Književne novine
NOVINE,
15 dana 15 dana 15 dana 15 dana 15 dana 15 dana 15 dama
strane
Nastavak sa 11.
hnovinama« rečeno da je radnička klasa urasla u buržoaziju i da su jedine revoluc:oname snage u ovom društvu inteligencija i omladina, i ko je Io rekao? Redakcija »Književnih novina«
nema iluziju da će Draža Marković na .
ova-p'tanja lično odgovorili, iz brostog razloga što on na ova pitanja ne može odgovoniti. Ali, ukoliko to ne učimi bilo u »Književnim novinama, ili ma nekoj drugoj javnoj tribini, u očima mnogih ljudi Draža Marković će važiti za čoveka koji je u teškom i du'bokom sukobu sa istinom).
DR MARKO VESELICA, docent Ekonomskog fakulteta u Zagrebu: »Organi zacioni nukleus i beogradskih i maših ·'događaja htio je kvalificirati sve imfon macije SK i proglas beogradskih studemata. učimi idealnim, pr hvati ga bez ikakvog pogovora kao platformu s koje treba rješavati društveno-ekonomske probleme Jugoslavije, pa prema tome i Hrvatske. Međutim, pored loga ŠTO le. taj proglas sadržavao niz progresivmih stvari mjemu nedostaju, po mom mišlienju Tri kliučne tačke a to su: prvo, ključni problemi reforme, drugo, ravnopravnost-naroda Jugoslavije ı naYoda Srbije, i treće, osuda šovinističkih istupa Ćosića i Marjanovića što je vrlo važno za odnos progresivnih i rYegresivnih snaga u SK. Zatim, interesantni su napadi na, da se tako 'zrazum, naše sooljalističko društvo; initcresantno |e kako se vodi ta bitka za bratstvo ı jedinstvo i za samouprayvljanic. Za mene bi b'ilo daleko interesantniie da su svi demonstranti navali investicionu banku koja ima oko 1600 milijardi kapitala kola stvarmo sDTYCčava broces tramsFformacije privrede % upravljania radničke klase, nego da su se formalno borili za samoupravlianje. Ja mislim da bi naše demomstrac'le u jednom akutnom momentu bile mnogzo
stracijama savim..jc s'gurJYO .PDLORBTeNI~
van i nezadovoljan medostacima našeg društveno-ekonomske 1ransformaciic, umjesto da na jednom apstrakmo humanističkom planu napadaju birokratizam. a da ne znamo što. stoji iza takve borbe za samoupravlianje. Velik dio studenata koji su sudjelovali u demonstracijama sasvim |c sigurno Pprogreslvani nezadovolian nedostacima nnčcp društvenog sistema i njegovim barijerama i preprekama, i to se može šamo vozdraviti. Ali mislim da ie nukleus, energetika topa pokreta, orgamizaciona sila tog pokreta htiela destrukciju našeg cjelokupnog društveno-ekonomskog i političkog sistema i da jc želiela takav, kaos. po mom dubokom uvierenju na relaciji Beograd — ZŽagreb u kojem bi poražene konzervativno-birokratske snage mogle zauzeli vlast. (»Studenitski liste od 10. iun)
Kao što je poznato iz studentskih krugova, bilo je dosta prigovora ma pisanje štampe. Ti prigovori su bili dobrim delom opravdani. U očetku, mali broji listova hteo je da da pravo objašnienje događala na Beogradskom univerzitetu. kao što su meki listovi, ma primer »Borba« i »Večernje nOVvVOslis, za: sve vreme studentskoe slrajka više negoli iednostrano obaveštavali. iavnost o pravej suštini problema: Zbog toga su, uostalom. na jednom od zborova studenata višc beogradskih
Zi [e aa) e ID/NI ZN | *, fakulteta studenti proglasili bojkot »Borbe« ij »Večernjiih novosti«. Donosimo nekoliko tekstova iz naše štampe, iz onih listova koji su hteli, i želeli, da obiektivno informišu javnost:
