Književne novine

j- KNJIŽEVNE | NOVINE

intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju interv

POZORIŠTE

I TEŠKO JE Iı VEOMA NEZAHVALNO u umetnosti praviti rang liste. U umetnosti glume to bi bilo možda i najteže, Glumac neki put

— ili više puta — može da napravi i pad, pa da mi tada zaboravimo na sve njegove ranije uspehe. Prosto da nas razočara. Da se pitamo:

'/ zbog čega smo mu se nekad divili. Ali, ako . Se govori o glumcu „kakav je Viktor Starčić, \ o glumcu Koji već punih četrdeset i šest go: dina živi na sceni i za scenu, o pedagogu koji - Yeć dugi niz godina prenosi svoje izvanredno | umetničko bogatstvo i iskustvo ma. mlađe ge-

| mneracije (danas, već istaknutih glumaca), o · laureatu Sedmojulske nagrade, onda čini nam - Se možemo napraviti presedan i reći, makar | samo toliko da je Viktor Starčić najbolji | Živi beogradski glumac. .

\ Da bi glumac bio takav kakav je Viktor Starčić, potrebno je da ima bogato obdareni duh, kako bi rekao Hegel. Samo tako obdaren | duh može bjti u staniu da svoje uloge. dovede . do savršenstva, onog savršenstva koje smo · videli u glumi Viktora Starčića od prvog sui sreta sa nim pa sve do najnovije njegove

uloge u Matkovićevoj. TV. monodrami „Premijerae. I pored toga što ste prevashodmo pozorišni glumac, vaša majnovija uloga o kojoi svit govore sa najvećim pohvalama a »Borbin« kritičar je zabeležio pođ thaslovom »Glumočko savršemstvo« bila je u TV drami »Premijera« Mariiana Matkovića. Kako ste vi cadovoljni tehkstont koji ste govorili?

Imam mnogo raloga da verujem u objektivnost kritičara »Borbe«, miecovom nekompromitovanom veru. To podvlačim. Što se tiče Mafkovićevog teksta mogu reći da mi je bio podsticai za razmišlianie i moram da naglasim da mi ie dao neke nove impulse dok sam rađio na wlozi,

Kažu da je Matković pisao taj tekst upravo za vas. Kod nas-su i raniie đramski pisci pisali uloge za odveđene plumce, kao ma primer Nušić. Danas, mueđufim, to ic vrlo redak slučaj. Da Ti sam u pravu? ·

. Mišlienja sam da glumac ne može poslužiti Tiscn kao uzor, Pisac ima svoiu viziiu i kad završi wrađenic jednog lika, može đa se opredeli za elumca u koga ima woverenja. Mislim da ic Matkovićev postupak bio takav.

Česfo se govotri.,o tome kako ia neki glumac odbio ulogu fer. je »mnlas« Postoje li »velike« i »male« ulogel?

Poznato ie da ie to rekao Stanislavski, verovatno da bi pedagoški uticao na umetnike onopr vremena, kađa su glumci, ·primaiući dodeliene uloge, nihovu vrednost malte-ne merili: kantarom, na ako im težinn' nije: odgovavala vraćali bi ih wpravi pozorišta.

4 danas?

Tih poiava ima i u današnjem. pozorištu. Kako mi težimo vozorištu tipa zajedničke igTe, a ne .zvezdaškom tipu, ovakve voiave su nemile pa čak i kobne. ali se one ili tolerišu iji favorizuju iz mnogih razloga. Svakako ·da je ovo tema za duži razgovori zato ovom Drilikom samo nabacuiem to kao ieđam od ozbilinih prohlema u unutrašnioi strukturi pozorišta. Međutim, ostaie otvoreno pitanie: malih i velikih uloga i malih i velikih glumaca. Mišlienia sam da ima velikih uloga 'kojie 'su neživofno pisane i drugih malih — ali kojima je udahnnt Život. Primera za to ima mnogo.

Kada smo već kod tloga da vas 9itam i ovo: kada gođ se govori o vašint naivećini osMvarenilhta obično se podvlače ona koja su vezana za dramte »Na dnu« Maksima Gorkog i Držićevog »Duhda Maroia«. Ja sam imao sreće da vidim munoca vaša velika ostvarenja ali nikada ne bih mogao da izdvoimm jeđnmo i da kožem da ie baš fo maiveće. A vi?

