Književne novine
ен ваша нн = кен- А __46____- Бр. _НВШНН____ПАРНННИ ИЦ АДЕ Еп а ша а и арника с жнијс
имама
НАПУШТЕНА | ДОБРА КЊИТА
ЈЕДНО | испитивање које је вршио Центар за истраживање јавног мнења Института друштвених наука у Београду дало је, као уосталом и два ранија. слична. испитивања, поражавајући податак: у прошлој, 1969. години више од четири петине грађана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (или, тачније 8199) није за тодину дана прочитало НИ ЈЕДНУ ЈЕДИНУ КЊИГУ ПРАВЕ У. МЕТНИЧКЕ ВРЕДНОСТИ. Код групације наших трађана који. највише! читају, код Ђака и студената, забележен је нагли пораст читања шунда — 13%. Подаци о читању добре књиге у нашем друштву су нарочито поражавајући када се ради о неквалификованим и полуквалификованим радницнма, помоћним службеницима, али и квалификованим и. висококвалификованим радницима, затим пољопривредницима, па. службеницима са нижом спремом. Девет од десет | упитаних неквалификованих и полуквалификованих радни-
ка изјавило је да за тодину дана |
није прочитало ни једну једину књигу (9195). Такође мало читају и квалификовани и висококвалификовани радници, 82" ове групације наших пунолетних запосле них грађана није у прошлој 70дини прочитало ни једну књигу. Веома мало читају и службеници са нижом спремом, и овде више од четири петине ових травбана, или 82, није за годину дана прочита“ ло ни једну једину књигу праве уметничке вредности (9 њих читало је шуно литеразуру). Најмање од свих читају пољопривредници, Ове социотрофесионалне групације наших зраћана чине далеко највећи број пунолетних активних људи у нашем друштву. Неквалификовани, полуквалификовани радници, помоћни службеници, али и квалификовани и висококвалификовани радници, надаље пољопривредници, па службеници са нижом спремом — сви ови наши. грађани, који у процесу развијања самоуправног система код нас све чешће и све одговорније добијају и принуђени су да реша“ вају важне и најразноврсније самоуправне задатке још. увек су драстично одвојени од добре књиге. Максим Горки је својевремено назвао књиге које је прочитао „моји универзитети". Остаје несумњива чињеница да без извесног фанда. прочитаних добрих књига свако трегалаштво, а' нарочито оно које је усмерено ка лимном усавршавању, било стручном, било опште хуманитарном, често изискује далеко веће напоре и улагања уз мање или сасвим мршаве резултате.
Привредна и друштвена ре форма. наше земље поставила је управо пред ове групације грађана посебно важне задатке — преквалификовање, доучавање, стручно и опште усавршавање, учење дакле, овладавање новим производ. ногтехнолошким процесима па 01: лемењивање и оспособљавање за очовечене самоуправне међуљудке односе. Како ће ови. траћани одговорити овим задацима. без потребне духовне базе, без неких слојева у својој личној надградњи, који су често одлучујући У коначном формирању личности, посебно у формирању личности самоуправљача» Ако указујемо на сву тежину ситуације у вези с читањем књиге у нашем друштву, то се не би сме“ ло схватити као покушај испраз. ног фетишизирања књиге. Управо у средини која се отима од заосталости, У којој често примитивизам, јавашлук, „лако ћемо“, незнање, непросвећеност дају понекад важним друштвеним токовима свој „ауфтакт" и тон, неопходмо #е потребно јасно сазнање да има, још много да се уради на тросзећивању најширих слојева наших људи, да је неопходно барем за почетак учипити нешто да. граВанима СФР Југославије добра књига не буде “ даље тако туђа. као што је то па жалост случај
сада и до сада. | Требало би извришти једно опсетно истраживање тржишта до« бре књиге, испитати зашто је ње тако мало У народу. Постоји ли могућност јавне друштвене апсције, укључивања радних о даја у ширењу књиге, можда фор мирања бројних, покретљивих и ћих библиотека,
јефтиних путују , организовати широко сусрете пи саца и стручни~ литерата _ са
радним људима по радним органи“ зацијама, популарисати књигу пре ко телевизије и сл. Случај библиотекара са. Златибора Љубише Бенића. товорш речито да се много тога може учинити. Потребно је само добре воље и самопрегора. Треба радити, радити и још: једном радити: Јер, једно је сигурно: фестиваломанија, поплава музич“ ког и литерарног кича и шунда, све лажно што се нуди нашим људима у њиховом слободном времспу неће од њих створити праве. трезвене и хумане самоуправљаче. Лажно не може да допринесе
стварању правог,
БЕОГРАД — 20. ЈУН 1970.
