Književne novine
OM OG JL. RL -OMILUBD a Mhee D-- Vrh BU
FVU DANA aaa ae aa
Književno-kritičarske brojalice na IMHI programu Radio-Beograda i
Kolariću, paniću, pletemo se samiću,
sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo...
TREĆI PROGRAM radio-Beograda, taj noćni list koji ne možete očima čitati već samo uhom pratiti (dakle, ne dnevnik, već noćnik, jer. se počinje točiti tek u 21 čas svakog (bogovetnog datuma) najmlađe je čedo beogradske radiofonske stanice: došao je na svet posle prvog i drugog programa. On je zamiš-ljen i isplaniran kao kvalitativni, to jest duhovni vrhunac ustanove koja ga je donela na svet, i on to „dobrim delom zaista i jeste. Ali, u trci da za svako veče, za svaku noć smisli i izmisli nešto novo, on se zna i spotaknuti, ljosnuti, pa mu se to bogme i desilo prvog decembarskog dana u ovoj godini na izmaku.
Tražeći vazda nešto novo, info mativno-instruktivno, ideJno i kul. turno, rukovodioci treceg programa HWadio-ueograua uvVeji su od. nedavno, Četvrixom, serijalnu emisiju »”ogledi« Uoore pomenutog dana plasirali su temu »QO komumikati,vnosti hermetične poezije« i za nju angažovali petoricu: Vukašina Mićunovića, Muharema, Pervića, Svetu Lukića, Slooodqana Selenića i Stojana Ćelića. Ovom mislilačko-govornom kvintetu data je puna sloboda izjašnjavanja a uces· nici su jc zaista svoJjskijiiskoristili, nadvikujući se, upadajući „jedan drugome u reč, oslovijavajući se prijateljski intimnim imenima, kao da je slušaocima ove emisije potrebno i od bilo kakve važnosti da saznaju da su petorica međusobno bliski i intimni, a nije im (svima njima, zlosrećnim slušaocima) ni odo}kakve, važnosti da: saznaju ko ta govori. ver OL JEUKAtI+
Sva petorica su više-manje poznata imena našeg javnog kulturnog Života, no u jeanoj raaioionskoj emisiji trebalo in je po glasovima, preina načinu kako govore, bar na samom početku njihovog razgovora, predstaviti hiljadama slusalaca. Pošto organizatori ove serije emisija trećeg programa Radio-geograda to nisu ucinili, mi smo se snalazili kako ko zna i ume. Prepoznali smo jedan tromi, dosadni, spori glas sa provincijalnom akcentuacijom koja taman toliko ima veze sa književnim srpskohrvatskim jezikom koliko i sočna seljačka intonacija Stanimi'ra iz televizijske serije Lole-Đukića »Crni sneg«. Mogli smo uočiti koji glas pripada Stojanu Ćeliću, jer su njegove dve i po izgovorene rečenice ( a verovatno za ravnopravno razdeljeni honorar) neki drugi glasovi imenovali kao učešće jednog slikara u razgovoru o književnosti. 'Ostalu trojicu mogli su valjda prepoznati samo oni slušaoci ove emisije koji su imali prilike — da ne kažemo, čast i slavu — da se sa imenovanim diskutantima ove emisije bilo kad i bilo gde lično su sretnu.
što se tiče teme ove emisije (»o komunikativnosti hermetične poezije«), nje su se govornici brzo i ležerno otarasili. Isprva su kvazi-učeno nagvaždali o zaostajanju naše literature za samom jako dinamičnom stvarnošću, što će reći za takozvanim životom. Onda se ·Jedan od glasova prisetio da rekne kako bi literatura mogla i istrčati „ispred stvarnosti i života. Složili su se, Teoretski. Metodološki. Za„tim su nađobudni govornici skliznuli svaki u svoju ličnu govornu improvizaciiu, galameći i nadviku. -jući se, čas drugarski bezobzirno jedan prema drugom, čas u nevinoi nezavisnosti ieđan od drugog. Pod viđom mrođubliivanja i iscrpliivania tobož zaiedničke teme, svaki od četvorice (osim ćutliivog slikara) tcrao je svoiu ličnu imbro vizaciiu — samnuvereno, samozadđovolino, samodđovolino i samosvoj | no-snmonupravno. sve dok nisu posustali i umorili se,
Onda su. kao probušemi đdečii baloni meknrn smlasmuli, wsmorili tempo svojih šemenjstovskih govor nih izliva, smanili misnonu agresivnest i clasovni imfenpitet svojih vitfeških furnira, šćećmvili se oko mileenfonmn, utonnli m dnbobe misli (da li viče gahripnfi ya mašu stvar nost ili za našu književnost — to
2
se nikada neće saznati) i, valjda, umomi od plemenitog takmičenja, zadremali.