»Radnici su se javno ograđivali od studentskih metoda, ali su u svim sva·kodnevnim, intimnim razgovorima 'Zražavali svoje divljenje za studentsko
osećanje pravde i pravičnosti, mjihcv
humanizam, njihove zahtieve za sOC'ialnu jednakost i ukidanje svih privilegija... U početku nismo htjeli da povjerujemo: kako to studenti zahtjevaju ukidanie svih pr'vilegpija? Zar kod nas ima privilegija? Vratimo se malo umazad. Mada: pomenulo se ne novralilo se. Priie nekoliko godina Savezna i republičke skupšt'ne usvojile su čak i jedan zakon o privilepijama:; zakon o uvozu kola za rukovodeće radne ljućc, o paušalima i novćanim mnaknasdama zato što imaju kola. One poslanike koji su glasali protiv ovog zakona mazvali smo demagoz ma. Desilo se tako da ie. većina od njih imala veći panišal na kola nego što je prosvietni radnik imao platu. Ovome, naravno. ne freba nikakav komentar. Ali, i ovaj zakon je prevaziđem. Jer, uslijedio |e zakom o pravima: poslanika i funkcionera. nanaknadu ličnih dohodaka poslije prestanka funkcije. To ie u svakom slučniu velika privilegiia u odmosu ma 800.000 nezaposlenih Jugoslovema. Eto kako smo se polako pvrivikavali na privileoije. A za sticanje ovakvMi nauka nije potrebno mnogo vremema. Jednostavno: navikavali smo se da imamo privilegisamne, da se sami borimo za s'tne privilegije u svoim kolektivima, da budemo mwrivilegisamj. Stoeva je studentski zahtiev zvučao DĐaradoksalno, nekima čak i duhovito: zar od pbrivilecisan'h f"ažiti da se bore protiv privilegija« (Radivoje Rabrenević: Podrška, »Pobjeda«, 16. jun 1968),
U istom smislu karakterističam je izveštaj Dwšema Sekula nw »Rad«& od 7. juna 1968, »Šta se uistinu zbiva«, i redakoliski članci »Upozoremja« i >Četiri zahteva studemtska«.
OBNOVA RADA ZAJEDNICE, EVROPSKIH PISACA
OD 29. MAJA DO 2. JUNA ove godine održana je u Rimu izvanredma sedmica Izvršnog odbora Zajednice evropskih pisaca (COMES). Osim francuske delegaojie, koja ie bila sprečema zbog poznatih događaja, sve druge evropske delegacijc bile su pr:sufne, U ime jugoslovenskih pisaca u radu su uzeli učešća predsednik Saveza pisaca Jugoslaviie Aco Šopov i član Izvršnog odbora COMES-a Tanasiie,. Mladenović. Na početku ovog sastanka iednodušno je konstatovano da je COMES skoro dve godime, bez sopstvene volie, bio prekinuo svoju aktivnost. Ta aktivnost je za izvesno vreme bila. paralisana jer COMES nije uspevao da svojim miervencijama uliče ma obuslavljanjie progona izvesnih pisaca u nekim istočnim i zapadnoevropskjmni zemliama. Konstatovano je da su Disci zemalia u kojima su progoniceni liudi koji slobodno izražavaju svoju misao
| |
ALEKSANDAR “TOMAŠEVIĆ: TEMPERA NA PANELU · (1968)
ETO, OTIŠAO JE ZAUVEK jedan čovek, koji je možda bolje nego iko poznavao magične putanie poteza četkom srednjovekovnih slikara. Poznavali su ga kaluđeri u manastirima Bogu iza leđa, poznavali su ga vlasnici drumskih mehana na putevima što vode začaranim svetiljištima lepole, Poznavali su ga studenti sa kojima je posle časova odlazio da se prepire o umetnosti. Poznavali su ga grnčari, nad čjiilm je točkovima bdeo čuvajući već zaboravljene oblike ćupova od poplave alumi-
nijumskih monstruma.
Poznavali su ga čuvari muzeja u koje je odlazio da ćuti i pamti. Poznavali su ga anđeli snenih očiju, koje je budjo svojim skalpelima, skidajući sa njihovog po-
gleda skrame vremena i kreča.
dvanaest osoba.