АЉИЛЕВНЕ НОВИ
ГОДИНА ХХП БРОЈ 367
А
би АКОМ16" % А Р
# вуојисаје 7
4 О А
ЦЕНА 150 ДИНАТ— | ТРИБИНА
КУЛТУРОМ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА У УНУТРАШЊОСТИ _
КЊИГА · ЈЕ: МНОГО, ·
1.
0 ОСНОВНИМ ДЕТЕРМИНАНТАМА КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА КАО ИНТЕГРАЛНОГ ДЕЛА КУЛТУРЕ
БИЋЕ културног и сваког човековог стваралаштва, да би опстало у времену, претпоставља задовољавање три основна фактора: остварени степен слободе стваралаштва, креативну моћ ствараоца и средства која друштво улажђ за развој стваралаштва. У пуном јединству задовољења сва три фактора могуће је очекивати ренесансу стваралаштва у самоуправном друштву,
М области књижевног стваралаштва далеко смо у Србији од реалног задовољења овог принципа. Илузорно је очекивати да се историјска противуречја ни е похалне празнине могу ефикасно премостити само за две и по де: ценије. У овом тренутку, мерено оним што се у градовима Србије
данас дешава, почиње изј едначава- -
ње, још споро, али стално изједначавање ових услова. Тиме се укупно културно и књижевно стварадаштво ослобађа свих могућих облика патернализма који, у процесу деетатизације, умножени, 4:
КУПАЦА - МАЛО, А ЧИТАЛАЦА -НАЈМАЊЕ
“ |
томизирани, У друштвеној бази могу да чине стварну препреку његовом развоју.
Са самоуправљањем новим стањем духа, човечности и демо кратије, књижевно стваралаштво материјализује .свој просперитет
или фиксира своју стагнацију У
карактеру односа народа према, писаној речи, Ако се може закључивати — на основу статистичких података истраживача — који саошштавају да само 46% становништва чита књиху — визија развоја и просперитет књижевног стваралаштва не може бити оптимистичка. Такво закључивање сутерира и стварни друштвени положај књиге у Републици. На таквој скученој људској. = историјској подлози, књига данас, у неравноправној утакмици са новим моћним и привлачним облицима уметничког стваралаштва губи утакмицу, Ме
На тлу какво је наше, писаној речи, књижевном стваралаштву будућност се може обезбедити са» мо ширењем и експанзијом образо“
· вања, богаћењем фонда знања пи у-
мења народа. С променом структу-
| гре и карактера. образовања, коју,
условљава савремени: технолошки прогрес, расту могућности и стварају се реални људски, креативни услови за почетак експанзије књижевног стваралаштва као и сваког другог човековог -ствара-
_ лаштва, ја.
Т 4 "ле.
КА Ена И
| Наставак на
На предлог Књижевног клуба „Багдала“, Културнопросветна заједница Србије организовала је „Саветовање 0 књижевном животу у унутрашњости Србије“, које је одржано 13. јуна о. г. у Крушевцу. Саветовању су присуство вали представници књижевних клубова и редакција часописа из унутрашњости, представници културно-просветних заједница, заједница културе и конференција ССРН из разних градова Србије, као и поједини књижевници и културни радници, |
На овом саветовању Веселин Илић је прочитао реферат“ „Друштвено-економске ||, претпоставке развоја књижевног стваралаш тва џ унутрашњости“, Пошто се у.том реферату разматра једна врло актуелна тема: напредак културног живота, а посебно књижев“ ности, у унутрашњости Србије, о чему је досад било мало речи у нашој јавности, редак“ ција „Књижевних · новина“. доноси одломак из Илићевот излагања.
М · нет - прошлих година “сусрећемо се са новим друштвеним односом ' према ук дтури ,и стваралаштву: остварује се постепено принцип слободе стваралаштва као саставни део историјског процеса _ ослобађања _ личности. Све више нестаје импровизација, а прагматику замењује дугорочнија политика развоја ' културних делатности у свим већим друштвенополијичким _ заједницама. Тамо где је све већа концентрација-веишка рада имамо снажење материјалне основе културе. Самоуправни однос све више замењује посредовање — административну регулативу између интереса удруженог радника м уметничког ствараоца. Зато су ови почетни резултати реално све ви: те оптимистички,
Друга је „ствар, да ли се у овим тодинама могло остваривати објективно више,
Сада успостављени“ релативно
високи склад између слободе стваралаштва, креативних моћи
ствараоца и средстава које осло-
боћени произвођач удруженог, интегрисаног рада одваја за култу ру, тек ће у временима која су пред нама показати стварне мо тућности стваралаштва у градовима унутрашњости Србије.