Naš posao je psihološko tkanje, osetflilvo i Jako ranjivo. Spvecifičnost glumačkogz ·posla leži baš u tome što ie niegovo stvaranje upućeno na mnogc faktore 1 od mnogih zavisno. U jednom tako složenom mebanizmu,. u. jednom stvaralačkom prosedeu nužno moraju mnastali,i neka. kolebanja pa može da bude čak i padova, Važno je međutim izvršiti analizu i doznati iz čega su nastali, Što se tiče uloga koje stc naveli kao uloge koje su najviše hvaljene i priznate kako od kritike tako i od Širepg auditoriia —· publike, smatram. da sam na .niima radio predano, poletno i sa istim žarom kao i na mnogim drugim svojim ulogama, Da samo podsetim na neke od nih: Aurel u Krležinoi »Ledi«, Folda! u Tbzenovoi drami »Gahrijel Borkman«, Đe u Goldonijevoi komuedišiL »„Ribarske . svađe«, Lembah u »Agoniji« Krleže i. dr, }

Prošlo. je više od deset godina od prvog „koncertinog. icvođenia jendne drame

bod nas posle, oslobođenja... Misli ta 'oovopi "Don. Žuaota ti paklue koji je bio

_——-_---— Y ___-- H — RR ISPRAVKA U PROŠLOM 200. broju »Kwiižeynih, novina«,. tehničkoza greškom, izostavljeno, je, ispod reprođukcije gp muslovrei strani, objavljene povođom dodeljivanja Nagrada AVNOJ.a, ime autora — Ismeta Mujezinovića. Na ovaj nućin “zvibfavamo sc i autoru i Čitaocimu.

Razgovor sa Viktorom Starčićem

SVEGA

izveden na Kolarčevoht

se kod has odustalo od toga?

Lepa zamisao sa polčtnim startom ugasila se zbog zauzetosti članova tog malog kolektiva na drugoj strani, uglavnom u matičnim pozorištima. Međutim. nostoje sugestije da se

ponovo pokrene i oživi.

Mi takođe ne praktikujemo, ha žalost, da snimimo na gramofonske ploče velike dramske predstave. Mislite li da bi recimo muzej pozorište umettosfi 110gao i morao tu mešto da učini?

. I ne samo muzeji. Mišlienja, sam da pozorišta bila dužna da učine napor u tom pravcu. Na primer: da se na magnetofonskoj vrpci' ili gramofonskoj ploči zabeleže bar oma vrhunska dostignuća pojedinih pozorišnih kuća. Verujem da bi i koja izdavačka kuća našla kupca za ovako negovani i ozbiljni govormi žanr, a ne samo za efememe profane melo-

dije.

Da li se po vama uloga glumca u 7–odermom teatru — tu tekstu koji postaje

univerzitelu i u kome ste vi igrali jednu od glavnih uloga. U svetu su i danas takva dramska izvođenja veoma popularna. Zbog čega

ili ne?

bi i

aunezans |) ANA

Nastavak sa 2.

povećanu, povišenu, podignutu stanarinu. Vodeći dnevni list naše SR Srbije, »Politika«, obaveštila je fbolje je reći: podsetila je), na primer, građanina, i velikog i sredujeg i malog potrošača, da će, odmah posle veselog dočeka Nove godine, morati da plati stanarinu za 25 odsto veću od dosadašnje, za 28 procenata veću u Beogradu, s saradnik ovog velikog, dnevnog lista. B. Dukić, poduhvatio se čak i zađatka đa objasni postepeno ĐOvećanje stanarina sve do podine 1970. U »Politici«e od 9. XII još uvek tekuće gođine on je svoiski zapeo da građanina uputi u složeni sistem određivania ı izračunavania novih (to jest povećanih) stanarima, pa je, ma iednom slobodno izabranom · „primeru, sto hiliada starih dinara podelio sa broiem 12 i dobio sumu ođ 8.500 dinara, a zatim ie broi od 9.000 podelio sa 4 i dobio 2.555.

Mi smo kniiževni, petnaestodncevmi list i nismo nikakvi smecijalisti u poslovima matematičkih, ioš manie u poslovima finansiiskih operaciia, ali, buđući da smo svi iz ređakcije nekada završili osnovnu školu, a zatim i sredniu, a Zatim ı boneku višu ili visoku školu (recimo, univerzitet), mi molimo one maše čitaoce koji imaiu decu u osnovnim školama da njih, svoje · sinove i kćeri, privitaiu, da li su dava maveđena Dukićeva primera delienia, koie on maziva »nimalo jednostavnom overaciiom«, dala tačnu sumu, tačni broj. Deca iz osnovnih škola reći će da su oba primera delienia fiedne od četiri osnovne matematičke operacije) —/ nefnčna i meispravna.