A i pored svih tih dragocenih poznanstava, taj čovek je bio toliko običan u svojoj neobičnosti, đa niko
potpuno saglasni o karakteru takvih mera, aki da su i svesni da je njihov uticaj sasvim ogranićen. Nemoćni pred vlastma ovoga sveta, naročito kada je
u pitaniu primena sile, članovi JIzvI-
Šnogp odbora COMES-a su takođe. svesni da bi svaki dalji imobilizam znaČJO smrt ove. organizacije evropskih pisaca. Pred altemaftivom: živeti i delati. ili prepustiti se stihiji, izabrana je iedimo mogućna. solucija obnavljanja dosadašnje aktivnosti i dosadašnjih intermacionalnih veza. Na ovoj sednici su predviđene. sledeće manifestacije koje će COMES organizovati tokom naredmih šest meseci ove. podine: 1. Okrugli sto — koji će se od 1. do 7. septembra održati u Lozani i na kome će oko sto evropskih pisaca ıučestvovali u razmatranju teme »Literatura i psihologija«; 2. Okrugli: sto koji će se održati u Rimu od 25—1431. oktobra u zajednici sa latmoameričkom organizacijom književnika »Comunidad Latino-Americana escritores« i na kome će oko 40 evropskih i 60 latinoameričkih književnika | raspravljati o temi »Prišustvo pisca u savre-
mienom drustvu: i 3. Festival poezije u Taormini na Siciliji, koji će se održati od 3—6. novembra i na kome će se dodeliti poznata internacionalna nagrada za poeziiju »Etna-Taormina«. Osi gurano jc učešće oko pedeset evropskih pesnika. Ova proslava je vezana i za #0-egodišnjicu predsednika COMES-a, poznatog italijanskog pesnika Đuzepe. Ungaretilja. Na kraju, Izvršni odbor je doneo sledeće zaključke o obnavljanju svoga rada:
POVODOM desetopodišnjice prvog apela italijanskih pisaca za osnivanje COMES-a (Zajednicc ·evropskih . pisaca) Upravni odbor uviđa da je Zaicdnica. cvropskih pisaca, uprkos svim teškoćama koje Je imala da prebrodi, omogućila, uspostavila i razvila WKr;ilički dijalog — i prema tome, plodan i vredan — između pisaca Zapada i Isto-
· ka. U okviru svojih stvarnih, moguć-
nosti i svojih stalnih'napora, COMES je uvek potvrđivao i branio pravo ljudi od peta na slobodno izražavanje i Širenje sopstvenih misli.
Budući svesna da.je ispunila svoju „prvu ctapu, Zajednica evropskih bi-
đaja sve mi izgleda kao ružan san. Ili-kao pri-
u prolazu ulicom nije mogao ni slutiti kakvi sve oblici . leže u njegovom sećanju, kakve sve boje, kakva nostalgija i kakve ideje.
Nikada nije izgovorio reč UMETNOST sa patosom. Nikada nije izgledao ekscentrično. Nikada se nije trudio da izgleda pametniji od grnčara. Nikada nije terao druge da slikaju kao on.
Umeo je da od obojenih kamenčića složi figuru ribe, pobeglu iz hladnih voda Studenice. Umeo je da naslika manastirska vrala. Umeo je da naslika vrč, i zdelu u kojoj se, narandže najbolje osećaju. =>, One -večeri-kada- nije. stigao-za svoj omiljeni sto.u . jednoj bašti, sedeli smo i osećali da nam nedostaje bar
Momo Kapor
saca će sada nastaviti svoju delatnost sa novini duhom i novom snagom, ostajući uvek vema svome Ppozivu.i svojim osnovnim ciljevima. Upravni odbor konstatuje, da je u jednoj Evropi koja sc malazi u krizi, uloga pisca SVe teža i leža, premda njegovo Prisuslvo ostaic i dalie suštastveni uslov za istraživanje i odbranu, za diskusiju i alirmaciju čovckovih i društvenih vrednosti.
Njegove odgovornos'i su se uvećale, naročito nakon eksplozivnih i prolivurečnih događaja do kojih je do. šlo u Evropi i u svetu; i ukoliko pisci, kulturni ljudi i nova pokolenja budu bili ma visini situacije, ishod će biti Jedno stvarno obnavljanje 'ideJa, čak i pored postojećih jdeoloških raznolikosti.
Upravni odbor je odobrio program za 1968. goidnu i predložio da sledeći kongres COMES-a, koji treba da se održi u Švajcarskoi, od 1. do 7. septembra 1968, uzme kao opštu temu za razmaliranje »Položaj pisca: suoče· nog sa postojećom krizom Evrope«.
