Književne novine
а на Попа
зе _-н_____МРНИИР
ФефоффефеофовоофоофеФ Фе
Изншле су из штамне
АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС АЕТОПИС ЛЕТОПИС АЕТОПИС
ПРРА ИЗБОР НОВИХ ЧЛАНОВА СРИСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА НО УМЕТНОСТИ
поприма Меир ЧЕТИ (а. коњ 5 :
Одељење литературе и језика предложило _ је Председништву Академије за нове редовне члано-
ве Српске академије наука ни уметности _ досадашње · дописне чланове: Душана Матића, Миод:
рага Ибровца пи Младена Лесковца, а за: нове дописне чланове Стевана Ранчковића, Добрицу ћосића, Душана Милачића и Павла Ивића. За нове редовне чланове Одељења ликовне пи музичке умет> мости капдидовани су Недељко Гвозденовић п Милан Ристић досадашњи дописни чланови, а Иван Радовић, Миодраг Протић и
Богдан Богдановић“ за дописне чланове.
Избор кандилата извршен је тајним гласањем на састанцима Одељења одржаним крајем про
шле године.
Доносимо краће изводе из рефе. рата о повопредложеним члановима Српске академије наука и уметности: Е
— У току неколико протеклих година Матић је добио читав низ нових признања: превођен је на друге језике, уношен у антологије и од великог броја наших и страних критичара оцењиван као песник високог реда. Поводом његове седамдесетотодишњице (1969) пос. ветили су му пуну пажњу и француски листови, а француски песник Ален Жуфроа написао јео њему, између осталог, п ово: „Поезија Душана Матића допушта да решавамо нова противречја, за која још нисмо нашли тачне 0» наке. Испитујући га, ми ћемо ис питивати сами себе. Она иде по пред нас... Његов глас није О оних који се могу угасити, чак 1 ако га ћутање прати."
(Велибор Глигорић, Војислав Ђурић)
— Миодраг Ибровац је свој дугогодишњи истраживачки рад компаративног историчара — који се у првом реду бави југословенско-француским везама, нарочито одјека наше поезије у Францу ској — проширио и на наше везе са другим народима и међу самим тим другим народима, и на друге проблеме упоредне књижевности.
(Милан Будимир, Војислав Ђурић)
— Академици Милош Бурић и Драгољуб Павловић високо су оценили Лесковчев паучни рад: „Као књижевни историчар п критичар, Младен Лесковац се одликује не само научном спремом и одличним познавањем стручне литературе п извора, већ и свестраном књижевном културом и ис
Књиге су формата 23х 28 см са 186 страна и свака од 125 изванредних репродукција У боји,
је са више од
пане су у графичком погону МОНДАДО РИ МУЗЕЈИ СВЕТА садрже ремек-дела из свих о
танчаним смислом за књижевну. критику." Он је данас, неоспорно,
један од неколицине најзначајнијих живих српских историчара књижевности.
(Милан. Будимир,
· Војислав Ђурић).
— Стеван Раичковић је изрази та песничка и људска личност, а његов глас се у хору других гласова чује разговетно као у солисте. Али овај истински поета, особених прта, не лебди у ваздуху, не стоји на ничијој земљи, у његовој поезији се осећа да је песник ово. та народа и овога тла,
(Десанка Максимовић, Михаило Лалић)
— Наметнувши се пажњи наше књижевне јавности већ својим првим романом, Добрица Босић је, од тада па до данас, безмало већ читаве две деценије, непрестано у средишту најактивније пажње свих који прате нашу савремену књижевност, а најпре због сво-
је романсијерске активности,
(Младен Лесковац, Бранко Ћопић)
— Кад се имају на уму све пре преке које отежавају сваком страном књижевном историчару да прати једну тако плодну и разноврсну књижевну делатност као што је.француска, онда се Душаиу Милачићу мора одати особито признање што је, за дуги низ година, био у нас неуморни пи драсоцени тумач француских писаца.
(Миодраг Ибровац, Војислав Ђурић)
— Павле Ивић се изградио“ У зрелог научног радника од којег можемо очекивати п крупнијих дела. Пре свега можемо очекивати велику дијалектологију српскохрватског језика у целини, '
(Михаило Стевановић, Душан. Матић)
— У трагању за оптималним решењем проблематике нашег савременог “света и живота, ликовне визије: и представе Недељка Гвозденовића зраче њему својственом тананошћу и топлином, а у исти мах снагом пуне стварности с ко ординатама перспективе за хуманији однос живота.
«(Петар Лубарда, Ристо Стијовић)
" — Неуморни стваралачки рад и изванредна плодност Милана Ристића (шест симфонија, поред ве ликот броја других великих ин
џ Верони (Италија).
бласти уметности и културе.