Hteli smo vretnostaviti da se u Đukićevim primerima radi o štamparskimn greškama. No, ma naše zaoremašćemje, već idućeg dana. 10. XTT 10966. god., »Politika« đonosi vest f{potDisanu iniciialima B. D., što DO svoi vDrilici znači opet B. Đuhkić). u koioi se, bez ikakve isbDvavke i izvinjenja čitaocima lista, Traže da ic »pDosle obiašniemia u iučerašniem broju mašeg lista o · tome kako sfanari sami mogu da irračunaiu izmos stanarine« ... »DO«tupno novećanic stanarina za građane snošliiviie, icr će se.u tom weriodu meniati 1. ekonomsko stanie zemlie, na s tim u vezi, i lični dohnei yamnslenih«,

Petoeođišnii plan o povećanju stanarina fiksiran je, određen i .. wnsored predviđen, u. niemu se Doiavliuie i. neki astraktni »čimilacC«a fri i Đo, sa. koim se množi broi bodova za svaki stan i kvadratura novršine stmna. Tako ie dobiiena cifra. ekonomske stanarine. Nisu obiavliene mniknkve 'cifre o. »eko-. momskom sfanin zemlie, Da s; tim w vezi i o ličnim dohocima zaDOslonihe. No. naše mežno :ı obzifno ·

strane

zero uunzmuEsaere anne mz euneznunmne ruca reruee enu seepraciunnnsnasraeaupeenu=uunuOwIuruurzua

Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mlađenović. Sekvetar ređakciie Bogdan A. Popović. Tehničko umetnička oprema Dragomir Dimitriiević. Dragan Kolwdžiia. Velimir Iukić. Aleksandar Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vlađimir Rozić, Pavle Stefanović, Kosta Timotijević i

. Svift,

novinarstvo htelo je da nas poštedi psihološkog šoka i zato je uvelo u praksu metod postepenog pripremanja građana na nove odnosno povećane lične izđatke, koji ih očekuju. To je, naravna stvar, jedna #ema, dođimuta u ovoj belešci. Dukićevo nepoznavanje niže račumske radnje deljenja druga je tema. Mi smo obe te teme pomešali ujedno i načinili jedan koktel razrokih opaski, o. kojima. bi Džonatan Zacelo, oštroumnije i jasnije prozborio nego što to mi, ubogi trudbenici kulture danas ı ovde, umemo i zna mo.

Jasna računica

DO SADA JE BIO OBIČAJ da se samo državni organi pozivaju na inostranstvo kada treba povećati cene nekom artiklu. Zar upravo njsmo obaveštemi da se cene benzinu dižu zato što su u nas niže nego u Austriji, Italiii, Francuskoj ili SR Nemačkoj? (Kada bi nas tako poređili i u standarđu!) Po ovom receptu sada se iavliaju i predstavnici pojedinih preduzeća i, naravno, Ratko Dražević u ime »Avala-filma«. Tako se om, pređ skupštinsku „diskusiiu o novom zakonu o filmu, žali da su nam cene bioskopskih ulaznica su-

više niske. Koliko bi'se zaradilo da niegovo pređuzeće posluie u Fran-

cuskoj i da mu se filmovi brikazuju u Parizu! (Samo da li bi iedno tbređuzeće. kao što je »Avala« moglo da opstane u inostramstvu čak i da mu je jedan tako značajan biznismen kao što je Dražević ·divektor!) Dražević se zalaže, da producent dobije i glavninu sredstava koje ovrikupi jeđan film od bioskooskih ulaznica. Navodi brime” »Sna« koji je videlo u Beogradu 120 hiliada gledalaca. ali rećutkuje neke druge svoie filmove, a

posebno »Roi«, koji ie skupio tek.

nekoliko hiliadđa posetilaca. Deklaviše se za društveni stimulans vređ-

mih ostvarenja, 32, s druge strane. suamnia u ovu „meru, jer »većina · tih filmova ima mali broi 'sledala- ·

ca«. Hvali prođucentske grupe, ali se istovremeno »pribojava« da će one izazvati »Finansijsku 'i estetsku kontpromitacijue.. Kontradikciie su broine i upravo one i otkrivaju šta iedan moćnih beogradskog filma oseća i wriželi-

kaje: neograničena sredstva i total- .

ni monopvolizarn' u' prodđukciii, Doskora ie imao sve što Te, tražio, od kredita do rebubličkog fonda. TI šta je stvorio? Umesto. da pomaže razmah kinematografiie 1 stimuliše