' <
Nasilje u zgradi „Borbe“
„dio i televizija loše obavljaju, svoju, dužnost
DOK SAM SEDEO, zatvoren, u maloj sobi u zgradi »Borbe«, zapanjen i prencražem, mislio sam: ko su 1i ljudi što su me onako grubo, bez objašnjenja i bez predstavljanja, presreli u hodniku, zgrabili za ruke i priveli ovde? Sećam se, uz put su .se dogovarali: »Vodimo ga kod Boška!« Još sam osećao bolove u zglavcima ruku — toliko su bili nežni! Ali to osećanje fizičkog bola bilo·je beznačajno u „poređenju S oOsećanjem nepravde i poniženosti. U tom se otvore vrata mog prvog i do sada jedinog zatvora 1, uđoše, najpre dvojica ljudi koji su mc grubo priveli ovde, a onda sc pojavi i jedno poznato lice: Boško Stanišić, zamenik glavnog urednika »Večernjih novosti«. Pomislih: cvo, najzad, nekog poznatog, nekog kome: cu sc DlOcC -požaliti. Ali, umesto pozdrava, mo| dugogodišnji poznanik i kolega, dreknu: »Marš, napolje!« Ja se zapanjih i zanemch. A on poče opet da viče: »Zar si došao ovde da Širiš svoju propagandu?«; »Znaš li ti ko sam ja?» A onda sc oko nas okupi još nekoliko ncpoznatih lica. Unoseći mi se u lice, muvajući me, govorili su: »Kako si ušao u-našu kuću? »Ko te ovamo poslao?«; »Misliš da ćeš se lek tako izvući?«
' Ništa nije vrcdclo što im je Viktor žunić, kolega iz »Sveta«, objašnjavao da sam došao kod njega, na njegov poziv, da nisam kriv... Jedan od njih, mršav, visok i prosed, naročito je bio žustar, grlat i uvredliiv. Imao sam utisak.dok je vikao na. mene, da se jedva uzdržava da me ne. udari. Govorio je: »Baviš se nepri-
jateljskom propagandom, je li?«; »Zar ne znaš za naredbu SUP-a«; »Kako „se usuđuješ da blatiš našu profesiju« i slično. Nisam mogao da dođem k sebi, Iznenađen postupcima, lažima, podmetanjem ... Opet se. čuo glas. Boška Sta-
nišića: »Vodite ga odavde!« Te reči sam primio ~
s olakšanjem, nadajući se da će me odvesti u zatvor. Jer i to je bolje od onog što sam trpeo u tim trenucima. »Zar ćemo ga tek tako pustiti«, povikaše u glas neki od njih. Visoki, mršavi, prosedi čovek priđe Bošku Stanišiću i poče s njim nešto da se dogovara, šapatom. Trajalo je to nekoliko trenutaka, a onda Stanišić, odmahujući glavom, reče: »Vodite ga, kad kažem!« Tog trenutka me zgrabiše ispod ruku dvojica
starih poznanika iz hodnika i povedoše energi-..
Čno niz stepenice, Ostali. su gledali za mnom kao za kriminalcem i nešto vikali. Vređajući me uz put i preteći mi dovedoše me do: glavne kapije i gurnuše na ulicu! Bio san, najzar, ma ulici, sam i slobodan! Ali, gotovo da nisam verovao toj realnosti: činilo mi se da.će me svakog trenutka neko zprabiti za ruke i reći: »Pođi'sa nama“. Tek sam se malo smirio ikad. sam ušao u svoju redakciju u zgradi »Politike«. „i A cvo šta je prethodilo ovom. zaista nepljatnom događaju. Petog juna uveče, kolega Dragoljub Golubović, Viktor Žunić i ja, razgovarajući o burnim događajima na Beogradskom univerziletu, gde smo takoreći neprekidno boravili tih dana, zaključili smo da štampa, ra-
objektivnog informatora. Smatrali smo da nas profesionalna etika obavezuje, da, kad već nemamo priliku da o svemu kažemo svoju reč javno, u novinama, dakle, da se ogradimo ou neobjekivnog., informisanja. javnosti. Uz to smo odlučili da izrazimo svoju solidarnost. studeniskoj akciji, smatarijući je veoma značajnom za dalji progres društva, demokratiju i socijalizam. Sutradan, šestog juna; napisao sam jedan kratak tekst koji je trebalo da potpišemo nas trojica i upulimio· Akcionom odboru. Međutim, čim su čuli o čemu se radi, neke