стри књиге илустрована "Све репродукције штам-
МУЗЕЈИ СВЕТА су сасвим нова збирка и јединствен издавачки подухват. Међу њима се налазе Британски музеј, Лувр и Ватикански музеји.
ЦЕНА КОМПЛЕТА 510 динара.
Кунци који желе да изврше уплату у целини од попуст н за сва три тома уплатити 450 динара.
иницира
једном могу користити посебан
„ ћеку, „Ар
струменталних облика) и осведочена уметничка вредност његовог стваралачког дела изванредно су крупни и уверљиви аргументи Одељења ликовне ин музичке уметпости за његово кандидовање 34 редовног члана Српске академије наука и уметности, |
(Михаило Вукдраговић,
Станојло Рајичић)
деценије,
— На почетку треће
· на прату судбоносних промена у „европској.
ликовној _ уметности, смелост и свежа радозналост њетовог духа сврставају Ивана Ра довића у ред најрадикалнијих покретача пових садржаја и ликовног израза, о чему је недавна из ложба у Музеју савремене уме! пости у Београду, пружила бројна и узбуд»ива сведочанства. (Недељко Гвозденовић,
Иван Табаковић)
— Значај и улога Миодрага Б. Протића п тенерације којој припада управо је у томе, што је живо осетио и интелигентно проценио неодрживост, идејну _дотрајалост једног сликарства, које није било нити је могло бити одраз новонасталих потреба и тражења. (Недељко Гвозденовић,
Иван Табаковић)
— Богдан Богдановић у својим делима покреће земљине масе, 08 ваја нове облике тла, даје својим споменицима „урбанистичке размере и оригиналан монументални израз.
(Бранислав Којић, Ристо Стијовић),
Избор нових чланова Српске академије наука п уметности биће извршен на посебној седници Скупштине Академије, која ће се одржати 28. маја 1970. (8. В. 11)
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уреднички колегијум; Филип Давид, Васко Ивановић, Миодраг Малић, Драган М. Јеремић (тлавни им одговорни уредник), Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Божидар Тимотијевић, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић. уређивач ки одбор: Радоња Вешовић, др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Бер. Милош Млић, Душан Матић (председник), др Војин Матић, Момчило Миданков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Мдејно решење графичке опреме: Богдан Кршић. Лист излази сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Тодишња претплата 30, лолугодишња; 15 динара, а за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Телефон: 627-286 (редакција) м 626-020 (комерцијално одељење и администрација). Текући рачуш: 608-1-208-1, Рукописи се не враћају. Штампа; „Глас“, Београд, Влајковићева 8.
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
' Награда часописа
|
“
„Нови живот“
На традиционалом књижевном саветовању словачких писаца У Југославији, које је недавно одржано у Новом Саду, додељена је и награда за најбоље књижевно остварење коју словачки троме сечник. за књижевност и културу
Нови. живот додељује сваке тоди- -
пе, Награду је добио“ Михаило
Харпањ за есеј Између “две ватре,
објављен у Новом животу (У, 1969). Есеј је посвећен поезији младог словачког песпика Вићазослава Хровца, који је до сада поз-
пат највише по. књизи песама Звезде, обала. Поред | анализе
Хронцове поезије есеј захвата и шире проблеме песништва југословенских Словака: проблем књижевне _ традиције, тј. проблем комплексности Хронцове поезије у оквиру књижевности јусловенских Словака, као п покушај испи тивања ове књижевности са гле дишта универзалнијих. мислио 0 поезији и уметности, Михало Харпањ је асистент за словачку књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду и посебно се бави проучавањем типолошких п мисаоних одредница _ савремене пдезије југословенских Словака.
Књига (ветозара Стојановића у Немачкој
М Минхену је, у издању Ханзер Ферлага (Сат! Напзег Меџаг), у преводу Фреда Вагнера, објављена књига професора Београдског универзитета _ Светозара Стојановића „Између идеала и стварности“ (Просвета, 1969). У издању Ханзер Ферлага књига носи назив „Критика и будућност социјализма“ (Кашк ипа 2икипћ Чез 50 гађзтиз), али издавач напомиње ла је текст књиге на немачком језику идентичан српскохрватском издању.
Шимићевн сусре
Скупштина општине Груде и МеБуошштинска културно-просвјетна заједница Херцеговине организују 31. маја и 1. јуна 1970. године у Мостару песнички сусрет под називом „Шимићеви сусрети".
На први сусрет позвани су песници из свих република са циљем да се евоцирају успомене на дело п живот песника _ Антуна Бранка Шимића, Један дио сусрета одржаће се у Дриновцима, Штмићевом родном месту.
На сусретима ће бити додељене награде учесницима за необ-
јављене песме.
Предложено је да се у октобру, у оквиру Сусрета, у Мостару одржи симпозијум о Шимићевом стваралаштву.