To bratsko nadmetanje trajalo je punih trideset minuta. Spiker trećeg programa objavio je, tada, srećno završenu emisiju, kraj jednog malog i honorisanog carstva tople i samozaljubljene pretencioznosti, intelektualnog „narcisizma, kulturnog snobizma i verbalnog egzibicionizma, svršetak jedn= glasovne, govorne, usmene izložbe rečeničkog ublitanja i zaplitanja. Visokoparnog, veleumnog i, konačno, ipak. manje otužnog no komičnog.
Prozna i moderna a nevesela i natepnuta „dopuna veselih dečjih brojalica, ali sađa uzdignuta na mivo elitnog trećes programa Fadio
Beoovrada, naravski, za elitne. 'struč“
no verzirane shišaoce, hinnotizirane štovance ovog i svakog druoom niemn slično retoričkos kokođakanja iliti pak učenog praznoslovlja.
Čiste ruke
POSLE DVE GODINE, suđenja Treći beogradski opštinski sud donso ie odluku kojom se slikaru Marinku Benzonu zabraniuie držamie bojlera i kumatila u ateljeu u kome živi i radi.
Ovo najčuvenije kupatilo u istoYriji moderne jugoslovenske umetnosti, o kome su pisali gotovo svi beooradski listovi, izbacuje se iz ateliea Benzona, na zahtev dveju tužiteliki, koje su pre izvesnog vremena kupile kuću u kojoj Benzon stanuje.
To, u stvari, ništa ne bi bilo čudno da kuća o kojoj je reč nije građenaza umetničke potrebe slikara Mladena Josića i vaiara Sretena Sto janovićaida tužitelike sa.umetnošćuimaju ma kakve druge vez?,sem što stanuju iznad slikara Benzona.
Optužbe i molbe javnosti da se Benzonu ostavi pravo na kupatilo nisu urodile nikakvim plodom. Čak ni »hepening« — seansa, u kojoj je slikar dovezao na sudski proces svoje montažno kupatilo — kabinu na točkovima! Nije pomosla ni činjenica što je Benzon ugledan slikar, prvoborac i autor velikog broia soomenika palim ratnicima, od
ojih je neke radio i potpuno besplatno. i.
Tako će slavno kupatilo ipak biti izbačeno iz ateljea.
mirksističku normativnu etiku.
NIKOLA DRENOVAC: »ŽIVOPIS:, »Bagdala«, Kruševac 1966. Str 88. Izbor pesama Nikole Drenovca treba da otkrije sva faze kroz koje je pesnik prolazio za više od tridesct godina svoga književnog vada i da nam omogući da potpunije sšagledamo njegovu pesničku fizionomiju.
NADA IVELJIĆ: »DRAMA«, »Bagdala«, Kruševac 1966. Str. 78. Rukovet lirskih pesama koje govore o pesnikinjinim nemiri-
Predjažemo da ga slikar pokloni sudu koji je doneo ovakvu odluku: tužitelji će moći da u njemu opšru aa od monstruoznog ishoda procesa Leptir stil
JEDAN OD NAŠIH najpoznatijih pozorišnih Kri\:ara posle „Matije Bana, jedini čovsk u SFRJ koji je u stanju da vodi u isto vrems dve pozorišns= rubrike, svakako je Milosav Mirković, u krugovima bliskim »Maderi« nazvan — Buca. Ovaj vrli intelektualac premijerskog tipa, pišs o predstavama u dva veoma čitana beogradska lista — u »Ježu« i u »Ekspres Politici«. Verovatno usled prezauzstosti,
on. više nzgo čz:sto pomeša karak-
ter svojih rubrika, pa nas do suza zasmejava svojim ozbiljnim prikazima u »Ekspresu«, poklanjajući nam za uzvrat pregršti tuge u »Ježevoj« rubrici koja bi irebalo da bude smešna.
Jedna od njegovih, u poslednje vreme naibriljantniih zamerki, jeste svaknko ona koja se tiče predstave. »Don Žuana« u Narodnom pozorištu, u kojoj js Milosav Mirković, alijas Buca, oštro osudjo nedostntak mora i peščanog žala na sceni.
Nedostatak mora u Mirkovićevom prikazu sasvim je ispravljen — na svega dvc kucane sfrane, on je ostvario more Droizvoljnosti i pogrešnih zaključaka.