naše kolege su izrazile želju da nam se pridruže svojim potpisima. IL to' je odmah učinilo nekoliko novinara.NIP »Politika«.. Kolega. Žunić. mi je javio da i neki. novinari NIP »Borba« žele da se uključe u tu našu akciju. Na Žunićev poziv poneo sam Tekst sa potpisima u redakciju »Sve*a«, gde su nam se svojim potpisima pridružili svi prisuimi' novinari., Onda , smo krenuli u klub »Borbe«, jer su nas tamo čekali neki novinari, voljni da na ovaj način podrže studentsku akciju. Međutim, u hodniku ispred kluba, dok smo razgovarali sa movinarom Božom Stojadinovićem, dva nepoznala čoveka su-mi prišla ·s leđa, oduzeli tekst.sa potpisima, zgrabili me za ruke i naredili: mi:: »Pođi sa nama!« Misleći da su oni službenici SUP-a, nisam se opirao, odveli su me u: jednu kancelariju i zatvorili. A dalje se odigralo sve onako, ili još gore, kako sam već. napisao. Danas, dvadeset dana. nakon tog doga-
viđenje. Na žalost: sve je istina. Čudno i drsko su se poneli ti ljudi. Hapsili su me, a nisu bili ovlašćeni, jer nisu službenici SUP-a, već, na žalost, .novinari, dakle, društveni radnici. Vređali su mc bez razloga, oduzeli mi lekst sa potpisima, neovlašćeno i neljudski me mažtretirali, lizički i psihički. Zaista, neshvatljiv postupak od strane ljudi, koji bi po prirodi svog pozjva morali biti savest društva, a ne njegov pemdrek. Saznao sam da se nepoznati ljudi koji su me uhapsili u hodniku »Borbe« zovu: Mile „Zagorac i Mirko Stamenković i da-_su zaposleni u NIP »Borba«. Visoki mršavi, prošedi čovek koji mi je govorio: teške uvrede zove. se 'Dušan ·'Đurić. Kažu da je: novinar »Većernjih novosti“. .Ovom spisku svakako valja dodati, možda pre .svih, Boška Stanišića, čoveka koji je u :celom ovom slučaju odigrao ulogu islednika; čoveka .za kog sam saznao da |c ni manje ni više nego „sekreta ·:osnovHe organizacije. SK NIP. »Borba«l xZar je moguće ,da sc ovako danas ponaša:jedan partijski sekretar?! Zbog svega što mi: se :dogo„dilo tog. dana u zgradi, »Borbe«, uputio sam prolesino pismo osnovnoj. organizaciji Saveza komunista »Borba«, a, o svemu sam.,.obavestio i „neke, druge političke forume, smatrajući da se "radi o slučaju bez presedana, o gušenju osnovnih ljudskih prava, o atakovanju na slobodu ličnosti i slobodu akcije. lako bih rado zaboravio aktere ovog incidenta, na žalost, opet. ću ih sresli, verovatno uskoro, i 1o.u, sudskoi dvorani, ler mi građanska dužnost nalaže da za'ovc 1eške uvrede i nasilje potražim zakonsku satisfakciju. | :
Mihailo Blečić
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. ! agoliub S. Ignjatović, Bogdan Kalafatović, Momo Kapor, Dragan Kol i čepanović. "List izlazi svake druge šubote. Pojedini |
izdaje Novinsko-izdavačko preduze ı| COT: 7. Telel Tekući račun broj 608-1-208-1, Štampa »Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8,
vić, Dr i (ović, Bi Kalaf; Smiljanić, Radomir Srilizmić ı Branimir 5 dišnja 5 novih dinara (500 stavib. d
%
linara). Za inostranstvo dvostruko. List e lav 626-020 (komercijalno odeljenje i administracija), Rukopisi sč nc vracaju.
preduzeće »Književne novin”"«, Beograd,
.·Sekreltar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. .Redakcioni odbor: Božidar Božović, Zoran GluščćeMiodrag Kolarić, Dragan Kolundžija, Mirko Kovač, Đorđe Lebo vić, Borislav Pekic, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Dobroslav primerak 50 para (50 dinara). Godišnja pretplata 10 novih dinara (1000 stavih dinara), nolugo-
Francuska 7. Teleloni 627-286 (redakcija) i