2. страни
" средством
ПРОТИВ ШУНДА
1. Најуспешнији начин борбе против шунда је борба за културу и више културне критеријуме, Повећањем простора саме културе свакако би се смањили простори штунда. Измениле би се сразмере тако да би шунд постојао као пратећа, али не и као равноправна или карактеристична појава у нашем културном и друштвеном животу.
2. М том смислу средства масовне комуникације имају одаучујућу улогу, а нарочито телевизија, чији је утицај највећи. Она би јаш више могла да се стави у службу популарисања и социјализовања најизразитијих култур них вредности.
3. Идеал је, дакле, да масовна средства комуникација служе пре тварању културе у масовну културу, њених вредности и уопште уруштвене вредности, уместо да намећу квазивредности, њихове политичке и моралне корелативе. Јер, шунд није само „прелазно стање", нужан степен неразвијемог укуса и свести — већ, пре свега, последица систематског дик= тата који се шири путем високих тиража и средстава масовног утицаја. И тако, уместо да се у њима институционализује — детерминанта више свести — која би могла. да буде и тржишно објективизована — институционализује се де терминанта ниже свести.
4. Београд и Србија постају све више средишта светских културвих и научних вредности и догаЂаја који, међутим, у постојећој ситуацији остају без одговарајућег коментара и оцене. Масовна средства комуникација не прате их онако како они заслужују И како се прате у свим развијенијим земљама. Дешава се да значајни културни догађаји. (изложба, концерт и друго) остану без одтоварајућег приказа, а да се исто-
"времено ефемерности уздижу АО
митова.
5. Борба против шунда схваћена као борба за културу није актуелна само из суптилних естетичких или сталешких разлога, већ, пре свега, из најелементарнијих идејнополитичких и моралних _ разлога. Због тога што се штуна најчешће пласира и путем масовних средстава комуникација, у сфери културе изражено је осећање _ усамљености и сувишности што, донекле, обесхрабрује културне раднике у њиховој истинској мисији и широј друштвеној акцији за културу. Због тог свог објективног положаја ствараоци и прдеставници културних вредности не могу да буду увек конструктивни, позитивно ангажовани. Њихов потиснути интелек туални и емотивни потенцијал често пресудне дилеме стилизује у осећању угрожености и самоодбране. Отуда прилична разлика између површинских п дубинских снимака нашег културног живота. Шунд је један од најпластичнијих индикатора те климе; његово масовно присуство служи као мерило одсуства и отубђености саме културе.
6. Сем борбе за саму културу, за враћање фактора вредности у културну политику, тог, дакле, посредног начина сузбијања штунда, не би требало мимоићи ни неке мепосредне потезе од кадровских до фискалних, Нопходно је, на пример, испитати економску подлогу шунда и веродостојност његове тезе, према којој он финансира поједине дефицитне трупе и акције саме културе и „озбиљних ствари" уопште. Јасно је да овом тезом он жели, п у томе успева, да се легализује, да обезбеди алиби, да створи утисак да напад на њега у ствари значи напад на економски систем, тржиште, самоуправљање итд. Требало би му, зато, одузети могућност таквог непосредног улагања, које га приказује као мецену и добротвора, и ту улогу поверити друштву. Пофискалних мера друзитво треба да убира известан про ценат и да га затим само инве. стира у културу.
7. Да би се, донекле, оправдала знатна шундтродукција истичу се не ретко, тешкоће — препознавања; захтева се да неко други ароитрира шта је шунд и да повуче транице. Међутим, таква схватања одтоварају бирократском духу, замагљују суштину пи одлажу позитивне напоре. Објективно, извесни проблеми настају због већ познате способности шунда да се прикрије и лажно представи, Томе погодује и одсуство јаче изражено стручне и друштвене критиа, Дам, то не значи да је идентификација немогућа. У питању су критерији, професионална и друштвена усмереност издавача штунда и оних који та пласирају.
8. При свим овим мерама које би лребало да буду кумулативне — неопходно је водити рачуна о томе да се борба против штунда не окрене у борбу против
Наставак на 2. страни