Apihova „Bilećanka“, koja bi se mogla postaviti kao međaš slovenačke socijalne litike između dva rata. Borova pešma „Bobnjajo, bobnjajo koJesa“ objavljena u zimu 1%/ ws- 1949, Wrva”je „litetacnd iz»
Su Šea, Cao Su Cima.. Od. „Jažena, yizija grozne“masoyne
književnih dela pominjao je „Otela“. „Buru“, „Romea i Juliju“, „Kralja Lira“ i druge. Kad „Guanmun žibao“ tvrde: „Demokratska vrednost zapadnog književnog nasleđa postepeno je izgubila svoj raniji delotvorni značaj i buržoaska iđeo!ogija uz njegovu pomoć postepeno kvari i truie naš narod. naročito omladinu“ — onda nije čuđo što se u red „otrovnih trava“ ubrajaju i
„Božanstvena komedija“, „Gar gantua i Pantagruel“. „Jadi mladog Vertera“, „Žan Kri-
stof“ kao i dela Anatola Fransa, Mopasana i drugih. Pošto je „centralna ideia u Šekspirovom stvaralaštvu... buržo-
'aski humanizam“ i „njegove
ideje pripadaju ideologiji eksploatatorske klase“ — „ako im se dozvoli slobodno širenje i ne podvrgnu se Surovoj kritici, one mogu izvršiti krajnie rđav uticaj na savrćmenog čitaoca“, jer „ako se Šekspirove drame gledaju iz današnjeg aspekta, one Sšu u svom korenu suproine socijalističkom „kolektivizmu“, zakliučuje se u „Guamin žibau“.
Balzak se ne može prihva-– titi jer. je „slavio reakcionarnu teoriju čovečnosti“. Igo, zbog toga što mu je „krajnji cilj“ bilo „učvršćenje buržoaskog društva“, Puškin, Lijermontov, "Turgenjev, Gončarov — „zbog poetizaciie ljubavi i detalinog opisivanja života plemića i kapitalista“, a. Belinskom, Černiševskom i Dobroljiubivu vojni list „Cefanciun bao“ zamera što im ideologija „nije bila marksistička. već buržoaska“.
Ni klasična muzika niie mogla izdržafi kineski „matksi_ stičku“ kritiku. Saradnik Naučno-istraživačkog instituta za. mikrobiologiju Akademija nauka NR, Kine Ma Tin Šen izjavio je: „Zbog toga što sam mnogo slušao zapadnu muziku, postepeno mi se pomutio klasni pogleđ na stvari. Posle dugog slušania i uživania u muzici „Betovenove Devete simfonije, ideja | buržoaskohumanističke ljubavi, koja se slavi u horskom delu ove simfonije, izazvala je u meni ncrealne iluzije“. Bizeova opera „Karmen“ dobila je ovakvo tumačenje u „Guanmin žibau: „Zar to nije prodavanje fakve robe kao što je buržoaska Sloboda „ličnosti, kult
smrti, U prvim ratnim danima objavljene su četiri knjige koje su imale isključivo lo gorsku tematiku (Branka Jur ca. Ivan Vouk, Milena Mohoričeva, „Manica Komanova) Ovdđe treba uključiti i „Teleskop“ Ivana Bratka i zbirku „Drevo na samem“ Cene Vi. potnika. koja je datumski izaš la kasnije, ali je sadržinski vezana za ovaj period. Posebno mesto u prozi Ovo? vremena zauzimaju crtice i novele Prežihova Voranca. U svojoi angažovanosti, obe'ežen moralnim dilemama, Voranc je prvi u slovenačku literaturu uneo motiv masovne smrti. Na žalost ove crticei novele iz logorskog sveta još nisu skupljene i izdate u jednu knjigu. Ovde treba uvrstiti i Borisa Pahora, čiji je OS novni motiv: kako će se OSlobođeni zatvorenici prilagoditi novom životu i kako će pobediti u sebi onu smrt koju su doneli u bezbrojnim Viz jama koncentracionog logora, zatim Vladimira Kralja, Juša Kozaka, Ivana Potrča, dok u poeziji izrazito mesto ?auUzima Igo Gruden sa Svojim romantičarsko humorističkim tendencijama, gotovo SuprOtan oštrim „osudama kakve je davao Bor. Sa izrazito specifičnim unošenjem u OVU tematiku dopunjavali su kon" tinuiranu nit slovenačke lile rature svaki na svoj način 1
. drugi pesnici: Erna MusšejeVa
Prance MBlantič, Alojz Grad” nik, France PFilipič i dr. ~. Period od 1950 — 58 g. i manje plodan. Ipak tada Sa pojavijuje „Drevo na samem Cene Vipotnika koje je 1" gizam čoveka iza logorskih žica podiglo na potresan U metnički nivo slovenačke li terature. Početkom trećeg 90 rioda od 1958. izlazi roman najangažovanijeg slovenačkuš pisca Borisa Pahova „Onkraj pekla so ljuđe“ koji doživlja” va i drugo izdanje. Pojavljuje se zatim knjiga Lojza Kraj gera „Na robu življenja, „Pojoči konji“ France PFilipi ča. „Vojak z zlatimi gumbš” mi“ Mirjam Štajner. Godinč 1965. Lojze Krakar dobijd Kajuhovu nagradu za zbirku „Umrite mrtvi“. Ovu te i tiku danas nastavljaju i mla koji o koncentracionim. log0“
e : ·jčanja· rima pišu na osnovu pričan (Li. D)
KNJIŽEMNE NOVINE