·Ali nema opasnosti da će se ovaj privatni esteta udaviti u svom okeanu — on isuviše dobro ume da pliva!
Majstori kao šegrti
PROJEKTANTIMA novog zakona o filmu bilo je čudno kada su se predstavnici studija crtanih filmova »Zagreb-filma« pojavili sa jednim skromnim elaboratom u kome su želeli da skrenu pažniu na svoje probleme. U idealizmu koji im je svojstven usudili su se čak da spomenu kako je crtani film kao poseban i specifičan izražajni fenomen zaštićen zakonom i na Zapadu i na Istoku.
Međutim, u razgovorima koji su se ovim povodom kuloarski proširili na mnoge centre naše kinematografije ispostavilo se da od crlanog filma svi traže samo nagrade, ali da niko nije spreman da mu priđe u pomoć. Od njegovih maj-
primliene knjige MAREK FRICHAND: »ETIČKA MISAO MLADOGA MARKSA«, »Nolit«, Beograd 1966; preveo Svetozar Vuko Pavićević. Str, 288. Studija poljskog marksiste Mareka Frisanda, profesora etike na filozofskom fakultetu u Varšavi, raspravlja probleme marksističke etike. Frisand nastoji da ia vaznih radova Karla Marksa izvuče osnove za jednu marksističku etiku i dokazuje da uslovi za takvu ctiku postoje iako Marks za svoga života nije uspeo da razradi jednu sistematsku
Nikolić. Predgovor nju postavlja.
Izbor iz pesničkog
| sam poznavao,
mai strepnjama i u kojima ona traži odgovore koja život pred
SEKST PROPERCIJB: »ELEGIJE-, »Nolit«, Beograd 1966. Preveo Mladen Atanasijević. Pogovor Mirona Flašara. Str, 112.
oktavijanovih vremcna Sve elegije posvećene su Cintiji, pes· nikovoy velikoj i nedostižnoj ljubavi.
TUGOMIL UJČIĆ: »BILO ME STID šTO OSTADOH ŽIV•«, Pazin 1966. Str. 48. Vlastito izdanje. Pesme posvećene 25-godiš. njici streljanja u Kragujevcu, Ujčić je u to vreme bio pro fesor kragujevačke gimnazije,
SAŠA TRAJKOVIĆ: »HRABRI NE UMIRU, »Bagdala«, Kruševac 1966. Str. 9%. Kratke lirske priče za decu o poginulim ·herojima narodnooslobodilačkog rata Trajković uglavnom govori o narodnim herojima koji su ratovali u kruševačkom kra ju i o onim partizanskim borcima i rukovođiocima koje je
stora traži se da održe visoki internacionalni renome, da ne zalaze u vode komerciializma, da pomalo gladuju i ne pružaju ruku previše prema. republičkim fondovima. za unapređenje kinematografije. Jer, gla vne pare rezervisane su za aristokratiju igranog filma.
Otuda nije ni čudo što je studio morao da raskine ugovor sa mnogim svojim poznatim rediteljima, scenaristima, kompozitorima, crtačima i animatorima renomcća. Jer, sredstava nema pa proizvodnja mora da stagnira. Ali, oni otpušteni, ili oni sa kojima je raskinut ugovor, uglavnom su našli posla ne samo na našoj televiziji nego i u mnogim evropskini centrima. Neki su čak i otvorili vlastita studija i sada u luksuznim
#fautomobilima. dolaze:'”pred · svoju matičnu kuću i poručuju da se za njih rađi. Majstori koji su ih učili, i kojima su ovi pomagali, sada rade za niih i trude ss da ih u svemu zadovolje, jer, dobrim delom od ovakvih porudžbina i sami žive.
šta vredi što smo na svetskom festivalu crtanog filma u Mamaji ove godine nagrađeni za najbolju selakciju kada ie sami n= c2nimo! Jer, da su prilike normalne — zar bi ss moglo dozvoliti da studio koji danas uživa naiviši ugled u svetu dolazi u poziciju da moli razne
forume i administratore da pogle- |
daiu njihovu međunarodnu listu uspsha i obezbede mo koji milion više da bi se nekako životarilo?!
\
I nad popom ima pop
U EMISIJI »Televizijska pošta, koju je 7. decembra emitovao beogradski studio, pred očima gledalaca odigrala se prava drama.
Prilikom razgovora o zabavnim emisijama, na koji su bili pozvani kritičarka Olga Božičković, režiser Sava Mrmak i pevačica Lola Novaković, prva dama jugoslovenske televizijske kritike bila je efektno pobeđena ođ „strane govorljivog Mrmka, koji joj nije dao da doče do reči.