· sniženie: troškova prođukciie.. traži

“

'orpaničenia jiako'zna da svako u Košutniakn ne' može da sniman {ilmove. Možda sve,ovo i čini da bi 'Što. bolje obezbedio svoie tako slavne i u· svetu cenjene koprodukcije

sve apstrakttiji, sve teže govorljiv, koji je više literatura nego scenski jezik ma meki način poliskuje u zadnji plan

Tu treba imati strpljenja i strogo anali. tički proveravati novi talas uopšte.. Glumcu, maravno, nije uvek lako da se probija kroz apstraktne i neđorečene misli, nebuloznc ideje i kvazi poruke. Međutim, definitivno. oblikovanje onoga što se prcd plumca postavlia kao, jasnoća u kazivanju piščevogz teksta i misli, rezultat je koji se ne potceniuje i ne samo da ne potiskuie glumca, već može i da ga istakne. Cena je, dođuše, dosta velika. Kako vi kao dugogodišnji stvaralac vidite bozorište danas?

„Smo

znatno .duhovitije, . .teresovao „za snimanje

ju intervju

danas, frebiti

ašnji većine velike

tome?

lektualaca Trodđa.

| Vi rišni

nije da ih scenski

ı kojima u stvari kreditira sumnjive inostrane partnere mašim . društvenim novcem?!

»Gluvi barut« gluv za nonude avangardista

U DECEMBARSKOM BROJU beogradskog lista »Film«a · pročitali izlavu Književnika. Branka Čopića, koja govori o mogućnosti za ekranizaciju romana »Gluvi barTul«: »Istina, imao sam već ponude za ckranizovanje ovoga dela..« kaže Ćopić, »ali od jedne grupe avangardista kojoi nisam smeo da dozvolim snimanic«.

Režiser Žika Pavlović koji se infilma po tom romanu izjavio je posle toga u istom listu:

».„U nezvaničnim razgovorima sa mnom Ćopić je pristao na. ekranizaciju. Štaviše, živo se interesovao za visinu sume koju bi mogao tražiti kao naknadu za ustupanje pra va na snimanje«.

Branko Ćopić je ma potezu!

»Ekspres«-baika

»EKSPRES POLITIKA« obično ne hita isuviše. A nekad baš požuri, U svojoi. »Nedeljnoj reviji«, u rubrici »Dežurno uvo«, između ostalih

'Dbaveštenja, nalazi se i ovo:

MLADEN OLJAČA, književnik prati u stopu Dobricu. Ćosića. Naravno, više u kvantitetu no u kvalitetu. Tako je nekoliko dana posle Ćosićeve »Bajkc« izišao Oljačin roman i hronika »Kozara«, „kod. istog zdavača »Prosvete«. Obiman, sa preko petsto stranica Oljačina knjiga nadmašila je »veličinoi sVC jugoslovenske vomane u 1966. godinie. Odista ekspres-obaveštenje. Obaveštenje dok se, gotovo, knjige o · kojima je reč, nisu ni pojavile. | što je. majlepše, dobronamerno i, buno obiektvnop kritičkog, ocenjivanja. Publiku, svakako, wnapred ' treba Dripremiti i reći joi šta da čita a šta me Samo, ta publika, ume ponekad i da ne poveruje — bajkama. -

Izvinjenje za naivne

POVODOM NAŠEG KOMENTARA »Mladi besni lavovi«, objavljenog u prošlom broju, u»ućena su ham sa raznih strana pitania u kojima se čitaoci interesuju: šta je neposredni- povod tako žustrom Teagovaniu? Reč. JE O proizvoljnom i nadinenom DpIisanju nekih mladih fil. skih Kritičara. sa 'koiima se U po. slednie vreme: sve češće susreće. mo a naročito u lista »Film-nowo._ sti«. O nekim. veoma spornim, fil. movima Kakav. ie »Roje Miće Po. Dovića organizuju ;

) 1 Se, sa velikom pombom, rehabilitacione diskusije, „Zatim se piše uelavnom .o filmo-

vima koje voiedimci vole ili za niih imaiu afiniteta i vodi nekakva ekskluzivna Kritičarska politika,

Ređakcioni odbor: Petar Volk T.ist izla

primerak 50 para {50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih đinavra (1000 starih dinara). polugodišnja 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostranstvo dvostrnk-

ko preduzeće „Književne novine«, Beograd, Francuska 7, Telefoni: 627-266 (red

akcija) i 626-020 (komerciialno odel šiampa »Glas«, Beograd, Vlajkovićeva 8,

lenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući vačun broj 601-1-208.