БРАМС – позоришии фестивал који има
·_ публику
"2.
__ вање од конвенционалног
Представа „Пупилија, папа пупило, па пупилички“ заслужено је тријумфовала на Петом БРАМС-у (Београдска ревија _ аматерских малих сџена). Без обзира на све могуће критике си очигледну празикавост текста, она „је "најбољи Представник садашњег тренутка позоришног · аматеризма, — који, с једне стране, одликује удаља1030- ришта, а с друге удаљавање Од дилетантизма.
Седам дана (од 1. до 17. · маја) на позорници Дома омладине смењивали су се: Гледалшиче Пупилије | Феркеверк (Љубљала) са већ споменутом представом „Пупилија, напа пупило па пупилички“, _ Омладинско – позориште „Сусрет" (Београд) са „Стилским вежбама" РВејмона Кеноа, Студентско експериментално казалиште (Загреб) | са Шнајдеровом „Хистеричном _ бајком“, „Хасан Кикић" (Сарајево) са Арабаловим _ „Поноћним блувом“, Студио реч и покрет АК „Вук Караџић"
са" Арабаловим „Концертом у јед- ~
ном јајету“, КУД „Максим. Горки" „Полицајцима", АП Кикинда са адаптираним комадом „Смрт: Уроша У“, АП „Слободан Принцип — Сељо“ (Сарајево) с „Креветима“ А. Хафизовића и ОКУД „Иво Лола Рибар“ (Београд) са „Стварима у врту" С. Влајковића.
БРАМС је манифестација младих организована први пут поводом Дана младости 1965. од стране Савеза омладине. и Савеза културно _ уметничких друштава Београда, а данас је постала не само лепа традиција, него огледало позоришног аматеризма и, можда, најбоља прилика за сусрет аматерских позоришта са заиста шпроком публиком. Када једна аматерска ревија већ у свом манифесту поставља захтев за избегавањем конвенционалних позоришних _ форми, када једна таква ревија има увек пуну салу, која, по речима Арсе Јовановића, „вије можда обавештена колико публика неког другог позоришног фестивала, али бар није склеротизирана“, то, дабоме, не значи да ће ревија у потпуности бити празник за очи п уши, али говори о значајнијем померању укуса позоришне публике, о брисању _ баријера између аматерских _ позоришта метропола“ и унутрашњости, 0 будућности авангардног позоришта итд.
У свему, БРАМС нас је пријатпо изненадио тиме што је показао да је авангардно позориште блиско аматеризму, да је аматеризам близак публици и, најзад, да авангардно позориште (чак и у интерпретацији аматера) има своју широку публику у омладини. (В,В. П.))
ИГЕ О ВЕЛИКИМ МУЗЕЈИМА И ГАЛ
ПРВИ ПУТ НА НАШЕМ ЈЕЗИКУ НАЈЛЕПША ЗБИРКА УМЕТНИ ЧКИХ _ ДЕЛА ИЗ НАЈПОЗНАТИЈИХ М УЗЕЈА
САВРШЕНСТВО ШТАМПАРСКЕ И
ФОТОГРАФСКЕ
ТЕХНИКЕ
Аздавачко предузеће „ВУК КАРАЦИБ", Београд, Краљевића Марка 9
БРИТАНСКИ МУЗЕЈ
а ем а
~
стења ти ПН
ПОРУЏБЕНИЦА(КН)
Овим неопозиво купујем комилет од три тома „МУЗЕЈИ СВЕТА".
УПЛАТУ ЖЕЛИМ ДА ИЗВРШИМ У ЦЕЛИНИ ОДЈЕДНОМ, те користим посебан попуст и обавезујем се да уплатим одмах за сва три тома 450 динара.
НА ОТПЛАТУ — по цени од 510 динара, који ћу износ уплатити У 12 месечних рата,
(Непотребно прецртати)
Презиме пи име КУПЦА нннне-
ЗАНИМАЊЕ ианоттвтањеиаи МЕСТО | ————
Удреса стана _—_____________________.______ штити ииилтинининнииииииии=
запослен КОД пиљнининтттиниитиатааниииниаллиииниа миљи
Овера запослења
= (Жиг и потпис овлашћеног лица) БЕЗ ОВЕРЕ 3
ПРИЛАЖУ ОДРЕЗАК ПЕНЗИЈСКОГ ЧЕКА.
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕБВЕ „ВУК КАРАЦИЋ“ Београд, Краљевића М
фар,
Потпис купце
(Бр. лак. и место издавања)
АПОСЛЕЊА ПОРУЏМБЕНИЦА НЕ ВРЕДИ, ПЕНЗИОНЕРИ УМЕСТО ОВЕРЕ
арка 9 — 'Гел. 632-424
(Нови Сад) са Мрожековим |
| | |
оесефофоооофоФо оф о о
Мо па пита о