Tom prilikom Sava Mrmak toliko je zbunio inače nezbunjivu kritičarku, da ioj nistt pomogle čak ni
cigarete, koie obično pomažu u O- .
vakvim prilikama. ;
„Na zamerke da njegove emisije nisu ni blizu onome što je film »Orfej«, koje mu je uputio iedan kri. tičar programa, Sava Mrmak je
Nastavak na 12, strani
dela najpoznatijeg rimskog elcgičara is
evropskog |
ŽIVOT OKO NAS
· (80 (4
Ljubiša MANOJLOVIĆ
Radnici, seljaci i (?) inteligencija
KAD SU SE, u mojim mladim danima, pre tri, pa skoro i četiri decenije, pravili revolucionarni leci, počinjali su rečima; »Radnici, seljaci i poštena inteligencijo...« Tako su pravljeni pre nas, pa smo mi tal:o nastavili.
Letke smo tajno pisali, tajno štampali, tajno rasturali. Za tajnost je bila potrebna tišina. A usred posla jedan drug, sjajan čovek, požrtvovan, ali svojegiav, stane da se dere:
— Neću, ne dam! Zašto poštena inte ligencijo?! ·
— Zato što ima i nepoštene inteligencije.
— Radnici svi pošteni, i seljaci svi pošteni? Neću, ne može! Hoću: »Radnici, seljaci i inteligencijo ...« ww .
— Soštehš inteligencijo! — ne menjamo mi
lup ni za Živu glavu.
:: a o „Onda: »Pošteni radnici, pošteni seljaci i poštena inteligencijo!...« — tvrdoglav je naš drug.
Bez obzira na sve, morali smo i mi da vi· čemo, svc dok ne slomimo njegovu upornost.
Nije lepo, ali tog druga čija je misao bila neobično iskričava, druga koji je još i među prvima poginuo u našoj Revoluciji, retko se setim. Ali setio sam ga se sada slušajući neke ocene našeg savremenog stanja, ocene u ovom smislu: Radnici i seljaci dobri i odlični, dok među intelektualcima...
U redu, ako je tako. Ali pogledajmo ipak malo pažljivije. Možda je to samo onaj. naš stari kalup protiv koga se, 5 dirljivom iskrenošću i sa znatnim rezonom, jednom davno u jednom srpskom gradu, bunio jedan drug intelektualac, dobar drug, verujte;"odličan drug.
Šaljiva uteha.
|| JEDNA ŽENA mi se ranije žalila kako neke stvari više i ne razume. Eto, kaže, ne shvata kako je meso poskupelo i trcći put, a mast nije. Tešio sam tu ženu na šaljiv način:
— Molim vas, drugarice, nemojte zbog toga da se sekirate. Umirjte se. Polako, poskupiće i mast.
Kađ ono...
Očigledno, ima stvari sa kojima se ni slučajno ne treba šaliti.
Dežurni humor
TOMA MILANOVIĆ, »Borbin« dopisnik iz Loznice, upoznao nas je sa zanimljivom anegdotom. EKO POVUZC N 1 a DAAA TOR lad
Nekadašnjeg člana opštinskog komitet: ONIH je došao u preduzeće da traži posao % :
— Kakve su vam kvalifik=ciie?
— Baš sad sam završio političiu školu.
— U redu, to je za pob»odne. Ali. kakve kvalifikacije imate za prepodnevni rad?
Ako se uzdizao samo u jednom smislu, bivšem članu l:omitcta, sa takv'm anegdotama, neće bili baš lako. Ali, opet, teško i rcformi bez takvih anegdota.
Knjiga na panju
IMA KNJIGA čiji je sadržai atrovan. Banka smanjuje i ograničava „izdavačke kredite. , Sve ćemo manje biti izloženi riziku trovanja (knjigom), *
Opet mesec dana knjige. Mesec dana. to ie mnogo. Dajte vi knjizi njcnih — pet minuta!
Putevi hirurgije
VADITI ČOVEKU KIČMU, posle ugrađivati, pa opet vaditi... i tako to.
Bili smo vrane i JUČE SMO u kolektivu delili — svađija
bilni*) dco.:
*) KORHRTORU: Tzvini, druže, ali nemoj ovo ispraviti u varijabilnı. Prošli put jeđan moj člančić u kome je bilo reči o stidu glasio je: »Stidiozan pristup pro blemu«, Ti si to, bez studiranja, prctvorio u studiozam.
. VINJETE IZRADIO LAZAR VUJAKLIJA
KNJIŽEVNE NOVINE