To je obmana 'koja

dagoškom rađu trudili što mahie liče fa vas?

Potpisujući diplome stuđentima verujem da sam im potpisao vize za ulazak u svet, da u

njemu traže upoznaju međusobno kako

.GONG. 'obiavljen je, tekst.

Tiačka:omladina. Tli smo se

Vaj dođatak za mlade?

Božidar Božović, Momn Kanor,

intervju intervju intervju

-Kao naknadu za provedeno vreme vah njega, jer je pozorište sinteza svega.

- Godinama se govorilo o križi pozorišta. Uvek mi se pri

·ritika izmislila tu iu OPDRUbIq je isuviše često. Da. li bi ·se

tom ičnilo da je famoznu reč i upo-

međulim, ta ista reč mogla tMpobaš za kritiku koja mikako nema

ivo kritika jednog Velibora Gligorića, Milana Dedinčh, Milana Bogdanoviča ili

Elija Fincija, i da

i se iz tekstova. dah pozorišnih kritičara, batr dobre „, ne oseća možda da oni nemaju ljubavi za teataf, a vrlo često ni

dovoljne stručnosti?

Ni jedan od spomenutih velikana nile to ostao Wreko noći. Mi imamo neko!! | Bacovitih ljudi koji se istinski afirmišu težeći da se što objektivnije postave. Pa

U poslednje vreme pojavila st se „fi

šljenja izvesnih glumaca „ redit nisu potrebni. Kakvo je vaše mišljenje o

mo nekoliko zaista

da im reditelji

potiče od nekih inte-

u njihovom htenju da madirode

ste i dukogodiyć: istakntti DOZOeđagog. Da li ste se u svo? pePOO da vaši studenti

i iznalaze mnoge ljude, da se, 'bi mogli Što ver- |

oblikuju. · [| | Miodrag Petrović

se pojaviti tekst Bogdana Tirnanića »Kada se od karikature napravi strip« (FN. bi. 6) kao izraziti primer pisanja bez argumenata, kao primer nabusitosti i arogantmosti koja se okomila na Dušana Vukotića. . Redakcija sama brani ovaj mapis i njegovog autora, ODtužujući one koii su se msudili da protestuju protiv ovakvih ispada. | Jer, ako, zaboga, nema ioleranći je — kako će se iznositi različita | mišlienja! SMS Pr Ovo predstavlja izvinjenje za |

| Samo u takvoj atmosferi mogao |

lakoverne, jer . redakcija priznaje da je namerno iolerisala pisanje koje je nemogućno .spoiiti ·sa logikom, a kamoli sa estetikom, i daje do znania da će i ı buduće priređivati slična iznenađenia. Ona, | uostalom, ima pravo da pravi“ | ne „gluposti = ali "prerada e stima ove kinemarografije ko-

je ulaze u nomenklatiru na- | cionalne, pa i svetske, kulture mo- | ra da bude korektna! Ako njienu | staniu nikoga da. afirmiše ne bi · trebalo ni da ruši! A naimanie Vu- | kotića — koi upravo zbog svog visokog umetfničkog renomea maj više smeta razsnim prupama | me | diokritetima. Umesto da smo sreć- | mi što ga imamo — čini se sve'da niegovo delo bude obezvređeno, Sva ie sreća što će ono madžjveti i »Pilm-novostia! ,

| l WM

0 j

Mini-saveti »Gongae

uspela da u njoj imraš džerk ,i |

mankis?« CE:TMEJ »Qdreci se velikog dčkoltea: to |

uopšte više nije.n modi. Ali' zato |

ronađi originalan detalj, modni |

hit, nešto što deluje kao šok, "kao | wuuzika Strunsa..« ~ ' Ub »I OBAVRBZNO: mini suknja, be# | obzira da li je iedan ili 15 santi | mnelara iznad Kkolena«. 5, | »A: za šminkm — sigurno si Se već izveštila. Za Novu. godinu možeš .biti! malo smeliia omako kako me bi smela da odeš u školu«, ; Očekuje se da će ove savete prihvatiti prvenstveno radnička i sepreva~ | + |

ili? Možda

hjoj i niije mamenjen O | “ e \

ı : |. | |

Onda, kome je namenjen? \ Malim diktatorima. mode iz ka- | fane »Sunce« sa mini-pameću i ta- | tinim »mercedesima«? ?

7i svake druge subote. Poiedini o. | ist izdaie Novinsko izdavač.

hi } || | | | bi | |, | ; i;

{PM